Mene raduje ovo o čemu je govorio ministar, da delimično prihvata naš amandman, ali radi javnosti, da se zna, mi smo mislili, pošto se govori o rešenjima, da rešenja moraju biti pravosnažna i pravno valjana da bi po njima moglo da se postupa. Šteta koja može da nastane ako se oduzme roba ili nekom zabrani delatnost, a može da mu se zabrani ako je učinio prekršaj ili krivično delo po ovom predlogu zakona, prema tome, tu može biti masa zloupotreba.
Može neko nekoga da potplati da neki radnik napravi određeni prekršaj, da sutra tom bude oduzeta dozvola za rad. Ovde se radi o krupnim stvarim a i krupnim investicijama. Radi se o unosima od po 30 miliona ili do pet miliona dinara. Znate li šta znači za nekoga u toj pravnoj sigurnosti da neko nekom nepravosnažnom odlukom ili ne odlukom koja nije konačna, bude kažnjen, oduzeta mu dozvola, pa on to dokaže posle šest meseci ili godinu dana i slično. Mislim da to rešenje nije dobro.
Da li je - odluka, ili - rešenje, rešenje o kažnjavanju, u svakom slučaju to rešenje mora da bude pravno valjano tj. pravosnažno da bi neko mogao da postupa i oduzima dozvole. Sve drugo uopšte nije u ovom sistemu i ne garantuje nikakvu sigurnost.
Prema tome ide ova intencija o kojoj je govorio ministar, mada mi amandman nismo videli, nije nam dostavljen, kao šta nam je i po članu 142, poslednji i pretposlednji stav, oduzimano pravo da govorimo, ali da podsetim samo - predsednik Skupštine nije bio juče na raspravi, kada smo o dva amandmana raspravljali, o amandmanu na član 3. i na član 5, a Zakonodavni odbor je sa zakašnjenjem; od jednog dana uspeo da nam dostavi mišljenje; pa neka bar ne vreme zakažu sednicu i razmatraju materijale, da ne bi došli u ovakvu situaciju da danas imamo jedno, a sutra drugo. Juče smo mogli da raspravljamo, a danas ne možemo više. Hvala.

Koleginice i kolege, ovaj amandman je imao za cilj da se obezbede sredstva upravo za lečenje posledica, kako je to rečeno u samom amandmanu. Malo je nespretno ovo da se novi namet uvodi, ali je sigurno potrebno da se obezbede sredstva pre svega za preventivu, znači za sprečavanje. Ovde je došlo u koliziju ono o čemu je govorio ministar nama ovde i ovo što je napisano u obrazloženju Vlade. Ovde Vlada kaže da su u bidžetu, pozicija 666,  ekonomska klasifikacija 481 - dotacije nevladinim organizacijama, predviđena i sredstva za Društvo za borbu protiv raka,  čija je jedna od osnovnih aktivnosti borba protiv pušenja.
Mislim da je ovo obrazloženje za odbijanje ovog i ovakvog amandmana potpuno u koliziji sa onim o čemu je govorio ministar. Ne može jedno društvo samo da iznese na svojim plećima ovu stvar o kojoj je govorio ministar ovde sa punim ustima, da mi nažalost trujemo narod da bi imali 50, 15 milijardi u prihodu budžeta i da kažemo da ćemo to pomoći na drugi način. Naša zalaganja su bila da se značajna sredstva kroz rebalans budžeta koji će vršiti odvoje upravo za preventivu. Mislim da i ovaj amandman kolege iz DSS-a ima taj smisao. Znači, da se obezbede sredstva za preventivu, za borbu protiv pušenja. Bolje je raditi preventivu nego lečiti posledice od ovoga. Kada dođe do posledica, onda je to i skupo, a i uzaludno, ako se radi o raku pluća. U to sam potpuno siguran. Hvala.

Poštovane koleginice i kolege, poslanička grupa, kako je to pročitala gospođa predsednik, SPS, odnosno deo navedenih poslanika iz te poslaničke grupe je podneo amandman na član 29. koji glasi: reči "Vlada odlučuje o davanju licence", zamenjuju se rečima: "Vlada je dužna da izda licencu".
Ovo je potpuno isti amandman kao i prethodni amandman na koji je Zakonodavni odbor dao tumačenje da nije usaglašen sa Poslovnikom, članom 142, stavom pretposlednjim i poslednjim, potpuno istim.
Moje upozorenje je da treba da se pročitaju amandmani i treba da se pročita ono što daje Zakonodavni odbor, potpuno ima smisla. Jer, potpuno je identičan amandman, samo na drugi član. Potpuno je identičan po svom sastavu, po smeru. Želi se da Vlada bude dužna da da svima onima koji su ispunili uslove. Prethodno je bila dozvola, sada je u pitanju licenca. To je potpuno isto, a dve različite odluke.
