Gospodine Pajtiću, pogledaćemo stenogram, pa ćemo lako utvrditi šta ste rekli. Moram da kažem da vas je bilo teško razumeti i sada, a i kada ste govorili o Bodrumu, i o tome da li je neko glasao ili nije glasao iz Turske, ali utvrdićemo istinu kao i u prvom slučaju povodom ovoga. Hvala vam.

Prvo, gospodine Petroviću, to što je pisao Ljuba Davidović ne treba sada da nam pokazujete. To je trebalo da donesete u Skupštinu januara 2001. godine, pa da predložite usvajanje jednog ovakvog zakona januara 2001. godine, da se ne bi desilo da jedan potpredsednik Vlade sedi u sedam ili osam upravnih odbora; da se ne bi dešavalo da lokalni funkcioneri primaju po sedam ili osam tantijema, što je državni budžet koštalo mnogo više nego pomoć haškim pritvorenicima u ovom trenutku.
Na kraju, mi smo o tom zakonu raspravljali. Trebalo je i vi tada da se javite za reč, a ne sada, sa naknadnom pameću, da izlazite pred Narodnu skupštinu i govorite o nečemu što je bilo na dnevnom redu prošle nedelje, jer, znate kako, u centralnoj Bosni, naš prepametni narod kaže - ko naknadnu pamet ima, zadnjicu ne sačuva. Hvala vam.

Gospođo Radeta, kada bih hteo da budem najcrnji mogući demagog, kao što ste vi bili za vreme svog izlaganja, sada bih rekao da vi osporavate pravo ministru pravde da jednom ovakvom intervencijom na Zakonu izvrši pravomernije raspodeljivanje sredstava -  ravnomernije, pravomernije, kako hoćete, bogat je srpski jezik, ima puno adekvatnih reči, raspodeljivanje iz ovog fonda, koji se definiše ubiranjem sudskih taksi - ne samo na sudije, nego i na kurire, arhivare, čistačice i svo ostalo tehničko osoblje.
Međutim, neću to da uradim. Neću vas kritikovati na takav način. Kao što vidite, niko iz Demokratske stranke Srbije nije izašao na repliku prethodnom govorniku iz Srpske radikalne stranke. Čovek je potpuno argumentovano kritikovao sadašnje zakonsko rešenje u celini.
Ima puno zamerki koje se mogu uvažiti u narednom periodu, kada se bude raspravljalo o Zakonu u celini.
Gospođo Radeta, ako već hoćete da kritikujete Zakon, onda to činite argumentovano. Nemojte pomoću ove demagogije, kao što ste činili ranije. Hvala.

Gospodine Kragoviću, već smo reagovali.
U toku sutrašnjeg dana će biti zakazana sednica, zajednička sednica Odbora za bezbednost i Odbora za Kosovo i Metohiju.
Ostalo je na tome da se gospodin Mirčić, kao predsednik Odbora za bezbednost, dogovori sa ministrom unutrašnjih poslova i ostalim nadležni organima u koje vreme će ta sednica sutra biti održana. Nema nikakvih problema, svi smo potreseni, veoma smo potreseni i uzbuđeni tim događajem.
Nadam se da ćemo sutra naći neki način da adekvatno na to reagujemo.

Samo jedna tehnička stvar: došlo je do greške u Službi sekretarijata. Novi član Odbora za ustavna pitanja nije profesor Miloš Janković, nego profesor Miroslav Janković, pa molim da se to ispravi.

Retko se javljam da ukažem na kršenje Poslovnika i ne bih se ni javio da govor prethodnog govornika nije bio ovakav kakav jeste. Reklamiram povredu Poslovnika član 99. stav 1. i član 100. stav 3. i mislim da je povređen prilikom govora prethodnog govornika, koji je sa ove govornice rekao da su Vlada Republike Srbije i Koalicija "Povratak" radile u interesu Albanaca i albanskog naroda.
Optužiti Vladu Republike Srbije i Koaliciju "Povratak" za veleizdaju jeste uvreda i molio bih da se o ovome izjasni Administrativni odbor. Mi možemo raspravljati o opravdanosti ili neopravdanosti određenih političkih odluka. Ja sam imao mnogo zamerki i na rad Vlade Republike Srbije i na njenu politiku prema Kosovu i Metohiji, ali optužiti jedan organ kolektivno za veleizdaju je velika uvreda. Hvala.

