Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, kako je predsedavajuća, gospođa Čomić rekla, poslanika grupa SPS je podnela amandman na član 11. Zakona o budžetu, pokušala pošto ste već upoznati sa članom zakona. Njega je dovoljno obrazložio gospodin Nikolić. Naša poslanička grupa predlaže da se ovaj član izmeni i da glasi:
"Ministar nadležan za poslove pravde i naredbodavac za izvršenje izdataka raspoređenih u razdelu 4 - pravosudni organi za glave od 4.1. do 4.11. Visoki savet pravosuđa je dužan da donese program korišćenja sredstava iz stava 1. ovog člana po krajnjim korisnicima i da ga dostavi ministarstvu nadležnom za poslove pravde najkasnije do 31. januara 2003. godine. Ministar nadležan za poslove pravde odgovoran je za preuzimanje obaveze i plaćanja po programu iz stava 2. ovog člana. Dužan je da u izvršavanju zadataka podnosi izveštaj tromesečno Visokom savetu pravosuđa, odnosno šestomesečno Odboru za pravosuđe i upravu Narodne skupštine Republike Srbije".
Predloženim amandmanom predloženo je da ministar pravde, kao nalogodavac direktnog korisnika budžetskih sredstava, korišćenja sredstava i indirektnim korisnicima vrši na osnovu programa koji je donosio Visoki savet pravosuđa. Ovom odredbom sprečava se samovolja, a Visoki savet pravosuđa bi postao kontrolni organ, kao i Odbor za pravosuđe i upravu Narodne skupštine Republike Srbije. Predloženo rešenje je korektno, obezbeđuje nezavisnost pravosudnih organa.
Mene čudi što je Vlada odbila ovaj naš amandman sa obrazloženjem da se inače podnose izveštaji, a da je prenebregla potpunu kontrolu koja je predviđena ovim našim amandmanom od strane Odbora za pravosuđe i upravu. Mislimo da je to pravo mesto gde bi se šestomesečno razmatrlai izveštaji o utrošku i korišćenju ovih sredstava, kao što je rečeno, po programu koji bi doneo Visoki savet pravosuđa, obezbedila nezavisnost u obezbeđivanju sredstava, raspodeli sredstava. Kontrola bi bila potpunija i od strane Visokog saveta pravosuđa i od strane Skupštine, odnosno njenog odbora, Odbora za pravosuđe i upravu. To rešenje bi nekako pomirilo ova predložena rešenja o brisanju ovog člana i dala bi veća ovlašćenja Skupštini i Odboru i bila bi, kako to voli ministar često da kaže, transparentnija i ispunila bi ono za šta se i ova vlada i ministar ovih nekoliko dana zalažu, da sve bude dostupno Skupštini i javnosti i pod potpunom kontrolom. Hvala.

Ja nisam kriv što je petak i 13, vreme za vikend. Kao što je najavila predsednik, gospođa Mićić, grupa poslanika SPS-a, u ime poslaničke grupe, podnela je amandman na član 15. i predlaže da se član 15. menja i da glasi: "Obaveze Republike Srbije po Zakonu o izdavanju kratkoročnih obveznica ("Službeni glasnik RS", broj 54/96) izmiriće se do kraja juna 2004. godine".
Obrazloženje za podnošenje ovakvog amandmana je sledeće, za obaveze Republike Srbije po Zakonu, izdavanje kratkoročnih obveznica su trebale da budu izvršene do kraja 2002. godine, što je bilo predviđeno Zakonom o budžetu i za 2001. godinu i za 2002. godinu. Kako ove obaveze nisu ispoštovane, i to ni po jednom zakonu, predloženim amandmanom utvrđuje se kraći rok, do 30. juna 2004. godine, a pošto je rok tri godine neopravdano dug i ne garantuje da će obaveze biti izvršene. Samo da vas podsetim da je predviđenim članom, predviđeno da se obaveze Republike Srbije po Zakonu o izdavanju kratkoročnih obveznica, kao što sam rekao "Službeni glasnik Republike Srbije", broj 54/96) izmire do kraja 2005. godine.
Smatramo da je ovaj rok poprilično dug, da se opet utvrđuje jedna neprincipijelnost koja se kritikuje stalno, a to je da su prethodnici ostavili određene obaveze koje ova vlast treba da izmiruje, a evo, ovim predlogom se ove obaveze, pretpostavljam, ostavljaju za drugu vlast, jer, kao što je poznato, ovoj skupštini mandat ističe negde 2005. godine januara meseca, a ovde je predviđeno da se ove obaveze izmire do kraja 2005. godine, odnosno 31. decembra 2005. godine. Iz tih razloga, predložili smo i ovaj kraći rok, podsećajući na to, obaveze koje su inače predviđene još iz 1996. godine se izmire u toku iduće godine do polovine iduće godine i na taj način se servisira ova obaveza. Hvala vam.

