Poštovani narodni poslanici, glasaću za ovaj zakon samo iz dva razloga. Prvi razlog je što postoji rok do 15. decembra, do kada se organima lokalne samouprave, odnosno skupštinama opština treba predstaviti koliki je transfer sredstava, da bi one dalje projektovale potrošnju tih sredstava, da bi raspisivale po određenim kriterijumima budžete za određene projekte.
Drugi razlog je što je gospodin Dinkić obećao rebalans ovih sredstava već do 31. marta. Moj usmeni zahtev Ministarstvu finansija bio bi da to bude do Jovanjdana. Opštine ipak planiraju potrošnju tih sredstava. Opštine se rukovode nekim projektima i neće biti puno vremena ostavljeno opštinama ako mi o rebalansu transfera sredstava budemo raspravljali 31. marta.
Zašto se vodim sa samo ove dve stvari? Da bih glasao za zakon, zato što je ovo najnetransparentniji zakon koji je stigao iz Ministarstva finansija u Narodnu skupštinu, iz Predloga zakona ne vidimo nijedan kriterijum po kojem su određivana sredstva pojedinim opštinama. Tako imamo rast tih sredstava 2-30%. Koji je kriterijum da se Malom Zvorniku, koji je više puta ovde spomenut kao najviše oštećen Predlogom ovog zakona, uvećava budžet oko dva i po posto prema mojim proračunima, prema ministrovim proračunima oko 5%, ali svejedno, mnogo manje nego što je bila inflacija u prethodnoj godini, a nekim drugim opštinama se povećava za 26%.
Druga stvar, kako može Kragujevcu odjednom da se dodeli 200 miliona dinara? Nemam ništa protiv Kragujevca, mislim da njegov budžet treba da bude mnogo veći, ali kako odjedanput da se skida Beogradu i da se daje Kragujevcu. To može da se uradi u desetinama drugih primera, da se uzme od Beograda i dodeli drugim mestima.
U Kragujevcu postoji socijalni problem. Postoji problem nedovoljne razvijenosti, postoji problem sa predstojećim ubiranjem poreza na zarade, ali šta je sa malim opštinama? Kragujevac, koliki-toliki u mnogo boljoj je poziciji nego veliki broj malih opština u kojima ništa ne radi.
Mi ćemo imati jedan veliki problem u budućnosti ukoliko se sa ovakvom praksom i politikom nastavi, a to je kvazimetropolizacija Srbije. Cela Srbija će biti koncentrisana u četiri grada, eventualno još dva-tri, Beograd, Niš, Kragujevac i Novi Sad. Postavljam pitanje – da li nama trebaju i ostale, male opštine, ili ne?
Da li i njih treba subvencionisati, određivati veća sredstva, da bi se tamo razvijala infrastruktura, da bi tamo narod ostajao ili ne treba.
Nije mi jasno zašto ova lista kriterijuma jeste ostala lista kriterijuma prethodnog ministra Đelića, sa kojom niko iz sadašnje vladajuće većine nije bio zadovoljan. Tražili smo i prethodne i 2002. godine da se uvrste još neki kriteriju, kao što je broj izbeglih i interno raseljenih lica po pojedinim opštinama u Srbiji. Za njihovu socijalizaciju, za rešavanje njihovog stambenog statusa potrebna su i te kakva sredstva.
Tu je oštećen Kragujevac, Kruševac, oštećene su sve opštine koje se oslanjaju na Republiku Srpsku, odnosno BiH. Budžetska sredstva predviđena budžetom Vlade Republike Srbije, dodeljena Komesarijatu za izbeglice, nisu dovoljna. SO će morati da se pozabave tim problemom i treba im dati veća sredstva od onih koja su predviđena. Treba da se utvrdi kriterijum kao što je geostrateški položaj pojedinih opština.
Šta je sa opštinom Kuršumlija? Danas praktično imamo prazno Merdare. Na 10 kilometara od Merdara već se Priština proširila. Da li je naš interes da se Merdare i dalje prazni, da se Priština i dalje širi, pa da dođe na granicu Srbije ili čak da pređe administrativnu granicu između Kosova i Srbije. Apsolutno nam nije interes. Zato treba dati veća sredstva i Kuršumliji i Bujanovcu i Preševu i Medveđi.
Treba dati, ono o čemu smo pričali sa ministrom na poslaničkom klubu, mnogo veća sredstva svim opštinama koje se graniče sa Republikom Srpskom. Mi imamo jedan proces, ma koliko Srbija siromašna bila, iz godine u godinu uvećava svoj bruto društveni proizvod, povećava broj zaposlenih, raste cena rada u Srbiji.
U BiH imamo potpuno obrnut proces, odnosno u jednom njenom entitetu, Republici Srpskoj. Imamo pad cene rada, imamo veliko povećanje nezaposlenosti, javlja se problem sa prelaskom radne snage iz Hercegovine u Srbiju, uzimanje radnih mesta našem stanovništvu. Tako pravimo i novi spoljnotrgovinski deficit jer oni te svoje zarade ne troše u Srbiji nego u BiH.
Mi možemo da biramo između dva modela. Mnoge države su imale ovakav problem, ili da subvencionišemo naše opštine, ili da iz našeg budžeta predviđamo određena sredstva koja ćemo dodeljivati Bijeljini, Višegradu, Zvorniku, Bratuncu i ostalim mestima, kako bi subvencionisali zapošljavanje tog stanovništva tamo u Republici Srpskoj, a ne da dolazi do uzimanja radnih mesta našem stanovništvu. Sve su ovo stvari o kojima se mora raspraviti.
Neću više dužiti. U potpunosti se slažem sa prethodnim govornikom prof. Živkovićem. Tu je i kriterijum broja naseljenih mesta. Mora se napraviti jedna strategija redefinisanja lokalne samouprave. Dispariteti koji se javljaju između različitih opština su različiti, imamo opštine sa 200 i više hiljada stanovnika, imamo većinu opština koje imaju 10-15 hiljada stanovnika.
