Poštovane koleginice i kolege, razumem da je strpljenje pri kraju. Došli smo do kraja ovog produženog dela rasprave o ovom zakonu. Poslanička grupa SPS je pokušala da ovu dilemu oko nekoliko amandmana i nekoliko članova razreši na način da precizira, koliko je to moguće precizirati, svojim amandmanom ovo rešenje da se kazne za ova dela, pored izricanja vremenskih kazni, prošire i na konfiskaciju imovine.
Vlada je u članu 5. predložila da se posle člana 39. dodaje novi član 39a, koji glasi: "Konfiskacija imovine" i u tački 1. predložila da se "konfiskacija imovine sastoji u oduzimanju imovine osuđenom licu, bez naknade, u granicama propisanim zakonom". Tačka 2: "Konfiskacija imovine može se izreći kad je učiniocu krivičnog dela sa elementom organizovanog kriminala izrečena kazna zatvora u trajanju od najmanje četiri godine".
Mi našim amandmanom predlažemo da se doda nova tačka 3, koja glasi: "Predmet konfiskacije može biti samo imovina stečena izvršenjem krivičnog dela. Konfiskacija je sporedna kazna, kao što sam rekao, koja se može primeniti samo kao dodatna mera oduzimanja imovine stečene izvršenjem krivičnog dela. Opšta konfiskacija ili konfiskacija celokupne imovine izvršioca krivičnog dela može dovesti do oduzimanja imovine stečene na legalan način, pa se stoga kao mogući predmet konfiskacije treba odrediti samo imovina stečena izvršenjem krivičnog dela.
Ovo precizira ovaj član, pored toga što znamo da je Vlada tvrdoglava i da od svojih predloga neće lako da odustane. Nije se dešavalo da se to amandmanski značajnije popravi. Stoga smo i učinili ovaj predlog da se na ovaj način, bar delimično - kažem delimično, jer u samoj argumentaciji u tački 1. i tački 2. nije dovoljno precizirano - ovim amandmanom precizira da predmet konfiskacije može isključivo biti imovina koja je stečena tim delom.
Mislim da tu postoji jedan opšti konsenzus u narodu. Narod je iritiran onim rušenjem, iako zna da je ta imovina nepravedno stečena i smatra da je ta imovina mogla biti u boljoj funkciji da je konfiskovana i da kao takva bude na raspolaganju za neke druge potrebe kojih sigurno ima u ovoj državi.
Smatramo da su ta rešenja bolja, da predmet konfiskacije bude samo ona imovina koja je stečena izvršenim krivičnim delom.

Poštovane koleginice i kolege poslanici, ne razumem čemu ova potreba za tolikom žurbom. Radi se o jednoj vrlo ozbiljnoj temi i ako je šta važno u ovoj zemlji mislim da je Ustav i promena Ustava najvažnija stvar, jer iz nje proističe sve ono što će se dešavati i u pravima građana, i u zakonskim aktima i u onome što će značiti politički, ekonomski i društveni život u ovoj zemlji. Ako to neko ne razume, to je već njegov problem.
Mislim da smo ovom poslu pristupili na jedan način koji nije odgovarajući, nije korektan, nije saglasan ni sa Ustavnom poveljom, ni sa važećim Ustavom Republike Srbije. Sve ono što se radi i menja na način koji nije u saglasnosti sa najvišim pravnim aktima u jednoj zemlji, ne mislim da će doneti kvalitetno i dobro rešenje.
Zašto ovo govorim? Prvo, ovde se poziva na član 65. Ustavne povelje, koji govori o diskontinuitetu i govori samo o vremenskom periodu u kome mora da se izvrši usaglašavanje ustava država članica zajednice država Srbija i Crna Gora i ništa drugo. Iz njega se ništa drugo ni posebno ne može zaključiti.
Mi smo ovde formirali komisiju za donošenje zakona o pristupanju promeni Ustava, na način koji je bio volja većine, a nisu uzeta u obzir mišljenja i stavovi drugih političkih partija i drugih političkih opcija koje čine ovu skupštinu. Osnovna primedba Socijalističke partije jeste da pravi reprezent u budućoj komisiji za izradu ustava treba da bude Skupština Srbije i odnos snaga u njoj. Mislim da je o tome bilo dosta govora i mislim da je to rešenje, želim da ponovim, najadekvatnije i najbolje, da to bude jedna desetina od broja poslanika u Skupštini i da odražava upravo ono što poslaničke grupe sačinjavaju u ovoj skupštini.