Pre nego što počnem moju diskusiju, biću duže od tri minuta, zahvaljujem gospodine Zeldžo, mislim da nema smisla ni mnogo govoriti jer ministra nema, nema ministra za ekonomske odnose, a nema ni dovoljno poslanika u sali. Ne znam da li ima smisla govoriti jedino kamerama koje ovo prenose i narodu koji to, nadam se, sluša.
Ovde sam posle diskusija nekih poslanika u dilemi da li mi treba da krenemo u Evropu, jer smo čuli iskustva Francuske, švajcarske i ostalih.
Nije mi jasno da li nam je potrebno da stavljamo na rizi, našu elektroprivredu, naše avioprevoznike ulaskom u Evropu, a ovo shvatite kao šaljivu primedbu. Hoću da kažem da se ovde ministar izjasnio da je principijelno i transparentno dat predlog završnog računa, odnosno zakona o završnom računu budžeta za 2001. godinu. Mislim da mu ta konstatacija nije tačna, jer sada smo u toku raspravljanja ovog zakona, odnosno predloga, dobili smo i dopunski izveštaj. Na koji način i kako ćemo voditi kvalitetnu raspravu, ako nam se izveštaji dopunski dostavljaju za vreme trajanja same rasprave na dnevnom redu. Ono što hoću da kažem, opet oko neprincipijelnosti, a to je da nije bilo zakonska obaveza da se angažuje inspekcija o pregledu završnog računa budžeta, da je to samo što se tiče kontrole inspekcije budžetske, a da je u 2001. angažovana, a ako nije bila zakonska, onda nije morala ni za 2000. da bude angažovana i da se ovakav izveštaj daje.
Ona je potrebna i potrebno je da se čuje tačno šta je i za šta je i na koji način su utrošena sredstva. Ministar je takođe rekao da će ovog puta biti angažovan eksterni revizor, pa o tome treba predlog da donese Vlada, a da ova Skupština se izjasni oko angažovanja eksternog revizora. Ako to donosi Vlada i ako mi to kažemo, onda ne verujem u neku potpunu nepristrasnost i tog eksternog revizora, mada se čulo ovde i ko je sve i na koji način angažovan da vrši pregled budžeta iza 2000. i za 2001. godinu. Takođe, u ovim izveštajima je rečeno da će se dati izveštaj o kontroli za 2001. godinu. U izveštajima koji imamo i jedan i drugi izveštaj dopunski i ovaj prvi koji smo dobili, govori o kontroli koja je vršena u 2001. godini. Ako je vršena u 2001. godini, ne može da se odnosi na završni račun budžeta za celu 2001. godinu, nije nikako bilo moguće izvršiti tu kontrolu na taj način.
Takođe u završnom računu budžeta se dalo ovde da su utvrđene određene nepravilnosti, a posebno mislim da je o tome bilo reči, nepravilnosti koje se tiču budžetske rezerve, koja je povećana za 2 milijarde, a planirano je 7 milijardi, a izvršena je sa 9 milijardi, naknadno je odlukom Vlade to rečeno da je u 2002. godini sankcionisan, odnosno doneta je odluka o tome, a da ne kažemo za koje potrebe, gde i šta. Mislim i kada je u pitanju budžetska rezerva, trebalo je reći tačno na koje namene i za šta je utrošena budžetska rezerva, da bi izveštaj bio kako je to rečeno, transparentan. Takođe se ovde pominje oko dela sredstava upućenog za ovo koordinaciono telo. Priča se o 498 miliona, a ne kaže se da je i iz budžetske rezerve izdvojeno 150 miliona za potrebe tog centra i ne vidim tu ljutnju i ne vidim zašto se neko ljuti, ako se traži da se o svemu podnese kompletan izveštaj i da za šta i na koje namene su utrošena ta sredstva. To nema nikakve veze ni sa kakvim ideološkim postavkama. Jednostavno, treba da se da izveštaj kao što se to tražilo i radilo u budžetu za 2000. godinu, da se tako uradi i za budžet i za 2001. godinu i onda on ne bi ovako kratak i ovako mali.
Ono što je moja primedba osnovna kod izvršenja budžeta za 2001. godinu, a o tome je već nešto rečeno, mislim da su uskraćena tri vrlo bitna segmenta, a to je da je nedovoljno izvršen budžet kada su u pitanju stipendije za visoko obrazovanje, a takođe i stipendije, odnosno krediti za srednje škole. Tu je uskraćeno, toj mladoj deci preko polovine od ukupno planiranih sredstava. Mislim da to nije korektno i da je neko mogao da se potrudi da taj standard učenika na taj način poveća. Inače i kroz veća zahvatanja su takođe i veća zahvatanja iz džepova roditelja i srednjoškolaca i studenata. Vi znate da su nekoliko puta povećani troškovi smeštaja u studentskim domovima i učeničkim domovima u odnosu na prethodni period, a što u svakom slučaju opterećuje i ovako male budžete.
To bi bile neke osnovne primedbe. Takođe je rečeno ovde da je izvršena pozajmica za Direkciju za robne rezerve za otkup pšenice. Normalno, pšenica i treba da bude otkupljena, otkupljivana je svake godine, samo se ovde postavlja pitanje ministru poljoprivrede, da li su otkupljeni svi tržni viškovi pšenice, da li je otkupljeno od seljaka ono što je tržni višak, ono što je potrebno ovoj zemlji i ono što garantuje stabilnost. Čuli smo da je otpisana pekarima pšenica za mililjarduipo dinara. Sigurno je da te rezerve ispražnjene na takav način, treba adekvatno popuniti i obezbediti jednu punu stabilnost ovom budžetu.
Rečeno je ovde oko zaštite životinja. Mislim da se strašno malo poklanja pažnje zaštiti životinja. Ovo što nije izvršeno, verovatno se odnosilo na onaj deo ptica koje umesto da lete na jug, izgleda sada lete na zapad u Italiju. Taj smanjeni fond je minimalan u odnosu na ono čemu treba posvetiti pažnju, jer je stočni fond izložen mnogim bolestima. Mogu da vam kažem da se u veterinarskim stanicama naplaćuje pregled na trihinelozu sa po 150 dinara svakom onom ko dođe. Mislim da bi tu obavezu država trebala da preduzme, jer imam mnogo više interesa da tako nešto čini i radi, upravo u cilju zaštite stanovništva od mogućih posledica na mesa zagađena trihinelom. Hvala vam.

