Zahvaljujem.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, danas kada raspravljamo u zajedničkom načelnom pretresu o 12 zakona, tj. zakona o dopunama postojećih zakona, neću govoriti o njima pojedinačno, mogu reći samo da su svi predlozi dobri, da ću svakako glasati za njih i smatram da je pravo vreme da i te zakone donesemo.

Reći ću nešto, pre svega o uslovima u kojima raspravljamo i u kojima donosimo ove zakone. Hajde da se malo podsetimo šta se događalo.

Pre, otprilike, ili možemo reći tačno godinu dana, 6. novembra 2018. godine, Ramuš Haradinaj je uveo taksu na srpsku robu od 10%. Već 21. novembra podiže tu taksu na 100% i u medijima iznosi tvrdnje da će srušiti sa vlasti Aleksandra Vučića. Sinhronizovano sa tim potezima prištinskih vlasti u Beogradu deo opozicije predvođen od danas poznatih po zlu, lidera Saveza za Srbiju kreće u ofanzivu sa ciljem destabilizacije stanja u Srbiji sinhronizovano.

Pre godinu dana, tačnije 15. decembra 2018. godine, deo opozicije sakriven iza tzv. pokreta „Jedan od pet miliona“ kreće sa demonstracijama u vidu šetnji beogradskim ulicama, a nisu prezali ni od upotrebe sile. Pet dana kasnije taj deo opozicije napušta taj deo opozicije koji se krio iza pokreta „Jedan od pet miliona“, napušta Narodnu skupštinu Republike Srbije i ne pojavljuje se na plenarnim zasedanjima, već samo na skupštinskoj blagajni, konferencijama za medije i naravno, ne propuštaju ni jedno putovanje u inostranstvo, dajući pri tome, verovatno svoj nesumnjivi doprinos parlamentarnom turizmu.

U tih proteklih godinu dana lideri dela opozicije okupljeni oko Dragana Đilasa, u takozvanom Savezu za Srbiju, sinhrono su delovali sa liderima iz Prištine, Haradinajem i Tačijem na destabilizaciji Beograda i rušenju Aleksandra Vučića. Niti su destabilizovali Beograd i Srbiju, niti su srušili Vučića, i neće, Bogu hvala.

Srbija je danas i jača i stabilnija, a Aleksandar Vučić je u ovom slučaju, kao i obično, izašao kao pobednik, još jači i snažniji.

Nisu u toj borbi pobedili samo novi kilometri autoputeva, novi koridori koji spajaju stotine hiljada i milione ljudi, nove fabrike i nove investicije, hiljade novih radnih mesta, nove škole i bolnice, infrastruktura u gradovima i selima, veće plate i penzije, novi savremeni zakoni i propisi usklađeni sa zakonodavstvom EU, nije pobedio samo nikad bolji položaj Republike Srbije u međunarodnoj zajednici, veći ugled Srbije i na zapadu i na istoku i na severu i na jugu, pobedila je demokratija. Pobedila je škola demokratije koju je predvodio i dalje predvodi Aleksandar Vučić. Pobedile su lekcije iz demokratije koje je on održao svima nama, a posebno onima koji su se godinama unazad krili iza reči demokratija, u nazivu sopstvene stranke, dok su se istovremeno potpuno odrodili od naroda, ogrezli u pljačkama i kriminalu.

Danas, kada fabrikuju nove afere i laži, svakodnevno po nekoliko, zaboravljaju da narod ne zaboravlja. Ne zaboravlja ni ko nas je pljačkao, ni ko nas je kao državu doveo gotovo do bankrota. Ne zaboravlja narod ni desetine hiljada ugašenih radnih mesta u njihovo vreme, ni zatvorene fabrike, urušene institucije, korumpirano sudstvo, osiromašeno školstvo, oronulo zdravstvo, vojsku u zakrpama i sa pretopljenim naoružanjem. E, pa, narod ne zaboravlja.

Sada, kada se taj deo opozicije, Haradinajevi i Tačijevi saborci iz Beograda, okuplja da kao blokira institucije, poput blokade Javnog servisa RTS, u pravu je predsednik Vučić koji kaže da ne brinemo, da ta grupica ne može ništa, idemo dalje, jer Srbija je demokratska država. E, to ih je pobedilo. Pobedila ih je demokratija. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, podržavam sve predloge zakone koje nam je podnela Vlada, a koji su danas na dnevnom redu, ali ću se danas, ovom prilikom, osvrnuti na Predlog zakona o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju između Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije i Ministarstva za unutrašnju bezbednost Sjedinjenih Američkih Država o unapređenju saradnje u cilju sprečavanja putovanja terorista i borbe protiv nezakonitih migracija.

Suprotstavljanje terorizmu je veoma važan segment politike nacionalne bezbednosti Republike Srbije. U tom smislu je obaveštajni rad u okviru policije i ostalih obaveštajnih tj. bezbednosnih službi, svakodnevna razmena informacija o potencijalnim opasnostima, pa i kontinuirana razmena iskustava jedan od najvažnijih načina da se uspešno suprotstavimo toj globalnoj pretnji. Srpska policija i ostale službe bezbednosti u Republici Srbiji pokazale su se u dosadašnjem periodu kao izuzetno kredibilan partner u ovoj borbi na međunarodnom nivou.

Do sada smo imali sreću, za razliku od brojnih zemalja u okruženju i šire, i u Srbiji nije bilo terorističkih napada. Međutim, ne smemo biti opušteni. Naša policija i ostale snage bezbednosti, svako u svom domenu, moraju budno da prate svaku, pa i najmanju mogućnost opasnosti od terorističkih napada na našoj teritoriji ili bilo gde protiv naših građana. Samo tako i razvijanjem bliske saradnje sa stranim službama Srbija se može odbraniti od terorizma. To mora biti kontinuirani proces koji ne sme stati ni jednog trenutka i u kojem moraju biti uključene sve snage bezbednosti kojima raspolažemo.

Najveće bezbednosne izazove u tom smislu, dakle u vezi sa terorizmom, koji moraju biti u fokusu rada svih naših bezbednosnih službi predstavljaju pre svega lica povratnici sa stranih ratišta i ekstremna radikalizacija. Mi imamo podatke da se u Siriji i u Iraku trenutno u sastavu terorističkih organizacija nalazi maksimalno do tridesetak državljana Srbije i iz godine u godinu imamo trend smanjenja takvih odlazaka na strana ratišta.

Međutim, modeli radikalizacije su ranije bili daleko prostiji, dok su se danas praktično preselili u virtuelni svet. Terorističke organizacije zloupotrebljavaju društvene mreže i sajtove za propagandu, obučavanje, regrutovanje novih članova i prikupljanje finansijskih sredstava. Zato moramo biti svesni da ne postoje konačna rešenja i da se svi moramo prilagođavati i usavršavati da bi se ovoj globalnoj pretnji sa dalekosežnim posledicama stalo na put. Dobar obaveštajni rad unutar policije i najčvršća moguća saradnja sa policajcima u regionu, Evropi i celom svetu jedini su način uspešnog suprotstavljanja ovom zlu.

Memorandum o razumevanju između Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije i Ministarstva za unutrašnju bezbednost Sjedinjenih Američkih Država o unapređenju saradnje u cilju sprečavanja putovanja terorista i borbe protiv nezakonitih migracija, koji je potpisan u Vašingtonu 14. maja 2019. godine, a koji mi danas potvrđujemo ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, donošenjem ovog zakona, omogućuje još tešnju i profesionalniju saradnju između dve zemlje u oblasti borbe protiv terorizma.