Obratiću se na maternjem srpskom, neću govoriti na jezicima manjina i vratio bih se na temu koja je na dnevnom redu, a tema je izmena i dopuna Zakona o izboru narodnih poslanika.
Dve su grupe izmena i dopuna ovog zakonskog predloga, koje Demokratska stranka Srbije predlaže. Prva grupa su, uslovno govoreći, ali krajnje uslovno govoreći, tehničke izmene i dopune Zakona, a druga grupa su suštinske izmene i dopune Zakona. Tehničke zato što suštinski neće uticati na izmene u našem izbornom zakonodavstvu. Mislimo da će ga kvalitativno popraviti, mislimo da će izbori da se odvijaju na efikasniji i evropskim državama primereniji način, ali ovim drugim grupama izmena i dopuna smo precizirali neke suštinske izmene.
Što se tehničkih izmena i dopuna tiče, one u naše izborno zakonodavstvo uvode ponovo i posebno tretiraju omogućavanje glasanja sprečenim i nemoćnim licima, licima sa određenim stopama invaliditeta i licima koja su na izdržavanju zavodskih i zatvorskih kazni. Takođe, tiču se određene problematike vezane za biračke spiskove, o čemu smo mnogo više jutros i juče govorili.
Ne verujem da je zakonopisac, odnosno prethodna skupštinska većina, koja je usvojila ovaj i ovakav zakonski predlog, namerno izostavila ove izmene i dopune koje sada predlažemo. Mislim da se to desilo slučajno, ali te slučajnosti su, pogotovo na predsedničkim izborima 2002. godine, prouzrokovale mnoge zloupotrebe.
Mi smo razmišljali još o nekim kvalitativnim detaljima koji bi mogli da poprave naše izborno zakonodavstvo: Međutim, nažalost treba priznati da Srbija i srpska izborna praksa danas nisu spremne na tako nešto. Tu mislim na glasanje putem Interneta, odnosno elektronskom poštom, glasanje putem pisma, odnosno dopisno glasanje ili glasanje putem telefona. To postoji u nekim razvijenim demokratijama, u državama Zapadne Evrope.
Nažalost, bili smo mišljenja da bi uvođenje takve procedure glasanja kod nas moglo da proizvede mnogobrojne zloupotrebe. Srbija, nažalost, još uvek nije zrela za tak nešto. Nadamo se da će biti uskoro, a u interesu je Demokratske stranke Srbije, sve dok bude imala većinu, odnosno obezbeđivala većinu za podršku Vladi, da svaki naredni izbori budu organizovani maksimalno korektno, u dogovoru sa ostalim strankama, da nijedna jedina zloupotreba ili falsifikovanje ne bude zabeleženo na bilo kojim narednim izborima, a prvi koji slede su predsednički izbori.
Normalno, pišući zakone, odnosno izmene i dopune ovog zakona, napravili smo neke sitnije propuste. Zbog toga ćemo prihvatiti određene amandmane Socijalističke partije Srbije i Srpske radikalne stranke. Hvala im što su nam ukazali na to. U interesu i nas i njih, a i svih ostalih parlamentarnih stranaka, jeste da izbori prođu najregularnije moguće, svaki naredni, jer je to dokaz zrelosti demokratskog društva.
Što se tiče druge grupe izmena i dopuna Zakona, koje sam okvalifikovao kao suštinske, dve su kojima će naše izborno zakonodavstvo prvi put biti obuhvaćeno: prvo, omogućavanje glasanja naših državljana koji žive u inostranstvu; i drugo, uvođenje tzv. principa pozitivnog praga za stranke nacionalnih manjina.
DSS, zajedno sa ostalim parlamentarnim strankama koje ove naše predloge podržavaju, poziva dijasporu, zato što će im ovim zakonom to biti omogućeno, da na prvim narednim izborima, a to su izbori za predsednika Republike, glasaju, i tako utiču na formiranje institucija u Srbiji; da politički utiču na formiranje institucija u Srbiji.