Iz Predloga zakona može se videti da opština Irig 70% transfernih sredstava koristi kao svoj budžet. Nemam ništa protiv Iriga, ali postavlja se pitanje – da li opština koja ima svega 20 ili 30% izvornih prihoda treba da bude opština. Nadam se da ćemo u narednom periodu i ovde između poslaničkih klubova i od strane Vlade Republike Srbije imati adekvatne predloge i uopšte imati jednu strategiju daljeg razvoja lokalne samouprave. Hvala.

 Poštovani narodni poslanici, politika Vlade Republike Srbije u monetarnom i fiskalnom pogledu odvijala se na nekoliko koloseka. Ovim zakonima možemo da vidimo da daje i te kako pozitivne rezultate na dva od tih nekoliko koloseka.
Prvi kolosek, koji se tretira ovim zakonima, jeste vezan za politiku štednje, a drugi je vezan za izgradnju institucionalnih kapaciteta svih državnih organa. Što se ovog drugog tiče, izgradnjom institucionalnih kapaciteta, regulisanjem određenih procedura, mi smo za ovih 9 meseci imali povećanu naknadu prihoda za čak 21%. Ne znam za sličan primer u državama u okruženju, da je u tako kratkom roku povećana naknada, i pored smanjenja nekih poreza i nekih akciza za petinu.
Što se politike štednje tiče, a u skladu sa ovim što sam rekao, u skladu sa povećanjem naknada prihoda, mi ćemo, kroz ove zakone koje danas razmatramo, smanjiti poreze. Čak četiri zakonska predloga predviđaju određena poreska olakšanja. Predviđaju u tom smeru što će privreda u 2005. godini biti rasterećena za, ako sam dobro izračunao, 7 milijardi dinara, a banke će plaćati manji porez za 4,5 milijardi dinara. Rasteretiti privredu za 7 milijardi dinara nije lako, ali mislim da će efekata i te kako biti.
Ukoliko je cena jednog radnog mesta, otvaranje novog radnog mesta od 12.000 do 20.000 evra, onda bi ovim rasterećenjem privrede trebalo da računamo, naravno, ukoliko svih tih 7 milijardi dinara ode na investicije, na otvaranje 6 do 10 hiljada novih radnih mesta u narednoj godini.
Takođe, ono što bi mogli da očekujemo od strane komercijalnih banaka jeste da se zbog smanjenog poreza za 4,5 milijardi dinara tokom 2005. godine smanje kamate za nekoliko indeksnih poena.
Uz mere koje se predviđaju, a tiču se ukidanja poreza na zarade za sve novozaposlene radnike, kao i veće olakšice za zapošljavanje starijih od 45 godina, dakle na 100 dinara će se plaćati oko 31 dinar doprinosa, mislim da možemo računati da u sledećoj godini budu otvorena, ovim merama Vlade, nova radna mesta.
Naravno, niko ne može narediti privrednim subjektima da sve ove pare moraju da daju u investicije, zato što će doći do poreskih rasterećenja, njihovo puno pravo je da to zadrže kao svoj profit, ali mislim da će investicija i te kako biti, jer se izgradnjom institucionalnih kapaciteta stanje u Republici Srbiji i te kako stabilizuje.
Želeo bih da kažem da potpuno podržavam ovakvu vrstu motivisanja poslodavaca da prijavljuju svoje zaposlene i da izražavam potpunu podršku jednoj politici koju vode Ministarstvo finansija i Ministarstvo privrede, koju bih nazvao stimulisanje pre sankcija. Mi zakonskim ograničenjima, novim zakonskim sankcijama, nećemo ništa postići, osim toga što će sve veći i veći broj radnih organizacija, privrednih subjekata itd. pokušavati da izbegne te zakonske okvire. Na ovaj način im se nudi subvencija, stimulišu se da to urade u jednom vremenskom periodu, pa tek onda, ukoliko ne urade, preti im se određenim sankcijama, koje će biti za dva do 20 puta veće od dosadašnjih.
Ovim merama, moram da podsetim, pre nekoliko godina u Hrvatskoj za nepuno pola godine čak se smanjio broj nezaposlenih za 250.000, ne zato što je otvoreno novih 250.000 radnih mesta, nego što je bilo mnogo onih koji su bili prijavljeni na birou rada, a već su nešto radili. Dakle, njihovim poslodavcima se nije isplatilo da ih prijavljuju, da im plaćaju doprinose.
Kod naše Nacionalne službe za zapošljavanje trenutno ima 950.000 evidentiranih nezaposlenih lica. Verovatno će efekat biti sličan kao u Hrvatskoj. Dakle, broj nezaposlenih će se smanjiti, jer se poslodavcima mnogo više isplati da prijavljuju svoje zaposlene. Naravno, i državi se i te kako isplati, jer će biti veći broj prijavljenih zaposlenih, tako da će budžetski zahvat biti na istom ili možda čak i većem nivou.
Takođe, ono što se stimuliše jeste vezano za autorske honorare. Mi smo do sada imali jedan neverovatan porez na autorske honorare, za koji nisam čuo nigde u svetu. Oporezivanje je išlo čak do 92%. Na ovaj način se svi, koji će biti predmet oporezivanja za autorske honorare, takođe subvencionišu da svoje autorske honorare prijavljuju.
Dalje, ono što je pozitivan trend jeste potpuno prebacivanje odgovornosti na organizatore manifestacija. Takav sistem je mnogo lakši za kontrolu, takav sistem je dao efekte svuda u svetu i mislim da će se efekti vrlo brzo videti i kod nas.
