Zahvaljujem se, nisam uspeo da kažem sve ono što sam mislio, ali sam ukazao na jednu nelogičnost i da se ovo amandmanski prihvati.

Poštovano predsedništvo, poštovana gospođo ministre, poštovane kolege poslanici, amandman na član 11. podnela je grupa poslanika SPS. Prvi stav tog člana glasi: "Naknada zarade za lice iz člana 10. stav 1. tačka 1) ovog zakona utvrđuje se u visini zarade za puno radno vreme i standardni učinak koju bi to lice ostvarilo da radi, a najviše do pet prosečnih mesečnih zarada u Republici."
Amandman grupe poslanika glasi da se iza reči "radi" stavlja tačka, a preostali deo teksta se briše. Znači, briše se ovo limitiranje, do najviše pet prosečnih mesečnih zarada u Republici.
Amandman smo stavili iz tog razloga da ove zarade, odnosno naknade zarada, ne treba da budu limitirane. Obrazloženje Vlade i Ministarstva je da se ovaj amandman odbija, zato što su doprinosi i porezi limitirani petostrukim iznosom prosečne mesečne zarade. Znači, da ostane kao što je i dato u Predlogu zakona.
Mi smatramo da ovo obrazloženje, odnosno ovaj stav nije dobar, da ovu naknadu ne treba limitirati, a da to što su porezi i doprinosi petostruki, takođe nije dobro. Mi smo slične amandmane imali i kada se usvajao zakon koji reguliše ovu materiju, na koji se poziva Vlada i koji je ugrađen u stav 1. ovog 11. člana, tako da taj deo o ubiranju prihoda bude identičan i kod ovog dela kada se tiče naknade. Mislimo, pošto se često obrazlaže da budžet nema dovoljno sredstava za isplate i servisiranje budžetskih obaveza, da donošenjem ovog zakona da neće (u obrazloženju je rečeno) biti većih zahvatanja nego što je to do sada bilo, na bazi prava koja su ovim zakonom predviđena, odnosno predlogom ovog novog zakona neće biti većih, da tako kažem, uzimanja iz budžetske kase.
Smatramo da treba prihvatiti ovaj deo amandmana - da se ne limitira, a takođe treba i ovo ograničenje, koje je potpuno besmisleno, da neko ko ima primanja preko petostrukog iznosa, preko 30 i nekoliko hiljada, da ne bude oporezovan, da se briše i da se oporezuje svako ko ima prihode, onoliko koliko ih ima. Ako nema tog limita kod oporezivanja prihoda, onda ćemo dovesti u ravnopravan položaj sve ljude koji zarađuju. Ovako, onaj ko zarađuje do 30.000 dinara plaća doprinose, ko zarađuje preko 30.000 dinara ne plaća doprinose i poreze na svoju platu, odnosno plaća do iznosa do 30.000 dinara, a preko 30.000 ili 32.000 dinara uopšte ne plaća doprinose.
Mislimo da to nije korektno, da mi stimulišemo one koji imaju, a ne stimulišemo one koji nemaju. Iz tih razloga smatramo da ovaj deo ne treba da bude stimulisan da treba da se blagovremeno izvrše izmene i da se ovaj deo koji limitira poreze i doprinose izmenom zakona ne limitira, već da se na takav način može deo, ne sigurno sve, ali jedan solidan deo prava iz ovih davanja može da kompenzira i iz tih prihoda koji sigurno nisu mali, a ima jedan veliki broj ljudi koji imaju ove zarade, a ne znam šta to boli i ovu skupštinu. Ona sigurno nije u ovom delu do ograničenja, do pet prosečnih ličnih dohodaka, daleko je ispod, a neće nas ništa poslanike da košta ovo oporezivanje, nego one koji imaju više.
U tom smislu smo i predložili da se ovo ne limitira. A ovu diskusiju prihvatite kao jednu inicijativu za izmenu poreskih propisa tako da ovaj deo prihodni, deo za oporezivanje, uopšte ne limitirate u ovom prihodnom delu.
Hvala vam lepo i nadam se da ćete ovaj amandman prihvatiti.

Poštovano predsedništvo, poštovane kolege poslanici, uvažena gospođo ministre, već je dosta toga rečeno, atmosfera je otprilike poprilično opuštena, a koncentracija skoro nikakva. Radi se o jednom vrlo važnom i vrlo značajnom zakonu; svi se zaklinjemo i govorimo o mladima, a čini mi se da im najmanje pažnje poklanjamo danas u ovoj popodnevnoj raspravi, kako sam rekao,  o jednom vrlo važnom zakonskom projektu. Normalno nije nov, rešenja u njemu su nova samo u delu kojia se tiče ovog jednokratnog roditeljskog dodatka i to predviđenog za drugo, treće i četvrto dete, sa čim se ja ne slažem. Predlažem da to pravo bude konstituisano sa rođenjem prvog deteta i da ga imaju i drugo i treće i četvrto dete.
Kako je predviđeno ovim zakonom da on stupa na snagu 1, juna, i da će se jednokratno početi da primenjuje od juna meseca, a oni koji saznaju za ovo pravo imaće vremena da ga ostvare tek za dve godine, ako je otprilike neko vreme potrebno za rađanje novog deteta najmanje devet meseci. Znači, ta prava će biti konstituisana tek u narednoj, odnosno u narednim godinama, pošto se radi o drugom, trećem i četvrtom detetu. Mislim da je oduzimanje prava prvom detetu nehumano, a pogotovo, ovde je navedena u diskusijama i mogućnost da se desi da se rode dvojke, trojke, pa i četvorke; onda ćemo lišiti dete rođeno kao blizanca, jedno dete ćemo lišiti tog prava, a drugom detetu ćemo to pravo konstituisano ovim zakonom dati.
Druga stvar, koja je moja primedba, jeste da ovaj zakon nikako nije smeo da dođe na dnevni red po hitnom postupku, kao i da bude uvršten kao 3. odnosno 2. tačka dnevnog reda. Zato je vrlo malo prostora da se ovaj zakon na jedan kvalitetniji način izuči i da se daju neke primedbe i amandmanskog i suštinskog načelnog karaktera.