Mi malopre nismo mogli da obrazlažemo svoje amandmane, jer je to Zakonodavni odbor rekao, sad možemo potpuno isti amandman da obrazlažemo, jer je to Zakonodavni odbor zaboravio da vidi, ili nije bio u pravu prvi put. Ja smatram da nije bio u pravu prvi put i evo potvrde o tome kako se u ovoj skupštini provodi Poslovnik i kako se radi.
Mislim da ovaj amandman ima smisla. Vlada ga je odbila uz obrazloženje da je razlog isti kao što je naveden za neprihvatanje amandmana na član 23, amandmana o kome nismo imali pravo da raspravljamo. Mi smo tu u jednoj apsurdnoj situaciji. Kažem, amandman je potpuno smislen i ja molim da se ozbiljno uzme u razmatranje i da skupštinska većina, kada bude glasanje o ovom amandmanu, ima na umu ovo naše obrazloženje. Mi ne želimo ništa da pokvarimo, nego želimo da se zakon efikasno sprovodi.

Već sam govorio o potrebi pravosnažnosti i pravne valjanosti odluka na osnovu kojih se preduzimaju određene radnje i ne bih to ponavljao. Već je ovde u argumentaciji dosta rečeno da je dobro samo ono što je pravosudno konačno rešeno i po njemu da se određuju sankcije.
Međutim, nije ovde bilo reči o tome na koji način će se nadoknaditi šteta, ako se dokaže da neko nije kriv, a prethodno, po ovom predlogu zakona, oduzeta su mu sredstva ili mu je zabranjen rad, što uzrokuje oduzimanje depozita, da li se radi o pet miliona ili 30 miliona dinara, a da ne govorim i da ne ponavljam razlike koje je naveo kolega Nikolić, o tome da će to imati i druge posledice. Znači, neke firme koje se bave ovim poslom neće moći da izdrže.
Pričao sam o mogućnosti podmetanja, u ovom slučaju, da se utvrdi da je neko učinio prekršaj, a kasnije da je to zlonamerno urađeno. To su sve mogućnosti koje dovode pod sumnju sve ovo da se, pre nego što se pravosnažno nešto završi, preduzimaju određene mere koje će imati posledicu po onoga ko se bavi ovom privrednom aktivnošću.
Iz tih razloga smo predložili ovaj amandman. Ne vidim ni jedan razlog da se to ne usvoji. Kao što je rekao kolega Lazić, već je učinjen jedan napor u članu 25, da se slično rešenje nađe. Takođe, pored ovoga što će izazvati ove direktne posledice, ako se pravosnažno pokaže da je izrečena mera bila neopravdana, doneta mimo zakona, vraćaju se sve stvari. Ko će nadoknaditi prouzrokovane štete, da ne govorimo o nominalnim iznosima?
Lako je vratiti depozit od 30 miliona, relativno lako je vratiti depozit od pet miliona, zavisi od kapaciteta budžeta, ali je pitanje ko će nadoknaditi onu štetu dok proces traje - tri, šest meseci ili godinu dana. Ko će nadoknaditi tu štetu i ko će vratiti one druge posledice koje su u lancu? Ako se zatvori jedno preduzeće koje zapošljava, recimo, dvesta, trista ili hiljadu ljudi, ako se radi o fabrici duvana, ko će nadoknaditi svu tu štetu koja će ići u lancu?
Prema tome, naše insistiranje je iz ovih razloga, sa ovom argumentacijom da treba da se pravno valjanim rešenjima rešavaju ova pitanja, a nikako rešenjima koja su polovična.

Kolega Rade Bajić je objasnio naše razloge za predlog da se briše tačka 1) iz ovog člana, st. 2,  i ne bih to posebno obrazlagao. Samo želim da podvučem jedan primer. Recimo, ako se zdušno zalažemo i želimo da postanemo deo Evrope, da uđemo u Evropu, svugde u savremenom svetu postoji i prodaja cigareta iz automata, pa da li će taj koji prodaje cigarete iz automata, koji su izloženi na javnim mestima, uglavnom u holovima i slično, da obezbedi sve ove uslove, a i to je jedna vrsta prodaje na malo.
Mislim da mi neke stvari ovim zakonskim rešenjima dovodimo do apsurda. Kao što sam već rekao da neko mora neko specijalno vozilo da koristi da bi odvezao duvan sa njive do prvog prerađivača, evo kako i ovde dolazimo u takvu situaciju, da nekim generalnim rešenjima sprečavamo da se ljudi bave i ovakvim stvarima, da mogu da organizuju prodaju iz automata. Da li će to važiti i za prodaju sladoleda, da li će morati da se obezbede sanitarni uslovi za prodaju sladoleda na ulici, iz automata itd.
