Poštovano predsedništvo, poštovana gospođo ministre, moram da se pridružim onim govornicima koji su govorili da je ovaj zakon restriktivan, jer on to i jeste. Restriktivan je u dva osnova. Prvo, po pravima koja se daju na osnovu cenzusa, odnosno na osnovu prosečne, a kada se tiče dečijih dodataka isplaćene zarade, kako se ovim zakonom predlaže u prethodna tri meseca, odnosno u poslednja tri meseca u prethodnoj godini. Ta zarada je ostala na nivou 50% od sadašnje važeće zarade u neto iznosu, prosečne za prethodnu godinu u tri meseca, pa ta zarada se sada ovim obrazloženjem gospođe ministra povećava, jer se prelazi s neto na bruto. Samim tim se smanjuje broj korisnika prava.
Ako ste povećali cenzus za iznos koji je 50 ili 60% veći od iznosa koji je važio do sada, preračunato na neto platu, znači da se smanjuje broj korisnika tog prava, jer se sužava broj korisnika prava. Inače postoji rast troškova, odnosno rast prosečnih ličnih dohodaka, a ako je to bilo u oktobru mesecu 2.930 dinara, sada je 4.200 dinara. Znači, već je taj deo porastao prelaskom sa neto na bruto, to je opet još jedan iznos veći. Tako da ćemo mi imati sada smanjen broj prava, da to duže ne elaboriramo.
Kada se izvrši preračun svih ovih prava, da li se radi o materinskom dodatku, da li se radi o dečijem dodatku, da li se radi o ostalim davanjima iz ove sfere, da ih ne nabrajam, ona se kreću od 6% na prosečnu bruto, odnosno na prosečnu zaradu, zovite to bruto ili kako god hoćete do nekih 9%. I to po pravima. Prava su u odnosu dva i po do tri puta manja.
Uzmite i simulirajte na neku bruto zaradu od 5 ili 6 hiljada dinara, pošto gospođa ministar je, obrazlažući gospodinu Radojku Petriću, rekla da ta bruto zarada po njegovom obrazloženju nije tolika. Znači da, ako je manja bruto zarada nego što je to gospodin Radojko Petrić tvrdio, onda su i ta prava manja, ako se primene odnosi od 6, 7,5 i 9% na te iznose. Prema tome, ne stoji da su ta prava jednaka ili ista ili nešto veća, već su u odnosu od 2, 2,5 do 3,3 puta manja, a kada se tiče ove jednokratne pomoći za novorođeno dete. Prema tome, taj odnos je tri koma tri u onosu na ovo što je izračunato, da se ne bavim ciframa.
Tačna je tvrdnja, jedina, da će se članom 6. izvršiti valorizacija dečijih dodataka za juni, juli i avgust mesec, a prema ovom rastu troškova života. Ali taj će iznos drastično pasti u septembru mesecu, kada se primene ove stope. Izračunajte, simulirajte na kom hoćete modelu, to je drastično manje. Ovo što tvrdim stoji u obrazloženju. Molim vas, za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna dodatna niti veća sredstva, već će se moći obezbediti iz istog fonda sredstava ako ova prava ne rastu. Ako rastu, onda će sigurno biti potrebna dodatna sredstva. Ovako su ona onakva kakva jesu.
Ne može da stoji ovde teorija da mi treba da krešemo ova prava zato što nećemo moći da ih servisiramo, ako smo rekli da je budžet dva do tri puta veći, zavisno na koji deo se odnosi u odnosu na prethodnu godinu, a ta prava su kasnila u prethodnoj godini. Kaže se ovde, i ministar Đelić i drugi su govorili, da se deo toga duga prelazna i ova vlada servisirale, a prema tome, ima prostora i u ovom budžetu. Vlada tvrdi da je potrošila za trećinu manje u ovom prvom kvartalu, nego što je to uradila prethodna Vlada. Onda je sigurno da ima mesta da se ovo što je urađeno ovim predlogom zakona vrati na prethodne odnose. Neka se preračunaju i ove stope ili povećaju ili usklade sa postojećim pravima, koja su ovi korisnici iz ovog zakona do sada uživali i imali. Mislim da je to korektno, da na takav način moramo da razmišljamo, ili ovaj zakon da povučemo ili da usvojima amandmane koji su dati, koji će ići u ovom pravcu da se ove korekcije i izvrše.
Ima još jedna stvar, a to je tehnički problem. Ne znam da li je gospođa ministar ušla u tehniku donošenja rešenja dečijih dodataka. Ovde se novo pravo konstituiše na prosečnoj plati iz prethodne godine, poslednja tri meseca, ta plata je isplaćivana u neto iznosima za prošlu godinu, za oktobar, novembar i decembar mesec. Ko će i na koji način, kojim koeficijentima valorizovati i primeniti sad bruto osnovice na osnovu kojih će se dalje konstituisati prava iz dečijeg dodatka? Svako onaj ko je doneo jedno jedino rešenje o pravu na dečiji dodatak zna šta je sve potrebno da se dostavi od dokumentacije i uradi takvo rešenje. Na osnovu ovog zakona, tvrdim, da takva rešenja, ako se ne interveniše drugim odlukama, ili uredbama, ili objašnjenjima ili na neki drugi način, neće moći da budu ni validna, ni dobra.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo poslanici, Predlogom ovog zakona pokušava se da se uredi materija, kako neki tvrde, koja do sada nije bila uređena.

Ja sam malo drugačijeg mišljenja. Čini mi se da je dosta toga iz ove materije koja pokušava da se uredi ovim zakonom već regulisano u sferi javnih službi i službi u državnim organima, bar, zakonima o radnim odnosima ili drugim podzakonskim aktima.

Ovo što je problem u donošenju ovog zakona je osnovni problem, odnosno jedan neodgovorni odnos Vlade prema ovoj skupštini, jer, kao što smo čuli već nekoliko puta, nema predstavnika Vlade koji bi branili ili obrazlagali ovaj zakon, a u potpisu je imenovani Vuk Obradović i ministar pravde Vladan Batić.

Očigledno da oni imaju druga, preča posla nego da ovo što su predložili ovoj skupštini ovim projektom zakona brane. Očigledno je da imaju neka preča i druga posla, što pokazuje jedan ignorantski odnos i ne može da dovede ovu skupštinu u puno poverenje prema predlagaču ovog zakona, prema rešenjima koja su ponuđena u ovom zakonu i prema materiji koja treba da uredi životna pitanja 420 ili 430.000 ljudi. Ovde se pominju različiti podaci, u materijalu je navedeno da je 420.000.