Normalno, otvoriće se mnogi organizacioni problemi, toga smo svesni. Prvi put se naša država sreće sa ovakvom praksom i u svim državama u kojima je davano pravo glasa dijaspori bilo je određenih organizaciono-tehničkih problema. Bitno nam je da na prvim narednim izborima, kada usvojimo ovaj zakon, budu otvorena mesta za glasanje u svim diplomatsko-konzularnim predstavništvima, da se u proces konrole glasanja dijaspore uključe sve zainteresovane stranke, sve partije koje na tim ili predsednički kandidati koji na tim izborima budu učestvovali. Bitno nam je da ti izbori prođu korektno.
Nismo ovim zakonom predvideli zato što se to predviđa drugim aktima da na primer biračko mesto bude otvoreno u Kaliforniji ili Štutgartu, gde živi više hiljada Srba, a naša država nema diplomatsko-konzularno predstavništvo. To se rešava međudržavnim ugovorima, to se rešava dogovorom zainteresovanih strana u izbornom procesu i nećemo nijednu zainteresovanu stranu u tom procesu mimoići.
Ukoliko se saglasimo sa ostalim strankama, otvorićemo biračka mesta gde god to bude moguće i na takav način uključiti što je moguće veći broj naših ljudi iz dijaspore da učestvuju u proces donošenja odluka. Što se političke opravdanosti tiče, donošenje ovakve odluke politički je apsolutno opravdano. Ovo je prvi korak, a biće ih još mnogo, u jačanju veza između dijaspore, odnosno našeg rasejanja i matice.
Ovim svojim potezom mi želimo da uključimo dijasporu u proces donošenja odluka u Srbiji i mislimio da ćemo u narednim koracima govoriti ne samo o pravu glasa i o načinu sprovođenja glasanja u inostranstvu, nego i o njihovom aktivnijem uključivanju u naš privredni život, u jače kulturno, prosvetno povezivanje.
A takođe ovo je naš prvi korak u pokazivanju opredeljenja da kao instinski zagovornici sprovođenja Dejtonskog sporazuma iskoristimo sve što nam Dejtonski sporazum omogućava, uz ostala proceduralna pitanja koja ćemo u narednom periodu rešiti; da dozvolimo svima onima u Republici Srpskoj koji su zainteresovani da glasaju, a imaju naše državljanstvo, da učestvuju na izborima u Srbiji. DSS hoće da Srpska glasa za izbore u Srbiji. Mi se toga ne stidimo da kažemo, mi se ne plašimo da to sprovedemo, na isti onaj način na koji je to omogućeno Hrvatima u Herceg-Bosni, biće omogućeno Srbima u Republici Srpskoj.
Druga stvar koja suštinski menja dosadašnji zakon jeste uvođenje principa tzv. prirodnog praga za stranke nacionalnih manjina. Najbanalnije predstavljeno to bi značilo da se cenzus skoro trostruko smanjuje za stranke nacionalnih manjina. Mi smo pribegli ovakvom rešenju ne samo zbog toga što je to jedna od preporuka Saveta Evrope, već zbog obaveze da manjine obavezno budu predstavljene u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Kažem obavezno, zato što se to do sada dešavalo po pravilu, nije uvek, i sada nemamo predstavnike nekih nacionalnih manjina, nažalost, u parlamentu.
Bitno je zato što većina, a u ovoj državi je većina srpski narod, mora pružiti ruku manjini, mora uključiti sve predstavnike manjinskih stranaka u institucije sistema, da u institucijama sistema rešavamo probleme, o njima razgovaramo, da ne rešavamo naše međuetničke nesuglasice preko nišana i rovova, što je na našim prostorima do sada bio slučaj.
Voleo bih da danas u ovom domu imamo predstavnika partije gospodina Rize Halimija, predstavnika Albanaca sa juga Srbije, da otvorimo pitanje rovite bezbedonosne situacije u opštinama Bujanovac i Preševo, da se dogovorimo kako te malignosti da lečimo, kako da određene želje za narušavanjem ustavnog poretka u ovoj državi sankcionišemo.
Nemojte da samo većina odlučuje o tome, nemojte da posle sva odgovornost padne na nas. Hajde da o svim tim pitanjima podelimo odgovornost sa predstavnicima manjinskih stranaka, isto onako kao što Srbi u nekim drgim državama, koristeći ova prava, koristeći pravo pozitivne diskriminacije, rešavaju probleme sa većinskim narodima. Kao što Srbi u Hrvatskoj rešavaju svoje probleme kroz institcije Republike Hrvatske, kao što Srbi u Makedoniji rešavaju svoje probleme kroz institucije Republike Makedonije, kao što Srbi u Rumuniji rešavaju svoje probleme kroz institucije Republike Rumunije.