Mislim da postoje i neki drugi razlozi pored ovih koje je kolega naveo, oko predugovora, jer šta on u stvari znači. Da bi dobio - moraš da imaš predugovor, važno je da imaš kasnije ugovor i da možeš da funkcionišeš, da snabdevaš svoju maloprodaju. Sigurno je da onaj ko nema ugovor neće ni dobiti taj posao - da snabdeva svoju maloprodaju. Čemu onda jedno ovako rešenje? Ne vidimo nijedan razlog zbog koga se ovaj amandman koji smo predložili ne bi prihvatio od strane Vlade, a ako ne, neka ga prihvati skupštinska većina. Hvala.

Uvaženo predsedništvo, poštovane koleginice i kolege poslanici, kolega poslanik Radojko Petrić, koji je zajedno sa Rajkom Baralićem podneo ovaj amandman na član 40, obrazložio je razloge podnošenja ovog amandmana. Hteo bih samo da dodam, uz ono što je on rekao, da se opet javlja ovo o čemu smo već razgovarali - ako se donese rešenje o oduzimanju, donese rešenje o uništavanju, šta posle toga? Ovde su rokovi koji su dati vrlo kratki, a u poslednjem stavu ovog člana 40. rečeno je decidirano da troškove koji nastanu prilikom oduzimanja duvana, uništavanja rasada i rasađenog duvana, snosi lice od koga je duvan oduzet, odnosno rasad i rasađeni duvan uništen.
Znači, ako se dokaže da rešenje inspektora nije validno, da je doneto na način koji nije primeren, da u tom roku neko nije mogao da dokaže suprotno - da je duvan ili da je rasad ispravan i da nema razloga za uništenje, nema posledica po onoga ko je, mimo zakona, taj duvan uništio i dužan da nadoknadi određenu materijalnu štetu.
Ne vidim da ovi razlozi koji su izneti ne mogu da budu prihvaćeni, odnosno da ovo pomeranje roka od tri na sedam dana ne bude razložno prihvaćeno, da se u tom roku iscrpe sva pravna sredstva, da se dokaže, ako neko smatra da je odluka nevalidna, da nije u redu i da se na taj način zaštiti i proizvođač, odnosno onaj koji stavlja duvan u promet ili onaj koji ga gaji, a postoje razlozi za njegovo uništenje.
U ovako kratkim rokovima onemogućićemo ljudima da istaknu sve primedbe, da dokažu, ako ima razloga za dokazivanje, da je duvan ispravan, a dokazivanje posle toga, kada se uništi, potpuno je bespotrebno, nevažno. U svakom slučaju, postoji šteta za obe strane: i za državu, za poreznika, i za onoga ko se bavi proizvodnjom i prometom duvanom.

Poštovano predsedništvo, poštovane koleginice i kolege poslanici, evo, pri kraju smo ove rasprave o jednom vrlo važnom zakonskom projektu, kako to reče ministar međureformskom ili međuresornom, kako su neki tumačili. Ono što je izneto od strane predstavnika Socijalističke partije Srbije u jučerašnjoj i u današnjoj raspravi su naše osnovne primedbe na ovaj predlog zakona. Hteo bih da podvučem i da istaknem da su one raspoređene u nekoliko oblasti, a to je pre svega da se ovim zakonom vrlo malo ili skoro ništa ne govori o zaštiti domaće proizvodnje duvana.
Čak je ministar poljoprivrede ovde izneo jednu tvrdnju da se duvan seje. Koliko je meni poznato, duvan se sadi, rasađuje, a ne seje. To uopšte nije bitno za ovu raspravu. Bitno je to da je njegovo učešće minimalno u kreiranju ovog zakona, što je šteta za zakon.
Zakon ima više fiskalnu negu ovu drugu osnovu. Više se bavi time da se uredi i da se na bolji način naplati, mada smo ovde čuli zalaganja i čuli osnovni ministrov stav da je duvan štetan po zdravlje, da je štetno pušiti, ali da su nama potrebna sredstva za budžet Republike i da su to prihodi od nekih 15 milijardi dinara. Dobro, ako je i to važno, onda da uzmemo malo i od zdravlja.
Šteta je što u ovom predlogu rešenja, vezano za ono što je govorila koleginica Dacin, što je govorila koleginica Nataša, nema ni reči o zaštiti, o preventivnom delovanju, sem onoga da se izdvaja jedan dinar po jednoj pakli cigareta za kupovinu opreme. Kupovina opreme je finale bolesti. Ona utvrđuje ono što je konačno, što je već stvoreno. Nema ovde ni reči o tome da treba odvojiti značajna sredstva iz ovih prihoda koji se ubiraju u budžetu Republike, upravo za preventivno delovanje. O tome je govorila koleginica Pop-Lazić.
Mi smo ovde suočeni sa još većim problemom, a o njemu malo govorimo, sa problemom korišćenja lakih droga. Nisam siguran da li ćemo jednog dana, poučeni iskustvima sa Zapada, legalizovati i promet lakih droga: marihuane i njoj sličnih. To vodi u još veću opasnost po zdravlje, pre svega mladih.
