Poštovani ministre, poštovani narodni poslanici, hoću da se pridružim mom kolegi Zoranu Ostojiću i da negodujem zbog čega smo danas počeli da radimo i na trećem jako važnom zakonu. Dva meseca nismo imali sednice, naravno, postoje neke druge aktivnosti koje poslanici imaju. Mislim da smo mogli možda i ranije, a ako ništa, onda je trebalo dati odgovarajući značaj i u samoj raspravi koju ovaj zakon i zahteva.
Drugačijeg je kvaliteta i sigurno je bolja diskusija kad se to radi u nekom normalnom vremenu, a ne mi, evo, diskutujemo već o trećem zakonu, a raspravu smo počeli posle 18.00 časova. Koliko se sećam, zakon o akreditaciji je u skupštinskoj proceduri možda već godinu dana, a ovaj o potrošačima je skoro mesec dana.
Danas ću govoriti uglavnom o zakonu o zaštiti potrošača. Neko od mojih kolega iz poslaničkog kluba će govoriti o Predlogu zakona o akreditaciji. Nemam vremena za oba zakona, a nisam ni dovoljno stručna. Nisu svi doktor Krpić, to je njemu danas uspelo i veoma je brzo govorio, tako da je stigao sve.
Predlog zakona o zaštiti potrošača neki već nazivaju zakonom o zaštiti banaka. U diskusiji ću obrazložiti zbog čega se slažem s tim nazivom, jer ovo je zaista zakon na kome je dugo rađeno, a mogli smo u medijima da pročitamo da je čak potrošeno oko dva miliona evra iz evropskih fondova za organizovanje javne rasprave, da je ona trajala tri godine, da je tu bilo mnogo radionica. To sve košta.
Posle takvih napora i troškova je ovaj predlog zakona zaista mogao da bude bolji, odnosno izostaju neke najvažnije glave koje su bile dogovorene u samom nacrtu, pa je onda to preko noći izostavljeno iz ovog predloga zakona.
Neko je ovde već rekao definiciju šta je to zaštita potrošača, da je to pravni naziv za skup propisa i institucija namenjenih zaštiti zdravlja, bezbednosti i imovinskih interesa potrošača. Čini se da predlagač ovaj treći deo ove definicije, imovinskih interesa potrošača, nije imao dovoljno u vidu kad nam je poslao ovakav predlog zakona.
Ovaj zakon, neki su već rekli, apsolutno se tiče svakog građanina Srbije, zato što se svaki građanin svakodnevno nalazi u ulozi potrošača i tako mi je žao što građani ne mogu ni da čuju u direktnom prenosu ovu našu raspravu danas.
Kakvo je trenutno stanje kad je u pitanju pravna regulativa zaštite potrošača. Na snazi je zakon iz 2005. godine, a to je važeći Zakon o zaštiti potrošača, a kad je donet, takođe, bio je moderan, primenjiv itd., pa smo videli u praksi da i nije toliko primenjiv i da ima dosta nedostataka.
To je sigurno i sam predlagač utvrdio, čim se odlučio za novi zakon, a ne nekakve izmene i dopune. Prosto je bilo puno manjkavosti i nekih direktiva koje je trebalo uključiti u novi, odnosno u ovaj predlog zakona. Zatim, Zakon o oglašavanju se opet tiče ove oblasti zaštite potrošača, onda Zakon o zaštiti konkurenciji, Zakon o zaštiti životne sredine i Zakon o obligacionim odnosima i još neki zakoni.
Dakle, ova materija je trenutno uređena, tako će i ostati, što se ostalih zakona tiče, kroz mnoge zakone. Ali, ovo što ste vi izostavili nije urađeno valjano ni jednim drugim zakonom. Vi čak i kažete u obrazloženju za ovaj zakon da ste svesni nedostataka važećeg zakona i da će ovaj predlog zakona da ukloni sve opasnosti koje se u praksi pojavljuju za potrošača kada zaključuje ugovor sa trgovcem.
Vi ste svesni i svi građani su svesni da se u stvari najveći problemi i pojavljuju kod kredita i potrošačkih kredita u tom širem smislu po ovoj evropskoj direktivi, a opet niste našli za shodno da se ta glava nađe u ovom predlogu zakona. Na primer, da ilustrujem, da ste neke druge stvari koje se ne dotiču tolikog broja građana apsolutno dobro rešili.