Ovde se takođe ... slažem se, Mićoviću, da smo glasali, ja nisam glasao i zato imam pravo da to stavim kao primedbu, prvo, predlagaču koji je tako nešto i stavio na glasanje. Normalno je da vi imate većinu, možete da izglasate i da je danas 17. novembar, ali on to nije. Prema tome, moje je pravo da o tome govorim.
Ono što sam hteo da kažem to je da je dato pravo na dečiji dodatak, od prvog do četvrtog deteta, da je to pravo ovim novim predlogom zakona konstituisano i za porodice koje se bave hraniteljstvom. Znači, dete u hraniteljskoj porodici će ostvariti ovo pravo.
Ovo govorim iz iskustva opštine iz koje dolazim. U mojoj opštini, u centru u Miloševcu, za porodični smeštaj dece, trenutno se nalazi oko četiri stotine dece lišene roditeljskog staranja. Sva ta deca se nalaze u selu Miloševac, u poljoprivrednim porodicama. Ovde je ovim zakonom limitirano da ta deca, koja žive u porodicama koje imaju hektar ili pola hektara, odnosno preko jednog hektara, neće moći da ostvare to pravo, a to je selo, to su porodice koje, siguran sam, imaju preko ovog hektara, koje primaju nadoknadu, doduše, zato što drže decu lišenu roditeljskog staranja, preko ovog centra koji vrši nadzor.
Ali, kao što sam rekao, deca se nalaze u porodicama i u tim porodicama postoje, ljudi moji, ako hoćete da me slušate, i potpuna usvojenja. To govori o odnosu tog naroda prema toj deci. I pored dece koju imaju, oni usvajaju tu decu i postoji potpuno usvojenje i izjednačavaju ih sa svojom rođenom decom. A mi ćemo ih limitirati ovim delom gde se kaže - ako imaju prihode, pa pored toga i imovinu.
Mislim da gospođa ministar ne mora sada, pošto sam propustio da podnesem amandman, na to da odgovori, ali bi mogla o ovome da razmisli i da se na neki drugi način, ili nekom narednom izmenom ili dopunom ovog zakona, omogući svakoj toj porodici da pored hranarine može da ostvari i ovo drugo pravo.
Ovde je takođe bilo reči o nekom prethodnom periodu, da to nije bilo uređeno pomenutih 50 godina unazad. Mogu odgovorno da vam tvrdim da su se ljudi odricali prava na nasleđe nepokretne imovine da bi ostvarivali pravo na dečiji dodatak. To govori o tome da je to pravo nekada bilo značajno i da je imalo značajnog učešća u prihodima porodice i značajno uticalo na povećanje broja članova porodice.
Pored nekih drugih primedaba koje smo izneli, koje su amandmanski rečene, mislim da ćemo imati više vremena kad se govori o amandmanima da obrazložimo neke naše predloge i iskoristiću to vreme, normalno, u tom drugom svom javljanju, po predlogu svog amandmana, da stavim još neku primedbu. Hvala vam.

Poštovani poslanici, ja sam, kao što je već rečeno, podneo amandman na član 16. koji glasi da se u članu 76a tačka 1. brišu reči "novčanom kaznom, ili".
Radi boljeg praćenja ovog predloga - povreda slobode kretanja i nastanjivanja - predviđeno je: "Ko protivpravno uskrati ili ograniči građaninu Republike Srbije slobodu kretanja ili nastanjivanja na teritoriji Republike Srbije, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine."
I, u stavu 2: "Ako delo iz stava 1. ovog člana učini službeno lice, u vršenju službe, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina".
Ja sam svojim amandmanom predložio da se ovo delo kažnjava strožijom kaznom, kaznom zatvora, jer je kažnjavanje novčanom kaznom mnogo blago u odnosu na učinjeno delo. Smatram da treba da se brišu ove reči "novčanom kaznom, ili", i da ostane samo ovaj deo "zatvorom do jedne godine". Znači, kazniće se zatvorom do jedne godine.
Ovde su izrečene mnoge reči o tome da je kaznena politika koja se vodila u prethodnom periodu bila blaga, neadekvatna, da nije odgovarala, i ako je zakonom predviđen određeni broj kazni da one nisu poštovane, a sada se predlažu još blaža rešenja u odnosu na postojeća rešenja.
Ovim predlogom mislim da ćemo to popraviti; ništa ne boli, ništa nije strašno, onaj ko sprečava kretanje građana sigurno treba da bude sankcionisan, i to, siguran sam, boljim i čvršćim kaznama, odnosno adekvatnijom merom zaprećenom u odnosu na počinioce tog krivičnog dela.
Zbog toga predlažem da prihvatite ovaj moj amandman, iako ga je Vlada odbila, odnosno nije uzela u obzir, pošto nismo dobili ništa napismeno od Vlade da su amandmani odbijeni. Samo su nabrojani oni amandmani (ovde nam je ministar izložio) koje je Vlada prihvatila.
Ali, pre nego što pristupimo glasanju o ovom mom amandmanu, izražavam sumnju da nas ima ovoliko, odnosno da jedan broj ne glasa. Mislim da oni nisu u sali, pa predlažem da prethodno utvrdimo kvorum, pa onda da izvršimo glasanje o ovom amandmanu. Hvala.

Poštovane kolege poslanici, kao što je rečeno, podneo sam amandman na član 32, i to da se član 32. briše. Raniji član 119. glasi: "Ko izbegava da daje izdržavanje za lice koje je po zakonu dužan da izdržava, a ta dužnost je utvrđena na osnovu izvršne sudske odluke ili izvršnog poravnanja pred sudom ili drugim nadležnim organom, kazniće se zatvorom od jedne godine".