Ukoliko neko to ne želi, neka onda izađe ovde i iskreno kaže – hoćemo da se manjine, i pored svih okolnosti u kojima živimo, integrišu u velike stranke; ali, onda budite iskreni pa recite neka se Srbi iz Hrvatske učlane u HDZ, neka se Srbi iz Makedonije učlane u VMRO, pa neka kroz većinske stranke traže da ostvaruju svoja prava.
Ne, DSS je zbog svih okolnosti koje su se dešavale na ovim prostorima pozvala Srbe iz Hrvatske da se politički institucionalizuju, okupljajući se oko Samostalne srpske demokratske stranke. Pozvali smo Srbe iz Makedonije da se politički institucionalizuju, okupljajući se oko Demokratske partije Srba u Makedoniji. Pozvali smo ih da po principu pozitivne diskriminacije iskoriste svoje pravo, uđu u parlament i rešavaju sve svoje probleme u institucijama sistema.
Isto tako pozivamo sve manjine da izađu na sledeće izbore, da iskoriste svoje pravo pozitivne diskriminacije, da uzmu svoja mesta u Narodnoj skupštini i da počnemo zajedički da rešavamo sve probleme.
DSS ovakvim rešenjima želi da ponudi našim sugrađanima drugih nacionalnosti i našim sunarodnicima koji žive u rasejanju da učestvuju u političkom životu Srbije i zajedno sa nama, većinskim narodom, Srbima, pospeše dalje regionalne i kontinentalne integracije.

Gospodo narodni poslanici, ne shvatam potrebu pojedinih poslanika, ne znam kako se to predstavljaju problemi i traže problemi čak tamo gde ih nema, osim ako to na dobar način nije obrazložio poslanik SRS gospodin Antić iz Jagodine kada je rekao da smo vas omalovažili, jer smo stavili naš predlog kao treću tačku dnevnog reda, a vaš predlog je četvrta, pa se onda radi o sujeti, ne radi se o suštinskom problemu jednog predloga izmena i dopuna zakona. A, ja u ovom predlogu ne vidim gde je suštinski problem. Pokušaću da objasnim zašto.
Prvo, zato što je odluka Ustavnog suda de fakto iznudila jedno ovakvo rešenje, a prema odlukama Ustavnog suda moramo se usmeravati. Drugo, zato što je Predlog zakona SRS, koji ćemo takođe podržati u ovom delu, bio manjkav i imao je izvesne manjkavosti. Želeli smo da napravimo jedan predlog koji je kompatibilan, koji će ga popraviti. Treće, slažem se sa gospodinom Vučićem, da Ustav poznaje dve situacije - ili imamo predsednika ili imamo izbore za predsednika. Međutim, ovo je treća situacija. Mi niti imamo predsednika, niti imamo izbore za predsednika.
Mi nemamo predsednika zbog neuspelih predsedničkih izbora koji su organizovani novembra prošle godine. Ustav tu situaciju ne poznaje, postoji pravna praznina u našem zakonodavstvu i želimo na ovakav način elegantno da je prevaziđemo, u dogovoru sa svim ostalim parlamentarnim strankama.
Mi hoćemo ovakvu situaciju da rešimo, hoćemo da predsednika što je moguće pre dobijemo. Naše mišljenje je da je optimalan rok za to 60 dana. A zašto 60 dana?
Pazite, prema shodnoj primeni prava, pravo glasa na predsedničkim izborima se utvrđuje Zakonom o izboru narodnih poslanika, je li tako? Jeste.
Jedna od sledećih tačaka dnevnog reda je i Zakon o izboru narodnih poslanika. Jedna od promena tog zakona koju je DSS predložila jeste da se omogući nesmetano glasanje, na primer, nemoćnih ili sprečenih lica u domovima gde žive. Zašto ne bismo dozvolili izvesni rok i da se dogovorimo o datumu raspisivanja izbora, da uredimo ovu problematiku na pravi način kako je to uređeno u drugim državama i dozvolimo licima koja su nemoćna ili sprečena da glasaju u svojim kućama.
Mi hoćemo da ukinemo cenzus, nemojte da obmanjujete javnost i da govorite, pojedini poslanici su ovde izlazili i govorili da mi nećemo da ukinemo cenzus. Hoćemo, ponavljam, DSS će glasati za predlog SRS o ukidanju cenzusa.