Zajedno sa grupom poslanika SPS predložio sam amandman na član 1, praktično izmenu člana 11. postojećeg zakona.
Pored ovoga što je predloženo za oslobađanje, predložili smo da se poresko oslobađanje odnosi i na mlečne proizvode, bebi opremu, dečiju hranu, odeću i obuću do konfekcijskog broja 8, kao i da se oslobode udžbenici, školski pribor i učila.
Čini mi se da je Vlada prihvatila jedan od amandmana DSS da se oslobode udžbenici odnosno knjige i to je dobro, ali mislim da je moglo doći i do oslobađanja ovih drugih predloženih roba.
Za ovo smo dali obrazloženje i želim da ga ovde ponovim vama i predstavniku Vlade, kao i široj javnosti, šta nas je motivisalo da damo ovakav amandman.
Kada se tiče mlečnih proizvoda, jedan od bitnih mlečnih proizvoda koji se nalazi u prometu je i sir napravljen od tog mleka. Njegov promet se odvija uglavnom na pijacama, neoporezovano. Preko 92% proizvedenog belog sira prodaje se na pijacama, a 8%, maksimalno do 10% u trgovini. Deo tog proizvoda je moguće oporezovati porezom na promet. Mislim da je to manja količina.
Drugo naše obrazloženje jeste da su ti sirevi koji se proizvode u mlekarama kvalitetniji, da su pod potpunom zdravstvenom zaštitom, da bi njih trebalo izjednačiti sa ovim drugim proizvodima, da ne govorim ovde o bebi opremi, da ne govorim o dečijoj hrani. O tome je već bilo dosta reči. I, da ne govorim o učilima, pošto je , kao što sam rekao, ovde predloženo rešenje: da se udžbenici oslobode poreza na promet. To ne bi bio neki veliki udarac na budžet. Budžet bi mogao da se dopuni na drugi način. Jedan od mogućih načina, evo da se našalim, mogu i da budu ove poslaničke transakcije, da se plaća porez na promenu grupa, na promenu stavova itd. Kažem, da se našalim.
Mislim da bi o ovim amandmanima trebalo razmisliti i bar delimično, ako ne u potpunosti usvojiti, ovaj naš amandman. Mislim da nismo imali razumevanja. Da smo pre imali razumevanja ne bi bilo ni ovo oporezovano.
Još samo da dodam, ovi proizvođači masti životinjskog porekla su se već snašli, povećali su cenu pre nego što smo doneli zakon, tako da svinjska mast neće biti toliko jeftinija zbog odbitka poreza na promet. Hvala lepo.

Poštovano predsedništvo, koleginice i kolege narodni poslanici, predloženim rešenjem ovog predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru predsednika Republike, predviđeno je u članu 1. (novom članu 4a koji se dodaje posle člana 4.) da od dana raspisivanja izbora do dana održavanja izbora za predsednika Republike ne može proteći manje od 30 ni više od 90 dana. Naš amandman, grupe poslanika SPS-a, ide za tim da se u članu 1. Predloga zakona u novom članu 4a, broj "30" zameni brojem "45", odnosno ovo vreme koje je skraćeno od ranije utvrđenog vremena od 45 dana najmanje, ostane tako.

Znači, kao što je predviđeno u starom Predlogu zakona, a iz razloga što je neprihvatljivo skraćivanje ovog roka od 45 na 30 dana, jer nijedna radnja koja je predviđena ovim zakonom o izmenama i dopunama Zakona o izboru predsednika, takođe ni Zakonom o izboru poslanika, čije se odredbe, shodno, odnose na ovaj predloženi zakon, nisu skraćene, nisu smanjene, te ćemo doći u jedan vremenski tesnac između ovih predviđenih rokova i ovog roka od najmanje 30 dana predviđenog za izbore.

Znači, naš zahtev je da taj najmanji rok bude 45 dana, ne 30 dana, a najviše 90, kako je to predviđeno ovim izmenama i dopunama Zakona. Meni je žao što niko nije prihvatio ovaj amandman. Tako ćemo doći u jedan vremenski tesnac i bićemo uklješteni između predviđenih rokova potrebnih za legitimno sprovođenje izbora i ovog datog roka u Predlogu za izmenu i dopunu Zakona. Mislim da će time biti oštećeni učesnici u izborima za predsednika Republike, jer neće moći da u ovako kratkim rokovima zadovolje sve ono što je potrebno i predviđeno Zakonom, a i neće moći da obave kampanju na jedan korektan i legitiman način, pogotovo što se predviđaju i određena druga ograničenja. Stoga, smatramo da ovaj rok treba da ostane 45 dana i predlažemo Skupštini da takvo rešenje prihvati.