Zatim, recimo, u porezu na prihode od kapitala stimuliše se domaća radinost u turizmu, odnosno legalno prijavljivanje turista, boravišnih taksi, što će imati dvosmerni efekat i za budžet lokalnih samouprava, odnosno Republike Srbije, ali i za povećanje kvaliteta usluga u samom turizmu. Do sada smo imali mnogo divljih objekata, mnogo različitih stvari koje su se u tom privrednom segmentu dešavale, neželjenih stvari. Mislim da se ovim malim koracima ti trendovi u budućnosti sprečavaju.
Nadalje, ono što vidim kao pozitivan trend, mada sam iz prethodnih govora video da se neki ne slažu, jeste kategorizacija onih poreskih obveznika koji plaćaju porez na imovinu, otprilike je ta granica 400.000 evra. Dakle, oni koji imaju imovinu u vrednosti do 400.000 evra plaćaće porez 2%, a oni koji imaju imovinu preko 400.000 evra plaćaće porez 3%. Ovo vidim kao pozitivnu meru. Možda bi ovu granicu trebalo malo i smanjiti, možda čak i upoloviti na 200.000 evra. Ovo vidim kao dobru meru, zato što smo svedoci da već godinama pare, pogotovo one koje dolaze iz inostranstva, odlaze u mrtav kapital.
Parama se grade ogromne kuće, koje često više koštaju u samom postupku izgradnje nego kasnije na tržištu, što je još jedan od paradoksa našeg tržišta. Ovim merama mislim da možemo deo tog novca usmeriti ne u mrtav kapital nego u proizvodnju i otvaranje novih radnih mesta, a pre svega mislim na novac koji stiže od srpskih gastarbajtera, koji rade najčešće u Evropi.
Takođe, ono što su pozitivni efekti ovih predloženih zakona jeste što se poljoprivrednici oslobađaju poreza na katastarski prihod i, takođe vezano za poljoprivrednike, ukidaju se akcize na dizel gorivo za traktore. Pozitivna mera ovoga jeste što ćemo povećati konkurentnost naših proizvoda. Lako je govoriti kako su španske jabuke jeftinije od srpskih i kako naši poljoprivrednici ne mogu ni na domaćem tržištu da se izbore, ali mi nikome ne možemo da naredimo kolika će cena biti bilo kog proizvoda. Ovo jeste jedna od mera subvencionisanja naših poljoprivrednika i želja da se naša roba prvo na domaćem, a u nekoj kasnijoj fazi i na inostranom tržištu pokaže konkurentnijom nego što je u ovom trenutku.
Još jedna pozitivna mera jeste što se ukidaju akcize na dizel gorivo rečnim brodovima za transport i prevoz tereta. Veliki sam pobornik ideje da Srbija vodi politiku komparativnih prednosti koju ima u odnosu na države u okruženju.
Naša komparativna prednost jeste što imamo jednu od najbitnijih reka koja protiče kroz Srbiju, dakle, Dunav. Mi moramo na ovakav način pokušati da učinimo rečni transport isplativijim, da dovedemo nove investitore u Srbiju, kojima će biti jeftinije da prave svoje tranzitne stanice negde na teritoriji Republike Srbije, a ne u Rumuniji, Bugarskoj ili Mađarskoj, i moramo transport pokušati da učinimo jeftinijim, kako bi se veći promet obavljao preko naših reka.
Srbija je takođe i ovde u jednom paradoksu ako uporedite koliki su plovni putevi nekih drugih evropskih država i koliki je obim prometa tim plovnim putevima, koliki su prihodi za privatna preduzeća i za te države. Možemo videti da Srbija u ovom segmentu ima i te kako šansu i da moramo mnogo više da se posvetimo ovim stvarima.
Neko je ovde nazvao ove zakone malim zakonima, rekavši da ima i te kako bitnijih tema kojima Skupština treba da se bavi. Ne želim to da osporim, mnogo je otvorenih tema koje i te kako tište našu državu i naše društvo kojima se treba baviti, ali iako su mali zakoni, iako su možda ovo male mere, podsećam da će se uticati ovim zakonima na otvaranje bar nekoliko hiljada novih radnih mesta.
Ako ćemo svakim zakonom tako da utičemo na našu privredu, na naše društvo i na sva dešavanja u našoj državi, pre sam za ove male zakone i male mere koje treba preduzimati nego bombastično najavljivati otvaranje nekih 500.000 novih radnih mesta ili plate od ne znam koliko stotina evra, a kasnije u procesu realizacije tu zastati, odnosno voditi konfuznu politiku.
Za razliku od svih tih najava koje smo imali prethodnih 20 godina, ovakvim malim merama stvara se ambijent, stvaraju se uslovi za otvaranje novih radnih mesta, za nove investicije u Srbiji, i da Srbija iskoristi svoje komparativne prednosti u odnosu na okruženje, i da nastavi uzlaznim trendom kojim je išla tokom poslednje četiri godine kada je, ako ćemo uzeti jedan podatak vezano za bruto društveni proizvod po glavi stanovnika, debelo prestigla i Bugarsku i Rumuniju.

Podsetio bih da danas, posle 25 godina u Skupštini Srbije, govorimo o donošenju jednog sistemskog zakona, o rešavanju problema stotina hiljada ljudi u našoj državi, nesrećom prognanih iz Hrvatske, BiH, a deo njih i sa nekih teritorija Srbije koje su pod administrativnom kontrolom međunarodnih organizacija.
Ovo je dokaz da Vlada Republike Srbije želi da ide napred. Ovo je dokaz da Vlada Republike Srbije ovakvim sistemskim stvarima pokušava da olakša život svojim građanima, da steknu i ostvare određena prava koja do sada nisu imali, ali i ako Vlada to pokušava, očigledno je da postoje neki drugi koji bi za račun dnevne politike, za račun obaranja rejtinga Vlade, možda želeli da uruše institucije sistema i elementarne stvari koje svaka država mora da ima.