Srbija jednostavno mora da dobije predsednika, pa ma ko to bio. Ako neko bude bolji od našeg kandidata, ako to bude, kako kažete, Tomislav Nikolić, pružićemo mu ruku, ponuditi korektnu saradnju u interesu države, nećemo praviti nikakve probleme, nema nikakvih smetnji u budućim postupcima DSS-a.
Mi ćemo uraditi sve da naš kandidat pobedi, normalno u onim zakonskim okvirima i u svemu što je naše demokratsko legitimno pravo. Međutim, ako pobedite, sigurno je da ćemo vam pružiti ruku, nemojte brinuti. Ako pobedi neko drugi, nije nikakav problem.
Međutim, sada optužujete DSS, odnosno potpredsednika DSS-a i predsednika Narodne skupštine da nije na vreme raspisao izbore. Da je raspisao izbore, recite, ostao bi cenzus i izbori ne bi uspeli, pa biste za dva meseca opet sa ove govornice optuživali DSS zašto izbori nisu uspeli. Mi smo ovo predložili upravo zbog toga da bi izbori izvesno uspeli, da bi se sve institucije, jedna po jedna, u Srbiji sređivale i da ne bismo beskonačno dugo odlagali pitanje problema nepostojanja predsednika Republike Srbije.
Mi se po ovom pitanju ponašamo potpuno dosledno i principijelno, isto kao što se dosledno i principijelno ponašamo u ovoj Skupštini.
Primetićete, juče i prekjuče poslanici nekih stranaka su sedeli u ovoj sali, nisu želeli da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice, nisu želeli da obezbede kvorum za raspravu. Mi se nijedanput po Poslovniku nismo žalili. Zašto? Zato što je naš stav da većina mora da obezbedi kvorum.
Pravo manjine u svakom parlamentu, italijanskom, francuskom, belgijskom, jeste da obara kvorum, da ne dozvoli većini da donese odluku. To je vaše pravo, gospodo, i poslanika SRS i poslanika DS-a. Ni jedan jedini put kada mi budemo predlagali odluku i kada budemo mi ti koji ćemo obezbeđivati kvorum, zbog toga vam nećemo prebacivati. Mi smo ovaj zakonski predlog podneli, mi smo za ovaj zakonski predlog dobili većinu, između ostalog zahvaljujući i gospodinu Borisu Tadiću, hvala mu na konstruktivnosti, a istu takvu konstruktivnost mi ćemo već sutra pružiti kada se bude razgovaralo i raspravljalo o predlogu SRS. Davaćemo kvorum na toj sednici, glasaćemo za taj predlog, jer smo duboko ubeđeni da je takav konstruktivan pristup jedini način da Srbija dobije institucije kakve zaslužuje. Hvala vam.

Gospodine Vučiću, ne bih želeo dalje da polemišem sa vama. Rekao sam nešto što je, čini mi se, prvi put rekao neko od poslanika ko pripada stožeru koji formira vladajuću većinu. Rekao sam, pod jedan, da manjina ima pravo da bojkotuje rad ove skupštine, jer je to dozvoljeno u većini parlamenata u Evropi, a da isto kao što manjina ima to pravo, većina ima obavezu da obezbedi kvorum. Stranka kojoj pripadam nikada vam neće zamerati ono što su vam zamerale prethodne vlasti kada ste bili u opoziciji, od Miloševića do Živkovića. Nema nikakvih problema, sa nama ćete tu imati korektan odnos.
Rekao sam i nešto drugo: ova stranka vas nikada neće pokrasti na predsedničkim izborima. Ko pobedi na predsedničkim izborima, nećemo vršiti ni opstrukciju njegovog inaugurisanja, nećemo vršiti ni opstrukciju izborne procedure. Pružićemo vam ruku ako pobedi gospodin Tomislav Nikolić, a da li će biti, to ćemo videti, o tom potom, izbori će se raspisati, kampanja će ići. Pružićemo vam ruku, pozvati vas na konstruktivnu saradnju u interesu svih parlamentarnih stranaka i države. Korektan stav DSS, molim vas, nemojte zloupotrebljavati za vašu jeftinu političku propagandu.