Poštovane koleginice i kolege poslanici, kao što je predsednik rekla grupa narodnih poslanika Socijalističke partije je predložila amandman na član 5. - novi član 13a; u članu 5. Predloga zakona o  izmenama i dopunama Zakona da se briše stav 2. člana 13a, i, takođe, da se u stavu 3. istog člana brišu reči "odnosno stava 2."
Da bi široj javnosti bilo jasnije: ovim predloženim rešenjem, odnosno novim članom 13a, predviđeno je da se za finansiranje izbora i izborne kampanje kandidata za predsednika Republike obezbeđuju sredstva u iznosu od hiljadu prosečnih neto zarada isplaćenih u privredi Republike Srbije u mesecu koji je prethodio mesecu u kome su raspisani izbori, a za koje su objavljeni zvanični podaci.
U stavu 2. predviđa se da, u slučaju neuspelih izbora, znači ono što proističe iz člana 5i, za finansiranje izbora i izborne kampanje kandidata za predsednika Republike obezbeđuju se sredstva u iznosu od 500 prosečnih neto zarada isplaćenih u privredi Republike Srbije u mesecu koji je prethodio mesecu u kome su raspisani izbori, a za koje su objavljeni zvanični podaci.
Kao što vidite, u predloženom rešenju u stavu 2. predviđeno je da, u slučaju neuspelih izbora, za sledeću izbornu kampanju su predviđena sredstva koja su polovina od predviđenih sredstava u prethodnom izbornom ciklusu. Mislimo da ovo nije korektno, da se ovako dovode u nejednak položaj kandidati u ponovljenim izborima, odnosno ponovnim izborima i dato obrazloženje, da ovo košta, nije tačno.
Da podsetim, za 11 kandidata, u izborima koji su bili obavljeni u prvom i drugom krugu, samo za obezbeđivanje potpisa potrošeno je oko 5,5 miliona dinara, minimum za potrebne kandidature za ove kandidate. Znači, za 11 kandidata najmanje po 10.000 potpisa puta 50 dinara je minimum 5,5 miliona dinara, a ukupno su dobili za svoju kampanju iz budžeta, ako se uzme 11 kandidata po milion dinara, 11 miliona dinara. Znači, polovinu najmanje su morali da vrate u budžet Republike Srbije. Ta cifra je veća, jer su mnogi od ovih kandidata, koji su legitimno i legalno prijavljeni i ostvarili svoju kandidaturu, prikupili više od 10.000 potpisa i samim tim uložili u državnu kasu i budžet više od toga, a ovde se predviđa da dobiju, ako bude 10 kandidata ponovo, ukupno polovinu ovih sredstava potrebnih samo za prikupljanje potpisa.
Ako je neko želeo da uštedi pare i da smanji troškove mogao je da predvidi ovim zakonom da se ne plaća ova taksa za overu potpisa, koja je nekada bila daleko manja, a sada je uoči ovih izbora podignuta na 50 dinara, i na taj način uštede sredstva i omogući da se na kvalitetniji način obave izbori i omogući kampanja.
Ovo je samo jedan minimalni deo, a vi znate kakvi su podaci objavljeni, koliko su koštali izbori pojedine kandidate. To su minorna sredstva koja su potrebna za jednu iole pristojnu kampanju i mislim da su po ovom rešenju koje je predviđeno Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona, bar kada se tiče ovog ponovljenog kruga, a i kada se tiče prvog, minimalna, a kada se tiče ovog drugog su drastično smanjena i nedovoljna za neku jednaku utakmicu u izborima u slučaju neuspelih izbora, kako je to predviđeno ovim predlogom zakona.
Takođe, ovaj naš amandman u poslednjem stavu je saglasan prethodnom: ukoliko se usvoji ovo naše rešenje, onda se ovaj deo u poslednjem stavu, odnosno stav 2 ovog člana treba da se briše. Ovaj amandman ide zatim da utakmica bude ravnopravna i da to državu ne košta mnogo.
Želim samo da kažem kakvi su ukupni troškovi što se tiče izbora i plaćanja biračkih odbora: a znate da su plaćeni po 1.300 dinara po članu biračkog odbora i da su 1.500 dobijali predsednici i zamenici, pomnožite sa osam hiljada i nešto, pa sa 20, koliko je bilo predstavnika, članova biračkih odbora i stranaka; U prvom krugu to je sigurno koštalo najmanje 230 miliona dinara....

.... ovih 11 miliona, a to je potpuno minimalno. Hvala.

Poštovane koleginice i kolege poslanici, poštovana gospođo Čomić, dozvolite mi da kažem samo nekoliko primedaba na predloženi tekst zakona u okviru vremena koje je određeno poslaničkoj grupi SPS.

Mnogo primedaba je izrečeno na tekst dva zakonska projekta, na oba zakona. Reći ću samo nešto što moje kolege nisu stigle ili nisu uočile da kažu, a to je, kada se tiče ovog predloga zakona, što se potpuno uvode nove kvalifikacije, tj. članom 2. je predviđeno da se sudi protiv čovečnosti i međunarodnog prava i to je jedini član zakona za koji nije dato obrazloženje u delu gde se obrazlaže potreba za donošenjem ovog zakona. To drugim rečima znači da ćemo imati ovim i ovlašćenje da vodimo postupke po osnovu haških optužbi i protiv haških optuženika i da se na takav način otvara i ta mogućnost procesuiranja u našoj praksi.

Dalje, ovde se govori o specijalnom tužiocu i o potrebi da specijalni tužilac bude imenovan od strane javnog tužioca, a da okružni tužilac propisuje organizaciju i rad ovog specijalnog tužioca.

Zatim, specijalni tužilac traži da se, uz saglasnost ministra, formiraju službe Ministarstva unutrašnjih poslova u cilju saradnje sa specijalnim tužiocem.

