Nije sadašnje stanje, katastrofalno stanje u srpskom pravosuđu, rezultat zakona koje je predložila DSS 2001. godine, nego je rezultat izmena i dopuna ovog zakona koji je ministar Batić u ime DOS-a predložio, a poslanička grupa DOS usvojila 2002. godine. Nemojte izvrtati činjenice i nemojte obmanjivati javnost.
Vrlo je teško raspravljati sa ljudima koji punih šest meseci nisu mogli da izbroje koliko poslanika ima Narodna skupština Republike Srbije. Hvala.

Neću da repliciram, zato što gospodin Boško Ristić nije trenutno tu. Samo bih želeo da dam jedan mali demanti. Naime, DSS nikada na sednicama Administrativnog odbora nije glasa ni za čije oduzimanje mandata. To što je gospodin Dragan Jočić, kao zamenik predsednika Administrativnog odbora, morao da potpiše odluku koju su većinom glasova doneli poslanici DOS-a i poslanici partije Branislava Ivkovića jeste u skladu sa zakonom, jer to što je neko predsednik ili zamenik predsednika odbora ne oslobađa ga od obaveze da mora da potpiše odluku odbora.

Demokratska stranka Srbije ne može da prihvati ovaj amandman, između ostalog i zbog toga što predlagač amandmana predlaže amandman da bi se, kako kaže, suzbila pojava većeg šverca cigareta sve tri kategorije. Povećanje cene cigareta za jedan ili dva dinara, u zavisnosti od toga da li spadaju u prvu, drugu, treću, odnosno A, B ili C kategoriju, po svom kvalitetu, ne može dodatno da optereti pušače.
Da li će cigarete biti 35 ili 36 dinara, mislim da nije pitanje oko koga možemo da se sporimo, i da li će pušači izdvajati 30 dinara više ili manje mesečno za cigarete.
Zašto sam se javio za reč?
Zato što obrazloženje koje govori o švercu apsolutno ne stoji. Akcize se mogu povećavati do onog nivoa kolike su cene svih akciznih roba u okruženju, da bi sprečili tzv. sitan, malogranični šverc. Cene cigareta će sada biti usklađene, recimo sa cenama u Makedoniji, Rumuniji, Bugarskoj, Hrvatskoj, Mađarskoj, gde su cigarete daleko skuplje u odnosu na naše.
Normalno, nećemo sprečiti organizovan šverc. Organizovan šverc, kada se švercuju i cigarete, alkoholna pića i sve ostale akcizne robe, šleperima, brodovima, kamionima, morskim putevima, rekama, ne može da se spreči povećanjem ili smanjenjem akcize. Takav šverc se sprečava aktivnim radom bezbednosnih službi, tužilaštva i sudstva, i takav šverc je najčešće potpomognut od strane državnih organa, sa znanjem ili bez znanja vlasti, ali zahvaljujući povećanju stepena korupcije u javnoj adminsitraciji.
Protiv takvog šverca ova vlada će se boriti i nadam se da ćemo uskoro imati i konkretne rezultate.

Spomenuli ste Vladu, spomenuli ste DSS.