Predložena izmena glasi: "Ko ne daje izdržavanje za lice koje je po zakonu dužan da izdržava, u iznosu i na način kako je to utvrđeno izvršnom sudskom odlukom ili izvršnim poravnanjem pred sudom ili drugim nadležnim organom, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine". Mislim da je ovde ovom izmenom utvrđena jedna nelogičnost, a to je da se onaj ko ne daje izdržavanje kažnjava novčanom kaznom. Onaj ko nije davao izdržavanje do sada, nema ni svrhe da se kažnjava novčanom kaznom.
Drugi, važniji razlog zašto sam predložio da se ovaj član 32. briše je taj što bi izmenjena odredba ovog krivičnog dela bila neprihvatljiva, jer ignoriše socijalnu i ekonomsku moć lica koje je dužno da daje izdržavanje.
Sadašnje rešenje je životno pravednije, jer sankcioniše samo ona lica koja su u mogućnosti da daju izdržavanje i izbegavaju da to učine, jer je ranijim rešenjem predloženo da se kažnjavaju, odnosno sankcionišu lica koja, podvlačim, izbegavaju da daju izdržavanje.
Ovde se ničim ne utvrđuje na koji način i zbog čega se izbegava izdržavanje, već se odmah sankcioniše ili kaznom zatvora ili novčanom kaznom, a rekao sam zbog čega je prosto neverovatna novčana kazna za onoga ko do sada izdržavanje nije ni davao.
Smatram da ovaj amandman iz tih razloga treba prihvatiti. Hvala.

Poštovane kolege poslanici, evo danas, kao što je već rečeno, na dnevnom redu je Zakon o budžetskom sistemu. Pošto smo se ovih dana bavili jako važnim sistemskim pitanjima, kao što su obezbeđivanje uslova rada, bezbednost prelaska ulice, pa i pitanjima kolača, konačno da se bavimo jednom temom koja je ozbiljna, uređuje način i jeste naravoučenije o tome kako treba praviti budžet.
Svojim amandmanom pokušao sam da ispravim jednu nelogičnost, koja je predviđena članom 28, tačnije rečeno njegovim četvrtim stavom, a to je zadržavanje institucije privremenog finansiranja, ukoliko se budžet po redovnoj proceduri ne donese u predviđenim rokovima.
U tom četvrtom stavu člana 28. kaže se: "Privremeno finansiranje, u smislu stava 3. ovog člana, vrši se srazmerno sredstvima korišćenim u istom periodu u budžetu prethodne godine, a najviše do jedne četvrtine iznosa ukupnih prihoda raspoređenih u budžetu prethodne fiskalne godine". A u stavu 3. se kaže: "U slučaju da Narodna skupština, odnosno lokalna skupština ne donese budžet pre početka fiskalne godine, vrši se privremeno finansiranje u vremenu od najduže prva tri meseca fiskalne godine".
Znači, ostaje institut privremenog finansiranja za one koji, kako je ovde rečeno, ne donesu budžet u vremenu predviđenom ovim zakonom. Budžetski kalendar je donet kao determinisani proces stvaranja i kreiranja budžeta, predviđen tačno po datumima sa početkom od aprila meseca, zaključno sa 15. decembrom tekuće godine, i kad se radi o republičkom budžetu, i kad se radi o budžetima opština.
Gospodo, da vas podsetim da ste članom 14. podtačka 15. pretposlednji stav predvideli - 15. decembar donošenje zakona o budžetu Republike i donošenje budžeta lokalnih skupština, s tim što su do 25. decembra lokalni organi uprave, predviđeni za obavljanje finansiranja, dužni da dostave budžete lokalnih samouprava ministru.
Ovim obrazloženjem mislim da sam dovoljno objasnio potrebu nepostojanja ovog stava. Predložio sam da se, u slučaju eventualne nemogućnosti sastajanja skupštine, ovi rokovi u stavu 3. skrate na jedan mesec i u stavu 4. predvidi jedna dvanaestina.

Mogli smo da donesemo odluku i da ne raspravljamo uopšte o amandmanima. Očigledno je da nismo, mada je ovo glasanje problematično.
Kao što je predsedavajuća rekla, podneo sam amandman na član 1. zakona koji glasi: "Pravo građana u lokalnoj samoupravi ostvaruju se neposredno i preko slobodno izabranih predstavnika, upravljanjem javnim poslovima od neposrednog, zajedničkog i opšteg interesa za lokalno stanovništvo. Lokalna samouprava ostvaruje se u opštini, gradu i gradu Beogradu (u daljem tekstu: jedinici lokalne samouprave). "Strani državljani mogu imati pojedina prava u ostvarivanju lokalne samouprave, pod uslovima i na način utvrđen zakonom. Građani koji imaju biračko pravo i prebivalište na teritoriji jedinice lokalne samouprave, upravljaju poslovima lokalne samouprave u skladu sa Ustavom, zakonom i statutom jedinice lokalne samouprave".
Na ovaj član podneo sam amandman sledeće sadržine: u stavu 2. posle reči "opština" dodaju se reči "kao osnovnoj teritorijalnoj jedinici", uz predlog je da se stav 3. ovog člana briše. U obrazloženju koje je dala Vlada, pošto nije prihvatila ovaj amandman, kaže da se amandman odbija zbog toga što se prava stranih državljana u ostvarivanju lokalne samouprave uređuju drugim propisima, a ne ovim zakonom.
Mislim da ovo obrazloženje ne može da stoji, jer sam tražio da se ovaj stav 3. briše. Kod stava 2. uopšte nije dato obrazloženje na moj predlog, da se precizira da se posle opštine dodaju reči "kao osnovnoj jedinici lokalne samouprave". Dalje, u ovom istom članu predviđeno je da građani koji imaju biračko pravo i prebivalište mogu da učestvuju u ostvarivanju lokalne samouprave.
Stavom 3. ovog istog člana predviđa se da takvo pravo mogu da participiraju, odnosno da uzmu učešće u lokalnoj samoupravi i stranci. Mislim da ovo isključuje poslednji stav ovog člana jer su u potpunoj nesaglasnosti.
Ako treba već da se reguliše i da se poziva u obrazloženju da će to biti regulisano drugim propisima iz ove oblasti, onda mislim da je to potpuno nesuvislo u odnosu na sam ovaj predlog i koncept zakona.