Specijalni tužilac može angažovati javnog tužioca, ne kaže se koja, gde, kako, na rok od devet meseci, a moj kolega Bora Stanimirović je obrazlagao potrebu da taj rok od devet meseci ne treba da bude toliki. Nigde se ne govori o zamenicima specijalnog javnog tužioca ili o više specijalnih tužilaca. Ovde se govori o jednom specijalnom javnom tužiocu, koji je specijalan toliko koliko mu se daje odeljenje i mogućnost, služba, znači čista logostika; nigde se dalje ne govori o potrebi posebnog, načina rada i funkcionisanja na bazi zakona koji su važeći.

Ministar je ovde rekao da su zakoni dobri i da su kaznene mere predviđene, da su u skladu sa evropskim zakonima, ali da se ne primenjuju, već se daju mere kaznene politike koje su ispod ovih kriterijuma koje je utvrdio zakon i gde je predviđena donja i gornja granica zakona; uglavnom se izriču kazne koje su ispod.

Za to ne treba specijalni zakon, za to ne treba specijalni tužilac, za to ne trebaju specijalna odeljenja. Za to treba primenjivati kaznenu politiku shodno zakonima koji su važeći i te zakone treba poštovati dosledno i do kraja, i to je suština čitave priče.

Nema potrebe za angažovanjem nekih posebnih službi, niti nekih posebnih ovlašćenja, kako je to predviđeno ovim predlogom zakona. I normalno, socijalisti nemaju ništa protiv borbe sa organizovanim kriminalom, naročito kad se radi o mafiji, kad je droga u pitanju; tu sigurno treba menjati i ono što je i u Krivičnom zakonu, a da se kazne pooštre i da se izriču maksimalne kazne, jer je to najveća društvena opasnost. Tu se potpuno slažemo, jer tu je izvor finansiranja svake druge mafije.

Na kraju, premijer je rekao da će novi "Nju dil" početi u sledećoj godini, srpski "Nju dil", tako što ćemo izraditi bar nekoliko zatvora za potrebe smeštanja zatvorenika, jer nam je procena od 1%, koliko je to od broja stanovnika u drugim zemljama, daleko ispod tog proseka; ako se uzme da sedam miliona punoletnih stanovnika živi u ovoj zemlji, znači da nam treba otprilike smeštaj za negde najmanje 70.000 zatvorenika. Normalno da kapaciteti naših zatvora nisu toliki i da treba u tom smislu i da radimo. Hvala vam lepo.

Poštovana gospođo Čomić, poštovane koleginice i kolege poslanici, evo, ovom raspravom o anketnom odboru, odnosno predlogu za formiranje anketnog odbora, kao što je predložila grupa poslanika DOS-a, u liku njenog predsednika Čedomira Jovanovića, već smo i počeli rad anketnog odbora a da prethodno nismo razrešili suštinu: to je da ovde ima  različitih mišljenja i predloga o tome čime sve treba ovaj  anketni odbor da se bavi.
Predsednik naše poslaničke grupe, dr Žarko Obradović, već je izneo naš zahtev da se predmet rasprave ovog anketnog odbora proširi i temom vezanom za hapšenje, kidnapovanje i izručenje bivšeg predsednika SRJ i Republike Srbije Slobodana Miloševića, a takođe i za rad državnih organa, jer je već više puta rečeno za ovom govornicom u ovoj sali, a i na drugim mestima, da je došlo do organizovane hajke u progonu socijalista; na razne načine: otpuštanjem sa posla; pisanjem krivičnih prijava; masovnom zloupotrebom službenog položaja itd.
Mišljenja smo da bi ovaj anketni odbor, ako se želi istina i da se stavi tačka na sve, pa i na ovo što se dešava oko tzv. afere Pavković, mogao da stavi tačku i na ovo o čemu je poslanička grupa SPS insistirala nekoliko puta - da se oformi anketni odbor i da se ispita sve ono što se dešavalo oko hapšenja, kidnapovanja i izručenja Slobodana Miloševića.
Jedan sam od učesnika događaja u vreme prvog pokušaja lišavanja slobode Slobodana Miloševića i mogu da vam kažem, a to je štampa delimično objavila pa je doprlo do javnosti, da je došlo do grube primene sile, ničim izazvane, nad poslanicima, mojim kolegama; vi ste svedoci da smo odavde izašli na najavu mogućih događaja; državni organi primenili su izuzetno grubu sila prema narodnim poslanicima ove skupštine.
Mislim da je to, pored drugih, još jedna tema za razgovor - ko, kako i na koji način je izdao naređenje da se ove stvari odvijaju onako kako su se odvijale; tu je načasnu ulogu imala i BK televizija, koja je dosta toga prenela, ali ne ovo o čemu vam govorim; uopšte nije htela da uzme izjave, niti da bilo šta od toga snimi i objavi.
Ovde je više puta pomenuta želja da se stavi tačka na sve ovo, nemam ništa protiv toga, ali onim što se utvrdi, što će posle rada anketnog odbora da se objavi kao puna istina; konačno, povodom svega na čemu insistira SPS.
Pomenuto je da je predsednik Koštunica institucija, da se ne radi o ličnosti Vojislava Koštunice, koji je i predsednik DSS-a, jedne od stranaka DOS-a, da je ovde u pitanju povreda te institucije. Zaboravilo se samo da je takva institucija postojala i pre Koštunice, da je i prema toj instituciji ponašanje bilo neadekvatno i da su iza tih ranijih stajali - miliona birača i narodna volja.
Narodna volja se odve pominje samo kada je u pitanju DOS. Narodna poslovica kaže - svako se češe tamo gde ga svrbi. DOS svrbi ovaj sukob u okviru njega i želi da ga preko ovog anketnog odbora objavi, pokaže i prikaže u svetlu kako koja strana to vidi. Ne smatram da tu nema nadležnosti ova skupština, ona može o tome da razgovara, jer je u pitanju i Vlada Srbije.
Ne osporavam to pravo da svaka poslanička grupa ima svog predstavnika, ali molim vas da ne osporavate pravo SPS-u da ima svoje zahteve, svoje amandmane na predložena rešenja kad je u pitanju broj članova anketnog odbora, kao i ono čime će se baviti; a treba da odgovori na sva ta pitanja, jer evo već godinu i po dana se ne daje nikakav odgovor već se sve to zavlači pod tepih.
Iz tih razloga mislim da će poslanička grupa, tek po prihvatanju ovih amandmana, uzeti učešće u ovom anketnom odboru. Hvala.