Ono što meni lično smeta to je što Vlada pokušava da ovim zakonom stavi sebe iznad Skupštine, iznad najvećeg zakonodavnog tela, što menja ustavna rešenja, ako Vlada bira Skupštinu ovim predlogom zakona. Mislim da ćemo verovatno očekivati i jedan takav zakonski projekat u novom zakonu o izborima, onda ćemo birati Vladu koja će imenovati skupštinu i predsednika Republike, jer im određuje platu ovim zakonom.

Onaj ko vas bira taj će vam i odrediti platu. Umesto da bude obrnut sistem, da ova skupština izmenom člana 5, kao i članova 3. i 7. reguliše koeficijente i odnose koji će da regulišu ovu materiju, a da Vlada onda to uredi za nadležna ministarstva, za resorne organe, za aparat koji pokriva i radi posao za Vladu i u javnim službama, u državnim organima, s tim da to bude u skladu sa koeficijentima koje bude odredila Skupština.

Ovako imamo ovim predlogom početak od sredine. Uređuje se prvo predsednik grada Beograda i njegova plata srazmerno potpredsedniku Republike, potpredsedniku Skupštine Srbije, dalje sve ide prema tome do samostalnog savetnika u Vladi Republike Srbije koji uređuje činovnički aparat.

Na ovoj drugoj strani nemamo ko će odrediti platu predsednika Republike, ko platu predsednika Skupštine, a ko platu predsedniku Vlade i ministrima u Vladi. Ovde se kaže da će to Vlada uređivati. Molim vas, Vlada ne može da uređuje ono što se nje ne tiče. Ne tiče se, zato što se ovde mešaju stvari. Mešaju se tako da onaj organ koji bira drugi organ, daje veću vlast nego što mu pripada i to je osnovni problem u ovom zakonu. Ako bi dali u izmenjenim predlozima članova 3, 5. i 7. koeficijente i osnovice gde bi Skupština utvrdila od predsednika Republike do dole, onda bismo imali uređene odnose i mogli bismo jasno da vidimo kako to izgleda dalje.

Još jedan limitirajući faktor postoji, a niko ga ne pominje. Molim vas, mi smo doneli budžet Republike Srbije. On je determinisao sve u platama i platnim razredima i dao okvire. Mi možemo praviti samo u okviru tih donetih rešenja u budžetima ministarstava i budžetima javnih službi, plate dalje, ali ne znamo od čega treba da počnemo.

Kao što sam rekao - počinjemo iz sredine. I, još jedna vrlo značajna stvar. Mi ovim zakonom brišemo član 9. stav 1. Zakona o posebnim pravima i dužnostima predsednika Republike, koji smo usvojili i objavili u "Službenom glasniku" 11 od 2001. godine. To pravo koje smo mu dali, da ima četiri ili pet prosečnih ličnih dohodaka kao osnovicu svoje plate sada ovim zakonom brišemo. Kao što sam rekao - pre nepunih mesec dana smo ovaj zakon imali na dnevnom redu. Zašto smo davali takvo rešenje izmenama i dopunama Zakona o pravima predsednika Republike?

I, na kraju, potrebno je sigurno urediti ovu materiju. Potrebno je urediti na jedan demokratski način ali ovim redom koji sam predložio, ne potcenjujući ni poslanike ove skupštine ni lica koja su izabrana neposredno voljom građana Srbije, a Vlada i svi organi su birani posrednim putem.

Prema tome, ovde treba da leži sistem koji će urediti kompletne odnose, ali kao što sam rekao, od početka. Molim vas, jer na ovakav način uvodimo jednu drugu praksu. Kažemo svi da smo doveli demokratiju. Mislim da ovakvim zakonskim projektima nismo je ni raspakovali. Hvala.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj predlog zakona je restriktivan i u delu koji se odnosi na prava radnika koji su ostali bez zaposlenja, kao i što je restriktivan prema poslodavcima za koje se uvode nove osnovice koje su najmanje tri i po puta veće od do sada važećih, do skoro pet puta. Prema tome, restriktivan je i u pravima ljudi koji su izgubili poslove, pre svega u članu 1., odnosno, brisanjem člana 14. stava 2. gde je dosadašnjim važećim zakonom predviđeno pravo, kako je ovde već više puta rečeno, na naknadu licima koja imaju preko 30 godina staža, do zaposlenja novog ili do odlaska u penziju. Ovim zakonskim izmenama to pravo se svodi samo na 24 naknade, bez obzira na godine starosti. To i ne bi bilo problem da se odnosi na ljude do 30, eventualno do 35 godina. Ali, zamislite radnika koji je navršio 35 godina radnog staža i koji ima 55 godina starosti, ne može da ispuni pravo na penziju ni po jednom ni po drugom osnovu, a ima pravo samo na nadoknadu u 24 mesečne naknade, a posle toga je bez posla u 57-oj godini života i 37 godina radnog staža. Mislim da je to vrlo loše rešenje i da bi dobro rešenje bilo, kako je to ovde jedan od poslanika DOS-a, mislim da je to Predrag Mijailović - Lune predvideo, odnosno, dao amandman na ovaj član, da se taj amandman usvoji i ova nepravda, bar kad se tiče radnika od 35 godina staža, ispravi tako da imaju prava na primanje nadoknade do odlaska u penziju, odnosno, do novog zaposlenja do koga je, ovde je već više puta elaborirano, vrlo teško doći ako se uzmu u obzir godina starosti tog radnika, verovatno i drugi uslovi, bolest, a čuli smo ovde kako je teško danas i lečiti se i kako je teško obezbediti osnovnu egzistenciju.
Drugi član je restriktivan, to je izmena člana 20. postojećeg zakona, gde se predviđaju najniže osnovice od 40%, a najviše 80% od prosečnog ličnog primanja. Ja neću da ulazim u ovo rešenje, gde se sa 60% obezbeđuje u prethodna tri meseca, pa 2% na svaku godinu radnog staža, ali ovo limitira sve to. Ako uzmete da je najniža 40% od 4.200 sadašnjeg, to je 1.680 dinara je najniža osnovica, a najviša je 80% od toga, a to je 3.360 dinara, bez obzira na lični dohodak koji je ostvario u prethodna tri meseca, odnosno koji je ostvarilo zaposleno lice. Prema tome, svuda se kod socijalnih zakona i socijalnih davanja uzima ono što je radnik uneo prema stopama koje su razrezane i prema prihodima koje je ostvarivao. To je i kod penzijskog, to je i kod zdravstvenog, jer su i ta davanja limitirana, ali ne ovako drastično kako su limitirana izmenama i dopunama ovog zakona.
Treća stvar, gde se restriktivno odnosi prema poslodavcu. Nije tačna tvrdnja da se ovde govori da je čas restriktivno prema poslodavcu, čas je restriktivno prema korisnicima, odnosno nezaposlenim licima. Restriktivno je i prema poslodavcima, jer se ovde značajno uvećavaju osnovice na koje se primenjuju stope koje nisu izmenjene. Nisam čuo da će stope biti izmenjene ili da je neko rekao da će ih izmeniti, odnosno, smanjiti kod ovako velikih ulaganja. Ovo govorim iz razloga zato što dolazim iz sredine gde je razvijena tekstilna industrija, ne tako kao što je to na jugu, ali ima značajnih konfekcionarskih firmi kojima su bile omogućene određene povlastice u ranijem zakonodavstvu, da mogu da koriste određene beneficije kod uplaćivanja doprinosa, jer su stvarno u izuzetno teškoj situaciji poslovale. To su firme kao što je "Ukras" iz Smedereva, kao što je "Konfekcija" u Smederevskoj Palanci, ili "Perkon" u Velikoj Plani, izvozno orijentisane zbog blokade koju smo imali. One nisu mogle da obavljaju veliki deo poslova kad se tiče izvoza. Orijentisane su samo na domaće tržište. Iz tih teškoća koje su imale, nisu mogle da posluju na najbolji mogući način. Sada se to tržište otvara.
Međutim, poslodavac napolju, kod koga važi tržište rada i kod koga se zna cena rada i koji zna da je najniža cena rada u konfekciji, i oni se porede sa cenama rada u Rumuniji, sa cenama rada na drugim tržištima u istočnoj Evropi, oni neće platiti ovu cenu rada koja je predviđena ovim stopama novih osnovica za doprinose. Oni će platiti ono što može da se ostvari na rumunskom tržištu, na bugarskom tržištu, u istočnoj Evropi. To je limit koji će oni priznati kao cenu tada, daće materijal, a kupiće taj rad. Da li će preduzeće koje mora da sklapa i takve ugovore da bi izvozilo, moći da ispuni ove obaveze koje su, kao što sam rekao, najmanje od tri i po do pet puta veće. Siguran sam da neće. Stoga bih predložio, da se ovde prihvate amandmani koji su dati na ove članove, pre svega na član 1. i na član 3., gde bi se ove stope korigovale i svele na razumnu meru, a ova prava bar da se dozvole radnicima koji rade preko 35 godina, da mogu mirno da dočekaju kraj svog radnog veka i ostvare jedno od prava, da li pravo na invalidsku penziju, da li pravo na starosnu penziju, ili prava eventualnog, ali vrlo teškog ponovnog zapošljavanja. Hvala vam.