Vrlo kratko, pošto mi se čini da nešto niste razumeli, mada ne verujem. Sve vi dobro razumete, nego ste namerno ovako govorili. Da vam objasnim neke stvari. Prvo, šta ima loše u tome što se ukida akciza na kerozin? Da li Srbija može da bude zemlja koja će živeti od tranzitnog transporta, vezano i za luke i za Aerodrom Beograd? Da li trenutno inostrane aviokompanije sleću u Bukurešt, Budimpeštu, da li se tamo preuzimaju putnici za Bliski istok? Preuzimaju se. Zašto? Zato što je kerozin u Srbiji skupljni nego u Mađarskoj i Ruminiji.
Logično je da ćemo preduzeti jedan ovakav korak. U interesu nam je da profunkcioniše Aerodrom Beograd, da bude veći promet putnika, roba i usluga. Normalno da će iz tog većeg prometa da se plaća veći porez, pa će biti veći priliv u naš budžet od tranzita stranih putnika. Normalno da ćemo smanjiti cenu kerozina, zato što je, recimo, avionska karta JAT-a do Londona skuplja nego avionska karta Britiš Ervejsa. Normalno je da ćemo ovim pospešiti smanjivanje cena JAT-a, da se sa njim više leti.
Šta je loše u tome što se ukida akciza na ulje za loženje? Nema ništa loše. Normalno je, ukida se akciza, manje će koštati grejanje bolnica, škola, mnogo više novca će nam ostati u budžetu i za plate i za ostala sredstva koja se koriste u zdravstvu i u prosveti.
Šta je loše u tome što se akciza za domaća alkoholna pića ne menja, a za strana alkoholna pića povećava? Apsolutno ništa loše. Mi hoćemo da naše destilerije imaju veći obim proizvodnje, da naši proizvođači voća proizvode više voća, da se više šljive ne uvoze iz Rumunije, a jabuke iz Španije. Ništa nema loše u tome.
Želim da vam kažem da ne postoji država čiji osnovni prihod...
(Predsednik: Gospođo Radeta, molim vas da ne dobacujete govorniku. Opomenuo sam vas i kod prethodnog govornika.)
... nisu četiri stvari: porez na duvan i duvanske proizvode, porez na naftu i naftne derivate, porez na alakohol i igre na sreću.
Ne postoji država u svetu, nađite mi jedan primer, i normalno je da Vlada preduzima ovakve korake. Da li će Vlada trajati do berbe kukuruza ili neće, pokazaće rezultati, hajde da sačekamo prvih sto dana.