Poštovane koleginice i kolege poslanici, poštovana gospođo Čomić, predloženim setom zakona, ukupno pet, o kojima je odlukom većine doneto da rasprava bude jedinstvena u okviru svih pet zakonskih predloga, nema mnogo vremena da se diskutuje , iako su predlozi samo izmene i dopune već donetih zakona, kako je ovde već malopre rečeno, u novembru mesecu ili pre sedam - osam meseci, u čemu smo učestvovali i mi kao poslanička grupa, dajući određene amandmane koji tada nisu prihvaćeni. Kao što vidimo, neki od tih amandmana su danas postali sastavni deo ovih predloga izmena i dopuna, bar kad se tiče javnotužilačkih funkcija.
Ono što mene ovde posebno brine, to je da je gospodin ministar u svom obrazloženju ovih predloga zakona napomenuo da je jedna od najznačajnijih u ovom delu predloženih izmena i takozvana lustracija i njegova izjava da će na takav način doći do eliminisanja onih koji su se ogrešili, kako je to rečeno, o ove principe navedene lustracije. Znači: prekrajanja izborne volje građana, montirani procesi i učestvovanje u kršenju ljudskih prava, odnosno, kako je to rečeno, iz nečasnih pobuda.
Mislim da je izraz koji je upotrebio gospodin ministar prilično oštar: rečeno je da će onima koji su učinili određene propuste u radu, koji su učinili određena krivična dela u svom radu, prestati funkcija, neće moći da obavljaju svoju delatnost, ali ova kvalifikacija - da će biti eliminisani, ne znam da li je bila namerna ili slučajna, izaziva određeno podozrenje da se ovde ne radi o onome što bi trebalo da bude etimološka podloga ove reči - lustracija ili - pročišćenje ili - prosvetljenje. Ona treba da bude individualni čin. Ona mora da bude ono što će kroz shvatanje duha ili kako se to često u veri upotrebljava - da se primi duh Božiji ili prosvećenje, to je ipak individualni čin i ne može da bude kolektivni čin.
Ako to postane kolektivni čin, po određenim principima nasilne primene, ili prinude, onda to liči na nešto drugo. Meni to više liči na određenu inkviziciju prema onima sa kojima ne delimo isto mišljenje i plašim se da tražeći izlaz iz jednoumlja, što je ovde vrlo često govoreno, ne krenemo u ono drugo što je vrlo opasno i gore, u pojedinačna bezumlja.
Stoga mislim da treba da se uzdržimo od ovakvih preteranih kvalifikacija, odnosno da na korektan način rešavamo situacije kada je neko nešto učinio kao grešku za šta postoje određeni materijalni dokazi, a ne samo ako je veće u nekom sudu donelo odluku da tumačeći postojeći zakon - bilo je viša listića, bilo je određenih proceduralnih problema u toku glasanja i poništilo te izbore, pa su se oni ponovo zakazali, ponovo održali, onda to nije prekrajanje izborne volje već je to ponavljanje procesa.
Meni nije poznato da je ijedno sudsko veće donelo rešenje da je pobedila ova ili ona stranka, već da se ponovo to procenjivalo. Ako je toga bilo, ako se procedura nije poštovala, onda se o tome vodi postupak; onda se to na odgovarajući način utvrđuje i tu nema zbora da je tu zloupotrebljen zakon, da je zloupotrebljena procedura i da nije ispoštovano ono što treba.
Koliko znam, jedan od primera za ovako nešto je i ono proglašenje gde se izbrisalo vreme; prvo donelo jedno vreme, pa promenilo to - da ne važi do 16 nego da treba produžiti do 20; pa je tu skinut jedan broj glasača kod izbora predsednika i da je tu došlo do nekog, uslovno rečeno, prekrajanja volje, ili je prekrajanje volje birača to što se uvode privremena veća u pojedinim opštinama a da za to nema dovoljno razloga.
Normalno, sigurno da je sve to podložno određenoj kritici. Kod ovih zakona, imam još primedbu na uređenje sudova. Molim vas, mi ovde predlažemo, a o tome je govorio moj kolega Toma Bušetić, da se vrši određena promena kod uređenja, odnosno teritorijalnog organizovanja sudova - predviđa se da se osnuje sud u Novom Pazaru.
Znam da je jedna grupa poslanika zahtevala, kao i kolega Rajko Baralić, da se otvori trgovinski sud u Čačku za područje Čačka, Ivanjice, Gornjeg Milanovca i Lučana. Ovim predloženim izmenama predviđeno je da to bude Odeljenje Trgovinskog suda u Kraljevu, a da se osniva ne odeljenje nego trgovinski sud u Novom Pazaru, za područje ove tri opštine. Ne vidim nijedan razlog zbog koga to ne bi bilo odeljenje, ako već mora, ako ima logičnih potreba, ako je to efikasnije da se radi, a ovamo gde to traje već duže se ne osniva novi trgovinski sud, već samo odeljenje.
Normalno, onda tih zahteva ima i prema Jagodini, verovatno bi tu bili i Smederevo, Požarevac itd, no meni je nelogično da obrazloženje bude da je tamo potrebno, a ovamo nije ako to nije potkrepljeno određenom političkom nagodbom.
I na kraju, komentarisao bih da je ovaj set predloga zakona o izmenama i dopunama zakona dalo Udruženje pravnika, kako rekoste i vi, sudija, odnosno drugih asocijacija, a raniji predlog je dala jedna grupa poslanika; tu se pre svega misli na DSS. Ne razumem gde se ovde nalazi Ministarstvo pravde povodom pravljenja određenih projekata zakona i predlaganja u ovoj skupštini. Hvala lepo.