Ne razumem zašto se insistira na tome da mi stalno tražimo i želimo da dokažemo da je Kosovo i da je Vojvodina sastavni deo Srbije. Oni to jesu i nama to priznaju i drugi. Tamo su suspendovani privremeno, ali su sastavni deo Srbije. Ovde ima poslanika sa Kosova. Nećemo da kažemo da oni nisu narodni poslanici. Oni odražavaju volju i želju biračkog tela sa Kosova, naravno, onog koje je želelo da učestvuje u izborima. Ono drugo koje nije želelo, koje nije priznavalo i ne želi da prizna ovu zemlju, mislim da i dan - danas ne želi da je prizna i trudi se da ode, ono i ne treba da učestvuje u ovom delu ostvarivanja interesa u državi Srbiji.
Imamo i drugih sredina koje su apstinirale na izborima, pa ih nismo kaznili tako što neće učestvovati i što neće poslanici iz tih sredina biti validni. Nije to samo deo Srbije koji se zove Kosovo i Metohija. Mislim da ti argumenti nisu dovoljno dobri i da neće doneti ništa kvalitetno.
Ovde je pominjana najvažnija stvar, a to je opšti konsenzus za donošenje ustava, pored toga što on mora da bude donet na ustavan i zakonit način. Drugo je politički konsenzus. Ako nema političkog konsenzusa pri donošenju ustava i traženju ustavnih rešenja ovde u parlamentu, u komisiji, ako mi moramo da budemo samo organ koji će da potvrđuje ono što jedna grupa ljudi donese, onda od toga velike vajde neće biti.
Ko će voditi političku akciju na terenu, ko će pozvati birače da izađu na referendum, da daju glas, ne samo da izađu, nego i da daju glas za taj akt koji treba da bude jedan opšti politički konsenzus u ovoj zemlji. Ako oko tog pitanja u ovoj zemlji ne možemo da nađemo zajednički jezik i da se dogovorimo, ne znam o kom će važnijem pitanju ova skupština da razgovara i da raspravlja, ako neće o pitanju ustava. Ako tu nema konsenzusa, onda od ovog posla nema ništa.
Nama i dalje slede podele i političke razlike, od toga da se neko poziva na to da li će ovaj oblik biti republikanski ili monarhistički, do drugih pitanja, pitanja svojine, pitanja ekonomskih odnosa, pitanja ljudskih prava. Postojeći Ustav obuhvata sva ljudska prava koja se utvrđuju svim evropskim poveljama. Mislim da ćemo zakonskim rešenjima koja će proisteći ovih dana prekršiti neke ključne odredbe ljudskih prava.
Ima čak primedaba iz pozicionih partija i amandmana na rešenja koja su data u predloženim zakonima koji će biti predmet rasprave u drugim tačkama, a koja su u suprotnosti sa osnovnim odrednicama ljudskih prava. Mi smo pre neki dan primljeni u Savet Evrope. Bićemo primljeni kad to bude drugi hteo. Naša želja će biti latentna, ali nećemo odlučivati mi.
Na kraju, da podsetim one koji su se zalagali za monarhistički način uređenja ove zemlje da ćemo i tu imati problem, ukoliko se ovaj narod odluči za tako nešto. Imaćemo problem, jer mi dinastiju za sada nemamo. Naša dinastija se odrekla prava na presto, ova prethodna. Morali bi ponovo da organizujemo neki oblik izbora ili referenduma, da utvrdimo ko je taj monarh koji će voditi ovu zemlju.

Gospođo Čomić, uvažene kolege i koleginice poslanici, gospodine ministre, ovaj amandman na član 30. je logična posledica našeg amandmana na član 2.
On proizilazi iz tog našeg zahteva za povećanjem broja ministarstava; predviđa izdvajanje Ministarstva sporta i omladine iz Ministarstva prosvete; podelu Ministarstva za privredu i privatizaciju, kao i Ministarstva za kulturu i informisanje; praktično predlažemo tri nova ministarstva i logično je da u ovom novom članu 30. bude sled predloženih izmena.
Neću obrazlagati, moje kolege su na korektan način izložile potrebu izdvajanja i osnivanja ovih ministarstava, sa obrazloženjima koja ste već čuli i ne bih hteo da ponavljam.
Samo da vas podsetim da u tim ministarstvima već postoje organi uprave za ove oblasti, u sastavu tih ministarstava, ali ne bi iziskivalo potrebu za nekim većim brojem izvršilaca kada bi te uprave prerasle u ministarstva. Bilo bi povećanje samo za broj ministara, odnosno njihovih zamenika; normalno, neko u tim ministarstvima vrši te poslove kao pomoćnik ili zamenik ministra u već postojećem ministarstvu. To ne bi iziskivalo neke nove dodatne finansijske potrebe.