Kada se traži reč, poštovana predsedavajuća, po Poslovniku poslaniku se daje reč odmah. Znači, nema da se odlaže, a već pet minuta držim ruku i tražim povredu Poslovnika. Poslovnik je povređen, ali je stvar već završena.

Hteo sam da upozorim ovu skupštinu na povredu člana 141. Poslovnika koji govori o amandmanima i podnošenju amandmana. Mi smo imali amandman Vlade za koji je predsedavajući pročitao da je postao sastavni deo ovog zakona, jer ga je prihvatio odbor, a taj amandman je podnet u toku rasprave. Nije blagovremeno podnet u roku kako je to članom 141. Poslovnika predviđeno.

Odbor je 12. aprila razmatrao ovaj amandman i kao njegov amandman je postao sastavni deo ovog zakona, a 12. april je tri dana posle početka rada Skupštine, a ona je započela rad 9. aprila.

Prema tome, povređen je 141. član Poslovnika ove skupštine i ovaj zakon, za koji se kaže da Vlada daje blagovremene amandmane, da izlazi u susret poslanicima, nije donet na način demokratski, jer je taj amandman usvojen na neposlovan način po ovom poslovniku. Mogao je da bude prihvaćen amandman bilo kog od ovih poslanika, koji je istovetan sa ovim amandmanom i da postane sastavni deo ovog zakona.

Poštovani predsedniče, uvažene kolege poslanici, ja sam amandman podneo na član 25, gde se posle tačke 2. dodaje tačka 3. koja glasi: "oružje koje poseduju članovi lovačkih udruženja". Znači, na lovačke puške i na karabine.
To je potpuno istovetan amandman sa ovim amandmanima o kojima je bilo reči sada, s tim što nije precizirano za jednu pušku, ali se odnosi na lovačko oružje. Prema tome, ovde se odnosi samo na one koji su registrovani članovi udruženja lovaca.
Razloge za ovakav predlog ne treba mnogo obrazlagati. Već je dosta toga ovde rečeno, pored toga što su lovci u funkciji privređivanja, a ne samo sporta i hobija, da direktno utiču na razvoj lovačkog turizma, pa od članarine koju plaćaju, koja nije mala, koja je možda oko 1.200 dinara, ulaže se u podmladak.
Kao što sam rekao, lovci koji plaćaju članarinu u iznosu od 1.200 dinara godišnje, tu članarinu koriste za obnavljanje divljači u lovištima. U prethodnih nekoliko godina smo imali dosta problema oko uzgoja divljači. Znate da je skoro čitava teritorija Srbije bila prvo poplavljena, a kasnije je bila suša kao elementarna nepogoda, što je direktno uticalo na odgoj mlade divljači, i da su potrebni ogromni napori da se ovo stanje popravi. Stoga, sigurno je ovaj predlog koji je konačno prihvatila Vlada, da oslobodi lovce plaćanja poreza.
(Predsednik: Ja vas molim da ne obraćate pažnju na pakovanje dva narodna poslanika. Dajte da saslušamo poslanika i da odlučujemo o onome što je naš posao. Šta se dramatično dešava da bi sad cela sala žagorila).
Stoga, mislim da je opravdan zahtev lovaca da se oslobode plaćanja poreza na lovačko oružje, na karabin i na lovačku pušku, i da je bitno da se ovaj amandman (svejedno da li se radi o amandmanu koji sam podneo ja ili kolega iz poslaničkog kluba DOS-a, kao i kolega Kurjački, uopšte nije bitno) prihvati, i da ovom narodu koji ima određenih problema, kao što sam rekao, i koje sam naveo, omogućimo da se oslobode ovih troškova. Još jedan razlog za to jeste što se ovde često spominje da su prethodna vlast i prethodni režim uveli ove takse; takse a ne porez, razlika je u tom, nisu naplaćivane u prethodnoj godini. Prema tome, nikakvih novih ni gubitaka ni uzimanja nema, iz razloga koji su ovde izneti u uvodnom izlaganju, te stoga ovaj amandman Vlada treba da prihvati, ali uzimajući u obzir sve amandmane poslanika. Hvala lepo.