Poštovani narodni poslanici, prvo bih želeo da se pozabavim pitanjem ustavnosti donošenja jedne ovakve odluke, jer je to pitanje već tokom ranije rasprave, juče i danas, pokrenuto.
Tačno je da se u članu 132. Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije govori o neophodnosti postojanja ustavnog osnova za donošenja bilo kog akta Narodne skupštine Republike Srbije i možda bi imali pravo da govore o ustavnosti ovog predloga svi koji su o ustavnosti govorili kada ne bi postojao član 156. Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije.
U članu156. stav 3. stoji: "U postupku donošenja drugih propisa i opštih akata koje donosi Narodna skupština shodno se primenjuju odredbe ovog poslovnika o donošenju zakona ukoliko to za pojedine vrste akata ovim poslovnikom nije drugačije određeno".
Da nije shodne primene ovog poslovnika za pojedine akte isto tako analogno bi se moglo postaviti pitanje ustavnosti mnogih drugih odluka ovog parlamenta. Krenimo od osnovnih. Na primer, koji je ustavni osnov da se biraju članovi skupštinskih odbora, da baš ovi odbori koji su definisani Poslovnikom o radu Narodne skupštine postoje i koji je ustavni osnov da imaju baš toliki broj članova? Koji je ustavni osnov da se direktor Naftne industrije Srbije po zakonu bira u parlamentu? Zašto baš direktor tog preduzeća, zašto ne i direktori ostalih javnih preduzeća? Ili, na primer, koji je ustavni osnov da se u ovom domu osnuje bilo koji anketni odbor i koji je ustavni osnov da bilo koji anketni odbor donosi bilo kakve zaključke?
Suština naše rasprave ovde jeste, u stvari, da li je povređen član 82. Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije. Niste u pravu, gospodine Jojiću, kada kažete da nijedno ime i prezime ne stoji u obrazloženju Predloga odluke, jer to da je član 82. Poslovnika o radu Narodne skupštine povređen, to je opštepoznata činjenica. Kao što je opštepoznata činjenica da je danas sreda, tako je opštepoznata činjenica da kvoruma za izbor guvernera Narodne banke Srbije nije bilo, sve od onog trenutka kada je gospodin Rafailović izašao u javnost i rekao da sednici nije prisustvovao.
Mi smo, kao poslanička grupa Demokratske stranke Srbije, odmah po saznanju (podvlačim ovo – po saznanju) toga reagovali - jer saznati odmah nismo mogli, listing je sakrivan od strane bivše predsednice Narodne skupštine gospođe Nataše Mićić puna dva meseca, pa nismo mogli da utvrdimo ko je zaista bio, a ko nije bio i tražili da se ovakva odluka donese još prošle godine. Ostali smo dosledni u svom stavu i sada zahtevamo da se vaša odluka donese. O tuđim nedoslednostima, drugih poslaničkih grupa koje su u međuvremenu promenile mišljenje, neću govoriti.
Slažem se, takođe, sa primedbom gospodina Nikolića da se ovaj dom mora pozabaviti i drugim nepravilnostima koje su se dešavale prethodnih godina. Najfrapantniji primer jeste glasanje gospodina Novakovića iz Soluna povodom donošenja novog Zakona o radu. Ništa ne brinite, sve će stići na dnevni red. Može se raspravljati i o tom glasanju i o novom zakonu o radu. Međutim, ukoliko u ovom trenutku, kada nemamo novi zakon o radu koji bismo stavili na dnevni red, donesemo identičnu ovakvu odluku po tom pitanju i stavimo ga van snage, ova država zakon o radu imati neće.
Dakle, kada budemo imali novi, kada ga ovom domu predložimo, onda ćemo, isto tako, pokrenuti pitanje odgovornosti za falsifikovanje i zloupotrebe prilikom glasanja o tom zakonu.
U ovom smo ostali dosledni, a 2000. smo, takođe, govorili da je bolje imati ikakve zakone i prema njima se u državi vladati, pa ih onda vremenom menjati, nego nemati nikakve zakone, pa državu u anarhiju terati. Zamerano nam je tada puno od naših tadašnjih koalicionih partnera. Govorilo se da ne treba da poštujemo radikalske i socijalističke zakone. Tada smo to činili, opet to činimo. Ostali smo i u tom stavu sebi dosledni.