Omogućićemo da se razmenom biometrijskih podataka bezbednosno interesantnih lica utvrdi identitet svakog lica, uključujući i njegovu nacionalnu pripadnost, njegov status imigranta ili njegovu istoriju putovanja koja može da nam ukaže na to da li je to lice uključeno u terorističke aktivnosti.

Razmenom relevantnih i neophodnih podataka koje poseduju dve države, Srbija i Sjedinjene Američke Države, sprečićemo putovanje terorista, pa samim tim i umanjiti pretnje po nacionalnu bezbednost.

U vreme migranske krize, a posebno u budućim eventualnim migranskim talasima, razmenom informacija i dobijanjem biometriskih podataka iz američkih evidencija moći ćemo da utvrdimo da li je neko lice učestvovalo u ratnim sukobima ili je povezano sa terorističkim aktivnostima. Time će bezbednost svih naših građana i cele Republike Srbije biti podignuta na viši nivo, a mi ćemo u svakom trenutku znati ko su lica koja se nalaze na našoj teritoriji.

Dakle, na kraju želim još jednom istaći da je osnovni cilj borba protiv terorizma. Imajući uvek u vidu da i terorizam ima svoju međunarodnu komponentu, jasno je da samo bliska saradnja između država može omogućiti efikasniju borbu protiv ovog zla. Zato je veoma značajno i to da ovakve sporazume o borbi protiv terorizma imamo ne samo sa Sjedinjenim Američkim Državama, već sa gotovo svim državama članicama Evropske unije, a da smo takav sporazum ispregovarali i sa Ruskom Federacijom i očekujemo ubrzo i njegovo potpisivanje.

Nama je nužna i veoma potrebna saradnja bezbednosnih službi u borbi protiv terorizma, pa zbog svega navedenog smatram da Predlog zakona o potvrđivanju Memoranduma između Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije i Ministarstva za unutrašnju bezbednost Sjedinjenih Američkih Država o unapređenju saradnje u cilju sprečavanja putovanja terorista i borbe protiv nezakonitih migracija treba da usvojimo i tako u Narodnoj skupštini Republike Srbije potvrdimo ovaj memorandum. Hvala vam na pažnji.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, danas raspravljamo, između ostalog, i o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvozu i uvozu robe dvostruke namene. S obzirom da je ovih dana aktuelna u javnosti rasprava i tema, uopšte, o izvozu naoružanja, osvrnuće su se i ja nešto u vezi toga.

Srbija je potpisala međunarodni Sporazum o trgovini naoružanjem, na osnovu kojeg se kao jedan od najvažnijih kriterijuma prilikom uvoza i izvoza oružja uzima da se tim oružjem neće narušavati ljudska prava. To, uostalom, propisuje i naš zakon.

Sistem uvozno-izvozne kontrole u oblasti naoružanja, vojne opreme i robe dvostruke namene u skladu je sa međunarodnim obavezama i standardima, u skladu je sa nacionalno-bezbednosnim, spoljno-političkim i ekonomskim interesima Republike Srbije.

Odsek za spoljnu trgovinu kontrolisanom robom i naoružanjem, vojnom opremom i robom dvostruke namene, koji se nalazi u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija vrši, između ostalog, usluge registrovanja lica, pravnih i fizičkih, za obavljanje poslova spoljne trgovine kontrolisanom robom, prijem zahteva i izdavanje pojedinačnih dozvola, izdavanje sertifikata krajnjeg korisnika, međunarodnog uvoznog sertifikata i drugih dokumenata koji prate spoljnu trgovinu kontrolisanom robom, izdavanje mišljenja da li određena roba podleže kontroli, odnosno da li je za njen izvoz, tj. uvoz potrebna dozvola i nadzor i kontrolu spoljno-trgovinskih poslova. Pravo na korišćenje ovih usluga imaju sva pravna i fizička lica, a dozvole za uvoz, tj. izvoz mogu dobiti samo registrovana lica.

Dakle, postoji jasna procedura koju sve domaće firme moraju da ispoštuju pre izvoza. Svako naoružanje i vojnu opremu pre izvoza kontrolišu policija, BIA, VBA, Ministarstvo spoljnih poslova i Ministarstvo odbrane, pa tek onda Ministarstvo trgovine izdaje dozvolu.

Ako se neka zemlja nalazi na tzv. beloj listi, a to znači da nema blokadu UN na uvoz naoružanja i vojne opreme, Srbija će moći da izvozi naoružanje i opremu u tu zemlju. Ako UN obustave izvoz u neku zemlju iz određenih razloga ona neće više biti na toj beloj listi. Tada ni Srbija neće izvoziti naoružanje u tu zemlju. Jasno i nedvosmisleno.

Srbija je prošle godine izvezla vojnu tehniku, oružje i municiju u vrednosti više od 600 miliona dolara, što je oko 14% više nego 2017. godine. Projekcija je da će država od ove delatnosti ove godine zaraditi između 100 i 200 miliona više nego lane. Preduslov za ovakav rezultat jeste nastavak ulaganja i dalji razvoj započetih projekata.

Država je u osam fabrike namenske industrije od 2014. godine do danas uložila više od 130 miliona evra, a dodatnih 50 miliona izdvojeno je za nabavku tehnologije i mašina. Ovaj sektor u Srbiji zapošljava oko 12.000 ljudi, od kojih dobar deo čine i visoko obrazovani stručnjaci.

Prema istraživanju državnog stokholmskog Međunarodnog instituta za istraživanje mira, skraćenica SIPRI, prodaja oružja i vojnih usluga tokom 2017. godine iznosila je u čitavom svetu 398,2 milijarde dolara. Nabrojaću samo neke od najvećih izvoznika: Južna Koreja ima 1,4% učešća, tj. 5.575.000.000; Indija – 7.566.000.000; Izrael 7.964.000.000; Nemačka – 8.362.000.000; Japan – 8.760.000.000; Italija 10.353.000.000 Francuska – 21.104.000.000; Velika Britanija – 35.838.000.000; Rusija – 37.829.000.000; i na prvom mestu SAD sa 57% učešća, tj. 226.974.000.000 dolara.

Srbija je te 2017. godine izvezla vojnu tehniku, oružje i municiju u vrednosti od 498 miliona dolara, što je u odnosu na ukupnu svetsku prodaju oružja i vojnih usluga svega 0,1, 0,2, 0,5%.

Sada se pojavljuje sprska politička opozicija i neke nevladine organizacije da sve to zaustave. Vuk Jeremić je opet pokušao da lansira aferu u Srbiji oko famoznog izvoza oružja, pozivajući se na pisanje inostranih elektronskih medija. Strašno pouzdani podaci. Znači, pozivajući se na pisanje inostranih elektronskih medija.

Za njim to su nastavili Zdravko Ponoš, njegov dugogodišnji bliski saradnik, bivši general, načelnih Generalštaba, školovan uglavnom u inostranstvu i Marinika Tepić, politička preletačica.

Zašto njima smeta izvoz oružja iz Srbije? Zašto se prave da ne znaju ko su glavni igrači izvoznici oružja u svetu? Kako to da Vuk Jeremić, isti onaj političar koji je već umešan u veliku međunarodnu aferu šverca i korupcije priča o tome? Otkud baš da su našli Vuka Jeremića da od svega pokuša da napravi državnu aferu? Da li je to možda Srbija preuzela unosan posao upravo njegovim međunarodnim švercerskim pajtosima? Biće da je to po sredi? Zašto? Zato što ne mogu ponovo da dođu na vlast, da se ponovo vrate u fotelje i nastave da pljačkaju građane Srbije, a to potvrđuju i poslednja istraživanja Javnog mnjenja, što ih čini užasno nervoznim, kao što lepo reče moja koleginica Marija Obradović.