Sinoć sam oko 18,30 časova, kada sam došao kući, pogledao vesti CNN, prva vest u spoljnopolitičkoj rubrici ticala se dešavanja u Ukrajini, a druga vest je bila atentat na Borisa Tadića. Četiri minuta je trajao prilog, a naravno, sve je kasnije demantovano, ali pitanje je ko će sada iz Amerike ili bilo koje druge države sa engleskog govornog područja, ko intenzivno prati CNN, uložiti u ovu državu, ko će investirati u ovu državu.
Gospodo, nemojte zbog svog dnevno-političkog rejtinga da uništavate državu. Vratiće se i vama, pre ili kasnije, ali državi se vraća već sada. Ni to nije bilo dovoljno, pa je gospodin Mićunović juče na konferenciji za štampu okrivio DSS da je pripremala atentat na Borisa Tadića, bestidno i sramno.
Pozivam vas sve da se vratimo na ovu temu i da raspravljamo o zakonu o državljanstvu, i da stotinama hiljada izbeglih i prognanih pokušamo da olakšamo status u ovoj državi, i da više za račun dnevne politike ne obaramo rejting države u međunarodnim krugovima, da olakšamo položaj naše države u međunarodnim odnosima, a ako ćemo već o čašćavanju i nizu neistina koje su sa ove govornice iznete, moram vam reći da niko iz DSS-a nikada nije bio niti u Šilerovoj, niti u Surčinu.
Ko je bio u Šilerovoj, ko je bio u Surčinu neposredno pre ubistva pokojnog premijera Đinđića, ko se čašćavao neposredno pre ubistva pokojnog premijera Đinđića i u Surčinu i u Šilerovoj nadam se da će istraga utvrditi i nadam se da će ti ljudi biti privedeni pravdi.

Gospodine Markoviću, pokojnog premijera Đinđića sam video malo puta, recimo desetak puta. Iako se nisam slagao sa njim po mnogim pitanjima, mislim da sam imao sa njim korektniji odnos nego polovina DS-a.
Zoran Đinđić nije bio samo predsednik DS-a, bio je predsednik Vlade Republike Srbije, i njegovo ubistvo jeste tragičan čin za celu Republiku Srbiju, slagali se mi sa njegovom politikom ili ne, sporili se sa nekim njegovim odlukama ili ne, to jeste velika tragedija za našu državu. Hrišćanski je da ga pustimo da počiva u miru.
Ako želite da vaskrsnete Zorana Đinđića, vaskrsnite ga tako što ćete vaskrsnuti njegove ideje, politiku za koju se zalagao, tako što ćete nekim budućim generacijama približiti njegov lik i delo. Nemojte da ga iskopavate ponovo. To što vi radite zove se nekrofilija. Nije nimalo ukusno, a svojim nastupima i te kako vređate druge.
Vi morate da vodite nekrofiličnu politiku, morate zato što ste potpuno dezorijentisani i kao stranka, a bogami i dezorijentisan je i Boris Tadić kao predsednik Republike. Vi ne znate šta ćete sa državnom zajednicom, ne znate šta ćete po pitanju Kosova i Metohije, ne znate kakvu ćete politiku ubuduće voditi u Vojvodini. Vaše pravo je da nastavite sa ovakvom politkom, a naše pravo je da posle takvih uvreda, kakve smo od vas dobili, razmislimo da li ćemo više igde ići i u kakvu koaliciju sa DS-om.

Poštovani narodni poslanici, prilikom rasprave o budžetu za 2004. godinu, koji je donet nešto kasnije nego uobičajeno, i prilikom rebalansa budžeta na poslaničkom klubu DSS-a imao sam velike polemike sa ministrom Dinkićem i sa predstavnicima Ministarstva. Nisam bio sasvim zadovoljan tim budžetskim projekcijama. Oni su me uveravali da će to sve za 2005. godinu izgledati drugačije.
Drago mi je što su ljudi ostali od reči, što su ispoštovali dogovoreno. Ovaj budžet za nas iz DSS-a izgleda mnogo bolje nego što smo očekivali, s obzirom na stanje u privredi i na realizaciju ubiranja poreza, stepen sive ekonomije u odnosu na ukupnu ekonomiju i sve ostalo.
Danas je 19. novembar, ne sećam se da je u poslednjih šest godina ovako rano došao zakon o budžetu na razmatranje Republičke skupštine. Dakle, neki rokovi koji se poštuju u svim normalnim državama počeli su da se poštuju i u Srbiji, i na ovaj način se ostavlja i dovoljno vremena poslaničkim grupama da ulože amandmane na određene budžetske stavke, ali se ostavlja i dovoljno vremena javnim preduzećima i lokalnim samoupravama da projekcije iz nacionalnog odnosno republičkog budžeta usklade sa svojim lokalnim projekcijama, odnosno poslovnom politikom.
Ono što je jako bitno za ovaj budžet, to je da je on delimično razvojan. Nažalost, nije u potpunosti razvojan. Svi znamo u kakvim okolnostima živimo, ali je antiinflatoran. Dakle, projektovana stopa inflacije za narednu godinu je mnogo manja nego projektovana stopa inflacije u zemljama u okruženju.
Srbija je zbog vođenja dosadašnje ekonomske politike u 2004. godini, ali i zbog najavljenog za 2005. godinu, dobila međunarodni kreditni rejting B plus, prvi put u svojoj istoriji. Naravno, mi bismo voleli da je taj međunarodni kreditni rejting malo viši, ali ukoliko se jedan kontinuitet vođenja ovakve ekonomske i budžetske politike nastavi verujem da će on u narednim godinama biti nešto drugačiji.
Takođe, Srbija je stabilizovala svoj bruto društveni proizvod po glavi stanovnika na 2.900 dolara per kapita, naravno, sa tendencijom rasta. Ovo je i te kako bitno, jer je Srbija među državama zapadnog Balkana treća po ovom statističkom podatku. Izvor ovog podatka su analize MMF i Svetske banke.