Ako treba da se regulišu poslovi lokalne samouprave i prava na participaciju i učešće u lokalnoj samoupravi, onda to treba da bude regulisano ovim predlogom zakona, a ne nekim posebnim zakonima kako se ovde predviđa, a ne predviđa se brisanje ovog stava u samom ovom tekstu zakona.
Mislim da su ova obrazloženja nedovoljna i neadekvatna, da ovi moji amandmani imaju potpuno mesto u izmenama ovog člana i da će tim amandmanima biti poboljšan postojeći tekst zakona.
Predlažem ovoj skupštini da ovaj moj amandman usvoji i u stavu 2. i u brisanju stava 3. ovog člana zakona. Hvala.

Dame i gospodo poštovane kolege, na član 61. podneo sam amandman kojim predlažem da se u članu 61. stav 2. briše. Vlada nije prihvatila ovaj amandman sa obrazloženjem da je čl. 109. Ustava  predviđeno da se ovi poslovi mogu poveriti autonomnoj pokrajini.
Ono što je čudno i zbog čega sam se javio da obrazložim svoj amandman jeste obrazloženje Vlade kod sličnih poverenih poslova kada se radi o amandmanima koje su podneli neki od narodnih poslanika na član 42, gde se radi o tome da se uvede inspekcijski nadzor, da se vrši upravni i inspekcijski nadzor.
Vlada je u obrazloženju za odbijanje ovog amandmana navela da ne prihvata amandman. Prema članu 11. Zakona o državnoj upravi ministarstva vrše upravni nadzor koji može biti - nadzor nad zakonitošću rada preduzeća, ustanova i drugih organizacija; nadzor nad zakonitošću akata preduzeća, ustanova i drugih organizacija; kada oni, na osnovu zakona, rešavaju o pravima, obavezama i pravima i interesima građana i pravnih lica i poveravaju inspekcijski nadzor.
Prema članu 14. istog zakona, inspekcijski nadzor ministarstva ostvaruju neposrednim uvidom - molim vas, obratite pažnju na ovo - u poslovanje i postupke preduzeća, ustanova i građana u pogledu pridržavanja propisa, izriču upravne mere i preduzimaju druge radnje za koje su ovlašćena zakonom. Očigledno je da Vlada i ministarstva nisu bila potpuno saglasna kada se radi o prihvatanju ili odbijanju pojedinih amandmana, tako da je ovde iz potpuno suprotnog razloga, a čuli smo i obrazloženje ministra, u skladu sa zakonom moguće poveriti upravni nadzor, a kasnije nije moguće. Jedan amandman se iz tog razloga odbija, a drugi amandman se prihvata.
Prema tome, uvodi se jedno šarenilo, to se tiče i člana 16. ovog zakona i amandmana 5. koji je podnela Vlada, što nije prihvaćeno od strane Skupštine, a amandman se upravo odnosi na izmenu i brisanje tačke 13), gde se predviđa upravni nadzor. Predsednica je obrazložila da je to u skladu sa važećim Poslovnikom i da je moguće ovakve radnje vršiti.
Normalno da se jedan veliki broj poslanika sa tim ne slaže, no ovde je vlasna većina, ona odlučuje i o tome je i odlučila - da se taj amandman prihvati, iako je odbijen od strane ove skupštine, jer ga je navodno prihvatila Autonomna Pokrajina Vojvodina.
Ovde se takođe dira i u jedno pravo koje imaju nadležna ministarstva, a regulisano je članom 94. Ustava, gde se jasno, kao pravo, daje Vladi i njenim ministarstvima da kontrolišu sprovođenje zakona koje Skupština donosi. Pošto ova skupština donosi ovaj zakon normalno je da i Vlada treba da vrši kontrolu, upravni nadzor nad sprovođenjem ovog zakona, a samim tim i nad ovim članom 61, inače je on isključiv u prvom i drugom delu sam sa sobom.
Prema tome, ovde je učinjena greška, odbijanjem ovog amandmana, dato je pravo da se vrši upravni i drugi nadzor nad sprovođenjem ovih propisa koje donosi ova skupština, odnosno poverava se - da vrši kontrolu - Autonomnoj Pokrajini Vojvodini. To bi bilo blago rečeno, a na jednom čistom primeru objašnjeno, izgleda ovako - vi čobaninu poverite na čuvanje ovce, s tim da nemate pravo da ih brojite, da ih merite, da vidite koliki je učinak njegovog rada.
Ovakvim rešenjem upravo se čini jedna takva stvar. Hvala lepo.

Poštovane kolege narodni poslanici, kao što je predsedavajuća rekla, podneo sam amandman na član 10. - da se stav 2. člana 10. briše. Evo iz kojih razloga - time bi se, brisanjem stava 2. navedenog člana, izbegla mogućnost i pravo Vlade da preuzme ingerencije Narodne skupštine Republike Srbije.
Radi se o sledećem - članom 10. predviđeno je da je za izvršenje budžeta odgovorna Vlada. To se kaže u stavu 1. U stavu 2. se kaže: "Vlada može, u toku izvršenja budžeta, vršiti izmenu namene sredstava utvrđenih budžetom za pojedine korisnike". Time se dira u suštinu samog budžeta. Znači, Vlada je vlasna da može da izmeni stavke i izvrši prenamene budžeta.
Čemu onda donošenje budžeta sa namenom za korišćenje? Čemu onda i član 11. ovog zakona, u kome se kaže da se obaveze prema korisnicima budžeta izvršavaju srazmerno ostvarenim prihodima budžeta. "Na teret sredstava budžeta korisnici mogu preuzimati obaveze do iznosa utvrđenih budžetom za pojedine izdatke. Budžetski korisnici mogu koristiti sredstva raspoređena ovim zakonom samo za namene za koje su im, po njihovom zahtevu, sredstva preneta."