Poštovano predsedništvo, konačno da dobijem reč. Molio bih vas, ako je moguće, malo pažnje samo, a ako nije, biću prinuđen da govorim, iako me niko ne sluša.
Ovde je rečeno u najavi ovog seta zakona da se radi o reformskim zakonima i takođe, kad se tiče izmena u Zakonu o lokalnoj samoupravi, da će to biti početak decentralizacije. Takođe je naglašeno da će ovi zakoni, odnosno, predmet ovih zakona je ranijim uredbama Vlade van javnosti donošen, na tajni način, a da o njemu nije bila upoznata šira javnost.
Molim vas, pošto se ovde radi o setu od sedam zakona, a zna se da se zakoni donose u redovnoj proceduri u Skupštini Srbije, bar ovi koje sada usklađujemo, nikako nisu mogli biti tajni i van domašaja javnosti Srbije. Pošto se ovde radi o usklađivanju zakona, najviše u cifarskim iznosima, a ponegde i u izmeni visine zahvatanja, uglavnom naviše, tvrdnja da ovaj prethodni set zakona nije izazvao povećanje cena, jeste možda tačna u onom delu kada se uproseči. Ali, ako se uzme u obzir da su pojeftinili vanbrodski motori, da je pojeftinila bela tehnika, da je pojeftinilo dosta od te robe na drugoj strani, ono što je u kupovnoj moći naših građana najveći predmet kupovine, to su uglavnom potrebe za kupovinom robe, koja služi za ishranu stanovništva, tu je došlo do značajnog povećanja i ova tvrdnja možda je statistički tačna, ali je izazvala veće opterećenje kućnog budžeta.
Što se tiče izmena i dopuna Zakona o lokalnoj samoupravi, umesto komunalne takse, uvodi se nova obaveza, koja glasi: "iznos od 3,5% na fond zarada". Taj deo je postojao i ranije, samo se drugačije zvao. Nije bio fond zarada, to je bila komunalna taksa, i ovo nije ništa novo i ništa neće doneti decentralizacija opštine, jer je postojala ta komunalna taksa, bila je po ovlašćenju SO, da je donesu do iznosa od 1%, uz saglasnost Vlade bilo je moguće ovu taksu povećati do 5%.
Normalno, za to je bio potreban obrazloženi zahtev, za to je bio potreban program fonda, program SO, koja je usvajala taj program fonda najmanje jedanput godišnje i razmatrala izveštaj o radu tog fonda, ili javno preduzeće, zovite ga kako hoćete, različito je to bilo organizovano i dato na slobodu SO, da ove namene, preko ovih fondovskih sredstava, ili javnih preduzeća, ili preduzeća za izgradnju gradova, da se ta sredstva namenski koriste i od strane Vlade su mogla svakog momenta da se prate, i od strane budžetske kontrole.
Prema tome, nemamo ništa novo, sem toga da se ovo što je bilo moguće, od jedan do 5%, zamenjuje konstantom koja se zove 3,5% na bruto zaradu, a taj iznos od 3,5% treba da sadrži i ono što je sadržano u Zakonu o stanovanju, a to je i 1,3% takođe na bruto zaradu.
Prema tome, nema nečeg naročito novog u ovome. Ima novo to što će praviti velike probleme, a to je da je izbrisano iz zakona, odnosno, predlaže se ovim izmenama i dopunama zakona da se briše od člana 60. do člana 65, koji reguliše upravo ovu materiju i namenu za ovu materiju, utroška i ubiranja sredstava, i ono što je najbitnije, to je da je jedan od članova sadržavao i odredbu koja je omogućavala malim opštinama i opštinama čiji su radnici zaposleni u velikim opštinama i velikim preduzećima, a nisu rezidenti te opštine, da taj komunalni doprinos bude usmeren tamo gde ti radnici žive.
Znači, zarađivali su u drugoj opštini, jačoj, a taj komunalni doprinos obračunat u iznosu kako je to predviđeno odlukom SO, znači, u iznosima od jedan do 5%, to se usmeravalo na žiro-račune budžeta tih opština, odnosno na obračune javnih preduzeća, sa kojih su se, po programima tih javnih preduzeća i SO, ta sredstva i namenski trošila.
Ovim zakonom se takva mogućnost briše. Znači, brisanje ovih članova. Ponovo će oni koji su moćni imati više, oni koji koriste radnu snagu, a oni iz tih nerazvijenih sredina i nerazvijenih opština i dalje će ostajati nerazvijeni. Mislim da je ovim izmenama i dopunama Zakona učinjena i ta nepravda.
Druga nepravda koja je učinjena ovim izmenama, a radi se o Zakonu o stanovanju, to je što se briše član 44. postojećeg Zakona o stanovanju, koji je nekoliko puta inoviran i oko koga se ovde izriču različite kritičke ocene. Radi se o sledećem - ovim izmenama i dopunama Zakona onemogućeno je postojanje više fonda solidarne stambene izgradnje. Član 44. reguliše visinu (to je bilo 1,3%), reguliše način trošenja, reguliše posebna prava ratnih vojnih invalida, u iznosu od 5% od ubranih sredstava, da se obavezno izdvaja za rešavanje njihovih stambenih problema, i reguliše takođe rad upravnih odbora, fondova za solidarnu stambenu izgradnju, koji se obavezno sastoje, prema ovom zakonskom rešenjem, od predstavnika sindikata i predstavnika lokalne samouprave, uključujući tu i predstavnike radnih organizacija čija se sredstva ubiraju.
Ono što se reguliše ovim izmenama i dopunama Zakona jeste da se članom 1. predviđa brisanje ovog člana, a članom 2. stupanje na snagu ovog zakona.
Najavljen je amandman od strane Vlade. Ne znam kako će taj amandman da se iskoristi, pošto je Poslovnikom o radu, članom 141, predviđeno da se amandmani u toku rasprave mogu da odnose samo na ono što se tiče izmena, usklađivanja drugih članova prema nekom amandmanski usvojenom ili izmenjenom članu. Ovde imamo jedan član. Ne znam šta je to šta će da izmeni.
Predlažem ovoj skupštini, posebno skupštinskoj većini da usvoji amandmane koji su dati u delu da se od ovog dela sredstava od 3,5% usmeri 2,5% na ovo što se tiče komunalnog doprinosa, odnosno Fonda zarada, a da se drugi deo predvidi za namene solidarne stambene izgradnje i da se zadrži član 44. koji to reguliše.
Mislim da je to pravedno i pravično rešenje iz mnogo razloga. Ne možemo uzeti za primer negativan primer jedne opštine ili jednog dela i da srušimo čitav sistem i čitav deo ove materije, koja se jako tiče malih preduzeća, koja ne mogu da akumuliraju u ovoj situaciji, znate kakvoj, da izdvajaju za solidarnu stambenu izgradnju, jer se pravilnicima, koji regulišu ovi upravni odbori, utvrđuje način i raspodela stanova izgrađenih iz sredstava Fonda solidarnosti.
Mislim da su ti argumenti dovoljno jasni i čvrsti da se prema ovakvom rešenju donese ovaj zakon kako sam predložio na ovaj način, a ima takvih amandmana, znači da se donese sa takvim amandmanima.
I na kraju, gospodine predsedniče, molio bih da se poštuje Poslovnik o radu Skupštine Srbije kada se tiče materijala i da se poštuje član 213. Jer, u Zakonu o imovini, u članu 2, tačka 4) (sekretar može da pročita), taj član naveden je na neslužbenom jeziku u Republici Srbiji. Radi se o tajm šeringu u članu 2. tačka 4) navedenog zakona. Molim da se izvrši redakcija i ovo prevede na srpski jezik, da se koristi srpski jezik i ćirilično pismo, koje je zvanično usvojeno ovim poslovnikom od većinske grupe. Hvala.