Podsetiću vas da su Bugarska i Rumunija već ušle u završni proces pregovaranja sa Evropskom unijom, dakle one su države kandidati za punopravno članstvo. Verovatno će to, po nekim najavama, postati između 2007. i 2009. godine. Srbija je dva potencijalna člana Evropske unije, koji se opet primaju zbog nekih drugih političkih razloga, prestigla u ovom segmentu. Sa daljom tendencijom rasta mislim da Srbija polako počinje da stiže Republiku Hrvatsku, koja je na oko 6.000 dolara po glavi stanovnika.
U budžetu je projektovano i vođenje jedne odgovorne fiskalne politike, što će 2.900 dolara po glavi stanovnika povećati i zato sam veliki optimista, jer se govori o smanjenju javne potrošnje i o smanjenju fiskalnih opterećenja privrede, između ostalog i odgovornim vođenjem politike plata.
Dakle, ova vlada preduzima možda nešto što će biti nepopularno u široj javnosti, ali nešto što će unaprediti i rad javnih preduzeća i što će unaprediti pre svega rad državne uprave.
Moramo ukinuti uravnilovku i zbog razloga što kvalifikovani kadrovi, operativni, visokostručni, oni koji su dugo u administraciji, nisu adekvatno plaćeni, ali i zbog toga što na tržištu rada najkvalitetnije kadrove u ovom trenutku uzimaju strane banke, domaće banke, kompanije koje ulažu u našu privredu. Nama se dešavaju paradoksalne situacije da, recimo, budžetski inspektor ili inspektor za tržište rada ima nižu stručnu spremu od nekoga koga treba da kontroliše u nekoj stranoj banci, što nije primer nigde u svetu.
Naravno, mi ne možemo nikoga da prisilimo da radi u javnoj upravi, moramo da ga motivišemo i zato pozdravljam ovakvu politiku plata u državnoj upravi, koju je predložio ministar Dinkić.
Takođe, ovim budžetom se predviđa i restrukturiranje javnih preduzeća. Neko je pre podne spomenuo primer Livnice u Kikindi, koja je sklopila jedan arnažman sa ćerkom firmom francuskog "Sitroena". Dakle, ukoliko se tako nastavi i u ostalim segmentima, ukoliko se tako budu restrukturirala ostala preduzeća, ukoliko zaista strateški partneri budu dolazili u Srbiju, mislim da možemo da budemo optimisti i možemo se nadati nečemu ne samo u 2005. nego i u narednim godinama.
Mislim da je najbliže tome "Zastava" iz Kragujevca, kojoj je otpisano oko 40 miliona evra duga i koja upravo na međunarodnom tržištu traži strateškog partnera.
Takođe, izdvajanja u budžetu mnogo su viša u segmentu za plate, za školstvo, zdravstvo, koje će rebalansom budžeta imati još jedno povećanje, ali predviđa se i te kako povećanje u segmentu školstva i u segmentu diplomatije.
Složio bih se sa nekim poslanicima ovde koji su govorili nešto o Ministarstvu spoljnih poslova. Podsetiću vas, Ministarstvo spoljnih poslova nije samo ministar. Ministarstvo spoljnih poslova podrazumeva veliki broj zaposlenih ljudi koji rade odgovorne poslove. Nažalost, danas imamo situaciju da atašei u našoj diplomatiji imaju 14.000 do 15.000 dinara. Za posao takve odgovornosti i za posao za koji mi imamo tako velika očekivanja, i povodom promocije države u inostranstvu i povodom vođenja naše diplomatske ofanzive vezano za Kosovo i Metohiju - mislim da nisu adekvatno nagrađeni.
Zato bih podržao ovo izdvajanje, ali bih podsetio da Narodna skupština mora više brige da vodi o kontroli troškova, odnosno kontroli ispunjenja budžeta.
Takođe, neki poslanici su jutros nešto pričali o vojnom budžetu. Voleo bih da možemo da projektujemo vojni budžet na 100 milijardi. Vojni budžet je u ovom trenutku projektovan na 43,2 milijarde dinara. Juče smo mnogo o tome pričali na Odboru za odbranu i bezbednost.
Ako vojni budžet, odnosno budžet Ministarstva odbrane uporedite sa budžetom Ministarstva unutrašnjih poslova, a Ministarstvo unutrašnjih poslova obuhvata i Žandarmeriju i još neke jedinice posebne namene, Ministarstvo unutrašnjih poslova preuzima većinu poslova vezanih za kontrolu granice, odnosno prekopograničnih jedinica policije, onda je ovaj vojni budžet i te kako veliki.
Rekao sam da nam treba jača kontrola Skupštine prilikom izvršenja budžeta. U svetlu vojnog budžeta, rekao bih da je odluka Odbora za odbranu i bezbednost Skupštine Srbije jednoglasno doneta, tiče se kontrole, recimo, prodaje vojne imovine koju sada vrši neki fond za reforme Vojske Srbije i Crne Gore, dakle, šta će se desiti sa tim sredstvima, kako će biti utrošena, realizovana.
Ukoliko se radi o vojnom stambenom fondu, pa u taj stambeni fond Republika Srbija odobri da se uplati milion evra, da li to podrazumeva 30 stanova za majore i poručnike ili jednu vilu na Dedinju za nekog generala.
Dakle, u tom smislu Skupština i te kako treba da preduzme sve aktivnosti, kako bi jače kontrolisala izvršenje budžeta, kako bi kontrolisala kako se troše javne finansije i kako bi preventivno delovali da ne dođe do zloupotrebe budžeta.
Mislim da smo juče dobili podršku svih poslaničkih grupa za tako nešto. Mislim da konstituisanjem i postojećih organa i nekih budućih organa koji se tiču sprečavanja zloupotreba u javnim finansijama, Srbija može mnogo lakše i mnogo brže do Brisela.

Nisam tražio repliku u ime poslaničkog kluba. Mislim da na deo ovih pitanja je odgovorio ministar, a na deo ću odgovoriti. Izašao sam lično, pošto sam pogrešno citiran.