Znači, ta dva člana su u međusobnoj koliziji. Član 11. predviđa način trošenja, način korišćenja sredstava budžeta, a član 10. daje Vladi pravo da vrši izmenu u budžetu. Da li to znači da će, recimo, gospodin Čović, pored 920 i nešto miliona, pored 500 miliona od Savezne vlade, moći da dobije još sredstava za potrebe juga Srbije ili Kosova; ili drugi korisnici budžeta.
Ministar je ovde pomenuo i da mi imamo sada transparentno prikazane stavke u korišćenju, recimo, prvi put kod pravosuđa, gde se u više stavki i više članova navodi koliko koji sud i koji korisnik iz pravosudnih organa može da koristi sredstava, a onda se članom 13. obavezuje ministar pravde da u razdelu r, za glave 4.1 do 4.9, odredi na koji način će se koristiti ta sredstva.
U čemu se onda ogleda ta autonomija? U čemu se onda ogleda nadležnost ovog visokog doma da utvrđuje budžet, kada Vlada može da promeni namene između dva zasedanja; a čak se ovim zadire i u problem rebalansa budžeta, jer niko nema potrebe da vrši rebalans budžeta ako je to ovlašćenje dato Vladi ovim stavom 2. člana 10. predloženog zakona.
Iz tih razloga sam predložio da se briše stav 2. ovog člana i da ostane samo - da je za izvršenje budžeta odgovorna Vlada. To je bio cilj i svrha mog amandmana. Normalno, znam da će amandman biti odbačen, kao i amandmani koje sam podneo na Zakon o akcizama, na Zakon o porezu, ne zbog sira, nisam ja Miki-maus. Ali, šta da radimo, narod je uskraćen, evo i za neke povlastice koje imao, a Vlada čak nije uzela u razmatranje amandmane narodnih poslanika, nego se sve to završava na već čuvenom Odboru za finansije. Hvala.

Poštovane kolege poslanici, kao što je već predsedavajuća rekla, Živanko Radovančev, Ćulibrk Marko i ja smo podneli ovaj amandman na član 3. Predlažemo da se u članu 3. tačka 1) doda "i sve vrste sireva". U istom članu dodaju se tačka 4) "nastavna sredstva, školski pribor, udžbenici, knjige za lektiru"; tačka 5) "dečija obuća, odeća i oprema za novorođenčad"; i tačka 6) "dečija hrana".
Ovde je bilo dosta reči o tome da je predloženim oslobađanjem, što se tiče hrane, predloženo oslobađanje poreza na promet usluga samo za sveže, odnosno smrznuto voće i povrće, sveže, odnosno smrtznuto meso i ribu i sveža jaja. Juče u načelnoj raspravi dosta toga je rečeno oko ovog predloženog rešenja.
Takođe, dosta je bilo reči oko predloženog oslobađanja poreza na promet, što se tiče lekova, kao i komunalnih usluga. Da podsetim narodne poslanike, ovu skupštinu i javnost da se upravo za komunalne usluge do sada nije ni plaćao porez na promet, da je zaveden tzv. moratorijum na ove obaveze koje su imali građani prema porezu na promet. To praktično ne znači nekakvo naročito oslobađanje, ako se ima u vidu da se promet svežeg voća i povrća, ili smrznutog voća i povrća u većem delu, odvijao na pijacama.
Samim tim sve to nije ni bilo predmet oporezivanja porezom na promet od 17 plus 3, odnosno sada 20%. Praktično, nema nekog oslobađanja ovim predloženim rešenjem ili su ona minimalna.
Kad se tiče sireva, juče sam govorio da se samo 10% prometa i proizvodnje sira obavlja preko društvenih, državnih ili privatnih firmi i da je upravo taj deo predmet oporezivanja, u ovom slučaju od 20% porezom na promet, a da se 90% ove proizvodnje, koja nije mala, nalazi i obavlja na pijacama, mimo većeg dela kontrole i nadzora inspekcijskih službi, što su minimalna sredstva koja su potrebna za dopunu budžeta.
Takođe, Predlogom ovog zakona nisu obuhvaćena nastavna sredstva, školski pribor, udžbenici i knjige za lektiru. Ove godine u martu mesecu predlagali smo da i ovo bude predmet oslobađanja, jer je to direktni atak na budžet. Ovo nisu sredstva koja nisu bila predmet, nego su sva predmet oporezivanja i sva utiču direktno na budžete porodica. Dete mora da kupi školski pribor, mora da kupi udžbenik, mora da se opremi za školu, mora da ima knjigu, mora da ima i lektiru. Ako hoćemo da vodimo računa i da govorimo o nekoj pomoći, to treba da bude predmet oslobađanja poreza na promet. Takođe, mislim da je sasvim logično da to bude dečija obuća, odeća i oprema za novorođenčad.
Ako nećete da prihvatite sve ovo, prihvatite makar opremu da novorođenčad ne bude predmet oporezivanja stopom poreza na promet od 20%. Na kraju, mislim da je sasvim u redu i sasvim korektno prihvatiti da dečija hrana, ako već oslobađamo meso, ne bude predmet oporezivanja po stopi od 20%.

Poštovani narodni poslanici, znam da je malo vreme nezgodno, približava se ručak, pa ima malo više nervoze, a i sve nas je manje u sali, no to ne smeta da vašu pažnju nakratko vežem za ovoj predloženi amandman, kako je to predsedavajuća rekla, koji smo predložili Jović Nebojša, Todorović Dragan i ja.
Radi se o sledećoj stvari - u članu 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama ("Službeni glasnik RS", broj 22/01) u članu 9. stav 1. u tački 1) iznos: "10,00 din/lit" zamenjuje se iznosom: "18,00 din/lit", a u tački 2) iznos "7,00 din/lit" zamenjuje se iznosom "10,00 din/lit". Ili, prevedeno na srpski jezik - akciza na ove naftne derivate, odnosno proizvode od nafte povećava se sa 10 na 18, odnosno sa 7 na 10 dinara, uz obrazloženje da je neophodno potrebno zbog povećanja budžeta ubrati veća sredstva od akciza i da će to da se uradi na način predložen ovim zakonskim rešenjem.
