Ne znam po kom osnovu neki poslanici dobijaju pravo na repliku. U članu 100. stav 2. jasno piše da ukoliko se uvredljivi izrazi odnose na poslaničku grupu u ime poslaničke grupe pravo na repliku ima predsednik poslaničke grupe. Ne znam ni da li je bilo.
Takođe, apelujem ponovo na poštovanje člana 117. Poslovnika o radu Skupštine Srbije, u kome piše da su narodni poslanici dužni da se identifikuju pri ulasku u salu ubacivanjem kartice u poslaničku jedinicu, te mi stoga nije jasno kako neki ljudi koji nisu u sali, koji se nisu identifikovali, koji krše Poslovnik, kako dobijaju pravo na reč. Hvala.

Izvinjavam se što se treći put danas javljam za reč. Ali, došlo je do kršenja Poslovnika u članu 102, gde jasno stoji "da poslanik može da govori samo o pitanju koje je na dnevnom redu".
Ovde nije nijedanput spomenuto ono što je danas na dnevnom redu. Pričano je o nekim drugim stvarima, što nije ništa čudno. Oni koji se danas najviše zalažu za poštovanje Poslovnika, evo danas su dokazali, najčešće ga krše. To je za vas sasvim uobičajeno. Do juče ste najviše pričali o nacionalnom interesu, a evo sada kršite Poslovnik takođe u jednom drugom članu, koji govori - da sem predsednika Skupštine Srbije niko ne može da ometa govornika, niti da ga upozorava. To je za vas sasvim normalno. Ne bih više govorio zbog dobacivanja.

Kao predlagač ovog amandmana na Poslovnik o radu Narodne skupštine Republike Srbije imao sam u vidu da je ovo direktna posledica upravo usvojenog Zakona o ministarstvima. Naime, ja sam veliki pobornik ovoga o čemu smo mnogo puta danas pričali, a to je smanjivanje državne administracije, racionalizacija u određenom segmentu, ali isto tako moraju se uputiti neke kritičke objekcije i na njih se moramo osvrnuti, a to je da su sve nadležnosti i sva prava koje je imalo Ministarstvo za odnose sa Srbima van Srbije prebačena u nadležnost Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom. To nije jedina relacija koja treba da postoji između matice i dijaspore. Relacije koje treba da postoje između matice i naših sunarodnika koji žive ili u susednim državama, gde su u statusu nacionalne manjine i konstitutivnih naroda ili onog dela koji je ekonomska i politička imigracija, treba da se ostvaruje na mnogo više polja nego što je to samo u oblasti ekonomije i finansijskih donacija. Tako je radio prošli režim, tako ne moramo da radimo i mi sada. Zbog toga sam predložio da se ovakvom jednom formulacijom prošire poslovi, opis poslova i zadataka skupštinskog odbora. To nije primereno parlamentarnoj praksi koja je do sada vladala u Srbiji, a jeste primereno parlamentarnoj praksi nekih drugih zemalja. Takođe, mislim da taj odbor treba da vodi brigu ne samo o Srbima van Srbije, nego o svim srpskim državljanima, ma koje nacionalnosti oni bili. Svedoci smo da je u poslednjih deset godina bilo dosta imigranata iz ove države. Nisu oni bili samo Srbi. Velike su migracije bile Mađara, Slovaka i Hrvata iz Vojvodine, muslimana iz Raške oblasti. Da li u njihove matične države, da li u neke treće države, sasvim je svejedno. Mislim da bi skupštinski odbor trebalo da se pozabavi tim pitanjima ubuduće. Hvala.