Poštovani narodni poslanici, ovde su učinjene najmanje tri povrede Poslovnika. Gospodo, molim vas ako možemo da se saslušamo, u interesu da radimo na ovoj skupštini.  Vas slušaju i gledaju, slobodno se tako ponašajte. Predsedniče, napravili ste tri povrede Poslovnika.
Prvo, tražio sam reč po Poslovniku, koja se daje odmah. Vi ste to primetili. Drugo, ne utvrđujete red kad se dobacuje sa strane i ne opominjete poslanike koji se nepristojno smeju na ono što se želi da učini da ova sednica ima onakav tok kakav zaslužuje Narodna skupština Republike Srbije. Nas su ovde birali građani ove zemlje da vodimo raspravu o temi koja je dnevni red ove skupštine. Juče, kad smo pokušali da izmenimo dnevni red zbog nedolaska ministra, vi ste sami rekli da ne može da se vrši izmena dnevnog reda na sednici Skupštine. Molim vas da upozorite predstavnike Vlade da izmene dnevnog reda i predlog dnevnog reda urade blagovremeno, a da ga ne vrše u toku sednice. Molim vas da vratimo ovu skupštinu na rad po dnevnom redu, koji je na ovoj sednici utvrđen pre neki dan, odnosno juče. Više ne znam koji je dan od ovoga šta se danas radi.
Mi smo krenuli sa raspravom o ovom zakonu juče. U načelu smo ga usvojili danas, po amandmanima radimo danas. Danas je doneta odluka da produžimo rad za pola sata, zbog onih koji ne žele da dođu na vreme u ovu salu. Prema tome, radimo po kazni mi koji smo ovde i koji slušamo i učestvujemo. Molim vas da se vratimo dnevnom redu i da iskoristite svoja ovlašćenja, kao predsednik Skupštine, a ako vas interesuje, povređen je član 95, član 98. i još neki članovi ovog poslovnika. Hvala.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo poslanici, nekoliko konkretnih stvari ću da kažem oko ovih predloga seta zakona, počev od budžeta, pa do poreskih zakona, ako mi dozvolite. Pre toga bih rekao da su ovde izrečene određene ocene da pojedini poslanici ili pojedine opozicione poslaničke grupe nameravaju  da vrše opstrukciju.
Opstrukcija se vrši na drugi način. O tome je bilo reči. To bih hteo da apostrofiram. Prvo, nepočetkom sednice na vreme, onda stalnim pitanjima u vezi sa povredom Poslovnika i na druge načine, u čemu ravnopravno uzimaju učešće svi poslanici.
Bitno je da na vreme budu doneti budžet i budžeti opština, a rečeno je da u petak ističe rok, jer je 31, da budžeti opština treba da budu doneti do 1. aprila, a da za to imamo malo vremena. To smo mogli da uradimo blagovremeno pripremivši se za ovu sednicu i da samo podsetim da je vaša konstatacija da ima 400 amandmana, a da je u prethodnom donošenju budžeta bilo preko 800 amandmana, znači na vreme je moglo da se pripremi sednica, da na vreme počne i na vreme ovaj posao obavi.
Ali, pošto je sednica zakazana po hitnom postupku, onda se daje mogućnost da se amandmani podnose do samog početka i stavljanja na dnevni red, što je normalno proceduralna greška, ali nije opozicionih poslanika.
Ono na šta bih hteo da ukažem kao na posebnu stvar je da se kod finansiranja opština deo prihoda koji se ostvarivao po osnovu komunalnog doprinosa sada seli u drugi oblik poreza na fond zarada po stopi do 4%, spaja se sa delom predviđenim za solidarnu stambenu izgradnju, koji je nekada iznosio 1,33, a drugi po odobrenju Vlade se mogao koristiti maksimalno do 3%.
Taj deo sredstava, koji je bio prihod opštine, koristio se za izgradnju infrastrukture, uglavnom podnoseći program i na to su se odobravali iznosi u jednom, dva, do maksimalno tri procenta, a nekada je to bilo četiri i pet. Taj deo budžeta nije imao smisao potrošnje. Taj deo budžeta opština se koristio za podsticaj i izgradnju komunalnih objekata, infrastrukture, potrebnih gradovima, naseljenim mestima u jednoj opštini. Samim tim se upošljavala građevinska i druga operativa i te su se pare vraćale u proizvodnju.
One nisu imale suštinu potrošnje. Novim predloženim rešenjem se daje opštinama pravo da mogu to da koriste na različite načine, pa i na ovaj da se izgrađuju dobra od opšteg interesa. To je bolje i treba prihvatiti staro rešenje ili ako se zadrži ovo da bude obaveza da se taj deo sredstava po posebnom programu koristi za namene za koje se koristio i do sada, što je mnogo bolje za građane opštine.
Drugo, učešće opština u porezu na promet je dosta smanjeno kod jednog broja opština. Ako se uzme u obzir da su procenjeni prihodi od ubiranja poreza na promet, imam jedan takav amandman, normalno on nije prihvaćen, jer su ga odbili i Odbor i Vlada, ali dovodi se u teži položaj finansiranje opština zbog toga što će sredstva biti manje obezbeđena nego što je to po projektovanoj proceni, a ako se uzme u obzir još da tu ne ulazi deo sredstava koji je predviđen ranijim finansiranjem, da se za poverene poslove odredi poseban fond i na poseban način finansira, onda će opštine biti u daleko težem položaju.
Hteo bih da kažem još jednu stvar u vezi sa porezom na promet. Podneo sam amandman koji se tiče oslobađanja poreza na promet kod đubriva i sredstava za zaštitu bilja, da se dodaju reči - i semenska roba i sadni materijal. Odbor za finansije je ovaj amandman odbio. Isti takav amandman je podnela Vlada Republike Srbije, sa dodatkom da se u to uključi i stočna hrana. Taj amandman je normalno Odbor prihvatio jer je to Vlada prdložila kao svoj amandman, iako je ministar juče obrazlagao da je to predviđeno zakonom o porezima, što nije tačno, već se amandmanski, ne u osnovnom tekstu, kasnije intervenisalo.
Stoga ovo nije dobro obrazloženje Odbora da se odbija moj amandman. Normalno, zahvalan sam što je Vlada podnela isti takav amandman o kome sam govorio, ali je suština da se i ovakve stvari dešavaju, da se odbije istovetni amandman koji je podneo poslanik sa Vladom, a da se Vladin amandman prihvati. Ništa nije bilo teško da se kaže - prihvata se i amandman narodnog poslanika. Hvala.