Mi smatramo da bi se daleko kvalitetnije i bolje moglo da funkcioniše u ovim oblastima za koje predlažemo ova proširenja broja ministarstava.
Nije nam cilj da to bude samo prost broj i veći broj ministarstava, već je svrha njihovog postojanja efikasniji i bolji rad Vlade i ministarstava, normalno, na zadovoljstvo naroda, odnosno građana Srbije.
Ne bih dalje obrazlagao, smatram da je dovoljno obrazloženo do sada. Ne smatram da ministar koji predstavlja Vladu ovde ne može da prihvata i odlučuje, ne treba da bude samo puki posmatrač, već i predstavnik Vlade koji može da prihvati u ime Vlade Republike Srbije.

Poštovane koleginice i kolege poslanici, u ime poslaničke grupe SPS podneo sam amandman na član 2. u kome predlažemo da se član 2. menja i da glasi - "ministarstva jesu: Ministarstvo unutrašnjih poslova;  Ministarstvo finansija i ekonomije; Ministarstvo pravde; Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu;  Ministarstvo poljoprivrede i vodoprivrede;  Ministarstvo za privredu;  Ministarstvo za privatizaciju;  Ministarstvo rudarstva i energetike;  Ministarstvo saobraćaja i telekomunikacija;  Ministarstvo urbanizma i građevina;  Ministarstvo trgovine, turizma i usluga;  Ministarstvo za ekonomske veze sa inostranstvom;Ministarstvo za rad i zapošljavanje; Ministarstvo za socijalna pitanja; Ministarstvo za nauku, tehnologiju i razvoj; Ministarstvo prosvete; Ministarstvo za omladinu i sport; Ministarstvo kulture; Ministarstvo za informisanje; Ministarstvo zdravlja; Ministarstvo za zaštitu prirodnih bogatstava i životne sredine; i Ministarstvo vera".
Ovim predlogom praktično mogli ste da primetite da predlažemo da se formiraju nova četiri ministarstva. Drago mi je što ste primetili, već u načelnoj raspravi su objašnjeni razlozi, odnosno objasnio je predsednik poslaničke grupe SPS potrebu izdvajanja iz ovog sastava ovih ministarstava. Znači: posebno Ministarstva za privatizaciju i posebno Ministarstva za sport i omladinu; posebno Ministarstvo za informisanje (samo malo), rekao sam i posebno ministarstvo iz okvira Ministarstva za privredu i privatizaciju, podeljeno u ministarstvo privrede i u ministarstvo privatizacije.
Mislim da nema potrebe ovo posebno obrazlagati, već je rečeno da je formirano, mora agencija, a da bi ova nova ministarstva bila bi delotvornija nego ministarstva koja rade u sastavu zajedničkih ministarstava. Praktično Ministarstvo kulture i kako se ovde predlaže ministarstvo medija, a posebno ministarstvo za informisanje bi dalo daleko veći doprinos u razvoju informativne delatnosti.
Ovde su iznete mnoge ocene da ovako kako jeste nije zadovoljavajuće i napravljene su i određene paralele, a ne bih da ih posebno iznosim. Mi smo se ranije zalagali da posebno ministarstvo bude i Ministarstvo za lokalnu samoupravu, to ministarstvo je formirano i vidimo da ti poslovi daleko bolje i na daleko kvalitetniji način se odvijaju, nego dok je sve bilo u okviru Ministarstva pravde i Ministarstva privatizacije.
Ovo ne predlažemo, naravno, da bi zadovoljili sve stranke DOS-a, da popune ova nova ministarstva, već da bi bila efikasnija, da bi mogla na bolji način da obavljaju tu delatnost; evo, tri minuta je i zahvaljujem.
Mislim da je obrazloženje bilo sasvim dovoljno.

Koleginice i kolege narodni poslanici, gospođo ministre, kako je već rečeno, grupa poslanika SPS-a je podnela amandman da se u članu 45. brišu reči "stav 1." Vlada nije prihvatila ovaj amandman iz razloga što bi to značilo brisanje celog člana 44. Predloga zakona. Pored toga, stoji u obrazloženju Vlade, navodi iz obrazloženja amandmana nisu razlog za amandmansko menjanje ovog člana, već za pravno-tehničku obradu koja je u nadležnosti Zakonodavnog odbora i poziva se na član Poslovnika.