Dakle, rekao sam nešto za Ministarstvo spoljnih poslova, ostajem pri svemu što sam rekao. Ministarstvo spoljnih poslova ima jedan deo zaposlenih u svojoj zgradi, to je ugao ulice Nemanjine i Kneza Miloša i, naravno, ima DKP.
Ovo što se tiče troškova putovanja i u sluga po ugovoru, što je gospođa Radeta svojim amandmanom tražila da se briše, ne odnosi se na ministra spoljnih poslova. Odnosi se na sve zaposlene, par stotina zaposlenih ljudi tu radi i bio bih najsrećniji da ovih 98 miliona može da se poveća.
Troškovi putovanja, naravno, mi imamo ovde šefa Direkcije za Aziju. Hajde da pitamo tog čoveka da li jednom ili nijednom godišnje odlazi u Indiju, Kinu, Japan, Južnu Koreju, sve bitne države sa kojima treba da negujemo diplomatske odnose, koje predstavljaju potencijalna tržišta za naše robe i usluge.
Imamo Direkciju za Afriku, imamo različite vrste direkcija, tako da ovih 98 miliona, mislim da je najskromnija suma koja se mogla izdvojiti, kako bi našu diplomatiju, odnosno profesionalne diplomate iz Ministarstva spoljnih poslova, podstakli i obezbedili određena sredstva da rade posao za koji su se školovali i kvalifikovali.
Takođe, što se DKP tiče, mislim da je ovo premala suma. Dakle, mi imamo atašee koji u Francuskoj ili Nemačkoj rade za 1.200 ili 1.300 evra. Tamo sa tim novcem ne može normalno da se živi i onda se pitamo svi zajedno, zašto nam država tako loše stoji u Evropi, što je loš rejting, što je loš imidž. Normalno, kada diplomate plaćamo 15.000 dinara u Beogradu, a 1.200 evra u Strazburu ili bilo gde drugde. Najviše bih voleo da ove sume možemo da uvećamo što je moguće više, jer mislim da naša diplomatija ima tradiciju, ima dovoljno obrazovanih i stručnih kadrova i mislim da može da uradi puno.
Što se tiče troškova ministra, predložio sam da se onako kako je gospodin Jočić, ministar unutrašnjih poslova, predložio za svoj sektor, za svoj segment, formiraju parlamentarni odbori za kontrolu svakog ministarstva pojedinačno, pa da vidimo koliko koštaju profesionalci u javnoj upravi, koliko košta svaki ministar pojedinačno sa svojim kabinetom, bio to ministar iz DSS-a ili bilo je druge partije.

Vrlo kratko ću. Već sam objasnio, suština mog javljanja u raspravi u načelu i javljanja radi replika jeste da kažem da ovaj amandman uopšte nije izvodljiv, jer se ovde ne radi o ministru spoljnih poslova, niti njegovom kabinetu, nego se radi o putovanjima svih zaposlenih.
Druga stvar, pogledajte koliko godišnje ima sastanaka Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, čiji je Srbija član. Koliko godišnje sastanaka ima Savet Evrope? Dakle, neki naš personal, profesionalne diplomate, moraju da putuju. Takođe, ukoliko želite da vršimo kontrolu sprovođenja budžeta, rekao sam vam već, najvećeg saveznika imaćete upravo u DSS.
Evo, hajde prvo da krenemo od naših ministarstava, od ministarstava u kojoj je ministra imenovala sama DSS, da vidimo koliko sekretarica, koliko vozila, kako troše ministri, koga su sve zaposlili u kabinetu. Uopšte ne bežimo od toga, pa onda da krenemo dalje; da postoji parlamentarna kontrola rada svih ministarstava. Naravno, složiću se za ove troškove putovanja predsednika, rekao sam već u načelnoj raspravi da ima određenih nelogičnosti.
Troškovi putovanja predsednika Republike, tu moram da se složim sa vama, projektovani su na 35 miliona dinara, a cele vlade na 21 milion dinara. Kako troškovi putovanja kabineta predsednika Republike mogu da iznose za 50% više od troškova putovanja cele Vlade, sa svim zamenicima i pomoćnicima koje ima.

Samo da pojasnim jednu situaciju, obzirom da gospodin Mirčić nije tu kao predsednik Odbora za odbranu i bezbednost, a vidim da nije ni gospodin Šutanovac, kao zamenik predsednika Odbora za bezbednost.
Mi smo juče imali sednicu Odbora vezano za budžet i upravo smo dobili informaciju iz Ministarstva finansija od gospodina Đorđevića, koji je savetnik za vojni budžet, i mislim da je Odbor za odbranu i bezbednost reagovao odmah, pravilno i iz SPO-a je čak došao predlog da se Vlada Republike Srbije izjasni jednom odlukom i da zabrani prodaju vojne imovine na teritoriji Republike Srbije do daljnjeg, dok se sve ovo sa fondom za reformu vojske ne reši.
Ta sredstva, kako smo dobili informacije, niko još zvanično nije procenio. Nezvanično ona se procenjuju između 900 miliona i četiri milijarde evra. U javnosti je bilo različitih vrsta pitanja, ali problem je i to što nezavisna revizorska kuća nije ušla i nije utvrdila kolika su to zapravo sredstva. O tome će verovatno biti naredne nedelje reči i moram da kažem da su se sve parlamentarne stranke, na predlog predsednika Odbora za odbranu i bezbednost, sa tim saglasile.
Naravno, radi se o velikim sredstvima, radi se o velikim mogućnostima za budžet i za ostalo, ali neka procedura se ipak zna. Strategija odbrane mora da predvidi koje kasarne mogu da se zatvore, koje ne mogu, gde je od opšteg nacionalnog i vitalnog interesa da zemljište vojske ostane, gde da ne ostane, a tek posle toga da usledi eventualna prodaja imovine ili različite vrste kompenzacija za vojsku i za namensku industriju.