Dakle, ponoviću, apsolutna je laž sve što je potpredsednica stranke Slobode i pravde Marinika Tepić izgovorila u vezi sa navodnom trgovinom oružja. Verovatno su Jeremić, Ponoš i Marinika Tepić nezadovoljni što im ne polazi za rukom da ubede srpsku javnost da je neki tamo Aleksandar Obradović heroj. To je isti onaj, kako ga oni zovu, uzbunjivač, a njegov advokat to negira, koji je punih pet godina snimao i iznosio iz „Krušika“ poverljiva dokumenta i fotografije o poslovanju i predavao ih strancima. Sve je to radio u ime osvete i zarad ličnih interesa jer mu je majka smenjena sa mesta direktora, a danas radi u firmi koja je direktan konkurent „Krušika“.

Toliko o onima kojima smeta napredak Srbije i koji bi hteli da zaustave izvoz vojne tehnike o oružju i municije, kao da je ta privredna grana isključivo rezervisana za neke druge izvoznike i neke druge svetske moćnike.

Smatram da su predloženi zakoni dobri i da treba da ih usvojimo. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem, poštovani kolega.

Poštovani gospodine ministre, poštovani narodni poslanici, pred nama su predlozi zakona koji se odnose, pre svega, na poštanske usluge i na potvrđivanje akata Svetskog poštanskog saveza.

Na putu ka digitalizaciji Srbije koja podrazumeva maksimalno korišćenje informacionih tehnologija u svim oblastima života i rada našeg društva, a posebno u svim oblastima poslovanja, neophodno je usvajanje novih zakonskih rešenja u oblasti pružanja poštanskih usluga sa ciljem ostvarenja većih stepena zaštite, prava korisnika poštanskih usluga i poštanskih operatera, koliko god da ih ima, podizanja bezbednosti poštanskih pošiljki, podsticanju konkurencije na tržištu i, na kraju, usklađivanje sa EU regulativom.

Najznačajnije, po meni, promene odnose se na oblast slanja i prijema pošiljaka i obaveza pošiljaoca, pružaoca poštanskih usluga i primaoca pošiljki. Ovo je veoma važno, ako imamo u vidu vrtoglavi rast i razvoj trgovine elektronskim putem, to jest elektronske trgovine u celom svetu i u Srbiji.

Navešću vam nekoliko činjenica koje govore o tome. Više od 1,8 miliona ljudi u Srbiji prošle godine kupovalo je ili poručivalo robu i usluge elektronskim putem, dok je 73,4% građana koristilo internet. U 2018. godini u Srbiji je 30,9% ljudi koristilo elektronsku trgovinu u odnosu na 2011. godinu kada je bilo 18%. To je veliki pomak. Međutim, oko 45% korisnika interneta nikada nije kupovalo robu na taj način, što govori o tome da, iako elektronska trgovina u Srbiji poslednjih godina beleži rast, ona još nije dovoljno razvijena.

U međunarodnom indeksu digitalne ekonomije i društva Srbija je sa 45 mesta, koje smo zauzimali u 2013. godini, uspela da se popne na 34 mesto. Pored toga, u kategoriji korišćenja interneta naša zemlja je ispred mnogih zemalja u okruženju.

Elektronska trgovina je osvojila svet i pretpostavlja se da će do 2030. godine oko 85% biznisa da se odvija u obliku elektronske trgovine. Recimo, Kina je trenutno najveće tržište kupovine i prodaje elektronskim putem. Više od 40% svetskih transakcija u elektronskom obliku odvija se u toj zemlji. Bitno nam je da u narednom periodu uklonimo sve prepreke koje otežavaju razvoj elektronske trgovine u Srbiji kako bi srpsku privredu uspeli da razvijemo u skladu sa trendovima najvećih svetskih elektronskih tržišta, kao što su, na primer, kinesko ili američko.

Širom sveta onlajn prodavnice svakim danom sve više zamenjuju tradicionalne trgovine. Najbolji pokazatelj uspeha elektronskih prodavnica su posebni trgovački dani, poput tzv. verujem da ste čuli „Dana samaca“ koji je kineskom gigantu „Alibabi“, u samo 24 sata, u jednom danu, doneo promet veći od 30 milijardi dolara.

Međutim, elektronska kupovina u Srbiji još uvek nije usklađena sa zakonima i standardima EU, što pokazuju i česte žalbe na kvalitet isporučenih proizvoda, ali i na prevare. Brojni su slučajevi kada potrošači poruče proizvod koji im nikad ne stigne, kada im nisu saopštena njihova prava, kada ne mogu da reklamiraju proizvod i kada dobiju nešto sasvim drugačije od onoga što su putem onlajn prodavnica ili društvenih mreža poručili. Zato je bitno što ćemo donošenjem ovog Zakona o poštanskim uslugama i usklađivanjem sa evropskim direktivama usaglasiti zakonska rešenja sa zakonodavstvom EU, a poštanske usluge ćemo podići na viši nivo kvaliteta.

Smatram da su ovi predlozi zakona prihvatljivi i da ih možemo i trebamo usvojiti. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Nije loše, rekao bih, da je i preporučljivo da se u svakoj prilici, svakog dana, a obavezno pre svake ovakve diskusije podsećamo činjenice o tome šta smo nasledili od prethodnog režima, a gde se danas nalazimo i kakve smo uspehe postigli. Nije loše, najpre zbog onih koji neosnovano kritikuju svaki potez Aleksandra Vučića, SNS i ove Vlade i negiraju naše rezultate kakve ti žuti lopovi nisu mogli ni da sanjaju čak ni u svojim najlepšim snovima. Rezultate nismo postigli pričom, već teškim mukotrpnim radom, naprezanjima, odricanjima, a pre svega radom danonoćnim, svakodnevnim radom, baš onako kako nas je svojim ličnim primerom učio predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i kako nas svakodnevno i dalje uči.

Dakle, kao što je ministar Siniša Mali ovih dana više puta rekao, nasledili smo po svim merljivim ekonomskim parametrima državu gotovo pred bankrotom, sa razorenom ekonomijom, uništenom privredom, uništenim, ugašenim preduzećima, ogromnim brojem otpuštenih radnika, potpuno zapuštenom infrastrukturom, besperspektivnom sredinom od koje su bežali svi potencijalni investitori, dok su istovremeno džepovi žutih tajkuna i lopova bili puni para.

Kao što reče ministar Siniša Mali, dozvolite da citiram: „Ponosni smo jer smo za kratko vreme uspeli da se iščupamo iz kandži neodgovornog i lopovskog postupanja prema javnim finansijama. Naši rezultati im očigledno smetaju, jer uspeli smo da izađemo iz tog pajtaškog haosa. Sada umesto prazne kase imamo treću godinu zaredom višak u budžetu koji ćemo iskoristiti za povećanje plata i penzija i za kapitalne investicije, a oni su o tome mogli samo da sanjaju. U stvari, diskutabilno je da li su uopšte o tome sanjali, imajući u vidu ono što su ostavili“.

Zato, da svima bude potpuno jasno, naglašavam – već treću godinu zaredom imamo višak u budžetu, višak a ne manjak. Svakom srpskom domaćinu potpuno je jasno da imamo zaradu, da imamo dobitak, a ne gubitak. Samo onima koji su i dalje okupljeni oko žutog tajkuna Dragana Đilasa to nije jasno, ili ne žele da vide. Žalim ih, jer i oni su za žaljenje.