Još jedanput napominjem da smo mi ovde predložili da se brišu samo dve reči koje su suvišne u članu 45. Podsećam da u članu 45. piše doslovce ovako: "U staž osiguranja, u smislu člana 44. stav 1. ovog zakona, računa se i vreme koje je osiguranik proveo u svojstvu vojnog osiguranika".
Napominjem da član 44. ima samo jedan stav i nema potrebe da u članu 45. to ponavljamo kada nema drugog stava. Nije tačno da u obrazloženju predlažemo brisanje čitavog člana ili stava, već samo ove dve reči koje su stvarno višak. Ne vidimo ni jedan razlog zašto ovaj amandman, iako je poboljšanje već datog teksta, potpuno logično, potpuno racionalno, nije prihvaćen; ne vidim ni jedan razlog i ne razumem.
Ne razumem ni onoga ko je čitao ovaj amandman da nije uspeo da pročita da se ovde govori o dve reči - "stavu" i "1"- da se one brišu, a ne briše se čitav stav. Svako ko je pismen može da shvati šta je bila intencija podnošenja ovog amandmana i nema razloga da se ovaj amandman ne prihvati, a pogotovu nema razloga da se ovo upućuje na pravno-tehničku redakciju.
Da li sam vas ubedio?
Onda, da ne bih izlazio ponovo, u članu sledećem, pošto imamo dva amandmana, dozvolite mi... ne može? Onda ću se javiti ponovo o ovom drugom. Hvala lepo.

Samo kratko, razlozi su slični kao i razlozi za davanje saglasnosti za predsednika, odnosno zamenika predsednika upravnog odbora. Ovde se daje pravo Vladi da daje saglasnost na izbor direktora koji, normalno, po ovome što je predloženo u zakonu, dolazi po konkursu i njega treba da bira, odnosno imenuje upravni odbor.
Saglasnost Vlade je ovde predviđena. Mislimo da nije neophodna ako Vlada nema uticaja na upravni odbor, da i realizuje ono na šta daje saglasnost, onda ćemo imati v.d. stanje. To v.d. stanje neće koristiti nikome, a ako ima uticaja na upravni odbor, on će imenovati direktora koji po obavljenom konkursu treba da bude izabran na to mesto.
Mislim da su razlozi sasvim korektni, da nije neophodno i potrebno da Vlada daje saglasnost, rekao sam već, iz razloga koji su navedeni, kad je u pitanju bilo naše obrazloženje, grupe poslanika SPS-a, i kad je u pitanju predsednik upravnog odbora, odnosno njegov zamenik. Hvala.

Poštovane koleginice i kolege poslanici,  imam samo nekoliko kratkih opaski povodom predloženih zakonskih projekata. Dobro je što se ovde vodila rasprava o ovim zakonskim projektima i to u smislu da su oni projekti bili dobri, kvalitetni, bez obzira ko ih je, kako, na koji način predložio, a usvojila ih je ova skupština i očigledno je da se ovde radi samo o tehničkim pitanjima da pojedine odredbe donetih zakona treba da stupe na snagu tj. trebalo je da stupe na snagu 1. marta ove godine.
Kao što smo svedoci, 1. mart je prošao, danas je već 19. dan, a da nije donet zakon koji bi suspendovao tu odluku odnosno odredbu Zakona da apelacioni, kasacioni i ostali sudovi, trgovinski, za područje iz Kraljeva se premeštaju u Novi Pazar; to nije suspendovano i praktično je nastala jedna pravna praznina, jer postupanje, pošto je zakon na snazi, može da dovede u određenim postupcima i rešenjima do jedne pravne praznine, pravne nedoslednosti i može da izazove određene pravne posledice.
Jedna od mogućih je i, recimo, nadležnost okružnog suda po ovom novom zakonu da vodi rasprave, odnosno da sudi u predmetima razvoda braka, što je bila nadležnost opštinskog suda; od 1. marta evo do današnjeg dana te stvari ne mogu da se obavljaju.
Ministar je ovde obrazložio da je ovo na vreme urađeno u Vladi, time što je rekao da je predlog ovih izmena i dopuna zakona utvrđen 14. februara, a dostavljen je Skupštini 18. februara. Od 18. februara do 1. marta ima samo 10 dana. Na dnevnom redu su se već nalazili određeni zakoni, a skupštinska većina, predsedništvo ili ko je već nadležan mogao je da stavi i ove zakone po hitnom postupku na dnevni red sednice, odnosno ovog novog parlamenta i da kvalitetno donesemo odluku da se ovaj rok, 28. februar, odnosno 1. mart, pomeri za rok koji je predložen rešenjem, znači 31.12.2003. godine ili 1.1.2004. godine.