Navešću primer, to je glava 10, gde se između ostalog govori o zaštiti potrošača u ostvarivanju prava iz ugovora o turističkom putovanju. To je dobro, jer tu već sada ima dosta problema, ali vi kažete – i vremenski podeljenom korišćenju nepokretnosti. Prevod je odličan, ali sam morala dobro da se zamislim šta je to. Setila sam se da je to time-sharing.
To je veoma malo zastupljeno u Srbiji. Nadam se da će se to razviti jer to je jedan kvalitetan oblik odmora i sigurno je dostupniji od klasičnih turističkih putovanja. Međutim, vi ste ovu oblast regulisali, za koju 99% građana Srbije uopšte ne zna šta je, ali kažem da koriste ili da sklapaju ugovore o vremenski podeljenom korišćenju nepokretnosti, a opet niste našli za shodno, stalno se vraćam na to, da ono što zaista pogađa mnoge građane regulišete.
Vi ste u toku javne rasprave, ministre, ne samo vi, nego ljudi iz Ministarstva i ljudi iz različitih udruženja i saveza potrošača, kada su bili zadovoljni nacrtom, izjavljivali da će potrošači imati isti nivo zaštite kao potrošači u EU. Dakle, to je bila obmana. To je bila obmana i dela ljudi koji su radili na ovom predlogu zakona, a da ne kažem da je ovo obmana svakog građanina Srbije zato što svaki građanin Srbije jeste potrošač.
Tačno je, mi imamo evropske cene, imamo nezaposlenost našu, najviše je nezaposlenih građana, odnosno primanja građana, mada mi je to malo bilo i teško da poverujem, ali je tako da su primanja građana u Srbiji najniža u regionu ili u Zapadnom Balkanu, tako da su to obmane sa kojima se građani susreću na mnogim mestima, a ovo da će živeti i da će potrošačima biti zaštićena prava kao u EU, to nije tačno, a moglo je da bude, da niste izostavili taj deo.
Dakle, u toku te javne rasprave i u brojnim radionicama, za koje smo saznali da je to sve bilo jako skupo, radili su i predstavnici ministarstva, i predstavnici NBS, i predstavnici Udruženja potrošača i tu ste se vi usaglasili da se primeni Evropska direktiva 2008/48, koja upravo reguliše ovu oblast.
Naime, prema toj direktivi, potrošački kredit ima daleko šire značenje bankarskog kredita. U našoj praksi, potrošački kredit je sinonim za namenske vanprivredne pozajmice sa fiksnim rokom, što je samo jedan pojavni oblik potrošačkog kredita.
U stvari je trebalo da u ovom novom zakonu prihvatite ekonomski pojam potrošačkog kredita i to je definicija iz direktive 2008, da ugovor koji davalac kredita odobrava ili se obavezuje da potrošaču odobri kredit u vidu odloženog plaćanja, zajma ili drugog finansijskog ustupka. Dakle, to je mnogo širi pojam od onog kako mi shvatamo šta je to potrošački kredit.
Na primer, koje je novine trebalo da sadrži ovaj zakon, a nije, nego su izostavljene? Samo ću nabrojati, više zbog građana, ako budu uopšte gledali ovaj prenos nekada. Novina bi bila, na primer, da se uvodi rok za odustanak, odnosno za jednostrani raskid ugovora u korist potrošača u roku od 14 dana, i to bez obavezne naknade. To je bila novina koje nema.
Predviđena je obaveza davaoca kredita da potrošaču da savet o tome da li traženi kredit odgovara njegovim potrebama i imovnom stanju. Neko je ovde danas govorio o tome kako potrošači potpisuju ugovore, u tim ugovorima, naravno, sve su informacije sadržane, ali imate neki sitniji font na koji čovek ne obrati pažnju.
Dakle, to bi se moglo smatrati i prevarom, jer ako taj koji podiže kredit nije obavešten o svim stvarima, onda je on na prevaru i uzeo, naravno, ako se pojavi problem. Toga sada u ovom predlogu nema, o tome da se savetovanje uvodi kao obaveza kod davaoca kredita.