Gospodine Petroviću, danas ste mogli da reagujete tri puta. Tri pravne mogućnosti danas niste iscrpli kao poslanički klub, odnosno poslanik Dragiša Đoković lično.
Prvi put ste mogli da reagujete na sednici Administrativnog odbora, niste to učinili. Drugi put ste mogli da reagujete ovde u Skupštini Srbije, kada je predsednik Skupštine konstatovao da je jedan od poslanika lično podneo ostavku, što je poslanicima podeljeno u 12,30 časova, sa njegovim potpisom. Treći put ste mogli da reagujete na sednici Republičke izborne komisije. Niste to uradili nijedanput. Zašto?
Zato što niste u pravu. Zato što su svi pravni uslovi na strani Demokratske stranke Srbije, odnosno Administrativnog odbora, koji je jednoglasno doneo ovu odluku, a Administrativni odbor se nije vodio samo zakonom i pravnim normama, nego se vodio i dogovorom predstavnika svih poslaničkih klubova u ovoj skupštini, koji je usledio neposredno po konstituisanju Skupštine, a sa čim se saglasio i predstavnik i predsednik Demokratske stranke Boris Tadić.
Taj dogovor je glasio da jedna stranka od druge stranke neće uzimati mandate, da se u Skupštini ne bi pravilo ono što se pravilo u prethodnom periodu i što neki pokušavaju da nastave danas.
Zašto vi gazite reč Borisa Tadića, predsednika vaše stranke, predsednika Republike, vaš je problem.
Druga stvar zbog koje je jednoglasno Administrativni odbor doneo ovu odluku je da se ne dešava više trgovina u svim institucijama sistema, da ne bude lopovluka i krađe u najvišem domu u ovoj državi, u Narodnoj skupštini Republike Srbije, jer Narodna skupština Republike Srbije određuje kako će sve funkcionisati u ovoj državi. Ako je ovde lopovluk prioritet, ako se ovde krade, onda to može da postane norma i u svim drugim institucijama na svim ostalim nivoima, što mislim da niko, sem jedne poslaničke grupe, u ovom domu ne želi.
Ovakvim reakcijama Demokratska stranka, nažalost, zatvara vrata za saradnju svim ostalim poslaničkim klubovima.
Meni je i te kako žao što ćemo imati jednu veliku stranku sa velikim uticajem u javnom mnjenju mimo ostalih parlamentarnih stranaka, ali to je put koji ste vi izabrali. Nastavite tim putem, nastavite putem koji zagovara Čedomir Jovanović, pašće vam rejting, ali to je vaš problem, a nije naš.

Hvala. Što se poverenja u prethodnu ili ovu vladu tiče, prethodna vlada nije uspela da reši niti pitanje "Zastave" iz Kragujevca, odnosno da počne sa rešavanjem, niti pitanje Rudarsko-topioničarskog basena Bor; toliko o tome koliko su neki strani biznismeni, strane diplomate i menadžmenti multinacionalnih kompanija imali poverenja u tu vladu. Za razliku od prethodne tri godine, za ovih sedam meseci je ipak nešto rešeno.
Što se tiče činjenja ili nečinjenja, u svetlu evropskih integracija, moram vas podsetiti da su oni koji su vladali u prethodne tri godine svojim činjenjem i suviše loše učinili Srbiji. Valjda je u svetlu evropskih integracija i to što su pravljeni antihaški protesti na Trgu Republike, pa su onda, suprotno zakonu, izvođeni pripadnici žandarmerije da nose neke zastave, transparente itd.
Na kraju krajeva, u prethodnom mandatu mi smo uvek mogli da čujemo od šefa poslaničkog kluba DOS-a da svi oni koji se javljaju često povodom amandmana predstavljaju kočničare reformi. E, sad vas pitam, gospodo, da li ste bili iskreni tada kada ste često javljanje povodom amandmana kvalifikovali kao kočnicu reformi ili ste iskreni sada kada se često javljate povodom amandmana po svakom zakonskom predlogu.

Prvo, što se tiče depolitizacije, naravno da je DSS za depolitizaciju. Sa tim procesom se krenulo. Nažalost, u Srbiji ne postoji dovoljno političke volje da se taj proces što pre okonča, a i kako da govorimo o političkoj volji, kada mi u prethodnom periodu nismo imali ni neke elementarne institucije sistema. Nismo imali predsednika Republike.
Ova vlast i ova vladajuća većina je pokazala želju za depolitizacijom i formiranjem institucija samim promenama izbornog zakonodavstva u našoj državi. Podsetiću vas da je Vojislav Koštunica osvajao dva miliona glasova u dva izborna ciklusa, pa nije mogao da postane predsednik Republike. Prema tome, gospodo koji pričate o depolitizaciji ili politizaciji sistema u Srbiji, toliko.
To su činjenice, isto kao što su činjenice kada govorimo o radu Vlade Republike Srbije. Reći ću vam da je regulisan aranžman sa Pariskim klubom, da je regulisan aranžman sa Londonskim klubom.
Dugovi koji su nastali, nisu nastali ni za vreme SPS, niti za vreme DOS-a, ti dugovi su nastali mnogo ranije, za vreme Mike Špiljka, Milke Planinc, kada su nezavisne revizorske kuće ulazile u naše trezore i utvrđivale da naša država duguje oko 20 milijardi dolara. Ono što nije rešeno u prethodnom periodu, rešeno je sada.
Rešeno je i nešto što je nastalo od 1990. do 2000. godine, kao što je pitanje duga Ruskoj Federaciji, kao što je početak pregovora o rešavanju našeg duga Narodnoj Republici Kini. Takođe, rešen je i jedan problem koji je tištao RTB Bor, kada je prethodna vlast potpisala ugovor sa Dajmler Krajslerom. Naša država se nije potrudila da ispuni nijedan član iz tog ugovora.