Dakle, ne zadužujemo se u novim kreditima, kao što su to oni nekad radili, obično pred izbore, da bi povećali penzije i kupovali glasove penzionera, već raspolažemo viškom u budžetu, koji smo pošteno zaradili. Taj višak, tu zaradu, taj dobitak mi rebalansom budžeta sada delimo za povećanje plata, povećanje penzija i za kapitalne investicije. Razlika između njih i nas je ogromna, toliko o tome.

Ovih dana posebno me je obradovala vest da je kompanija „Google“ omogućila korišćenje svoje trgovinske platforme „Google Merchant Account“ na „Google Play Store“, tj. „Google“ prodavnici za područje Srbije, čime su otvorena vrata za IT firme iz naše zemlje da mogu širom sveta da ponude i naplaćuju svoje proizvode i servise namenjene za mobilnu telefoniju, prenosne platforme i IKT industriju.

Činjenica na koju moramo biti ponosni je da IKT sektor iz godine u godinu beleži najviši rast izvoza u odnosu na sve grane privrede. Očekuje se da će izvoz IKT proizvoda u 2019. godini dostići 1,5 milijardu evra. Tome su svakako doprineli posebni podsticaji za ulaganje u razvoj intelektualne svojine, tako što se profit od prihoda od intelektualne svojine oporezuje po poreskoj stopi od 3%, umesto standardnih 15%. Ove mere i podsticaji koji su na snazi od 1. januara ove godine za rezultat imaju činjenicu da je Srbija na taj način bez dileme postala jedna od najkonkurentnijih zemalja u toj oblasti.

Donošenjem ovih zakona o kojima danas raspravljamo dodatno ćemo pospešiti porast investicija u najprofitabilniju i najbrže rastuću izvoznu delatnost u Srbiji, kao što je IKT sektor, a time povećati izvoz roba i usluga, a to je najbolji način sveukupnog privrednog rasta i podizanja društvenog standarda na viši nivo, što će osetiti svi slojevi društva i stanovništva.

Naravno, kao što neko od prethodnih govornika reče, volim i ja i ajvar i kajmak i čvarke i peglanu kobasicu i vino i rakiju i svu zdravu srpsku hranu i ponosim se njome. Radujem se što se donošenjem ovih zakona otvara dodatna mogućnost da investitori počnu da ulažu, recimo, i u proizvodnju i promet naše zdrave hrane i pića, ako u tome vide šansu, a to će svakako moći preko otvorenih ili alternativnih investicionih fondova.

Smatram da su predloženi zakoni, Zakon o otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom i Zakon o alternativnim investicionim fondovima, prihvatljivi i predlažem da ih usvojimo. Time ćemo obezbediti intenzivnije trgovanje, kao i pružanje veće sigurnosti stranim investitorima, dok će domaće tržište biti atraktivnije za strana ulaganja. Obezbedićemo uslove koji mogu da privuku veći broj učesnika na tržištu, ali obezbedićemo i bolji pristup dodatnim, odnosno alternativnim izvorima finansiranja za mikro, mala i srednja preduzeća. Istovremeno, u smislu dalje harmonizacije domaćih propisa sa propisima EU, ispunićemo obaveze u okviru pregovaračkog poglavlja 9, koje se odnosi na finansijske usluge.

Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita, predloženim izmenama i dopunama uvodimo pristup koji je pravedniji i dominantniji u međunarodnoj praksi i regulativi. To je moguće uraditi danas, a nije bilo moguće radnije, jer tek sada kada smo stvorili stabilan finansijski sistem možemo i naš sistem osiguranja depozita dodatno uskladiti sa međunarodnom praksom i standardima, ali i sa pravnim tekovinama EU.

Smatram da je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita takođe prihvatljiv i predlažem da ga usvojimo. Zahvaljujem vam se na pažnji.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o kontroli državne pomoći, koji treba da dodelu državne pomoći učini transparentnijom, da pojača efikasnost kontrole, a da sve nejasnoće koje su do sada postojale potpuno otkloni.

Kada usvojimo ovaj zakon, ispunićemo jedno od merila za otvaranje pregovaračkog Poglavlja 8, koje se odnosi na politiku konkurencije, a to je uslov za dobijanje pozitivne ocene u godišnjem izveštaju Evropske komisije.

Pored ovoga, stvaramo uslove da Komisija za kontrolu državne pomoći postane operativno nezavisna. U Predlogu zakona jasno su precizirane situacije koje ne predstavljaju državnu pomoć i pobrojani instrumenti dodele državne pomoći, a predlaže se i uvođenje registra državne pomoći.

Komisija za kontrolu državne pomoći steći će status pravnog lica, raspolagati sopstvenim budžetom i za svoj rad odgovarati Narodnoj skupštini. Ona će sprovoditi analize dodeljene državne pomoći i sačinjavaće godišnje izveštaje o dodeljenoj pomoći. Ova komisija će imati pravo da kazni korisnika pomoći, ako ne bude postupio po njihovom nalogu, moći će da zabrani dodelu državne pomoći ukoliko oceni da je neusklađena, ali će moći i da naloži povraćaj već dodeljenih sredstava, a propisana je i jasna zastarelost povraćaja državne pomoći i to tek po isteku perioda od 10 godina, počev od dana dodele državne pomoći.

Smatram da je Predlog zakona o kontroli državne pomoći prihvatljiv i predlažem da ga usvojimo.

Pred nama su i predlozi Zakona o računovodstvu i Zakona o reviziji, koji imaju zajednički cilj, a to je podizanje nivoa kvaliteta finansijskog izveštavanja u Republici Srbiji, kao jednog od preduslova za stvaranje boljeg poslovnog ambijenta u zemlji i za podsticaje razvoju u domaće privrede, kao i za privlačenje potencijalnih stranih investicija.

Pravna lica, odnosno preduzetnici koji pružaju računovodstvene usluge će biti u obavezi da u roku od tri godine od dana stupanja na snagu ovog Zakona o računovodstvu usklade svoje poslovanje sa odredbama zakona.

Svi će biti u obavezi, počev od 1. januara 2022. godine, da fakture, kao računovodstvene isprave, izdaju isključivo u elektronskom obliku. Pojednostaviće se procedura i izdavanje faktura i skratiti vreme neophodno za obavljanje ovih poslova, a biće obezbeđen i brži povraćaj PDV-a.

Prilikom sastavljanja redovnih godišnjih finansijskih izveštaja različite kategorije pravnih lica moći će da primenjuju međunarodne standarde finansijskog izveštavanja, što će uticati na dodatno smanjenje troškova pravnim licima u vezi sa finansijskim izveštavanjem i lakše poslovanje, a njihovi finansijski izveštaji moći će da budu transparentniji i pouzdaniji.

Značajno je da će izmenama Zakona o računovodstvu biti prihvaćene i preporuke MANIVAL-a, u smislu zabrane krivično osuđivanim pravnim i fizičkim licima i njihovim povezanim licima da budu osnivači i vlasnici pravnih lica i preduzetnika koji se bave pružanjem računovodstvenih usluga. MANIVAL je komitet Saveta Evrope koji okuplja eksperte koji procenjuju usklađenost država članica sa svim relevantnim međunarodnim standardima za borbu protiv pranja novca i finansiranje terorizma.