Poštovani narodni poslanici, kada je 2002. godine tadašnji predsednik SRJ, a današnji predsednik Vlade, pokrenuo inicijativu za početak pregovora o vraćanju duga NR Kini, polovina dežurnih glasnogovornika beogradske čaršije se podigla govoreći kako ne treba vraćati Miloševićeve dugove. Kao i tada, i danas stojimo čvrsto na stanovištu da ne postoje Miloševićevi dugovi, ne postoje Labusovi dugovi, ne postoje Đinđićevi dugovi, postoje samo državni dugovi. Ne postoje ničiji personalni dugovi.
Legitimna većina u ovom domu bira vladu, vlada sprovodi ekonomsku politiku i zbog toga plaća svoju političku cenu na izborima. Dugovi, nažalost, ostaju nekim narednim skupštinskim većinama da ih vraćaju. Predlogom zakona kojim se regulišu obaveze Republike Srbije po osnovu zajma za privredni razvoj nije ništa drugo nego vraćanje duga našim sunarodnicima iz dijaspore i našim građanima koji su novac dali tokom 1989. i 1990. godine.
Ne mislim da se radi ovde o predizbornom obećanju ili o kampanji, radi se o elementarnoj obavezi ove države da obešteti svoje građane, odnosno da pokuša da obešteti svoje građane, zato što je nemoguće u potpunosti obeštetiti oštećene. Kako obeštetiti ljude kojima je novac morao biti vraćen 1998. ili 1999. godine, kako obeštetiti ljude koji su pet ili šest godina čekali da im se novac vrati.
Ovim predlogom zakona pokušavamo da ispravimo tu nepravdu i sada se barem garantuje isplata sredstava do 31. avgusta 2007. godine. Neki vele može i brže, ali nema problema, predložite kako može brže, sa radošću ćemo prihvatiti, ali mi je simptomatično što to predlažu upravo oni koji su za svog mandata pričali kako nisu pronašli nikakvu dokumentaciju koja se tiče zajma za privredni preporod.
Međutim, čak i usvajanjem ovog zakona ostaju neki problemi. Lično nisam hteo da podnosim amandmane, ali ću na ovaj način apelovati na ministra finansija i na celokupno Ministarstvo finansija da te probleme reše.
Javlja se problem zatezne kamate, javlja se pitanje valute u kojoj će biti isplaćena ova sredstva, jer ljudi su recimo 1989. godine uložili dolare, a danas im se garantuje da će biti vraćeno u evrima.
Dolar je 1989. godine mnogo više vredeo nego što danas vredi. Dobronamerno predlažem Ministarstvu finansija da ovo pitanje reši, da ne bi preko sudova sa svakim građaninom koji je novac uložio ovo pitanje dalje rešavao.
Što se Zakona o platnom prometu tiče, DSS će podržati i ovaj zakon, zato što se ovim zakonom otklanjaju nedostaci u procesu prinudne naplate, zato što se dodatno obezbeđuje zaštita poverilaca i garantuje uvođenje finansijske discipline, uz sprečavanje zloupotreba. Navešću jedan član ovog zakona; dakle - banke su dužne da izvrše povraćaj pogrešno usmerenih sredstava, a da primalac tako doznačenih sredstava, dakle tuđih sredstava, ne sme raspolagati tim sredstvima; i to je potpuno logično, nešto što postoji u zakonodavstvima svih država jugoistočne Evrope, čime dodatno štitimo poverioce i povećavamo stepen finansijske discipline na našem tržištu.
Na ovaj način mislimo da sigurno možemo zainteresovati strane investitore za dodatna ulaganja, mislim na naše tržište. Iskreno govoreći, ne treba očekivati čuda, jer neće sada zbog ovih izmena i dopuna zakona pohrliti strani investitori na tržište Srbije. Teško je u to poverovati. Bezbednosne prilike na zapadnom Balkanu nisu sjajne, pogotovu nisu sjajne posle 17. marta, ali to ne opravdava niti Vladu niti skupštinsku većinu da ovakve mere ne predloži. Mi moramo uraditi sve što je do nas kako bi investitorima olakšali mogućnost da uđu na naše tržište.
Druge države u regionu su mnogo odmakle u tome. Hrvatski premijer dr Ivo Sanader je sinoć najavio uvođenje sistema one stop shop u hrvatski sistem: sve dozvole za investitore, od građevinske preko dozvole elektrodistribucije, odnosno 20 do 25 dozvola treba da bi se otvorila jedna firma, nalaziće se na jednom mestu i Hrvati proceduru, koja u Srbiji traje šest meseci do godinu dana, skraćuju na nekoliko dana ili nedelja.
To moramo i mi hitno uraditi u Srbiji, dakle ne samo ovaj sistem, nego i mnoge druge mere preduzeti, a ovo mora biti samo početna mera Vlade Republike Srbije u procesu privlačenja investitora i sređivanja našeg zakonodavstva.
Koliko god treba ohrabrivati strane investitore, toliko treba pomoći i domaće investitore, odnosno preduzetnike, ljude koji su spremni da uđu danas ovde, pre bih rekao u jednu veliku avanturu, nego u neki poslovni aranžman da osnuju malo ili srednje preduzeće, a svakako i poljoprivrednike, bilo individualne poljoprivredne proizvođače ili neka kolektivna udruženja, poput zemljoradničkih zadruga.
Jer nema države bez malih i srednjih preduzeća i nema države bez razvijenog zadrugarstva.
Nema države gde ovi segmenti nisu razvijeni, mislim na slabo razvijena područja, gde je stepen nezaposlenosti veliki, gde privredni subjekti rade sa manjim obimom i kapacitetom, nego u razvijenim područjima i zato nas ova inicijativa Vlade Republike Srbije ohrabruje.
Da li će biti realizovana ili neće, to ćemo videti u narednom periodu. Bitna je zato što ako pogledamo strukturu dosadašnjih investicija, kako inostranih koje su došle direktno ili kroz proces privatizacije, odnosno kupovinu preduzeća, tako i ovih domaćih, možemo videti gde se investiralo: Novi Sad, Niš malo, sve ostalo u Beograd.
Srbiji danas preti proces kvazimetropolizacije države, proces kroz koji su prošle mnoge države jugoistične Evrope. Mi zakonskim merama i ovakvim koje se predlažu u Zakonu o garancijskom fondu, a i mnogim drugim inicijativama koje će uslediti od različitih ministarstava, to možemo da sredimo.
Ovih 1,5 milijardi dinara iz garancijskog fonda najmanje su što država može da uradi za malu, srednju privredu, odnosno za mala i srednja preduzeća i za poljoprivredne proizvođače u nerazvijenim područjima. Bitno je da se ta sredstva utroše pošteno i uveravam vas da će DSS ništa manje nego opozicione stranke potrošnju ovih sredstava kaontrolisati, da se ne bi dešavalo kao u ranijim periodima da se novac za preduzetništvo, poljoprivredne proizvođače i zadruge troši na bazene, diskoteke i kuće kumova.