Poštovani predsedniče, poštovani narodni poslanici, malo pre je predsednik Odbora za pravosuđe, matičnog za ovaj predlog, rekao da ova skupština treba da imenuje predsednike sudova, počev od predsednika Vrhovnog suda, preko okružnog, do opštinskog suda, na mesta gde predsednici u ovom momentu su ili razrešeni ili su ranije podneli ostavke. Ta njegova konstatacija je tačna, jer se ovde ne radi o izboru, već o imenovanju. Nije mogao drugačije da kaže, a u zakonu, a i u dnevnom redu ove skupštine, predloženom od grupe poslanika DOS-a, stoji da se vrši izbor nosilaca pravosudnih funkcija. Imenovanje i izbor su dve različite stvari. Za izbor je potrebno više kandidata, za izbor je potreban konkurs, za izbor je potrebno da se izjasne i kolegijumi tih sudova, za izbor je potrebno da se izjasni i još neko, a da pritom, kao što sam rekao, bude više kandidata. Ovom prilikom to nije učinjeno.
Pred ovu skupštinu je došao predlog Odbora o imenovanju, a ne, po dnevnom redu, o izboru predsednika i nosilaca pravosudnih funkcija. To je osnovna primedba koja je vrlo bitna, jer će način na koji ćemo imenovati predsednike i nosioce pravosudnih funkcija staviti njima hipoteku.
Druga stvar, ovde je navedeno jedino da je izvršena konsultacija sa vršiocem dužnosti predsednika Vrhovnog suda, a u drugom stavu, da su izvršene konsultacije sa advokatskim komorama. Molim vas, da li se jedino advokatske komore u ovoj zemlji pitaju i daju konsultacije oko vođenja kadrovske politike u pravosuđu? Da li je to praksa koju je uveo novi ministar, koji je prethodno, nadam se, bio advokat, pošto je nespojivo da se bavi advokatskom profesijom i da vrši ovu funkciju u Vladi? Pri tome, znamo da su pojedine privredne komore uvele praksu da ne primaju u svo je članstvo ljude koji se razrešavaju ili su do sada vršili neku od pravosudnih funkcija. Mislim da takvo obrazloženje ne može biti prihvatljivo i nije dobro zbog integriteta i hipoteke ovih ljudi, kojima ovakvim načinom namećemo da danas na ovaj način njih izaberemo, odnosno, kako je to, tačnije rečeno, predsednik Odbora za pravosuđe je rekao, imenujemo. Hvala vam.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo poslanici, nesporno je da je taksa iz koje se finansirala Radio televizija Srbije bila već u ovoj skupštini i pred ovim parlamentom na dnevnom redu. Iz poznatih razloga, prekida rada ovog parlamenta i raspuštanja, taj zakon nije tretiran i nije doneto adekvatno rešenje.
Pred nama je ponovo Predlog zakona ne u onom obliku već samo u delu ukidanja pet članova koji regulišu pitanja takse na električno brojilo, i potpuno se slažem da je on u većem delu bio nepravedan prema pojedinim korisnicima koji su imali brojilo a nisu imali mogućnosti ili nisu imali prijemnik preko koga bi mogli da prate radio televizijski program.
To je sigurno i deo ove agresije koja je učinjena u 1999. godini na našu zemlju, jer su mnogi predajnici srušeni, oštećeni i stavljeni van funkcije i sa tim se suzio prostor praćenja Radio televizije Srbije. Znači, nije sporno da se ovakav način finansiranja ukine. Mislim da je ovaj drugi način, kako je to obrazložio uvaženi ministar, takođe nepravičan, jer se budžet puni i finansira u najvećem delu iz takse, odnosno ne takse nego poreza na promet koji plaćaju svi građani ove zemlje.
A, pošto je locirana ova stavka za finansiranje RTS-a, koliko smo čuli na Odboru za kulturu, u tekućoj budžetskoj rezervi, koja u ovom periodu od tri meseca treba da ima oko 210 miliona dinara na raspolaganju, ali to nisu sredstva koja se koriste isključivo za ovu namenu, već i za druge nepredviđene namene koje se pojave u potrebi, a nisu predviđene privremenim budžetom a ni stalnim budžetom.
Podvukao bih još jednu stvar. Kako donosimo ovaj zakon i donosimo ove druge zakone po hitnom postupku, gde se stavljaju van snage i ovaj zakon, onaj od juče, a i u petoj tački dnevnog reda će biti Zakon o informisanju koji se takođe stavlja van snage, ne razumem zašto po hitnom postupku nismo stavili na dnevni red budžet Republike Srbije, najveći zakonski akt u ovoj sferi finansiranja, gde bismo mogli onda i decidno da kažemo koliko je sredstava i potrebno i koliko je budžetom predviđeno za sufinansiranje RTS-a.
Ranijom taksom se finansirala ne samo RTS. Finansirala se i prenosna tehnika, finansirale su se i lokalne radio stanice koje su preuzimale programe Radio Beograda i bile u zajednici radio stanica. Taj deo sredstava se nigde ne pominje u obrazloženju i predlogu uvaženog ministra.
Takođe nije rečeno iz kojih će se sredstava nadomestiti ono što je bilo predviđeno ovim zakonom do sada, a to je izdvajanje od 1,5% za finansiranje kinematografije, a u saradnji sa Ministarstvom kulture, gde se ugovaralo i radilo na finansiranju tih projekata.
Prema tome, to su neke stvari koje su nedostaci ovakvog načina donošenja ovog propisa. Mislim da je Vlada uzela na sebe veliku obavezu da sve ove probleme mora u narednom periodu da razrešava.
Ne bih se složio da u RTS-u, ovako paušalno izrečeno, ništa nije valjalo u prethodnom periodu. Molim vas, ima stvari koje se tiču informativnog programa, ali ima i drugih poslova koje je obavljala RTS na izuzetno kvalitetan i častan način, dobijala međunarodna priznanja i međunarodne nagrade i kada je u pitanju obrazovni program i kada je u pitanju igrani program i kada su u pitanju TV serije. Mislim da je tu angažovan jedan značajan broj umetnika i radnika u kulturi, koji su stvarali ove programe i kreirali ne samo radnici televizije.
I, još jedna stvar koja je vrlo važna. U radio televiziji, kada se tiče Beograda, ima negde oko 7.900 zaposlenih, prema informacijama sa kojima raspolažem. Veliko je pitanje na koji će način biti isfinansiran taj deo, a takođe u okviru RTS-a je i Televizija Novi Sad. Tu su i druge lokalne mreže, lokalnih televizija.
Prema tome, sve to treba imati u vidu kada se razgovara o novom zakonu, kada se razgovara o načinu finansiranja i sigurno je da smo imali prvo budžet i stavku, Predlog zakona, da bi daleko bolje razgovarali o ovom zakonu. Hvala, gospodine predsedniče.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je još jedan od zakona koji ukida postojeća prava. Ovo je nastavak. Pošto smo ukinuli Zakonom o Vladi Ministarstvo informisanja, sada ovim predlogom zakona ukidamo Zakon o informisanju. Na kraju ćemo iz Odbora za kulturu i informisanje ukinuti onaj drugi deo, koji se zove informisanje, jer nam to očigledno nije neophodno i potrebno. Predstavnik Vlade reče da je učinjen napor, da se ovaj zakon, koji je naneo ogromne štete suspenduje i u tom smislu donosi novi zakon, ali sa njim dolazi do ukidanja.
Predlog zakona od četiri člana, koji je bio predmet razmatranja i Odbora za kulturu, a da predstavnik Vlade nije došao na prvu sednicu tog odbora, pa se zbog toga zatražilo odlaganje sednice pred početak Trećeg vanrednog zasedanja Skupštine Srbije, je tada konačno mogao da bude komentarisan od strane predstavnika Vlade, jer je na tu drugu sednicu i došao.
Međutim, i tada su stigla tri amandmana na ova četiri člana.
Znači, ta tri amandmana su ukinula dva člana i sada zakon ima dva člana. U prvom članu, moraću da ilustrujem kako je to izgledalo, DPS je uvek u pravu, član 1, a član 2. - ako DPS nije u pravu primenjivaće se član 1. Tako upravo u prvom predlogu od četiri člana, u prvom članu se ukida zakon, a samim tim i odluka Ustavnog suda Jugoslavije, koja je sporne i neustavne članove ovog prethodnog zakona suspendovala.
Predsedniče, molim vas, ako je moguće, omogućite mi da ovo kažem u miru. Ne bavim se opštim temama, nego govorim o konkretnoj stvari koja se tiče ovog predloga zakona.
Dakle, sa ova tri amandmana ukinuta su dva člana i u drugom članu je regulisano da će po ukidanju ova dva člana amandmanski, kažem - u Predlogu zakona o prestanku važenja Zakona o javnom informisanju u članu 1. tačka 1. zamenjuje se zapeta i dodaju se reči: "osim odredaba koje se odnose na upis u registar javnih glasila i objavljivanja odgovora i ispravki". Iza toga sledi obrazloženje. Posle toga amandman dva, u kome se kaže - član 2. se briše, znači iz prethodnog, pa obrazloženje, predlaže se brisanje člana 2. koje proizilazi iz rešenja predviđenog amandmanom 1. Amandman 3. član 3. briše se, član 4. postaje član 2, a član 4. glasi - Zakon stupa na snagu odmah po danu objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
To je ukupna zakonska regulativa ovog novog zakona. Ne zna se na koje će se članove odnositi ovaj član 2, nije decidno navedeno. Da li će se to rešenje potražiti u prelaznim rešenjima, pa će ostati članovi od 37. bivšeg zakona do člana 41. Zakona koji je važio do ukidanja ovog zakona, a članom 1. smo rekli da on prestaje da važi i sad ne znam šta važi, a šta ne važi.
Nikome nije do kraja jasno šta će iz ovoga zakona važiti kao propis koji će regulisati ovu materiju. Ovo obrazloženje koje se poziva na član 72. Ustava, na tačku 5. ili 6., gde se govori o tome da Republika uređuje odnose u ovoj oblasti, a ne pominje se član 46. Ustava Republike Srbije koji je važeći i na osnovu koga je Ustavni sud SRJ ukinuo pojedine odredbe ovog zakona koje nisu bile u saglasju sa Ustavom, sa međunarodnim sporazumima i sa konvencijama koje regulišu ovu materiju, jer je uključena i šira regulativa koja se obavlja i u drugim zemljama Evrope, a i potpisane konvencije.
Dakle, članom 46. Ustava jamči se sloboda štampe i drugih vidova javnih obaveštavanja. U članu 46. ima više stavova nego što ima ovaj zakon koji treba da reguliše ovu materiju članova, da ne citiram Ustav. Pogledajte član 46. i videćete da se sve odredbe i stavovi ovog člana ne nalaze u predloženom zakonu.
Zbog toga predlažem, predsedniče predstavniku Vlade da ovaj zakon povuče i da uredi tačno na koje članove i na šta se odnosi ovaj predlog u članu 1. Zakona o informisanju. Hvala.