Mislim da tu ne možemo da trpimo neku odgovornost, mi poslanici u ovoj skupštini, jer je to Vlada mogla da učini ranije, a razlozi zašto ovo nije moglo da se sprovede navedeni su u obrazloženju ministra - da nije bilo finansijskih sredstava, da smo imali problem oko stvaranja zajedničke države Srbije i Crne Gore, da se nije obezbedio adekvatan prostor, da nema dovoljno sredstava, da su u međuvremenu povećane plate sudija, da je organizovana određena obuka, kao i da nije bilo dovoljno sredstava, da fali nekih 20 miliona evra da se ovaj posao završi.
Ja izražavam sumnju da ćemo mi za ovaj posao, ako je to potrebno, sve obezbediti i moći kvalitetno da odradimo do kraja ove godine kako je to predviđeno u izmenama i dopunama ova dva zakona.
Što se tiče ovog drugog zakona, u njemu se menja samo taj deo, da se određene nadležnosti određenih sudova pomeraju za 1.1.2004. godine. Takođe je poslanička grupa SPS podnela i jedan broj amandmana pokušavši da izmeni ova predložena rešenja koja su nedosledna, jer se mešaju u nadležnosti i prava sudova, a govori se o nadležnosti apelacionih sudova, da nisu republičkog ranga, već se pokušava da se napravi nešto drugo ovim predlogom zakona, da se stvore četiri apelaciona suda.
Mislim da je kvalitetnije rešenje ovo o čemu se vodila rasprava danas i mislim da bismo mogli takvo rešenje da podržimo - da se osnuje jedan sud sa odeljenjima, kako je to predviđeno, radi efikasnijeg rada, i to u ovim centrima kako je predviđeno, znači, da bude jedan sud sa odeljenjima koji bi imao taj republički rang.
Mislim da u praksi, to već živi - Vrhovni sud ima odeljenje u Novom Sadu, a sedište je u Beogradu. Prema tome, takvom organizacijom za jedan sud koji pokriva čitavu teritoriju Republike bi bila omogućena ujednačena praksa u sudovanju u tom drugom stepenu ili za neke stvari u prvom stepenu na teritoriji čitave Republike, a to bi bilo parcijalno rešeno od suda do suda, jer ne bi sprovodili posebnu praksu, već bi poštovali jednu jedinstvenu i imali nadležnost na teritoriji čitave Republike.
Ovde je predloženo u rešenjima da ovi zakoni stupaju na snagu danom obajvljivanja, ja mislim da se sa rokom već zakasnilo, da mi time i kršimo Ustav, jer u Ustavu se jasno kaže da zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja, ako ne postoji neki poseban interes. Taj poseban interes je već prošao, rok od 19 dana je protekao, ovde su se članovi Vlade zakleli pred ovom skupštinom da će poštovati zakon i Ustav. Molim da predvidimo i ono što je Ustavom predviđeno, mislim da je to član 120. Ustava, da ispoštujemo i ovaj rok koji je predviđen, znači, rok od osam dana od dana objavljivanja, ukoliko se ovi zakonski projekti, kako su dati, usvoje u ovoj skupštini, s tim da je to neka naša generalna primedba.

Poštovane koleginice i kolege poslanici, poslanička grupa SPS je podnela amandman na član 5. predloženog zakona koji glasi: Član 5. menja se i glasi: Naslov iznad člana 81. menja se i glasi: "Početak rada apelacionih sudova, Upravnog suda i Trgovinskog suda".
U članu 81. dodaje se stav 2. koji glasi: "Trgovinski sud u Novom Pazaru počinje da radi 1. juna 2003. godine". Ostali delovi predloženog člana ostaju na snazi.
Ovo je jedna mala intervencija jer je neprimereno da u naslovu iznad ovog člana stoji - i Trgovinski sud u Novom Pazaru, već samo treba da stoji - Trgovinski sud; dodavanje novog stava u ovom članu gde se reguliše od kada će praktično da počne sa radom Trgovinski sud u Novom Pazaru je kvalitetnije rešenje, primerenije, i ne vidim nijedan razlog zbog koga ovakav predlog nije prihvaćen od strane predlagača, odnosno od strane Vlade ili nadležnog odbora, jer u suštini ne menja ništa već samo precizira odredbe onako kako mi smatramo da je potrebno.
Ne znači da smo apsolutno u pravu, ali mislimo da bi Skupština mogla da prihvati ovaj amandman jer je precizniji i bolje definiše ono što je zakonodavac hteo da kaže. Hvala.