Smatram da je i ovaj predlog zakona, Predlog zakona o računovodstvu, prihvatljiv i predlažem da ga usvojimo.

U Predlogu zakona o reviziji jedna od najvažnijih izmena je da se u okviru jedne institucije, Komisije za hartije od vrednosti, objedinjuju dve nadležnosti, prvo, kontrola kvaliteta nad radom revizorske struke i drugo, javni nadzor nad obavljanjem revizije. Do sada se kontrola kvaliteta rada revizora odvijala u tri institucije - komori ovlašćenih revizora, Odboru za javni nadzor nad obavljanjem revizije i Ministarstvu finansija. Od sada će proces od početka kontrole kvaliteta rada revizora do krajnjeg rezultata biti kraći nego što je to bio slučaj do sada.

Ovakvo objedinjavanje je u skladu sa najboljom praksom i zahtevima EU regulative.

Smatram da je i ovaj predlog zakona, Predlog zakona o reviziji prihvatljiv i takođe, predlažem da ga usvojimo. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, podržavam Predlog zakona o izmenama Zakona o visokom obrazovanju kojim ćemo studentima, starim studentima produžiti pravo da nastave svoje studije i u narednim godinama.

Podržavam zato što će korist od donošenja ovog zakona biti daleko veća i značajnija, a da nismo doneli zakon, to jest kada ga ne bismo doneli, onda bi nepravda bila ogromna.

Takođe, podržavam inicijativu da ministar prosvete da preporuku univerzitetima, fakultetima, tj. visokoškolskim ustanovama i studentima koji polažu po bolonjskom sistemu školovanja, da se takođe omogući, tj. produže rokovi i omogući dalji nastavak školovanja iz jednostavnog razloga, da sada oni ne bi bili u neravnopravnom položaju u odnosu na stare studente.

Podržavam predsednicu Vlade Srbije Anu Brnabić u stavu da ne ispuni zahteve grupe studenata koji blokiraju Rektorat Beogradskog univerziteta sa nekim političkim zahtevima. Znači, podržavam je da ne ispuni te njihove zahtev jer smena ministra finansija svakako nije studentski zahtev. To je isključivo politički zahtev.

Na žalost, ta grupa studenata podlegla je pritiscima i političkoj manipulaciji, pre svega od onih koji su ih danima unazad predvodili u šetnjama i protestima beogradskim ulicama, podlegli su pritiscima i uticaju Sergeja Trifunovića, Jove Bakića, Boška Obradovića. Žalim te ljude, žalim te mlade studente. Mislim da grdno greše.

Samo nekoliko dana pre tog njihovog upada i blokiranja Rektorata ovde ispred Narodne skupštine Republike Srbije mi smo imali jedan divan događaj, promociju mladih oficira, najmlađih oficira Vojske Srbije, gde je 160 najmlađih oficira promovisano u čin potporučnika. To su do tog dana, do tog događaja sve bili studenti Univerziteta odbrane, studenti Vojne akademije, tj. Medicinskog fakulteta VMA i tog dana su promovisani, postali su oficiri, promovisani su u čin potporučnika.

Ponos Srbije. Šta drugo reći. Najlepši deo Srbije. Svi drugi studenti treba da se ugledaju na njih, na njihov marljiv rad i na njihovu odgovornost. Zamislite, ako možete da zamislite da je grupa tih studenata Univerziteta odbrane se okupila i zauzela recimo Rektorat Univerziteta odbrane, ili recimo da su zauzeli VMA. Imaju neke svoje uslove. Da li uopšte možete da zamislite tako nešto? I da ne idemo dalje u pretpostavke.

Mislim da ovi studenti koji su blokirali Rektorat Beogradskog univerziteta grdno greše, da treba da napuste prostorije Rektorata i omoguće rad rektoru i ostalom zaposlenom osoblju.

Ministre mislim da bi onaj primer, poštovani gospodine ministre, mislim da bi onaj primer koji je Ekonomski fakultet Univerziteta u Nišu napravio kada je omogućio svojim starim studentima, jednom organizovanom akcijom da polože određeni broj ispita i da dođu do diploma, mogao da bude dobar primer za čitavo naše visokoškolstvo. Mislim da bi, eto, na sličan način trebalo da se organizuju i drugi univerziteti.

Svakako ću podržati ove vaše predloge zakona, jer su dobri, i pozivam sve ostale narodne poslanike da, takođe, podrže ove predloge zakona. Hvala.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, pokušaću da diskusiju vratim na današnju temu.

Srbija je u poslednjih nekoliko godina sa dolaskom SNS na vlast od 2012. godine, pa na ovamo, ponovo postala normalna, uređena zemlja sa visokim stepenom privrednog i ekonomskog rasta. Nije to bilo nimalo lako.

To smo postigli teškim i mukotrpnim radom, veoma često i odricanjima, ali pre svega velikom mudrošću, intelektualnim naporima i znanjem aktuelnog predsednika države, Aleksandra Vučića i SNS, tj. određenog kruga ljudi iz te stranke.

Ali, pre svega, velikom mudrošću, intelektualnim naporima i znanjem aktuelnog predsednika države Aleksandra Vučića i SNS, tj. određenog broja kruga ljudi iz te stranke, a pre svega, znanjem, mudrošću i istrajnošću predsednika Vučića. U takvoj uređenoj državi normalno je i vreme je da sada malo poradimo i preduzmemo mere i na zaštiti intelektualne svojine, autorskih i srodnih prava.

Usklađivanjem našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU u ovoj oblasti mi već postajemo deo porodice, zemalja u kojima je na jedinstven način, gotovo isti, se uređuju i štite intelektualna svojina, autorska i srodna prava.

Danas razgovaramo ovde o tri zakona, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o patentima, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o autorskim i srodnim pravima i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti topografija poluprovodničkih proizvoda, koje nam je podnela Vlada Srbije.

Na sednici Odbora za evropske integracije, podržali smo, sednicu Odbora smo imali prekjuče, podržali smo većinom glasova ove predloge zakona, ali je bilo i burne rasprave oko nekih tumačenja pojedinih termina i odredbi ovih zakona, pa se nadam da ćemo možda amandmanima u raspravi u načelima doći do toga da te različitosti o tumačenjima svedemo na minimum.

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o autorskim i srodnim pravima, pre svega, definiše autorska prava, ali se nismo složili oko nekih termina vezano za izmenu člana 47. koji se odnosi na autorska prava računarskih programa, pre svega po pitanju umnožavanja računarskih programa, ali i po pitanju prava na otklanjanje grešaka.

Međutim, neću se ja danas zadržavati na detalje, ostaviću to kada budemo razgovarali o amandmanima, ali da bi sve bilo jasno, pošto je čitav zakon pun stručnih termina, objašnjenja i formulacija, ja ću prevesti na politički jezik zašto je veoma bitno da štitimo tu intelektualnu svojinu, zašto je veoma bitno da autorska i srodna prava zaštitimo.

Slikovito ću to prevesti, jer normalno, svakom Srbinu je politika potpuno jasna, razumemo se u politiku i o fudbalu, pa evo, kako to otprilike izgleda. Dolaskom SNS na vlast država je ponovo stala na noge, pokrenula je privredu, privukla je investicije, zaposlila ljude, otvorila nove fabrike, izgradili smo nove puteve, mostove, napunili budžete, napunili državnu kasu, kase gradova i to pre svega zahvaljujući znanju, umeću i mudrošću, Aleksandra Vučića.