 Poštovani predsedniče, poštovane kolege, neću da vas opterećujem, jer vidim da je strpljenje na kraju, a i dosta se govorilo o ovom zakonu. Mnogo toga je rečeno. Nema mnogo toga novog da se doda.
Želim, pre svega, da pozdravim ovu inicijativu da se na jedan uređen način uredi ova oblast, da ne bude više zakona, već da bude regulisano zakonom koji donosi naša Skupština.
Hoću da kažem da je dosta toga u funkcionisanju javnih preduzeća i do sada bilo uspešno i korektno. Ovo što je problematično i što se javlja sporadično u svakom slučaju treba sankcionisati, pogotovo ovim zakonom, na jedinstven način.
Takođe, podržavam amandmane koje je dao predsednik opštine Gornji Milanovac Dražimir Marušić, gde se kod preduzeća koja pokrivaju više opština, a to je slučaj i u Opštini iz koje ja dolazim, da je Javno preduzeće formirano za dve opštine, dakle, na ovaj način se mogući nesporazumi koji mogu da nastanu iz različitih razloga, zbog različitih političkih, susedskih odnosa ili različitih interesa mogu sprečiti, kako ne bi došlo do onemogućavanja funkcionisanja takvih javnih preduzeća.
Na kraju, hoću da kažem da je dobar način regulisanja ovih pitanja. Data je mogućnost da se u roku od šest meseci usaglase svi statuti javnih preduzeća i izvrši, da tako kažem, opšta saglasnost sa ovim zakonom.
Poštovani predsedniče, hvala vam.
Predlažem da se ovaj zakon usvoji.