Recimo, danas banke u Srbiji ograničavaju pravo na prevremenu otplatu gotovinskih kredita i nameću kaznene troškove. Zbog toga je važno da se potrošaču prizna pravo da u svako doba, u celini i delimično, izmiri obaveze po osnovu ugovora o kreditu. To je, kada se malo razmisli laički, neverovatno, ali tako je, da ako neko odluči da odjednom otplati ili jedan veliki deo kredita, da je to nemoguće, jer čak i ako se odluči na to, onda će morati da plaća i neke kaznene poene. Dakle, ovaj zakon je trebalo da reši i ovakve apsurdne situacije.
Izostavljanjem poglavlja o potrošačkim kreditima, banke će i dalje moći jednostrano da menjaju uslove iz ugovora, kao što i danas rade, i moći će da menjaju kamatne stope, a da se unapred ne dogovaraju sa korisnikom, odnosno potrošačem, znači, ostaće sve isto. Banke će moći kod nas da rade ono što i sada rade, a što inače u državama gde su im sedišta, odnosno odakle su, ne mogu da rade.
Dakle, "OTP banka" ne može ovako da se ponaša u Mađarskoj. "Kredi agrikol" ne može tako da se ponaša u Francuskoj, ali ovde izgleda može. Opet je loše što ste imali priliku da u ovom zakonu ovo rešite.
Znam da ste vi na Odboru za trgovinu rekli sa su vam obećali iz NBS da će oblast potrošačkih kredita biti regulisana nekim posebnim zakonom i to mislim da ste vi naveli rok negde do nove godine. Kakav je bio problem da se te odredbe nađu i u ovom zakonu? Šta, bilo bi previše prenormirano?
DSS je podnela negde oko 40 amandmana na ovaj predlog zakona. Mi u stvari vama kroz 23 amandmana pružamo priliku da ispravite ovu grešku. Kroz amandmane smo pokušali da vratimo glavu koja govori o potrošačkim kreditima. Mislim da su tu 23 člana izostavljena.
Dakle, mi smo vama stavili na raspolaganje te amandmane da, ukoliko ih vi prihvatite, možete i da vratite čitavu tu glavu u Predlog zakona.
To je sada vaša odluka, ali imate priliku – prihvatite te amandmane i vratiće se čitavo poglavlje, ugovori o potrošačkom kreditu i pokažite da zaista brinete o potrošačima i da su potrošači centar univerzuma.
Ono što se ovih dana moglo čuti, kao primedbe organizacija i saveza o zaštiti potrošača, a to je da Ministarstvo pokušava da podržavi određena udruženja i saveze za zaštitu potrošača, oni vam takođe stavljaju na teret da vi na taj način štitite trgovce i da u stvari hoćete da ih sve kontrolišite. Nigde u svetu država, ministarstvo, vlast ne kontroliše na taj način udruženje o zaštiti potrošača.
Citiraću NOPS ili Nacionalnu organizaciju potrošača Srbije, oni lepo kažu da ste vi osnovali Centar za zaštitu potrošača, pri Ministarstvu trgovine i da to nije ništa drugo nego državna agencija, da građani upućuju pritužbe, da ne dobijaju adekvatnu pomoć i odgovore, da se čak te pritužbe i ne beleže.
Takođe vam stavljaju na teret i konkurs za regionalna savetovališta potrošača, ta bi savetovališta praktično imala ulogu podrške ovom Centru za zaštitu potrošača. U Predlogu zakona imamo amandmane, čak i u tom delu gde vi kažete o kojim će organizacijama Ministarstvo voditi evidenciju.
Znate da prema Zakonu o udruženjima je dovoljno troje ljudi da formiraju udruženje. Vi tamo propisujete da ćete voditi evidenciju o udruženju koje ima najmanje 50. Taj broj ništa ne znači. Možete da imate petoro kvalitetnih, obučenih, stručnih ljudi, koji će mnogo više da urade od možda 50 onih koji nisu tako dobro kvalifikovani.
Vi ste obećavali da će on mnogo da znači za zaštitu potrošača u Srbiji. Ne znam zbog čega ste podlegli pritisku u zadnjem trenutku i izostavili jedan od najvažnijih delova. Ali, imate priliku da prihvatite amandmane iz DSS, da vratite to poglavlje i ukoliko to uradite DSS će podržati ovaj predlog zakona, u suprotnom ne možemo. Hvala.