Poštovane koleginice i kolege, poslanička grupa SPS-a, odnosno grupa poslanika je podnela amandman na član 52. predloženog zakona, kojim je predvidela brisanje tačke 5) u članu 52. koji glasi da uz prijavu na javni konkurs treba dostaviti: dokaz o registraciji podnosioca prijave za obavljanje delatnosti proizvodnje i emitovanja radio i televizijskog programa; dokaze o ispunjenosti uslova iz člana 50. st. 1. tač. 2) i 3) ovog zakona, a to su - tehnički, organizacioni i programski uslovi za proizvodnju i emitovanje programa koje podnosilac prijave treba da ispunjava, i uslovi utvrđeni posebnim zakonom kojim se uređuje oblast telekomunikacija i propisima donetim na osnovu njega, koje podnosilac prijave treba da ispunjava za dobijanje dozvole za radiodifuznu stanicu; takođe - dokumentaciju koja se odnosi na predloženu programsku koncepciju; i, pored toga - organizaciono - tehničku koncepciju i strukturu kadrova; i u tački 5) koju mi osporavamo - projekciju planiranih godišnjih prihoda i rashoda, sa njihovom specifikacijom i podacima o finansijskom potencijalu podnosioca prijave, i - ako podnosilac prijave  i u vreme podnošenja prijave emituje radio i/ili televizijski program, i  finansijski izveštaj zajedno sa bilansom stanja i uspeha za poslednju poslovnu godinu pre godine u kojoj se podnosi prijava na javni konkurs; pored toga, i izjavu da ne postoje smetnje u smislu odredaba ovog zakona o nedozvoljenoj medijskoj koncentraciji; dokaze o izvršenoj uplati depozita i administrativnih taksi za podnošenje prijava.
Mi smatramo da je suvišna ova tačka 5) oko bilansa stanja i godišnjih prihoda i rashoda, jer ako ovo treba da bude jedan od uslova za dobijanje frekvencija, odnosno dobijanja dozvola za rad, na ovaj način je to suvišno, jer se sve ovo reguliše posebnim propisima - način finansijskog poslovanja, bilans uspeha i imovina ovog podnosioca zahteva. To može da dovede, ako to služi kao kriterijum, u različite položaje, jer onaj ko se ozbiljno bavi proizvodnjom programa, ko se bavi ulaganjem u kvalitetne i dobre programe, može da ima lošiji bilans uspeha nego onaj ko se bavi jednostavnim prenosom, korišćenjem tuđih programa, pravljenjem manje kvalitetnih programa.
Na taj način, ako je ovo jedan od uslova i kriterijuma za dodelu dozvole, nećemo imati ravnopravno posmatranje, a mislim da nije ni odlučujuće ni bitno da se ovaj bilans uspeha i ovo što spada u sferu drugih zakona nađe u ovom članu kao tačka 5), pa smo predložili brisanje ove tačke. Hvala.

Poštovane koleginice i kolege poslanici, kao što je već rečeno, grupa poslanika SPS-a u ime poslaničke grupe SPS-a podnela je amandman na član 67. u kome predviđa brisanje dela stava 3. Radi potpune informacije javnosti da pročitam i kako glasi ceo član 67: "Ustanove javnog radiodifuznog servisa Republike Srbije i autonomnih pokrajina, radio i televizijske stanice lokalnih i regionalnih zajednica koje su u celini u državnoj svojini, kao i radio i televizijske stanice civilnog sektora, plaćaju samo naknadu za dozvolu za radiodifuznu stanicu (naknadu za korišćenje radio frekvencije), a oslobođene su plaćanja naknade za emitovanje programa. Radio i televizijske stanice lokalnih i regionalnih zajednica sa učešćem privatnog kapitala, plaćaju naknadu za emitovanje programa srazmerno procentu tog učešća. Radio i televizijske stanice crkava i verskih zajednica ne plaćaju naknadu za emitovanje programa do okončanja postupka povraćaja imovine tim crkvama i verskim zajednicama oduzete posle Drugog svetskog rata u postupku nacionalizacije, konfiskacije, eksproprijacije i drugo".
Mi smo predložili da se stav 3. delimično briše i to posle reči "programa", da se briše tekst "do okončanja postupka povraćaja imovine tim crkvama i verskim zajednicama oduzete posle Drugog svetskog rata u postupku nacionalizacije, konfiskacije, eksproprijacije i drugo". Smatramo da je ovaj deo teksta potpuno nepotreban, kada se uzme u obzir ovo o čemu govorimo, pre svega civilni sektor, da on nije u obavezi da plaća, a da će verske zajednice biti u obavezi da plaćaju, ali se ne zna kada, kada se donese zakon, kada se izvrši povraćaj imovine svim verskim zajednicama. Mogu da vam kažem da ovde postoji jedna nelogičnost.
Ima verskih zajednica kojima zemlja uopšte nije oduzimana. Da li će to značiti da verske zajednice kojima nikada nije oduzeta imovina počinju da plaćaju onog momenta kada se povrati imovina onima kojima je oduzeta. Pre svega se misli na pravoslavnu crkvu i na rimokatoličku crkvu.
Ovde su kolege govorile o tome da je tog oduzimanja bilo i u prethodnim periodima. Sigurno je i pre 1945. godine, po raznim osnovama, i to je apsolutno tačno, oduzimana zemlja verskim zajednicama, vršene su agrarne reforme i pre 1945. godine i to u nekoliko navrata i vršena je dodela te zemlje agrarnim interesentima i pre 1945. godine, odnosno pre Drugog svetskog rata.