Zakonom je ovde predviđeno da svaka paklica treba da nosi oznaku da je duvan štetan po zdravlje. To su notorne činjenice i teško je nekome dokazivati da to stoji na pakli cigareta, a vrlo malo stoji na omotima. Možda stoji na samoj paklici, ali u boksevima toga uopšte nema. To da na trafici piše da je pušenje štetno po zdravlje je jedan deo posla.
To što smo mi uradili, kako vi to kritikujete prethodnu vlast, jeste donošenje zakona o zabrani pušenja na javnim mestima. To je dalo rezultata. Nema pušenja u vozovima, u tramvajima, nema pušenja ni u ovoj skupštinskoj sali i na drugim javnim mestima, iako tu nisu preduzimane rigorozne mere, ali je dalo efekta.
Ono što je sigurno i što treba uraditi, pošto nije moguće amandmanski delovati na ove zakone upravo zbog Poslovnika, to je da se predvide neke nove stvari i neki novi članovi, jer se to iz proceduralnih razloga neće prihvatiti. Nismo ni u mogućnosti da damo neke kvalitetnije amandmane na ovaj deo, već zbog toga apelujemo na Vladu da podzakonskim aktima odredi ili da prilikom rebalansa budžeta damo jedan amandman i pripremimo se da deo sredstava koja se ubiraju, i to ne manje od jedne trećine, ide na edukaciju i preventivu u sprečavanju bolesti koje donosi konzumiranje duvana.
Druga stvar koja se tiče zakona - mi smo dali nekoliko amandmana i osnovnu primedbu da ovde nisu svi u ravnopravnom položaju. Recimo, imamo da uvoznici koji dobiju licencu za taj posao nisu obavezni da polože depozit od 30 miliona dinara. Zašto? Zašto da drugi budu u različitom položaju u odnosu na njih?
Kod oduzimanja dozvola imamo da se predviđa da se dozvola ili licenca oduzme onome ko je učinio prekršaj ili je kažnjen nekom kaznom, a da se ne kaže pravosnažno kažnjen, pravosnažnom presudom. To je tek finale. Ovde se govori o tome da je, kad se to dokaže i pravosnažno ostvari, moguće vratiti sve. Međutim, mislim da to rešenje nije korektno, nije dobro.
(Glas iz sale: Imaćemo amandman.)
To kad bude. Ja govorim o ovome što je sada i ovome što je predloženo zakonskim rešenjem. Kad bude amandman, normalno, mi ćemo glasati za takav amandman koji ide u pravcu da se ovo rešenje poboljša.
Takođe, ovde se govori i o tome da se zaštiti domaća proizvodnja. Čujem da će oko toga biti prihvaćene neke ideje koje smo mi dali. Čule su se različite ideje za fabrike koje danas posluju, znamo da imamo dve - Duvansku industriju Niš i Duvansku industriju Vranje; mi smo u tom smislu učinili predloge određenih amandmana, da se nivo otkupa domaće proizvodnje snizi na 1.000 tona, polazeći od toga da Duvanska industrija Vranje neće moći da ispuni uslove ako se stavi 2.000 tona, jer nema kapacitete za takvu proizvodnju.
Ovde nas neki uveravaju da će oni povećati proizvodnju. Znate šta, duvan domaće proizvodnje ne može da ide u sve cigarete, ne može da ide u sav asortiman. Mora i da se uvozi duvan da bi se popravio kvalitet određenih cigareta. Ministar za poljoprivredu o tome nije rekao ni reči. Da li on to ne zna ili nije pušač, moguće je, ali bi trebalo da to zna i da u tom smislu i učini određene korake.
Rešenje da se obavežu fabrike da polovinu svojih preradnih kapaciteta angažuju iz domaćih sirovina - odustaćemo od ovog amandmana o 1.000 tona ako se usvoji amandman da se obavežu fabrike da 50% svojih kapaciteta zadovolje iz domaće proizvodnje.
Dalje, sigurno je da ministar mora da povede računa oko priprema i mogućnosti za bolje obavljanje poslova oko sadnje duvana. Ovde se čulo, od strane naših poslanika i od strane drugih poslanika, da nema dovoljno sadnog materijala, da nema dovoljno semenskog materijala, da čak nemamo ni institut, da nemamo onog ko bi se na stručan, kvalifikovan i kvalitetan način bavio ovim poslom. To je preduslov za ona klimatska područja u kojima je moguće i isplativo gajiti duvan, a on se širi i sve više prostora zauzima. Čuli smo i određene probleme koje je izneo poslanik Todorović oko otkupa i plasmana duvana. To je ono čime mora da se bavi Ministarstvo poljoprivrede šire, ako nije to predvidelo ovim zakonskim rešenjem koje, po našem mišljenju, nije dobro.