Slažem se da ova tačka nije morala biti baš prva, ali ne slažem se da nije trebalo da se nađe na dnevnom redu ove sednice. Ova tačka je morala biti jedna od prvih, iz političkih razloga, zato što Demokratska stranka Srbije želi da donošenjem ovakve odluke napravi diskontinuitet sa onom politikom koja je u ovom domu legalizovala krađe, falsifikovanja i zloupotrebe. Zato što želimo da u Srbiji napravimo diskontinuitet sa ideologijom, podvlačim - ideologijom, koja definiše da je većini sve dozvoljeno.
Kako bih tu ideologiju malo bolje obrazložio, moram se vratiti na jedan tekst iz časopisa "Nada" od 23. maja 1980. godine u kom se kaže: "Zar se treba pitati kuda dalje? Mi imamo isti cilj, isti put koji je trasiran. Ne postoji ništa ubuduće što nećemo biti u stanju da uradimo. Tako nas je učio Tito. Po Titu nas svet poznaje. Tito nam je stvorio najbolje uslove na svetu na radnim mestima, u školi, u društvu, da pokažemo svoje vrednosti." Naslov teksta – "Omladina i pioniri poručuju", a podnaslov – "U svakom od nas živi Tito", potpisanog od strane Kori Udovički.
E, pa, gospodo iz bivše samozvane vladajuće većine, vi koji ste bili inspirisani Titovim umećem i životnim putem i vaskrsnuli titoističke metode u ovom domu u načinu donošenja odluka, sada je lakše shvatiti zašto vas ni Ustav, ni zakon, ni Poslovnik o radu Narodne skupštine ni u čemu nisu obavezivali. Samo što ste se malo preračunali, jer primenom tih metoda malo ste dobrog Srbiji doneli u ovom konkretnom slučaju i u nekim drugim slučajevima.
DSS će podržati ovaj predlog, zato što smo ubeđeni da Srbija može napred gradeći institucije sistema prema pravilima i principima razvijenih parlamentarnih demokratija, stvarajući pravnu i pravednu državu, a ne kao što su neki zamislili, nastavljajući Titovim stazama revolucije. Hvala.

Poštovani narodni poslanici, izuzetno mi je drago što ovaj zakonski predlog stiže od strane poslaniče grupe SPS-a, jer eto posle 12 godina konačno su se i socijalisti setili problema maloletnika i maloletničke delinkvenicije. Slušajući obrazloženje gospodina Ružića kao predlagača, izgleda da su postali i religiozni. Ipak postoji jedan mali problem: ovde se ne radi o zaštiti maloletnika, već o jeftinoj socijalnoj demagogiji.
Većina odrednica koje se tretiraju ovim predlogom zakona, tretiraju se drugim zakonskim aktima. Većina postupaka koji se sankcionišu ovim predlogom zakona, sankcionišu se drugim zakonskim aktima. Tu pre svega mislim na: Zakon o društvenoj brizi o deci, Zakon o oružju i municiji, Zakon o javnom redu i miru, Zakon o prekršaju i Krivični zakon.
U članu 4. kaže se da na javnim mestima maloletniku nije dozvoljeno korišćenja alkoholnih pića i opojnih droga. Ni po postojećim zakonima, koje sam naveo, to nije dozvoljeno osim ako u proteklih 12 godina niste primenjivali drugačiju praksu. U članu 6. kaže se da licu za koje se zna ili se utvrdi da je maloletnik nije dozvoljena prodaja, davanje ili nuđenje oružja. Pa ni po postojećim zakonima koje sam naveo to do sada, a ni sada nije dozvoljeno, osim ako u proteklih 12 godina vi sami niste primenjivali drugačiju praksu. U članu 11. se kaže da maloletniku nije dozvoljen boravak u objektima u kojima se organizuje kocka. Pa ni po postojećim zakonima koje sam naveo to nije dozvoljeno, osim ako u proteklih 12 godina niste primenjivali drugačiju praksu.
Posebno zanimljiv za mene je član 16, u kome se govori o zabrani delovanja pseudoverskih i pseudoisceliteljskih sekti. To je vrhunac vašeg licemerja. Od 1990. pa do danas lakše je bilo registrovati pseudoversku sektu, kao punopravnu versku organizaciju, nego izvaditi ličnu kartu u Sekretarijatu unutrašnjih poslova. Vi ste u srpskom zakonodavstvu u istu ravan stavili Srpsku pravoslavnu crkvu, Islamsku versku zajednicu, Rimokatoličku crkvu sa jogi letačima, sa satanistima, sa raznim ostalim destruktivnim pseudoverskim sektama. Neke od njih ste čak i medijski promovisali.