I, ako je to određeni politički kapital, jer je stečen upravo njegovom mudrošću, njegovim znanjem, njegovim vođstvom SNS i ostalih okupljenih stranaka oko SNS u koaliciju, sada se pojavljuje nekakva opozicija koja mogu reći na jedan političko piratski način želi mimo izbora, mimo volje naroda na nelegalan način da dođe na vlasti, jer su im sada te državne kase veoma privlačne, ima tu mnogo novca, oni smatraju da oni mogu sada opet uspešno da upravljaju itd.

Mislim, pre svega na Dragana Đilasa, koji se obogatio dok je bio na vlasti, dok je država propadala, rekao bih nezakonitim uticajem moći i drugim malverzacijama, ali mislim i na sve one koji su okupljeni oko njega, dakle, narodski što bi rekli, ni luk jeli ni luk mirisali, sada opet hoće do pune državne kase. Žele da troše to što nisu zaradili, žele da se opet obogate pljačkajući državni novac zarađen zahvaljujući znanju, umeću i mudrošću Aleksandra Vučića.

Tako se jedan Đilasov pulen, Boško Obradović, setio kako da političkom piraterijom dođe do političkog kapitala koji u stvari intelektualna svojina, eto to možemo baš tako nazvati, upravo Aleksandra Vučića iz SNS. On se setio, taj politički šarlatan, da formiranjem prelazne Vlade bez izbora, bez volje građana, bez narodne volje ponovo dođe na vlast, tj. on možda i prvi put. Kao onaj čuveni lik, setićete se svi, iz humorističko satiričke tv serije „Bela Lađa“, onaj čuveni, nama dobro poznati i omiljeni Srećko Šojić, koji je kada mu se ukazala šansa da postane ministar, prihvatio da bude i ministar bez portfelja, kako on kaže ministar bez fotelje. Kao objašnjenje je dao, kaže – ne treba meni pun mandat, može i pola ali sa puni kapaciteti. Tada Srećko Šojić, a danas Boško Obradović.

Naravno, ne preza taj Boško Obradović ni da u pomoć pozove strane ambasadore, razne emisare i belosvetske mešetare. Ne preza Boško ni da ovde uveze makedonski scenario, ako mu to ide u korist ili da radi u interesu Prištine, Haradinaja, Tačija, ali protiv svog naroda, da neredima i haosom dođe na vlast, da se dokopa državnih kasa političkom piraterijom bez izbora, mimo volje naroda. Šta onda takvim ljudima normalan Srbin, normalan domaćin, normalan čovek drugo da kaže osim – sikter more, kao što im je predsednik Vučić i odgovorio.

Poštovani gospodine ministre, poštovani poslanici, podržavam ove predloge zakona i glasaću za njih. Hvala vam na pažnji.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, podržavam Predlog zakona o dualnom modelu studija u visokom obrazovanju, koji je podnela Vlada Republike Srbije koju čini koalicija okupljena oko SNS, a na čijem čelu je predsednik Aleksandar Vučić. Da ne bi ponovo bilo primedbi zašto i ovom prilikom spominjemo predsednika Vučića, reći ću – to je zato što je upravo on prvi izneo ideju o dualnom obrazovanju i o celoživotnom obrazovanju još pre nekoliko godina.

Dakle, ovaj zakon čiji nam predlog podnosi Vlada Republike Srbije na čelu sa premijerkom Anom Brnabić i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja koji uspešno vodite vi, gospodine ministre, i zahvalan sam vam na tome, čestitam, u saradnji sa privrednicima i poslodavcima, tj. tržištem rada je savremen zakon koji je okrenut pre svega budućnosti. Dakle, radi se o Predlogu zakona o dualnom modelu studija u visokom obrazovanju koji treba da uredi ovu oblast obrazovanja i da ovaj model studija obezbedi deficitarne kadrove na tržištu rada, u budućnosti stvorivši visoko obrazovane, stručno specijalizovane i pre svega osposobljene pojedince.

Ovaj zakon donosimo upravo sada, u periodu privrednog i ekonomskog oporavka i rasta Srbije, kada je u zemlji zahvaljujući pre svega Aleksandru Vučiću i SNS otvoreno više fabrika, pokrenuto više investicija nego u prethodnih 30 godina. Sada kada na tržištu rada počinje da se oseća nedostatak visoko obrazovanih kadrova u određenim strukama, i sami vidimo da smo učinili ogroman pomak po pitanju suzbijanja nezaposlenosti, tj. u zapošljavanju mladih ljudi. Sada kada srednjoškolci završavaju školovanje po dualnom sistemu obrazovanja upravo je vreme i za ovaj zakon.

Zakon predviđa da se studentima omogući i ponudi dualni sistem učenja kroz rad, a kasnije i rad uz učenje, tako što bi se organizovao dualni model studija u visokom obrazovanju gde bi aktivna nastava u visokoškolskim ustanovama, misli se na predavanja, vežbe i druge oblike aktivne nastave, bila zastupljena najmanje sa 450 časova godišnje, tj. negde oko 60 radnih dana, a učenje kroz rad kod poslodavca takođe sa najmanje 450 časova, tj. oko 60 radnih dana godišnje, prosečno na nivou celog studijskog programa, a nakon studija da im se omogući tzv. celoživotno obrazovanje uz rad.

Zašto je to značajno? To je značajno zbog stvaranja kompetentnih visoko obrazovanih i osposobljenih kadrova, u skladu sa potrebama tržišta rada, povećanja konkurentnosti privrede Srbije u smislu privlačenja i dovođenja stranih investicija, omogućavanja lakšeg zapošljavanja stručno osposobljenih kadrova, omogućavanja daljeg obrazovanja i osposobljavanja kroz celoživotno učenje, podsticanja profesionalnog i karijernog razvoja svakog pojedinca i zbog opšteg društvenog razvoja.

Šta posebno karakteriše ovaj zakon? Rekao bih, dva principa. Prvo, to je princip dobrovoljnosti, kako za visokoobrazovne ustanove, tako i za studente, ali i za poslodavce. Objasniću. Visokoobrazovne ustanove će doborovoljno prihvatiti ovaj model studija, u zavisnosti od njihovih mogućnosti, kadrovskih potencijala i interesa. Studenti će se takođe dobrovoljno opredeljivati da li će studirati na tradicionalan način ili će se opredeliti za ovaj dualni model obrazovanja. Za poslodavce to znači da se opredele da li će učestvovati u ovom dualnom sistemu obrazovanja i da li će im takvi kadrovi biti potrebni ili ne.

Drugi princip je princip konkurentnosti, kako za visokoobrazovne ustanove, tako za studente i za poslodavce. Visokoobrazovne ustanove će biti, po mom mišljenju, daleko konkurentnije na tržištu obrazovanja, studenti će biti daleko konkurentniji na tržištu rada, a poslodavci će svakako biti konkurentniji na ekonomskom tržištu jer će imati visoko obrazovane ljude, onakve kakvi su im potrebni.

Sada bih, gospodine ministre, ako dozvolite, molim vas za malo pažnje, postavio jedno pitanje vama. Pitam vas – da li su predlagači predvideli i mogućnost da poslodavac ponudi visokoškolskoj ustanovi i studentu da se deo onih predviđenih 450 časova godišnje učenja kroz rad, dakle, jedan deo, planira i realizuje na mestu koje se nalazi npr. van Republike Srbije, u inostranstvu, negde gde poslodavac ima već svoju fabriku, predstavništvo ili sedište, ako poslodavac to ponudi i za to obezbedi sve potrebne uslove?