Pošto će većina ovde usvojiti, to se već dešava i zna se unapred da će biti usvojen ovakav predlog zakona o duvanu, bez obzira na to kakvi se argumenti i kakvi stavovi iznose, mi apelujemo da se kroz podzakonska akta poprave ova rešenja i daju kvalitetnija i bolja rešenja nego što su predviđena ovim zakonskim aktom i da se pripremi poseban deo zakona koji će se baviti primarnom proizvodnjom duvana i predvideti sve ono što ta primarna proizvodnja duvana treba da ima od zakonske regulative.
Naravno, niko ne beži od toga da promet duvana treba kontrolisati. To se neće postići samo ovim merama, merama kažnjavanja. Mi nismo imali tu amandmana. Ako se zaprećene kazne ne sprovode, džabe onda i ovako visoke kazne. Sumnjamo da će biti dosledno sprovođene, iz iskustva koje smo imali u prethodnom periodu.
Ovde su izrečene i činjenice da je na prometu duvana u prošloj godini izgubljeno negde oko milijardu. Zašto ovaj zakon onda nije stavljen na dnevni red neposredno pošto je došao u skupštinsku proceduru juna meseca; zašto , kad se tiče rovinjskog duvana koji je, kako se ovde iznosi, duvan koji se tretira kao domaća proizvodnja, nije usvojen, a bio je u proceduri skoro šest ili sedam meseci.
I na kraju, ukoliko se ovo o čemu smo mi kao poslanička grupa govorili i ako se sve ove naše primedbe usvoje, odnosno većina njih, možda ćemo moći i da prihvatimo ovakvo rešenje, uz uslov da se podzakonskim aktima urede one oblasti koje nisu uređene ovim zakonom. Hvala.

Poštovane kolege i koleginice, prethodnik je objasnio razloge za prihvatanje ovog našeg amandmana i mislim da ne postoji nijedan racionalni razlog da se amandman ne prihvati. Da li onaj ko je ovo čitao nije dovoljno pažljivo čitao ili dovoljno pažljivo uzeo u obzir, ili jednostavno ima averziju prema ovoj poslaničkoj grupi, pa ne želi da prihvati, ali mislim da nije to, jer su već prihvaćena tri amandmana. Prema tome, ne vidim nijedan dobar razlog da se ovaj amandman ne prihvati, jer se radi o jezičkoj korekciji, o usklađivanju u padežu. A najgore je što obrazloženje za odbijanje ovog amandmana brani upravo tu grešku.
Pokušaću da vam pročitam obrazloženje koje je dala Vlada, pošto smo ga sada dobili: "Amandman se ne prihvata. Stavljanje u odgovarajući padež reči: "usitnjenog duvana" vezuje se za reči: "na drugi način", odnosno bilo koje količine usitnjenog duvana, a ne na početak rečenice kojim se u prezentu utvrđuje zabrana prometa rezanog ili usitnjenog duvana. Predlog za brisanje stava 2. amandmana ne prihvata se zato što ovaj član sadrži samo jedan stav".
Pored ove jezičke postoji i tehnička nedoslednost. Ni na koji način ne može da se utvrdi da li se drugi stav ovog člana 3. odnosi na nadnaslov ili na stav 2, nije izvučeno niti u kurzivu niti povećanim slovima, niti na bilo koji drugi način, pa se onda dovodi u korelaciju to da ovo što se izričito zabranjuje, da se u promet stavi i rezani ili bilo kakav drugi duvan, kasnije zabranjuje drugim stavom da se daje maloletnim licima.
Mislim da ovde treba izvršiti redakciju i izvući ovaj nadnaslov, odnosno prihvatiti da se briše stav 2, da se stavi novi nadnaslov i da se ova jezička redakcija izvrši i ovaj amandman prihvati. Mislim da je potpuno logično i ne vidim nijedan razlog da ne bude prihvaćen, pa makar dolazio iz Leskovca. Hvala lepo.

Kolega poslanik Pavlović je ovde obrazložio i samo želim da dodam još nešto - u obrazloženju za odbijanje ovog amandmana stoji da se amandman ne prihvata zato što to ne stoji u ovlašćenjima u članu 5. ovog zakona o kome danas raspravljamo, a da postoji odrednica da prema ovom članu, stav 2. tačka 6) agencija obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom i statutom, dakle, i ovim zakonom.
Molim vas, nije sporno da u opisu svakog, pa i u preduzeću kod opisa radnog mesta se kaže - i drugi poslovi koje mu neposredni rukovodilac da u zadatak su poslovi koji su predviđeni, gde može da se nabroji sve ono što se smatra da tu može da stane, pa može ta agencija da se bavi i nekim petim, sedmim ili dvadeset i petim poslom, a mi hoćemo zakonom da definišemo okvir i način poslovanja te agencije.