Mi smatramo da je ovo predloženo povećanje veliko, da nije adekvatno, da će to platiti građani. Da li se radi o direktnom plaćanju ili indirektnom, kroz povećanje cena, da li se radi o uslugama ili proizvodima, svejedno, platiće to krajnji potrošač, odnosno građanin.
Obrazloženje da ovo neće zadirati u promenu cene nije potpuno tačno. Da je ono izvršeno i usklađeno sa rastom troškova na malo od 38%, koliko su iznosili ako se uporedi 2001. godina u odnosu na 2000. godinu, a po izveštaju Zavoda za statistiku broj 67/01, u zadnjem tom objavljenom podatku u "Službenom glasniku RS", ono iznosi tačno 38,5%. Mi smo predložili da se ova akciza koriguje upravo za taj iznos. Znači, da se u članu 9. stav 1. u tački 1) iznos "od 10,00 din/lit" zameni iznosom "13,85 din/lit", a u tački 2) iznos "od 7,00 din/lit" zameni iznosom "od 9,60 din/lit", što će ispratiti postojeći porast troškova, odnosno cena na malo i neće bitno uticati na postojeću cenu.
Ima i druga mogućnost, a to je da se iz postojećih rezervi, pošto ministar tvrdi da neće doći do povećanja, uzme porez na razlike u ceni koje se ostvaruju kod proizvođača i da to ne šteti, odnosno ne utiče na krajnje korisnike, odnosno potrošače.
Obrazloženje da će se od ovih sredstava finansirati obrazovanje i putna mreža, kao i od sredstava od cigareta, mislim da nije primereno jer iznosi koji su predviđeni za finansiranje dela zdravstva i dela obrazovanja, što se tiče određenih intervencija u popravljanju materijalnog položaja ova dva bitna segmenta društva, mislim da su mnogo manji od iznosa za osnivanje raznoraznih agencija, za plaćanje raznoraznih putnih troškova predviđenih novim budžetom.
Ministar, naravno, ne sluša, Vlada ne sluša. Vlada neće da se javi ni po predlogu, ni po amandmanima, iako se kaže da je juče u 14,00 sati imala sednicu, nismo dobili ni jedan papir od Vlade. Nije uvažila ovu skupštinu ni malo. Pa, da li je vama dobro ili nije ne znam, ali nama sa vama sigurno dobro biti neće. Hvala.

Kao što je već rečeno, ponovo smo nas trojica poslanika podneli amandman na član 2. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama.
Naš amandman se razlikuje od amandmana prethodnika utoliko što smo po istom principu, kao kod akciza na naftne derivate, pokušali da povećanje uskladimo sa rastom troškova na malo, po metodologiji koja je utvrđena, odnosno po izveštaju koji je dostavljen od zvaničnog organa, od Zavoda za statistiku; rast cena na malo iznosi 38,5% u posmatranom periodu 2001. - 2002. godina.
Tako usklađena povećanja bi iznosila, umesto predloženih, ovako: da se u članu 2.(član 10. stav 1.) u tački 1) iznos od 12 dinara po paklici zameni iznosom umesto 19) u tački 2) iznos od 5 din/pak. zameni iznosom ne 8,50 din/pak. 6,92 din/pak. i u tački 3) iznos od 2 din/pak. zameni iznosom ne 4) 2,77 din/pak.
Mislim da je to primereno i pored ovog objašnjenja iz obrazloženja da će se sredstva, koja predstavljaju razliku između ubranih sredstava, u ovom, u odnosu na prethodni period, koristiti za zdravstvo i obrazovanje.
Ima u budžetu dovoljno rezervi koje mogu da se nađu, npr. da se kod finansiranja raznoraznih agencija, a čini mi se da ih ima sedam, ta sredstva preusmere i na taj način smanji budžet, smanje uzimanja od naroda, a završi isti taj posao, uštedom, neplaćanjem drugih stavki iz budžeta, kao što su ove za agencije, putne troškove, ili ugovore, sa različitim agencijama, koje su otprilike između dve ili četiri milijarde dinara.
Stoga sam siguran da ima rezervi u budžetu i iz tih sredstava mogu da se finansiraju ove stvari koje želimo da se finansiraju. Hvala lepo.

Poštovani narodni poslanici, pred nama su, kao što je to više puta ponovljeno, na raspravi dva predloga zakona, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na promet.
Iako je to već više puta ponovljeno, moram da ponovim da su i ova dva zakonska projekta danas na dnevnom redu mimo Poslovnika, na taj način da je prisilom većine zakazana sednica mimo Poslovnika. No, šta je tu je, zakoni su pred nama i o njima treba reći nekoliko stvari.
Zakon o akcizama predviđa povećanje akciza i što se tiče duvana i što se tiče proizvoda nafte i naftnih derivata. Tu su izvršena značajna povećanja u odnosu na povećanje koje je usledilo pre nekoliko dana ili nekoliko nedelja, kako je to već učinjeno sa porastom cena benzina. Da su ova povećanja usklađena sa rastom troškova života na malo, kako se inače predviđa usklađivanje i povećanje akciza, mogli bismo i da prihvatimo ovo, jer je to ono što je, kao trošak i kao neka inflacija, bitno za usklađivanje, da ne bi došlo do poremećaja u prihodima budžeta. Međutim, kako je budžet predviđen sa negdne skoro 80% povećanja u odnosu na prethodnu godinu, normalno je da i ova povećanja moraju odnekuda da se nadoknade. Najbolji način, kao što smo videli, jeste povećanje akciza iz ovih predloženih zakona, da ne govorimo o drugim povećanjima i uzimanjima koja ćemo videti u raspravi o budžetu.