Očigledno, da su neke prethodne vlasti, odnosno ljudi u tim vlastima umislili da naša država može da se svađa i sa Ruskom Federacijom i sa Narodnom Republikom Kinom i sa multinacionalnim kompanijama koje imaju nekoliko puta veći obrt kapitala nego Republika Srbija i Srbija i Crna Gora.
Upravno pričamo o svim ovim dugovima, zato što ni vladajuća većina, niti Vlada nisu u poziciji da se bave nekim veselijim stvarima, nego rešavanjima dugova iz prethodnog perioda.
Zato što se ti dugovi uspešno rešavaju, Srbija je na koraku od potpisivanja Studije o izvodljivosti i mislim da će to definisanje i potpisivanje Studije izvodljivosti ići mnogo lakše ako ovaj parlament bude radio kako treba i ako u našim nastupima bude mnogo manje demagogije.

Osnov za repliku je pominjanje legitimiteta vladajuće većine gde sam prepoznao i pitanje legitimiteta stranke kojoj pripadam, pošto šef poslaničkog kluba u toku rasprave nije bio tu, po njegovom ovlašćenju sam zamolio da dobijem pravo na repliku.
Što se tiče legitimiteta vladajuće većine, legitimiteta stranaka koje podržavaju Vladu Republike Srbije, održani su izbori za pokrajinsku skupštinu, formirana je nova pokrajinska vlada u AP Vojvodini i to je jedna čudna kombinacija državotvornih stranaka ili stranaka koje se nazivaju državotvornim i separatističkih stranaka, stranaka koje žele da progone ekstra profitere, štite ekstra profitere, ali nama ne pada na pamet da pominjemo legitimitet te vlasti.
Koalicioni kapacitet DSS-a na pokrajinskom nivou jeste mali, nismo uspeli da pronađemo način da formiramo skupštinsku većinu. O toj vlasti će suditi i birači i njeni potezi, videćemo kako će se kretati i birači, tu mislim i na legitimitet vlasti u narednom periodu.
Takođe, legitimitet ne čine samo izbori i rezultati izbora, nego i dnevni potezi i odluke koje donose određeni funkcioneri. Možemo tako osnovano postaviti pitanje legitimiteta predsednika Republike, jer on je pozvao Srbe da izađu na kosovske izbore, a na njegov poziv se odazvalo 0,3% građana srpske nacionalnosti koji imaju prebivalište na Kosovu i Metohiji, tako da možemo osnovano da postavimo pitanje šta se tu desilo.
Dakle, da li predsednik Republike ima legitimitet da odlučuje o stvarima koje se tiču Kosova i Metohije? To nije tako jednostavno pitanje i u cilju prevazilaženja svih međustranačkih sporova, a opet u cilju donošenja odluka kojima ćemo graditi politički kontinuitet u ovoj državi, mislim da pitanje legitimiteta, pa i neka druga pitanja u našim dnevno-političkim raspravama, treba da ostavimo po strani. Hvala.

 Replika, po članu 97. Hvala.
Drugovi i drugarice iz Socijalističke internacionale, ako je činjenje u evropskom duhu to što se ljudima nabijaju "plastične kese" na glavu, onda mi kao stranka tako nešto ne želimo da činimo. Ako je činjenje to što se ljudima "šok bombama" upada u stanove, onda to za nas ne predstavlja prihvatljivo činjenje. Ako je činjenje to što se glasa iz Bodruma, Soluna, što se preferencije na određene proizvode, koje nam je Evropska unija dala, krše tako što tajkuni taj isti šećer švercuju, uzimaju ekstra profit u džepove, onda to nije činjenje kojim ćemo se mi baviti.
Druga stvar, što se tiče koalicija, principijelno smo rekli - nema koalicije sa onima koji razgrađuju državu. Vi ste sa njima u koaliciju išli, dali ste Vojvodini grb, dali ste joj zastavu. Sada hoćete i Ustav da joj date.
E, pa gospodo to možete da radite, ali verujte u Demokratskoj stranci Srbije imaćete velikog protivnika, imaćete stranku koja će isključivo koalicije praviti sa državotvornim strankama. Hvala.

Prvo mislim da niko nema pravo da naziva poslanike skupljenim "sa koca i konpca". Ako je neko skupljen sa "koca i konopca" onda se oblači kao da je gost u "grand-paradi", a ne kao da je poslanik u Skupštini Srbije.
Mislim da je svejedno nepoštovanje Poslovnika i to što se vade kartice iz identifikacionih jedinica i to što se poslanici ovde skrivaju kao da igraju žmurke - ne doliči to Narodnoj skupštini.
Apelujem na sve one koji tako rade da se uozbilje, da probaju svoj posao da rade maksimalno odgovorno, da svoje vreme ne koriste da bi iskoristili pet minuta, kao što nam je rečeno, nego da bi probali da potpomognu donošenje zakona ili onemoguće svojim argumentima da se zakon donese, da ova skupština liči onako kao što liče skupštine u svim uređenim primerenim demokratskim sistemima.

Prvo, mislim da niste vi ta osoba koja treba da govori o mojoj telesnoj kondiciji, niti da procenjuje moju telesnu kondiciju.
Drugo, ja sam od predsednika vaše stranke izgleda mnogo više naučio nego vi. Znate, kada sam ušao u Skupštinu Srbije 2001. godine, znao sam da malo toga znam o skupštinskom radu. Probao sam da naučim nešto od starijih kolega, ne stidim se da kažem, i od ljudi iz SPS i od ljudi iz SRS. Mislim da sam mnogo toga naučio od predsednika vaše stranke. Bilo bi dobro da svi poslanici nauče da u nekim situacijama reaguju onako kako i on reaguje, bez uvreda, kleveta, omalovažavanja svojih političkih protivnika.
Treće, nisam nikoga nijednom rečju spomenuo. Ono što sam rekao, bila je jedna alegorija. Ako se neko u celoj toj priči prepoznao, njegov je problem. Hvala.