Ako ovo otvaramo ovako, to je već posebno pitanje, pored toga da li je uopšte potrebno praviti agenciju kada postoji Ministarstvo poljoprivrede, kada postoje poslovi u Ministarstvu poljoprivrede koje će obavljati ova agencija, koji su joj dati u zadatak i zašto da pravimo paralelnu organizaciju.
To bi bilo sa jedne strane, a sa druge strane ovde se radi o ovlašćenjima čiste struke, znači, zdravstvenog nadzora, nadzora ministra zdravlja i ne vidim kako može agencija koja nije u tom stepenu stručnosti da predlaže ministru rešenja, a ovde je rečeno da će to biti jedan mali operativni organ koji će obavljati ove poslove.
Ako taj organ treba da preraste u to da ima u svom sastavu i ovlašćenja Ministarstva zdravlja, Ministarstva poljoprivrede, Ministarstva zaštite životne sredine, MUP-a, Ministarstva finansija itd, onda to već prerasta u neki organ koji je vrlo velik, ozbiljan i značajan.
Zato smatramo da ovi poslovi ne mogu da budu predmet i predlog agencije već isključivo ministra zdravlja, odnosno Ministarstva zdravlja kojim normalno rukovodi ministar, koji je ovde i član upravnog odbora, kako je to zakonom predloženo. Iz tih razloga smatramo da ovaj amandman treba prihvatiti i ovaj poslednji stav - ovlašćenja agencije, brisati; ne smeta ništa, obaviće se isti poslovi, nema nikakve štete niti će ih prouzrokovati, a može da izazove posledice koje će koštati više. Hvala.

Neću. Dosta toga je rečeno po ovom članu 5. Na stranu sve ovo što je kao argument izneto o potrebi ili ne potrebi postojanja agencije, a što ovde ima više predloženih amandmana. Poslanička grupa SPS, odnosno deo poslanika poslaničke grupe SPS smatra da ovde u članu 5. pod tačkom 4) umesto "koordinacija aktivnosti" treba da stoji: "pruža neophodne podatke organima i organizacijama".
To je iz razloga što agencija opet želi da koristi ovlašćenja koja su iznad njenih mogućnosti i preuzima opet ulogu koordinacije koja može da pripadne Vladi, može da pripadne organu koji je iznad agencije, a ne agenciji, jer, kako se kaže u obrazloženju ovde za odbijanje ovog amandmana, "pod koordinacijom aktivnosti organa i organizacija u oblasti suzbijanja nelegalnog prometa duvanskih proizvoda podrazumeva se celina odnosa i svestrane saradnje agencije za duvan i nadležnih organa i organizacija, kao i preduzimanje niza drugih radnji, a ne samo pružanje neophodnih podataka". Normalno je da na osnovu pružanja neophodnih podataka o problemu, o tome šta treba i kako treba i na koji način sprečavati, svako resorno ministarstvo iz svog delokruga treba da obavlja te poslove.
Njima trebaju obaveštenja, ne treba neki nadorgan koji se zove agencija da koordinira poslove u ministarstvima, Vladi; to obavljaju potpredsednici Vlade i predsednik Vlade. On koordinira rad ministarstava i prvi je ministar u toj vladi. Ovde se agenciji daju slična ovlašćenja. Iz tog razloga smatramo da agencija treba da pruža obaveštenja nadležnim organima. Ima taj upravni odbor, kako smo malopre rekli, koji je sastavljen od više resornih ministara. Ne vidim sada neku potrebu posebne vrste koordinacije, odnosno davanja nadležnosti njoj da koordinira te poslove i zadatke.
Prema tome, pošto smo pragmatično predložili samo deo izmena ovog celog člana, smatramo da ćete vi doneti i usvojiti zakon da se agencija osnuje. Pokušali smo da popravimo ovo ovim predlogom, a na vama je da to prihvatite. Mi predlažemo da prihvatite, jer će to rešenje biti kvalitetnije i celishodnije. Hvala vam.

Mićoviću, pročitaj Kostu Racina, biće ti sve jasno oko duvana. Malo šale.
Da, i malo komike. Ipak je komična situacija da oni koji traže i glasaju za to da se rad produži, a glasalo ih je 77 za, a ostali su oni koji nisu glasali da prisustvuju ovom radu, a jedan dobar deo njih nije danas u sali i upravo je to i komično i šaljivo.
Sada o amandmanima, a vama se izvinjavam, gospođo predsedavajuća, mislim da je obrazloženje kolege Lešnjaka - Dušana Cvetkovića sasvim ubedljivo, a da obrazloženje Vlade da ovaj amandman ne prihvati nije do kraja ubedljivo. Ne vidimo zašto ne bi mogao u ovom upravnom odboru da se nađe ministar ekologije. Jedini odbor u ovoj skupštini na kome se ne puši je taj odbor i, čini mi, se Odbor za zdravlje, ali dok ne počne sednica.