Ovde se brani to da su ova povećanja opravdana zbog toga što su, kako je to rečeno, stavljeni pod bolju kontrolu naplata akciza i uvoz cigareta, pre svega iz inostranstva, ili iz drugih delova naše teritorije, kao što je to Kosovo ili Crna Gora. Ako je povećana kontrola i, kako je rekao ministar, transparentno, je oko 4.200.000 tona ukupno stavljeno pod kontrolu i promet u ovoj godini (a to je u odnosu na prethodni period preko duplo ili u odnosu na godinu koja prethodi njoj četiri puta više), ne razumem obrazloženje da je sada potrebno povećavati akcizu, ako se pod kontrolu stavila tolika količina duvana koji je u prometu u našoj Republici, pod uslovom da svaka kutija cigareta, pošto se ovde predviđa da to bude za paklu od 20 cigareta, ima akciznu markicu i da je ta akciza i naplaćena, u šta su mnogi pre mene izrazili sumnju koja je potpuno opravdana. To je što se tiče ovog dela akcize.
Mi smo kao SPS predložili da se ovo usklađuje sa porastom rasta troškova na malo i na takav način izvrši usklađivanje i povećanje ovih akciza, što se tiče nafte i duvana.
Što se tiče poreza na promet, da ne govorim o tome da je on spojen sa onim delom koji je pripadao saveznoj državi od 3% i da sada iznosi 20% i da su data neka minimalna oslobađanja što se tiče pojedinih proizvoda. Najvažnije i najbitnije ovde je da se kaže da se oslobađaju proizvodi od mesa, voće i povrće i sveža jaja. Mislim da je ovo samo deo onoga što je bitno za građane ove zemlje, i da se to obrazlaže povećanje proizvodnje klanične industrije, a ona će, zaboga, biti oslobođena za 20% poreza na sirovo meso, odnosno na zaklano, i to samo na meso.
Zaboravlja se da narod kupuje i druge stvari od zaklane svinje ili juneta, to su iznutrice (koje uglavnom kupuje sirotinja), i sirova slanina koju niko ne oslobađa poreza na promet, za nju ostaje 20%, a od nje može da se istopi mast, zamena za ulje, i da se pripreme čvarci za jelo, za one koji to ne znaju.
Prema tome, to je ostalo oporezovano sa 20%. Da ne govorimo o nogicama i o drugim stvarima koji su nusproizvodi. Meso, se sad oslobađa, a znamo kolika je navala za uvoz smrznutog mesa i ko se tim trenutno bavi. Da ne govorimo da je van prometa sigurno 80% nekontrolisanog, za te koje hoćemo sada navodno da oslobodimo, a znamo ko se sve trenutno bavi tim poslovima i da su veliki kombinati ostali bez posla, a da su male klanice preuzele ovu šansu. Male klanice se ne bave preradom. Preradom se bave samo velike klanice, a proizvodi i prerađevine nisu oslobođeni poreza na promet. Da je i to oslobođeno poreza na promet, to bi moglo da ostvari dohodak klanicama; mogla bi da se poveća klanična industrija, da se poboljša kupovna moć klanica, da se poveća stočni fond.
Ono što je najbitnije, ova vlada se nijednog momenta nije setila da napravi paritete koji su najvažniji za proizvodnju mesa i proizvodnju svih ovih stvari. Da su pariteti u redu, ne bismo morali da intervenišemo sa 20% navodnog oslobađanja za ono što je jedna četvrtina. Da ne navodim tu i primer sireva. U mlekarama se proizvodi 10% sireva. 90% je u prometu na pijacama, 90% je van poreza na promet; mi ne oslobađamo ove mlekare koje su u trenutnim problemima zbog nedovoljne beneficirane cene mleka i subvencija od strane države, a da su to najkvalitetniji proizvodi, pod zaštitom države, pod zaštitom veterinarskih stručnjaka i inspekcija, njih bi sigurno trebalo osloboditi poreza na promet.
Na ono što je ovde rečeno kod lekova, dodao bih samo jednu stvar - oslobađamo lekove od 20% poreza na promet lekove koji su na listi. Mi time pomažemo fond, ne pomažemo krajnje korisnike i bolesnog čoveka. Pomažemo državni fond da ne plaća 20% poreza na promet za one lekove koji su na listi, a ti koji su na listi idu u apoteku i idu preko recepta, a ako nisu u apoteci, onda je to već kriminalna stvar, da idu u privatne apoteke lekovi koji su na listi. Još jedna stvar - primer lekova koji su otišli sa liste, kao što je, recimo, "dilkoran", koji je do pre šest meseci bio na listi, koštao je 8 do 10-12 dinara; gospodo, sada je između 160 i 180 dinara, kada je van liste. Na njega se plaća 20% poreza na promet. Tu građani nisu oslobođeni, jer su u obavezi za jedan ogroman broj lekova da plaćaju porez na promet od 20%.
Prema tome, treba ukinuti porez na promet za sve lekove koji su za promet u apotekama, bilo da su državne ili privatne. Onda ćete izbeći i muvanje između fonda i između bolnica i između zdravstvenih ustanova, jer neće biti te razlike u porezu na promet.

Poštovane kolege poslanici, dozvolite mi da kažem nekoliko reči povodom ove tačke koja je na dnevnom redu ove sednice Skupštine, a koja je uvršćena na neposlovnički način. Još lepša stvar - spojene su dve tačke koje su potpuno različite po svojoj prirodi i ne može se raspravljati o obe istovremeno, pričati o razrešenju i istovremeno pričati o imenovanju, kako je to rečeno u predlogu predlagača za ovu tačku dnevnog reda.
Kažem namerno - imenovanju, jer ovo nije prvi put da Skupština imenuje one koje treba da bira. To se desilo sa izborom nosilaca pravosudnih funkcija, odnosno imenovanjem, ako se sećate, nosilaca pravosudnih funkcija u beogradskim okružnim, opštinskim i ostalim sudovima; to se desilo posle toga više puta, a evo i danas kada govorimo o razrešenju aktuelnog predsednika Skupštine, opet kršimo Poslovnik, ne poštujemo proceduru izbora, ni proceduru razrešenja.
Nemam nameru da verujem u ono što ste izneli. Ne znam kako vam je narod do sada verovao, u priče koje ste pričali, jer ste te priče mnogo puta izokrenuli i izborna obećanja, jedno po jedno, napuštali, a to ste danas ovde pred Skupštinom vi i izneli.