Već sam govorio u načelnoj raspravi o ovom zakonu i o nelogičnosti da ovaj zakon stupa na snagu odmah po objavljivanju u "Službenom glasniku", jer su i inače rokovi već protekli. Znači, 1. mart je ostao za nama već 19 dana i ne vidimo nijedan razlog da se krši Ustav koji kaže da zakoni stupaju na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku".
Ništa neće smetati da ostane ova odredba, tj. naš predlog, da zakon stupi na snagu osmog dana od dana objavljivanja, a ne kako je predviđeno predlogom - odmah po objavljivanju. Kao što sam već rekao u obrazloženju i u načelnoj raspravi, a i sada ponavljam - ne vidim nijedan razlog, pošto je rok već protekao i neće imati nikakve naknadne posledice za primenjivanje ovog zakona.

Izvinjavam se, nisam galamio. Žagor je opšti u sali. To je u vašoj nadležnosti, a ne u mojoj. Ne bih želeo da preuzimam vaše ingerencije.
Kao što ste rekli, poslanička grupa Socijalističke partije je podnela amandman na član 20. iz razloga da se, u skladu sa našim amandmanom na član 19, uslovi za prestanak mandata povećaju i da se uvede ono što je i zakonom predviđeno, a to je članom 88. Zakona o izboru narodnih poslanika, da mandat može da prestane i prestankom članstva. Ovaj naš amandman je upravo u saglasju sa prethodnim amandmanom, ukoliko bude usvojen.
Znači, da se broj tačaka od jedan do šest se poveća od jedan do sedam. Mislimo da je ovaj amandman koristan, iz razloga što će nastati određeni problemi i u novom parlamentu. Ovde je bilo dosta reči o tome na koji način i kako mogu da se gube mandati, ko je vlastan, da li su to poslaničke grupe, da li su to koalicije, da li su to liste koje su bile predmet glasanja, odnosno za koje se izjašnjavalo biračko telo i dosta argumenata je dato da to bude vlasništvo onih koji su liste sačinjavali i da oni mogu da raspolažu mandatima.
Ako prestanak članstva ne bude taj uslov, na koji način će političke partije, liste ili koalicije moći da raspolažu mandatima. Doći ćemo u situaciju jednog apsurda da, recimo, Koka-kola izrazi zahtev da ima pet poslanika u Republičkoj skupštini ili u skupštini zajednice država, da raspiše tender, da se prijavi pet poslanika i da potpišu da prihvataju poslaničku grupu Koka-kola ili poslaničku grupu Hajneken ili poslaničku grupu ne znam koju.
Oni će biti vlasni da raspolažu svojim mandatima i na taj način ćemo imati more poslaničkih grupa i mogućnosti. Ja ovo banalizujem do kraja, ali kažem da i takva mogućnost u našem parlamentu, pored svega ovoga što se dešava, može da se desi. Upravo ovaj amandman i ovi što slede iza njega, kao i usklađivanje sa amandmanom na član 19. koji to reguliše, sprečavaju takve mogućnosti.
Moći će da se formiraju raznorazne poslaničke grupe sa ovim ili onim nazivima i da onaj ko nije učestvovao u izborima može da ih ima. Recimo, prijavi se SPO i nađe pet poslanika koji će formirati poslaničku grupu SPO, a znamo da na izborima nije prošao cenzus od 5% i da nema poslaničku grupu u ovom parlamentu. Prema tome, ovaj amandman ide za tim da uskladi ono što je rečeno u amandmanu na član 19.

Poštovane koleginice i kolege poslanici, ja ću samo kratko reći nekoliko reči.
Profesor Bora Stanimirović je ovde objasnio našu ideju i razloge za podnošenje ovog amandmana. Samo želim da podvučem da mi nismo doveli u pitanje propise koji su citirani u obrazloženju za neprihvatanje ovog amandmana. Mi nijednom reči ne stavljamo ove propise van snage. Mi samo želimo da izbegnemo ovo što stoji u ovom predlogu, da se odnosi na savezne propise.
Savezna država nije više ono što je bila. Vašom voljom je promenjena, voljom većine u ovoj skupštini. Voljom te većine je utvrđen i zakon za sprovođenje ove povelje, utvrđen je takođe voljom većine i u saveznom parlamentu i od danas postoji zajednica te dve države koje će ovu materiju, verovatno, uređivati same svojim propisima.
Mi smo dali to rešenje da se ova materija, kada je reč o članu 13, uređuje propisima bez prefiksa "savezna", ili pojedinačno zajednica u okviru zajedničke države.
Prema tome, ništa ne smeta. Mislimo da je ovo rešenje bolje i kvalitetnije od predloženog rešenja.