Poštovani predsedniče, uvažene kolege, mnogo je toga rečeno o ovom zakonu, da bi imalo prostora i mesta da se kaže nešto novo, što već nije rečeno. Međutim, ja ću pokušati da budem praktičan u onom delu, kako je to govorio i moj prethodnik, Dražimir Marušić, a to je da ono što smo kao predsednici u proteklom periodu osetili u praksi, u primeni prethodnog zakona, da napravimo malu razliku između prethodnog i ovog zakona i da pokušamo da dokažemo da ovaj zakon ima mnogo prednosti u odnosu na zakone koji su pratili ovu materiju, jer su bili sadržani u nekoliko zakonskih projekata.
Sada imamo jedan kodificirani zakonski projekat, koji obuhvata sve ove zakone koji se tiču materije lokalne samouprave. Činjenica je da je lokalna samouprava u odnosu na prethodni zakon dobila i nova ovlašćenja i veća prava, nego što je to imala u prethodnom zakonu, i mislim da je to jedan od najvažnijih razloga da ovaj zakon danas treba usvojiti.
Ono što je ovde rečeno kao polemičko - da li većinski, ili proporcionalni sistem, mislim da i ovom narodu, a i praksi koja živi, više odgovara većinski sistem, i to jednokružni većinski, i sa aspekta troškova, i sa aspekta efikasnosti, i prepoznatljivosti onoga ko se bira, odnosno da u liku odbornika, koga neposredno biraju birači, a zakonom je predviđeno da izborne jedinice budu približno jednake i donete statutom opština, tako da se ostvaruje potpuna demokratičnost u izborima.
Dalje, ono što je vrlo bitno, to je način finansiranja lokalne samouprave, mislim da se članom 51. ovog zakona na bolji način uređuje finansiranje lokalne samouprave, tako što se pored izvornih prihoda opštine, tačno i taksativno nabrajaju izvorni prihodi, koji su van ograničenja, znači, mogu da se ubiraju onoliko koliko je to propisano odlukama, odnosno, određenim rešenjima skupština opština. Mislim na lokalne komunalne takse, kao što su firmarine i druge takse, da se to ustupa slobodi opština i da ti prihodi ne treba da budu ograničeni ni Zakonom o budžetu, a da se ostala ograničenja odnose na sve ove druge izvore prihoda, pre svega na porez na promet.
Drugo, mislim da je dobro da se konačno urede rešenja oko organizacije gradova, jer smo do sada imali u praksi da imamo gradove koji poklapaju teritoriju opštine, što sasvim ne odgovara praksi da dobije ovlašćenja i da mogu da koriste povlastice iz ovog zakona, a da to budu posle jednostavno opštine. Takvih primera smo do sada imali na osnovu rešenja prethodnog zakona.
Mislim da ovde treba ukazati na jednu bitnu stvar kod prelaznih i završnih odredbi. U članu 222. ovog zakona predviđeno je da se statuti usklade sa Zakonom o lokalnoj samoupravi do 31. 12. ove godine. Mislim da je nemoguće u ovako kratkom roku uskladiti statute, jer i oni imaju određenu proceduru donošenja izmena i dopuna, bar kada se tiče statuta opštine iz koje dolazim, gde je regulisano da skupština bira komisiju, koja predlaže rešenja i izmene statuta. Ta procedura traje mesec dana u javnoj raspravi i ponovo se vraća skupštini sa primedbama, na kojoj se utvrđuje prečišćen tekst i on ide na odlučivanje u skupštinu opštine. Za ovo je potrebno duže vreme nego što je predviđeno u članu 222. prelaznih odredbi ovog zakona.
Zato molim za jedno razumevanje, ili da se toleriše period usklađivanja statuta ili da se produži ovaj rok za dva meseca i da bude do kraja februara 2000. godine.
Iz svega ovoga što su moji prethodnici izneli, posebno iz govora zamenika predsednika poslaničke grupe SPS, mislim da su se stekli uslovi da se ovaj zakon danas usvoji, da je kvalitetniji, bolji nego dosadašnja rešenja u postojećim zakonima. Predlažem da ovaj zakon usvojimo, kako je dat sa amandmanima, koje je prihvatila Vlada i nadležni odbori.

Neću dugo da zadržavam vašu pažnju. Reći ću samo nekoliko stvari. Prvo, bio bih sigurno popularan u svom okruženju i svom gradu kada bih rekao da porezi treba da se smanje, a da se poveća budžet opštine čiji sam ja predsednik. Pošto su te dve stvari nemoguće, da se spoje u jednu, narodu je potrebno i da ubira sredstva, ali da ima i ovaj drugi deo koji treba da se troši.
Pitanje kompetencija Vlade je ovde da predlaže budžet i to sigurno nije sporno dok se ne izabere nova vlada i normalno je da funkcioniše stara Vlada i da ima pravo da predlaže to ovoj skupštini.
Treće, ovde se proizvoljno koriste podaci, bar govornika koji su govorili o tome da je budžet u Vojvodini takav kakav jeste, pa molim da saberu sve ono što je po Zakonu o finansiranju opština i gradova predviđeno, jer će tada doći do korektnije cifre, a ne sa kojom se ovde operiše.
Dakle, predlažem da ova skupština ovaj budžet, ovakav kakav je donet, usvoji, pogotovu što je i u Zakonu o finansiranju gradova i opština predviđen porast u nekom prosečnom procentu od oko 30%, što na drugoj strani stvara restriktivniji odnos prema drugim korisnicima budžeta, što nam daje više mogućnosti za ravnomerniji razvoj i finansiranje lokalne samouprave. Hvala vam lepo.