Podsetiću vas na drugaricu Jaru Ribnikar. Ovih 12 godina ste pospešivali rad verskih sekti u ovom društvu i ovoj državi, a sada govoriti o njihovom pogubnom uticaju. Nije tačno da pravna regulativa ne može da se promeni zbog zapadnoevrpskog zakonodavstva i zakonodavstva EU. Pogledajte kakav je zakon o veri Grčke, pogledajte u kakvom statusu je samozvana Sajentološka crkva u Nemačkoj, a u kakavom statusu je u Srbiji. Ko je to sajentolozima u Srbiji do sada dozvolio?
Znate, kada govorimo o zaštiti maloletnika, govorimo o negativnom uticaju na njihovu socijalizaciju. To nisu samo alkohol, droga, kocka, sekte, pornografija. To je pre svega očajan sistem vrednosti. Očajan sistem vrednosti koji je u ovoj državi pravljen 12 godina, a koji nije pravio DOS, koji nije pravila DSS. To su pravili oni koji su bili na vlasti. Sistem vrednosti u kome su maloletnicima uzori turbofolk zvezde, kriminalci ili vidovite Zorke.
To se ne može promeniti jednim zakonsim predlogom, a pogotovo ne može promeniti nešto što je socijalna demagogija, jeftina socijalna demagogija. To se menja sistemskim, korenitim reformama. Tu pre svega mislim na reforme u oblasti školskog sistema, reforme u oblasti odnosa crkve i države i Zakona o veri i verskim organizacijama, o reformama celog sistema vrednosti. To je, nažalost, posao koji će dugo potrajati. Hvala. (Aplauz.)

Po Poslovniku su prekršeni, članovi 98. i 99. u prvim stavovima su prekršeni. Gospodine Vučiću, ja sam rekao i malopre. Iznesene su grube neistine na račun Demokratske stranke Srbije. Mi smo spremni, ukoliko sutra ujutro, u zakonskoj formi i po proceduri, koju nalaže Poslovnik, da predložimo formiranje Anketnog odbora za utvrđivanje svih tih stvari o kojima ste govorili. Hvala.

 Ja sam se nešto ranije javio po Poslovniku, obzirom da su grubo prekršena dva stava član 98. i 99. U članu 98. stav 1. i u članu 99. stav 3. Obzirom da je gospodin Janjić rekao da je zabrinut radom poslanika i sudbinom naroda, a spominjao je grupu "Zastava", ja bih ga zamolio da mi pojasni pregled izvršenih plaćanja sa programa obnove i razvoja grupe "Zastava AD" gde se u razdelu dva sponzorstvo i donatorstvo pod rednim brojem jedan spominje donatorstvo Srpskkoj radikalnoj stranci od 128 hiljada i 366 dinara, a što je još zanimljivije, ovaj iznos je uplaćen 19. 5. 2000, a odluka Upravnog odbora je donesena tek 22. 5. 2000, Upravnog odbora u kome je sedeo gospodin Tomislav Nikolić. Hvala.

Povređen je član 113. stav 1, u kome se govori da su poslanici dužni pri ulasku u salu da se identifikuju ubacivanjem kartice u identifikacione jedinice. Shvatam, gospođo Jovanović, ili gospođice, ili drugarice, da ste vi nervozni. Ipak, hapse osnivača vaše stranke, vašeg ... ideologa vaše politike svih ovih godina, ali nije Skupština mesto na kome treba da izražavate tu nervozu. Hvala.
(Milorad Mirčić reklamira povredu Poslovnika.)

Zamolio bih predsednika Skupštine i predsedništvo da ubuduće striktno poštuju Poslovnik o radu, članove 116. i 117. U članu 116., pasus 2., govori se o tome da pre prelaska na svako glasanje predsednik Narodne skupštine zahteva da se identifikuju narodni poslanici. U članu 117. takođe se kaže da su narodni poslanici dužni isključivo da koriste svoje identifikacione kartice, kao i da se identifikuju pri ulasku u salu ubacivanjem kartice u poslaničku jedinicu. Hvala.