Takođe je potpuno opravdano da to ministarstvo bude zastupljeno, normalno, svojim ministrom i mislim da je potpuno opravdano da svi učesnici u proizvodnji i prometu duvana nađu mesta u ovom upravnom odboru.
To kako je dato u obrazloženju - da će se preko asocijacije i udruženja proizvođača, prometnika i prerađivača duvana delegirati predstavnici u upravni odbor, mislim da nije dovoljno ubedljivo.
Mnogo je pravednije i pravičnije da svako pojedinačno od ovih ima svog predstavnika u upravnom odboru. Kad već postoji i upravni odbor i agencija, to će sigurno delotvorno delovati i poboljšati rad ove agencije, a rečeno je da oni neće primati nadoknadu, bar ovi ministri neće imati nadoknadu za svoj rad. Da li će ta nadoknada biti u drugom obliku, kao što su neki ovde pominjali, ne želim da ulazim u to. To je stvar za druge organe i one koji o tome treba da vode računa.
Mislim da ovo obrazloženje nije dovoljno da se amandman odbije argumentovano i molim Skupštinu da glasa za ovaj amandman. Hvala.

Kolega Bajić je rekao razloge zašto predlažemo da direktora agencije treba da predloži ministar poljoprivrede, moguće iz redova SPS, ali kad budemo u Vladi; to će biti, nadam se, uskoro. Ovde se vrlo transparentno vidi razlog za donošenje zakona, a to je da se veće ingerencije i važnost daju Ministarstvu finansija nego Ministarstvu poljoprivrede, kome bi po prirodi stvari trebalo da pripadne i nadležnost, jer se radi o duvanu, poljoprivrednom proizvodu, o duvanskoj industriji, koja je i u sindikalnom organizovanju "spakovana" u organizacioni deo poljoprivrede, prehrambene industrije i prerade poljoprivrednih proizvoda.
Prema tome, logično je po svemu da ovo predlaganje treba da vrši ministar nadležan za poslove poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, kako se to doskora zvalo. Sada mu je uzimano, pa vraćano šumarstvo. Mislim da je to rešenje korektnije nego predloženo rešenje i molim Skupštinu da se o tome izjasni.
Takođe molim predsedavajuću, shodno članu 82. stav 4, 5. ili 6, kada utvrdi da u sali nema kvoruma, a trenutno ga opet nema, da proverom elektronskog sistema to utvrdi, da ne bi morali ponovo da se prozivamo i utvrđujemo kvorum. Evo, opet kvoruma u sali nema.

Pošto me je predsedavajuća podučila da moram striktno da se pridržavam Poslovnika, ja tu primedbu potpuno prihvatam i želim da ispravim svoju grešku pa pozivam da se, shodno članu 82. Poslovnika, poslednji stav, utvrdi kvorum.

Poštovane koleginice i kolege poslanici, ja smatram da nisam nenarodni, ali nisam ni u Banetovoj partiji.
Kao što je već predsedavajuća, gospođa Čomić rekla, grupa poslanika je podnela amandman na član 3. predloženog zakona o učešću opština i gradova u porezu na zarade i porezu na promet u 2003. godini, koji je uzročno povezan i sa članom 2. i predloženim izmenama u apsolutnim iznosima, i smatrala je da u ovom delu predloženih opština gde je predloženo povećanje apsolutnih iznosa, mora se obezbediti adekvatno i ubiranje sredstava za te predložene izmene. Samim tim je predložila korekcije i u stopama učešća, tako da je, kao što je rečeno u rednom broju 29 Velika Plana od 7,7, predloženo da to bude 9,2%.
Redni broj 40 Gadžn Han umesto 16,2% zamenjuje se iznosom od 23%. U Doljevcu procenat od 22,6 zamenjuje se procentom 30,6. Kuršumlija, procenat od 27,8 zamenjuje se procentom 30. Dalje, Leskovac procenat 12,2 zamenjuje se procentom 27, Medveđa procenat 60,5 zamenjuje se procentom 83,4, Merošina procenat 22,3 zamenjuje se procentom 25,3, Osečina procenat 27,2 zamenjuje se procentom 32,2, Prijepolje procenat 21,6 zamenjuje se procentom 25, Ražanj procenat 45,8 zamenjuje se procentom 63,1 i Svrljig procenat 28 zamenjuje se procentom 43,3.
Na taj način se predlaže da se ovim korigovanim stopama omogući i ostvarivanje povećanja ovih apsolutnih iznosa, kako je to kod ovih opština koje su predložene i amandmanom na član 2. zakona o kome govorimo.
Želim da kažem još jednu stvar, ovde u raspravi, ministar je obrazlažući zakon rekao da se ove stope koriguju i obezbeđuju i članom 4. obezbeđuju se i dodatna sredstva tamo gde se ostvari prihod preko dozvoljenog, i bilansno, sredstava u budžetu 50% ostaje lokalnoj samoupravi, a 50% ide u budžet iz tog više ubranog dela po ovoj stopi.