Na primer, ako je poslodavac proizvođač automobila, ima svoju fabriku u inostranstvu i već razvijeno istraživanje i proizvodnju električnih i hibridnih automobila ali želi da investira u toj oblasti i u Srbiji, da otvori i ovde takvu fabriku, pa su mu potrebni visokoobrazovni stručno specijalizovani i osposobljeni kadrovi za budućnost. On, na primer, predlaže da u saradnji sa visokoobrazovnom ustanovom se omogući učenje kroz rad određenom broju studenata u toj svojoj fabrici u inostranstvu, na primer u Češkoj ili Slovačkoj. Da li će to biti moguće? Ako ste predvideli to, dobro je, ako niste predvideli molim vas da i predlažem vam da o tome razmislite, kako bismo otišli i korak dalje. Hvala.

Zahvaljujem.

Samo kratko, pretpostavljam da to može i podzakonskim aktima još preciznije da se reguliše i zahvalan sam vam na odgovoru, jer smatram da živimo u tako brzom vremenu da je nemoguće više čekati da neko završi studije za šest, sedam, osam, deset i dvanaest, a možda i više godina, sve ovo mora brže da se radi i da se u okviru onih četiri do pet godina završi i teorija i praksa. Život ide brzo, ide dalje. Moramo to da pratimo. Hvala vam. Živeli.

Naravno, pridružujem se osudi jednog nenormalnog ponašanja na Tviteru i ostalim društvenim mrežama.

Osuđujem svakako pretnje koje su upućene bilo kome, u ovom slučaju deci predsednika Republike SrbijeAleksandra Vučića.

Osuđujem i zahtevam od nadležnih organa da odgovorne i inspiratore privedu pravdi.

Inspiratore ne treba tražiti daleko. Pogledajte samo kako se ponašaju tzv. lideri jednog dela opozicije. Pogledajte ponašanje Sergeja Trifunovića, njegove javne istupe, pogledajte ponašanje Boška Obradovića, pa ćete odmah videti ko inspiriše ovakve anonimuse, bolesne ljude da se ovako ponašaju. Hvala.

Zahvaljujem.

Predsednice, poštovani gospodine ministre, poštovani narodni poslanici, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti je odavno dostupan javnosti na sajtu Narodne skupštine Republike Srbije. On se odavno nalazi kao predlog i mogao je svako da ga vidi.

Dakle, taj zakon koji se odnosi na projekat izgradnje stanova pripadnika snaga bezbednosti donosi dve veoma značajne novine. Veoma značajne posebno za onaj deo javnosti koji je direktno ili indirektno zainteresovan za taj projekat tj. za izgradnju i za kupovinu stanova.

Dve stvari su izazvale posebno interesovanje, a to je sledeće. Pored dosadašnjih pripadnika snaga bezbednosti, a to su bili pripadnici Ministarstva odbrane, Vojske Srbije, MUP, BIA i Ministarstva pravde – Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, ovim predlogom zakona krug onih koji imaju pravo da kupe stan iz ovog projekta proširen je na borce, porodice palih boraca, ratne vojne invalide i mirnodopske vojne invalide. Ovo proširenje je prihvaćeno u javnosti kao veoma dobro i na taj deo gotovo da niko nema nikakvih primedbi.

Druga značajna stvar, koju je doneo ovaj Predlog zakona, je prioritet za kupovinu stana na teritoriji grada Beograda. U Predlogu zakona u članu 3. Predloga zakona koji se odnosi na član 5. Unet je jedan novi treći stav koji kaže – prioritet za kupovinu stana pod povoljnijim uslovima na teritoriji grada Beograda ima zaposleni pripadnik snaga bezbednosti kome je mesto zaposlenja na teritoriji grada Beograda. Ovaj stav je izazvao veliko interesovanje, posebno kod onih pripadnika snaga bezbednosti koji su penziju stekli u organima snaga bezbednosti i jednu nedoumicu zato što tek u članu 9. ovog Predloga zakona stoji sledeće – drugi pripadnici snaga bezbednosti u smislu ovog zakona prioritet za kupovinu stana pod povoljnijim uslovima ostvaruju ukoliko imaju prebivalište na teritoriji grada Beograda na dan stupanja na snagu ovog zakona.

Mnogima od njih, a neku su me pozvali lično telefonom, razgovarali smo o ovome, nije bilo potpuno jasno, nisu bili potpuno sigurni da li se prioritet, koji je naveden u stavu 3. trećeg člana Predloga ovog zakona, a odnosi se na član 5. zakona, dakle, prioritet za kupovinu stana pod povoljnijim uslovima na teritoriji grada Beograda, ima zaposleni pripadnik snaga bezbednosti kome je mesto zaposlenja na teritoriji grada Beograda. Pitali su me - u odnosu na koga je taj prioritet? Nije im bilo jasno da li se prioritet odnosi na nekoga posebno, npr. prioritet zaposlenih u odnosu na penzionisane ili nešto drugo.

Zbog toga sam ja, da bi razjasnili ovu situaciju, podneo amandman gde sam u amandmanu napisao sledeće i predložio – u članu 3. Predloga zakona stav 3. menja se i glasi, ja sam faktički spojio ovo što stoji u stavu 3. i ono što stoji u članu 9. Predloga zakona, pa sam napisao – prioritet za kupovinu stana pod povoljnijim uslovima na teritoriji grada Beograda ima zaposleni pripadnik snaga bezbednosti kome je mesto zaposlenja na teritoriji grada Beograda, kao i drugi pripadnik snaga bezbednosti u smislu ovog zakona, to je ovaj deo koji dođe u članu 9, koji ima prebivalište na teritoriji grada Beograda na dan stupanja na snagu ovog zakona.

Cilj ovog mog amandmana je bio da se omogući jednak tretman ili bar da se razjasni, potpuno jednak tretman svih pripadnika snaga bezbednosti u smislu ovog zakona, bez obzira da li su zaposleni ili penzioneri, čime bi se izbeglo da penzionisani pripadnici snaga bezbednosti sa višegodišnjim, pa i višedecenijskim stažom čekanja na trajno rešenje stambene potrebe budu u podređenom položaju u odnosu na zaposlene pripadnike snaga bezbednosti koji imaju minimalni radni staž i minimalni staž čekanja na rešavanje stambene potrebe.

Sve je ovo, normalno, kako ne bismo došli u situaciju da lice koje je tek zaposleno kao pripadnik snaga bezbednosti sa minimalnim radnim stažom, pa čak i odmah nakon zaposlenja bude u prednosti, u prioritetu u odnosu na sve koji su u penziju otišli bez trajno rešene stambene potrebe iako su na to čekali više godina, pa čak i nekoliko decenija.

Ne bi bilo u redu da svaki novozaposleni pripadnik snaga bezbednosti bude u prednosti u odnosu na one koji su čitav radni vek proveli čekajući da reše stambene potrebe.

Odgovor na ovaj moj amandman me je, mogu reći, zadovoljio. Od Vlade sam dobio sledeći odgovor – amandman se ne prihvata budući da je članom 9. Predloga zakona već propisano da drugi pripadnik snaga bezbednosti, u smislu ovog zakona, prioritet za kupovinu stana pod povoljnim uslovima ostvaruje ukoliko ima prebivalište na teritoriji grada Beograda na dan stupanja na snagu ovog zakona. Evo objašnjenja - zbog potrebe poštovanja metodoloških pravila za izradu zakona i podzakonskih akata ova odredba je normirana kao prelazna odredba. Znači, to je stavljeno u posebno u članu 9. Ovo je meni, a i ostalim pripadnicima snaga bezbednosti, penzionisanim pre svega, bilo važno zbog, eventualnog, budućeg zahteva da se izvrši autentično tumačenje koje će, možda, biti potrebno sutra, ako dođe do nekog spora.