Sigurno je da se ne može verovati ljudima koji nešto potpišu, pa onda kažu da postoji viši interes, a ovde kritikuju makijavelizam, kritikuju jakobince, kritikuju totalitarni režim, a zaboravljaju na svoje ponašanje koje je potpuno isto ili mnogo gore od ovoga što se kritikuje.
Kada se kritikuje ovde bivši period, vlast komunista, kako vi to kažete, totalitarna vlast, nemojte da zaboravite da u vašoj vladi imate u potpredsednicima bar polovinu bivših komunista. Nemojte to da zaboravite. Nemojte da zaboravite ni da u ovoj skupštini sedi mnogo poslanika u opoziciji, u DOS-u, koji su bivši komunisti. Nemojte da pripisujete samo socijalistima, koji su to najmanje, po svom programu i opredeljenju, da su oni naslednici i nosioci te ideje, i da to i dalje žele da rade.
Mi smo danas dobili jedan zaključak Administrativnog odbora ovde u Skupštini. Ovo je jedna mala pretnja ili malo uopozorenje poslanicima, pošto je opozicija ta koja treba da nosi većinu, odnosno da obezbeđuje kvorum, opozicija po vašem mišljenju, a po našem pozicija je ta koja treba da sedi ovde u Skupštini da uvek ima najmanje 126, da na vreme počne i da na vreme organizuje adekvatnu raspravu u Skupštini.
Opozicija treba da se uključi i da kaže svoje mišljenje o predlozima zakona koji su tema rasprave. Međutim, vi koristite, pošto niste do sada mogli da disciplinujete svoje poslanike da budu ovde u broju koji je potreban za nesmetan i redovan rad Skupštine, i ovaj zaključak Administrativnog odbora, gde se kaže da moraš i da se prijaviš, i da moraš da budeš u elektronskom sistemu, samo je pitanje u kom vremenu.
Jer, pošto po Poslovniku (zaboravili ste), čovek koji izađe iz ove sale, poslanik, naravno, mora da izvadi svoju karticu, po Poslovniku, i kad se vrati da je ubaci. Kada će se vršiti taj presek utvrđivanja kvoruma po elektronskom sistemu, da li kada to nekome odgovara, da li kada sabere koliko je tog momenta bilo poslanika u sali i da li je to namenjeno onome ko iz neophodnih potreba mora da se udalji iz ove sale, da ne nabrajam koje su to.
Prema tome, mislim da je ovo jedan od pritisaka koji se vrši na poslanike, da se na silu disciplinuju. Za disciplinu treba da snosi odgovornost onaj ko ima većinu u ovoj sali.
Ovde se postavlja pitanje razrešenje predsednika, uz obrazloženje od nekoliko rečenica, neću da ih citiram, o njima je dosta rečeno, a da se prethodno zaboravilo da su činjene greške u povredama Poslovnika i ranije; da se nije razmatralo ono što je trebalo da se razmatra; da se ono što je bilo predlagano, nije uvrstilo u dnevni red, u vremenu koje je predviđeno za redovnu proceduru; da ne nabrajam ovde, počev od Anketnog odbora, od predloga za razna razrešenja ministara, za utvrđivanje odgovornosti ministara, i policije, i poljoprivrede, itd.
To nije stiglo na dnevni red, to nije bio razlog da mi ovde raspravljamo i da to bude odgovornost predsednika što to nije stavio na dnevni red, već je odgovornost predsednika što onaj ko je otišao, a kažete da se vozio u jednosedu, verovatno nije znao da se u rikverc vrati sa mesta gde je bio, jer je to verovatno i nemoguće, ili nije mogao na vreme da stigne ovde da bi se identifikovao.
I, što se tiče ove priče o tome ko šta ima i kako ima, nemam ništa protiv da ljudi imaju i jašu konje. Bolje njih, nego narod. Hvala vam.

Poštovano predsedništvo, uvažene kolege poslanici, na član 19. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o saobraćaju podneo sam amandman, ali prethodno bih vam pročitao kako glasi osnovni tekst zakona na koji sam podneo amandman. To je u članu 44, a tačka 5: "Isključi vozilo kojim se vrši javni prevoz i prevoz za sopstvene potrebe protivno odredbama zakona, odredi mesto parkiranja i oduzme saobraćajnu dozvolu i registarske tablice u trajanju od 48 sati, a u slučaju ponovnog isključivanja vozilo istog prevoznika, preduzeća, drugog pravnog lica, preduzetnika ili građanina u trajanju od pet dana".
Na ovu formulaciju tačke 5. člana 19. odnosno člana 44a podneo sam amandman - u članu 19. tačka 5. menja se i glasi: "Isključi vozilo kojim se vrši javni prevoz ako imalac vozila, pravno ili fizičko lice, nije registrovan ili ne ispunjava propisane uslove za obavljanje delatnosti javnog prevoza ili obavlja linijski prevoz bez registrovanog reda vožnje. Vozilo se isključuje u trajanju od 48 sati, a u slučaju ponovnog isključenja vozila istog prevoznika u trajanju od pet dana. Prilikom isključenja vozila oduzimaju se saobraćajna dozvola i registarske tablice i određuje mesto za parkiranje vozila".
U načelnoj raspravi sam govorio da je necelishodno posle isključenja od 48 sati ili dva dana oduzimati dokumenta i registarsku tablicu, pa ponovo isključivati vozilo do pet dana. Ovakvo je rešenje kvalitetnije i bolje u odnosu na ponuđeno, mada predlagač zakona nije prihvatio ovaj amandman, uz obrazloženje da se ovde smanjuju ovlašćenja inspekcijske službe i da se ne obuhvata ukupan deo lica, odnosno učesnika u prevozu, što nije tačno. Ovde je samo formulacija uopštenija nego što je data u Predlogu zakona i stoga predlažem da se ovaj amandman prihvati, jer je po mome i po mišljenju poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije to bolje rešenje od ponuđenog rešenja koje je dato u Predlogu zakona.