Međutim, praksa je da već nekoliko godina, a evo treći ili četvrti put se vrše korekcije naniže, tako onemogućavaju opštine da ostvaruju te prihode koje imaju više. Na jednoj strani govorimo o tome da treba više samostalnosti ostaviti lokalnoj samoupravi, da se na taj način stimuliše i veća proizvodnja, veći promet, bolje ubiranje sredstava, veća kontrola itd., a na drugoj strani kroz stalno smanjivanje ovih iznosa i ovih stopa omogućava se da se taj deo koji ide preko ovog dela smanjuje i ne mogu skupštine opština, odnosno lokalne samouprave da uberu osnovna sredstva za ostvarivanje svojih osnovnih potreba. Ovde je takođe već rečeno, a ja želim da istaknem ponovo zbog čega na jednom primeru jeste to, može neko da kaže lokal patriotizam, a čovek može da govori o sredini iz koje dolazi najbolje i ne mogu ja da govorim kako je to u Subotici, ili u Inđiji, ja mogu da govorim kako je u Velikoj Plani. Tu su učinjene dve grube greške.
Prvo je smanjen broj stanovnika za čitavih 7.000. Navodno, to su radnici u inostranstvu, uopšte ih toliko nema. Ako Velika Plana ima 39.500 birača, ne može da ima 44.000 stanovnika i ne može na osnovu toga da bude sve uskraćeno. Može, ako je to po Koštunicinom sistemu i ako se primeni ovaj netačni statistički podatak, ali ja vam tvrdim da 7.000 nema radnika u inostranstvu. Taj broj je tačan i to je 2.000.
Druga stvar, tu se pogrešno uzima kao kriterijum, jer njihovi članovi žive tu, ostvaruju prava, ti radnici i kada dođu, a dođu jedanput ili dva puta godišnje, sva svoja prava građanska ostvaruju u tim opštinama, čak i pojačano jer njima je potrebno da izvade i uverenje o dečijem dodatku i uverenje o imovnom stanju, uverenja koja su im potrebna za ostvarivanje prava u zemljama u kojima rade.
Prema tome, oni imaju pojačanu potrebu da se obraćaju lokalnim vlastima i upravama da bi dobili određene podatke.
Još jedna stvar, završavam, ovde je došlo kod Velike Plane do jedne grube greške, ukupno 12 odeljenja kod osnovnog obrazovanja, smanjeno je i iznosi negde oko 640.000 u ukupnoj masi. Ja molim da se to ponovo prekontroliše i da se utvrdi tačan podatak, a to je moguće egzaktno utvrditi, ako je ovo već problem ovo je apsolutno tačna činjenica.
Ima tačno 234 odeljenja u osnovnim školama. Hvala vam.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani novinari, Socijalistička partija, odnosno njena poslanička grupa u Skupštini Srbije podnela je amandman na član 1. Predloga zakona o budžetu Republike Srbije za 2003. godinu, tako što je predvidela da u članu 1. stav 1. ekonomska klasifikacija 7451 iznos od 19.100.000.000 se zameni iznosom od 39.500.000.000, a iznos od ukupno 214.600.000.000 zameni iznosom od 235.000.000.000, uz obrazloženje da smatra da bi trebalo prihode od privatizacije predvideti kao redovna primanja budžeta u povećanom iznosu od 20.000.400.000 dinara, čime bi se dao zadatak da se procene vrednosti realno izvrše. Takođe, ovi prihodi treba da budu realna primanja budžeta za izvršavanje rashoda, a ne za finansiranje pokrića budžetskog deficita.
Mi smo u principu protiv toga da se prihodi ostvareni prodajom preduzeća računaju kao trošak budžeta i idu u namene za trošenje budžeta. Principijelno smo za to da taj prihod ide od prodaje, kako je ovde predviđeno, u manjem iznosu, a smatramo da treba taj iznos povećati i realno proceniti ono što treba da se proda, a da ta sredstva treba iskoristiti za podsticaj proizvodnje, za novu proizvodnju, uvećanje novih vrednosti i na taj način omogućiti da se budžet puni na ekonomski opravdaniji način nego što je to ovaj transfer čistom prodajom i ulaganjem u potrošnju.
Iz tih razloga poslanička grupa smatra da ove prihode treba sa stavke budžetskog deficita prebaciti u ovaj deo finansiranja potrebe budžeta, kada je to već vašim predlogom predviđeno i da se na taj način, na korektan način izvrši uvid i omogući ovim našim predlogom i veće uzimanje, odnosno bolja procena, omogućavanje većeg iznosa za finansiranje ovih potreba budžeta, kako ste to već ovim predlogom zakona predvideli. U tom cilju poslanička grupa moli Skupštinu da ovaj amandman prihvati i na taj način poboljša i na kvalitetniji način se iskoriste ova predviđena sredstva.