Sada je i meni potpuno jasno da ne postoji prioritet zaposlenih u odnosu na penzionisane pripadnike snaga bezbednosti, već zaposlih u odnosu na mesto zaposlenja. Pošto se radi o stanovima ne teritoriji grada Beograda, normalno je i u redu je da prioritet imaju oni koji rade u Beogradu. Ako se radi o stanovima koji su u Nišu, prioritet će imati oni koji rade u Nišu. U Kraljevu itd. Znači, tamo gde pripadnik snaga bezbednosti radi, tu treba i da kupuje stan i to je sasvim u redu.

Što se tiče penzionisanih, za njih je bitno da im je mesto prebivališta na dan donošenja ovog zakona u Beogradu, tj. u gradu gde će konkurisati za stanove.

Ovo je, na kraju ću reći, veoma bitno i ovakvo objašnjenje otklanja sve nedoumice i meni je u suštini to i bio cilj kada sam podneo amandman. Hvala vam na pažnji.

Zahvaljujem se.

Poštovani narodni poslanici, ovaj amandman ne treba da prihvatimo. Ovaj amandman kaže da član 9. Predloga zakona treba da se briše, a član 9. Predloga zakona glasi: "Drugi pripadnici snaga bezbednosti u smislu ovog zakona prioritet za kupovinu stana pod povoljnijim uslovima ostvaruju ukoliko imaju prebivalište na teritoriji grada Beograda na dan stupanja na snagu ovog zakona".

Isto kao što stav 3. u članu 3. Predloga ovog zakona kaže ko ima prioritet u odnosu na zaposlene, tako ovaj član 9. kaže ko ima prioritet u odnosu na druge pripadnike snaga bezbednosti, misleći, pre svega, na penzionere i nezaposlene.

Ako neko od onih koji nisu zaposleni u snagama bezbednosti, a ima pravo da konkuriše za kupovinu ovog stana, živi već u nekom gradu, ne bi bilo dobro da mi ovim predlogom zakona sada te takve ljude nateramo na neke migracije, hajdemo sad svi za Beograd. Mislim da ideja nije to. To je jedna stvar.

Druga stvar, moram da skrenem pažnju na sledeće. Jedan od prethodnih govornika, biću konkretan, Sreto Perić, je nama zamerio, moram tako, nama zamerio zašto previše hvalimo predsednika Aleksandra Vučića kao nekoga ko je pokrenuo ovaj projekat za izgradnju stanova za snage bezbednosti. Pa, koga da hvalimo? Koga? Da nećemo da hvalimo slučajno Slobodana Miloševića, možda Vojislava Koštunicu, Natašu Mićić, i ona je neko vreme bila predsednik, koga, Borisa Tadića? Nažalost, ne možemo ni Tomislava Nikolića. Aleksandar Vučić je pokrenuo ovaj projekat. Da nije bilo njega, ovog projekta ne bi bilo. Normalno da ćemo ga hvaliti. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dve najbitnije novine koje donosi ovaj Predlog zakona o izmenama zakona koji smo već doneli ranije su sledeće, što se proširuje krug onih koji će imati pravo da otkupe stan koji će biti izgrađen po povoljnim uslovima i druga stvar i mislim da je to potpuno opravdano i SNS, što se vidi iz diskusija, je za to da i svi borci, članovi domaćinstva palog borca, ratni ali i mirnodopski vojni invalidi imaju to pravo.

Druga stvar je to što se prioritet reguliše, ko će imati pravo na teritoriji Grada Beograda da kupi te stanove. Prvenstveno će to moći da budu oni koji su zaposleni i oni koji imaju mesto prebivališta kao penzionisani itd, na teritoriji Grada Beograda, što je po meni pravedno. Moći će i ostali, ali ne u prioritetu.

Hvala. Za sada toliko.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, poštovani poslanici, danas kada govorimo o Predlogu zakona o trgovini i predlogu zakona o robnim berzama i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskoj trgovini, u mislima su mi malinari, hladnjačari, u mislima mi je video snimak nesrećnog seljaka koji motornom testerom seče stabla svog voćnjaka i mnogo sličnih primera.

Problemi koji muče proizvođače su kako da prodaju svoje proizvode po adekvatnoj ceni, kako da naplate svoj rad i troškove. Istovremeno, problemi koji muče potrošače, tj. kupce, su kako da zadovolje svoje potrebe po najnižoj ceni. Između jednih i drugih nalaze se trgovci sa svojim problemima kako da zadovolje i proizvođače i potrošače.

Dok razmišljam o onim malinarima i proizvođačima voća, setim se da je u centralnoj Srbiji, koja je inače voćarska regija, da su postojale firme za preradu voća, kao što su „Šapčanka“ iz Šapca, „Crvena zvezda“ iz Kragujevca, „Srbijanka“ iz Valjeva, „Borac“ iz Petrovca na Mlavi, „Budimka“ iz Požege. Tada su poljoprivrednici veliki deo svojih proizvoda preko njih plasirali, a ostatak je išao na pijace ili u izvoz, kada se govori o svežem voću.

Međutim, privatizacijom su uništeni i prerađivački sistemi, pa su zbog toga domaći proizvođači na velikim mukama. Često se dešava i da dobar deo tih proizvoda ne može da se plasira u svežem stanju kao prva klasa, već kao četvrta ili peta klasa, koja je ranije završavala u preradi u velikim sistemima.

Podsetimo se ko je izvršio tu privatizaciju, tu kriminalnu privatizaciju. Ko je uništio „Srbijanku“ iz Valjeva, „Šapčanku“ iz Šapca, „Crvenu Zvezdu“ iz Kragujevca, „Budimku“ iz Požege, „Borac“ iz Petrovca na Mlavi itd? Upravo oni koji su danas ljuti protivnici svih uspeha koje postiže ova vlasti.

Trgovina je samostalna privredna delatnost koja se bavi prometom robe, posredovanjem između proizvođača i potrošača i bez obzira da li su trgovinska preduzeća vlasnici robe koju distribuiraju ili ne. Trgovina nije jedini učesnik robnog prometa, pored nje u tom robnom prometu su i proizvođači i potrošači. Međutim, tu ne postoje dobri i loši momci kao u nekim vestern filmovima, već svako štiti svoje interese.

Trgovina ima zadatak da obezbedi robu pravim korisnicima, u pravo vreme, na pravom mestu, po prihvatljivoj ceni i u pravoj količini. Ona proizvođačima omogućava ili olakšava prodaju, a potrošačima obezbeđuje zadovoljenje potreba. Trgovina je veština razmene robe u novac. Trgovina je umetnost zadovoljenja potreba obe strane i proizvođača i potrošača.

Trgovina, međutim, obavlja i niz dodatnih funkcija, kao što su ekspedicija robe, transport, skladištenje te robe, čuvanje, sortiranje, oplemenjivanje, pakovanje, uvećanje vrednosti te robe itd.

Srpska napredna stranka, predvođena predsednikom Aleksandrom Vučićem, kao neko ko se domaćinski i odgovorno odnosi prema svim problemima, želi da u ovoj oblasti, u oblasti trgovine, uvede red i stvori uslove za eliminisanje sive ekonomije i unapređenje poslovanja svih učesnika robnog prometa i proizvođača i potrošača, ali i trgovaca. Zato vas pozivam da usvojimo predložene zakone. Hvala.