Kolega Milan je pokušao da ubedi predstavnike Vlade, kojih na žalost nema, da prihvate ovaj amandman i nabrojao je naše razloge za podnošenje ovakvog amandmana. Samo ću da podvučem da ovo obrazloženje da se precizira, a da se ne prihvati obrađivač duvana kao termin, ne stoji, jer u daljem tekstu se svuda primenjuje izraz obrađivač duvana. U stavu 1. posle: "preduzetnik i preduzeće", stoji: "obrađivač duvana". Normalno je da će obrađivati duvan preduzetnik ili preduzeća. To proizilazi iz onog drugog.
Ovde je rečeno da se moraju koristiti specijalna vozila za prevoz i ne može se prevoziti ambalaža. Za ambalažu, rekao je već kolega Milan, to je sasvim u redu. Međutim, kod prevoznih sredstava - da li to znači da će i onaj ko ubere duvan sa njive morati da angažuje specijalno vozilo da ga preveze do prvog prerađivača? Da li to znači da će neko imati apsolutni monopol da uredi vozila koja će se koristiti samo za prevoz duvana? Danas su prevozna sredstva vrlo savremena, koriste se različiti oblici. Potpuno se slažemo da treba da budu obeležena, da se zna da se prevozi duvan. To će da da mogućnost veće kontrole prevoza duvana, ali finalnih proizvoda.
Znači, imamo problem - ako se striktno primeni ova odredba, neko će morati da angažuje i specijalno vozilo da preveze duvan od njive do prvog obrađivača. Mislim da je ovakav predlog i ovakva situacija apsurdna, sa čvrstim stavom da se zadrži ovo rešenje koje je predloženo u samom tekstu zakona.

Kolega Cvetković je dao jedno poprilično dobro objašnjenje našeg zalaganja da se ovaj amandman koji smo dali predloži Skupštini da ga na dan glasanja usvoji. Međutim, moram da ponovim da opet nemamo predstavnika Vlade, niti iz Ministarstva poljoprivrede, niti predlagača Ministarstva finansija. Ne razumem kako će se Vlada izjasniti oko ovih amandmana, ako ne gleda televizijski prenos i ne prati možda Skupštinu ili ima zaduženog člana da to učini.
Mislim da ništa ne smeta da skupštinska većina prihvati ovaj amandman. On neće ugroziti ni zakon niti suštinu zakona, niti koncept zakona, već će omogućiti da se jednostavnije i lakše dobijaju dozvole i profunkcioniše prodaja, od velikoprodaje do krajnjeg potrošača, znači do maloprodaje; a da ne govorimo o potrebi ili o štetnosti duvana, o tome je mnogo toga rečeno.
Ako već uređujemo jednu materiju, mislim da treba da je uređujemo na jednostavniji način i da to ne pravi nikakve komplikacije u daljem radu, odnosno u sprovođenju ovog zakona, ako smo za to da se ovaj zakon usvoji i kao takav sprovodi. Hvala vam.

Poštovane koleginice i kolege poslanici, kolega Radojko Petrić je ovde objasnio našu osnovnu ideju za podnošenje ovog amandmana i ona se sadrži u osnovnoj stvari, a to je da se pokuša da se spreči monopolski položaj jedne fabrike duvana time što će se ugasiti druga postojeća fabrika duvana. Nažalost, mi danas u Srbiji imamo dve, a ranije smo imali više fabrika duvana. Sada su ostale niška fabrika i Fabrika duvana Vranje.
Nije sporno to što je Odbor za poljoprivredu smogao snage da poboljša ovaj član zakona tako što će obezbediti da će najmanje 50% od proizvodnje fabrike biti otkupljeno od domaćeg proizvođača. To bi bilo dobro, kada ne bi bilo toga da postoji činjenica da Fabrika duvana u Vranju ima proizvodnju manju od 2.000 tona duvana.
Ja sam u načelnoj raspravi pokušao i kroz neke amandmane da objasnim ovu situaciju na taj način što nijedna fabrika ne može samo od domaćeg duvana da pravi cigarete. Mora da ga miksa, da bi pravila kvalitetnu cigaretu, i sa uvoznim sortama duvana. Pošto tih uvoznih sorti duvana, ako se pravi sa 50%, treba da bude za fabriku koja ima kapacitet ispod 2.000 tona, onda je ovaj amandman, koji je učinilo Ministarstvo poljoprivrede, da to bude polovina, a najmanje 2.000 tona, potpuno isti, s tim što je obavezao Fabriku duvana u Nišu da kupi više od domaćeg proizvođača. Fabriku duvana u Vranju će dovesti u potpuno nezavidan položaj.