Gospodine Omeragiću, javio sam se za repliku ispred poslaničke grupe DSS, mada sam mogao da se javim i po Poslovniku, član 99. stav 1, jer ne shvatam kakve veze ima predlog ovih izmena i dopuna, ova tri zakona, sa putevima u Novom Pazaru i sa Upravnim odborom "Srbijašuma". Garantujem vam, DSS će podržati svaki vaš predlog da se infrastruktura u Raškoj oblasti ili Sandžaku, kako vi nazivate, dovede na pristojan nivo, samo prvo svi da platite porez. Kada platite porez, onda može.

Po Poslovniku, član 99. stav 1. Prvo, ne znam po kom osnovu je gospodin Omeragić dobio pravo na repliku. Ali, gospodine Omeragiću, uopšte ne shvatam zašto se tako unervozite kada vam neko spomene pitanje poreza i plaćanja poreza u Novom Pazaru.
Sigurno je da u uporednom pravu Švajcarske ne možete naći nigde ovako centralizovan sistem. U uporednom pravu Velike Britanije takođe. Slažem se da to treba menjati, ali da li u Švajcarskoj, Velikoj Britaniji ili bilo kojoj državi u okruženju postoje fabrike džinsa od 50, 60 ili 100 radnika, koje ne plaćaju porez. Bogami ne postoje.
Hoćemo, založićemo se za ravnomeran razvoj Srbije, meni je to u interesu zbog mog rodnog mesta, hoćemo da pomognemo razvoj svih zaostalih sredina, hoćemo da decentralizujemo upravu, ali hoćemo da isto onako kao što se porez plaća u Ljuboviji, Krupnju, Malom Zvorniku, da se isto tako plaća i u Novom Pazaru, Tutinu i Sjenici. Hvala.

Gospodine Omeragiću, nemojte tako da se uzbuđujete. Samo sam pomenuo pitanje plaćanja, odnosno neplaćanja poreza. Ne znam zašto vas to vređa. Izašli ste za govornicu i tražili reč po osnovu člana Poslovnika koji govori da sam vas uvredio.
Slažem se, treba napraviti detaljnu analizu. Ne treba to da radimo mi. To treba da uradi Ministarstvo finansija i nadam se da će je vrlo brzo završiti.
Slažem se takođe da neubiranje poreza na lokalnom nivou loše utiče na lokalnu samoupravu, ali bogami dobro utiče na pojedince iz lokalne samouprave, ili je bar nama to tako objasnio gospodin Rasim Ljajić u svojim javnim istupima. Hvala.

Gospodine Omeragiću, obećavam da više neću polemisati sa vama, jer nemam želju za replikom. Imam želje za mnogim drugim stvarima, ali želju za replikom nemam.
Prvo, ako niste upoznati, svaki poslanik ima identična prava u ovoj skupštini i Skupština kontroliše Vladu, bio on poslanik vlasti ili opozicije, ministar svaki, pa i ministar finansija je dužan da mu dostavi izveštaj koji od njega traži, bilo sa ove govornice, bilo putem poslaničkog pitanja, bilo na neki drugi način.
Nisam uopšte nervozan, ničim ne možete da me unervozite, ne znam zašto sam vas uvredio spominjanjem imena i prezimena Rasima Ljajića i pozivajući se na jednu njegovu izjavu, koju je rekao na kongresu Sandžačke demokratske partije 2003. godine.
U nizu tih izjava citiram samo jednu - "da se njive oko Novog Pazara, na kojima krava može da pase pod ručnom, menjaju za placeve iste površine u centru Novog Pazara".
Nisam vas uvredio, samo sam citirao gospodina Rasima Ljajića, lidera jedne regionalne partije u Novom Pazaru. Ne shvatam zašto vas to uopšte vređa. Imaćemo prilike da razgovaramo i o tome po nekoj drugoj tački dnevnog reda, a o ovome više sa vama danas neću.