Samo još jedna rečenica. Na kraju da zaključim, ovim bi verske zajednice bile potpuno neravnopravne sa civilnim sektorom, jer se oni oslobađaju, a verske zajednice čekaju vreme da ponovo uspostave plaćanje. Mislim da je ovaj amandman logičan i da treba Skupština da ga usvoji, iako ga je Odbor za kulturu odbacio.

Poštovane kolege poslanici, već je rečeno šta je suština ovog amandmana; znači da se i amandmanom 86. prati sled prethodnih amandmana, gde se traži da ostane isti naziv Radio-televizije Srbije umesto ovog novog predloženog naziva, da to bude RUS ili radiodifuzna ustanova Srbije. Nemam ništa ni protiv Rusa, ni protiv Amerikanaca, ali ukazujem na jednu posebnu stvar ovde koja do sada nije pominjana i mislim da se promenom imena ove ustanove, ili nazovimo je kako god hoćete, ne dobija ništa na kvalitetu već to samo izaziva određene troškove.
Mi smo imali jednu poplavu promena naziva delova gradova, ulica, koje su izazivale nemale troškove. Ovde se zaboravlja da svaka promena naziva nosi i promenu svega onoga što stoji u administraciji u određenoj ustanovi ili instituciji, preduzeću, da to košta, da je potrebna nova registracija, da je potrebna promena pečata, promena memoranduma, promena svega. Promena naziva jedne velike ulice u Beogradu košta građane koji tu stanuju promene ličnih karata, jer se menja adresa, menja se naziv; to dosta košta građane. Ovde kažemo da je ustanova koja treba da bude servis građana ...
Je lÄ možemo da napravimo pauzu? Vojo, izvedi je, molim te, da završim ovaj deo priče. Kao što sam rekao, jedan od razloga zašto treba zadržati stari naziv jeste mogućnost stvaranja troškova promenom ovog naziva, a kao što sam rekao usklađuje se ... Ne vredi, čim ja počnem, oni počnu ponovo. Ako je moguće da završim, ovom promenom sigurno se neće povećati ni plate u RTS-u, niti će se poboljšati kvalitet programa. Govorili smo ovde u više navrata, odnosno i predstavnik Vlade je govorio vrlo pozitivno o jednom prethodnom periodu Radio-televizije Srbije, koja je imala izvanredne programe i izvanredne emisije, u kojima je i sam učestvovao; nose znak RTS-a, nose pečat RTS-a i mislim da to ne treba prenebregnuti i zaboraviti samim ovim brisanjem i stavljanjem novog naziva, koji ne donosi ništa novo, ni konkretno. Jednostavno, samo će napraviti troškove.

Poštovane kolege poslanici, u ime poslaničke grupe SPS, kao što ste rekli, nas nekoliko poslanika smo podneli amandman na član 17. predloženog zakona. Podsetiću vas samo da smo ovim amandmanom predložili da se briše stav 2. ovog člana, a stav 3. postane stav 2. Sam član glasi: "Agencija može emiteru izreći opomenu i upozorenje, može mu, u skladu sa odredbama ovog zakona, privremeno ili trajno oduzeti dozvolu za emitovanje programa."
U stavu 2, koji mi osporavamo: "Izuzetno, emiterima - ustanovama javnog radiodifuznog servisa koje ne podležu obavezi pribavljanja dozvole za emitovanje programa od strane agencije, može se izreći samo opomena i upozorenje."
Mi smo smatrali da ovaj član kako stoji dovodi u potpuno različite položaje emitere. Reći ćete da ne mogu da budu predmet oduzimanja oni koji nisu dozvolu ni dobili, ali smatramo da se na ovakav način favorizuje onaj emiter koji može doći u situaciju da prekrši norme ponašanja, a da drugi emiteri zbog takvih prekršaja budu predmet privremenog ili trajnog oduzimanja dozvole. Brisanjem ovog stava 2. izjednačili bismo sve emitere i stavili u isti položaj servise koji ne dobijaju, kako je to ovde rečeno, dozvolu.
Na takav način bismo i onemogućili da neko, koristeći taj svoj privilegovani položaj da mu ne može biti ni privremeno ni stalno oduzeta dozvola, može da stalno čini prekršaje, a da za to dobija samo opomenu i ništa više od toga. Na taj način, kao što sam rekao, emiteri nisu svi u istom položaju. Smatramo da ovaj stav 2. treba brisati i na takav način dovesti u potpuno ravnopravan položaj sve emitere, a da stav 3. praktično, po prihvatanju ovog amandmana, postane stav 2. predloženog zakona.