Nemam ovde nameru ni da branim Fabriku duvana u Vranju, želim samo da ponudimo jedno kvalitetnije i bolje rešenje, koje će omogućiti da se spreči ono što kaže Vlada u obrazloženju za odbijanje amandmana, da će se na ovaj način sprečiti monopol. Neće se sprečiti monopol. Upravo će se stvoriti monopolski položaj Duvanske industrije Niš ili nekog novog, projektovanog, koji će moći na bazi projekta, na bazi
projektne dokumentacije, maltene na bazi ideje, da dobije koncesiju, licencu ili šta već drugo da može da se bavi proizvodnjom duvana u ovoj našoj državi, a opet da dovede u nezavidan položaj Fabriku duvana u Vranju.
Znam, reći ćete - neka se Fabrika duvana Vranje proda nekom stranom, koji će da poveća kapacitete. O tom potom, kada budu potpuno jednaki uslovi za sve fabrike, da mogu da rade pod istim uslovima. Nema niko ništa protiv da se kapaciteti Fabrike duvana u Vranju povećaju, ali da za to neko uloži kvalitetan novac, a ne da se na ovakav način dovede u vrlo zavisan položaj i kao takva bude predmet prodaje.

Pošto je po Poslovniku obaveza da se kaže koji se član Poslovnika reklamira, upravo reklamiram povredu člana 142, pretposlednji i poslednji stav. U pretposlednjem i poslednjem stavu ovog poslovnika se kaže: "Zakonodavni odbor će neblagovremene, nepotpune i amandmane sa uvredljivom sadržinom odbaciti, o čemu će Narodnoj skupštini podneti izveštaj. Odbačeni amandmani ne mogu biti predmet rasprave na sednici Narodne skupštine". To nije sporno.
Tumačenje ovog pretposlednjeg stava je ovde dato vrlo široko. Samo ću da podsetim da smo mi na član 23. podneli amandman da se u članu 23. obaveže Vlada ne da odlučuje o davanju, nego da da preduzeću, odnosno preduzetniku dozvolu, na osnovu ispunjenosti uslova iz člana 22. ovog zakona, a na predlog agencije. Umesto opšteg stava da odlučuje, mi smo dali imperativni stav i predložili da je Vlada dužna, ako su ispunjeni uslovi.
(Predsednik: Narodni poslaniče, ako smo se dobro razumeli, nema rasprave o ovom amandmanu na član 23.)
Nema rasprave, citiram ono za šta želim da obrazložim. Znači, Zakonodavni odbor je ovakvim širokim tumačenjem našeg amandmana... ne znam šta je tu uvredljivo, oprostite, morao sam da citiram ovo da bi se videlo šta je u našem amandmanu uvredljivo. Da li je uvredljivo to što smo mi predložili da se obaveže Vlada, da ako su ispunjeni uslovi donosi rešenje ili daje dozvolu. Ako je to uvredljivo, onda se izvinjavam, ne znam šta mi u ovoj skupštini treba da tražimo i šta da radimo. Mi imamo pravo da podnosimo amandmane. Evo amandmana u kome se na širok način protumačilo, a nije rečeno da li je uvredljiv ili je neblagovremen. Znači, nije uvredljiv, nije neblagovremen, nije nepotpun. Potpun je, jer menjamo jednu reč drugom rečju. Umesto opšteg, da bude obavezujuće.
Druga je stvar da li ćete prihvatiti taj amandman. To uopšte nije stvar ove moje primedbe. Pravo je skupštinske većine, Vlade, odbora, da prihvati ili ne prihvati amandman. Ali, da daje ovakvu kvalifikaciju već nekoliko puta, jer imamo još nekoliko amandmana koji su iz sličnih razloga odbačeni! Da li se to želi da se skrati rasprava? Da li se želi da ova rasprava ne traje?
Znači li to da na ovakav način Zakonodavni odbor ubuduće može da skreše polovinu amandmana i kaže - raspravljamo o tri da se zadovolji forma, imamo još dva da raspravimo, molim lepo, zadovoljili smo formu, igrali smo se malo demokratije u Skupštini, ajde da usvojimo zakon. Mislim da to nije korektno i nije u redu da se na takav način radi u ovoj skupštini.
Mislim da i sam predsednik, ne pročitavši šta je suština našeg amandmana, ne pročitavši šta se osporava u zahtevu Zakonodavnog odbora, krši Poslovnik jer se ne primenjuju odredbe koje sam naveo član 142, poslednji i pretposlednji stav.