Podneo sam istovetan amandman na ovaj član predloga zakona, kao što ga je podneo i gospodin Jovan Todorović. Zbog toga sam i povukao svoj Predlog amandmana, jer nije logično da postoje dva istovetna amandmana, ako je već tehnička služba Skupštine napravila omašku pa ih nije spojila u jedan.
Mi imamo jednu neverovatnu situaciju. Poslanici u Narodnoj skupštini biraju poslanike u Saveznoj skupštini koji imaju duplo veću platu od poslanika u republičkom domu. Poslanici u Narodnoj skupštini biraju guvernera Narodne banke koji ima 10 puta veću platu nego poslanik u Narodnoj skupštini.
Imenovana lica, direktori javnih preduzeća, članovi upravnih odbora itd. imaju tri do četiri puta veću platu od narodnih poslanika, i to je pravilo koje traje od 1990. godine, možda čak i od ranijih vremena.
Neću da govorim o potrebi povećanja poslaničkih plata, o tome možemo razgovarati. Socijalne i ekonomske prilike u društvu su teške, poslanici moraju da dele sudbinu svog naroda, ali ako su poslaničke plate ovolike kolike su, onda će, bogami, tolike plate biti i članova republičkog odbora, saveznih poslanika, direktora javnih preduzeća i guvernera Narodne banke.

Gospođo  Trifunović, taman sam hteo  u ime DSS-a da vam obećam da ćemo prihvatiti ovaj vaš amandman i da ćemo za njega glasati, međutim pošto je ministar prihvatio prethodni amandman gospodina Momira Markovića, ceo član 34. se briše, tako da nećemo moći da ga prihvatimo. Izvinjavamo se zbog toga.

Pozivam se na član 100. stavove 1. i 2. zato što bih želeo da prekinem ovakvu raspravu, ne zato što mi je neprijatno da slušam, jer bože moj, to je politika, nego zato što smo se, bar mi iz DSS-a, uvek trudili da stvari ne generalizujemo.
Paušalne su optužbe - SPS je krao, DS je krao. Postoje ljudi, pojedinačno, i u SPS, koji su bili odgovorni i po zakonu su kažnjeni, postoje ljudi i u DS-u, koji su verovatno odgovorni za neke stvari, pa će po zakonu takođe biti kažnjeni.
Ne vodi nas nigde generalizacija i paušalne optužbe da su stranke te koje su vodile politiku krađe, vodile politiku korupcije, sistemski je sprovodile po dubini. To su radili pojedinci i za to treba i da odgovaraju. Voleo bih da se vratimo na temu.

Gospodine Stanimiroviću, da smo se za evropsku Srbiju borili na onaj način na koji se vi borite danas bi Srbija bila u Latinskoj Americi, ne bi bila u Evropi. Zašto bi bila u Latinskoj Americi?
Visoki funkcioner vaše stranke, predsednik jedne opštine u zapadnoj Srbiji, postavi svog rođenog brata za direktora društvene firme, a onda u procesu privatizacije njihova sestra kupi tu istu firmu. Zato je ovakav zakon potreban, gospodine Stanimiroviću, i zato Srbiju ne smemo da vratimo u Latinsku Ameriku.

Gospođice Jovanović, da ste nešto slušali  ne biste ovako govorili. Koliko sam razumeo ministra Lončara, pitanje plata budućih članova republičkog odbora koji će biti konstituisan regulisaće se kroz prihvatanje amandmana. Neće biti tolike kolike su.
I još nešto da vam kažem, demokratija jeste spor proces, jeste procedura. Možda je to u vaše vreme išlo brže, a kako je išlo brže objasnio nam je gospodin Zoran Anđelković u jučerašnjoj izjavi "Nacionalu", kada je rekao: "Mi dok smo bili vlast nismo imali problema sa sporošću. Sedam dana pre zasedanja pozovem Šešelja, odvedem ga na šampitu i lepo se dogovorimo za šta će oni da glasaju."