Zahvaljujem, predsedavajući.

U svom prethodnom izlaganju istakao sam činjenicu da visina penzija nije stečeno pravo, već promenjiva ekonomska kategorija koja zavisi od ekonomske snage društva. Dakle, ponoviću opet, penzije jesu stečeno pravo i niko ih ne može ukinuti ili umanjiti, ali visina penzija nije stečeno pravo, već promenljiva ekonomska kategorija koja zavisi od ekonomske moći i snage društva, snage njene privrede, broja i odnosa zaposlenih prema penzionerima.

Znači, sve neistinite i zlonamerne priče i insinuacije koje smo i ovde mogli da čujemo, da su nekome, citiraću, uzete penzije i da one treba da se vrate tome kome su uzete padaju u vodu. Nikome penzije nisu uzete, da bi morale da se vrate, već su u skladu sa Zakonom o privremenom utvrđivanju načina isplate penzija penzije morale privremeno biti svedene na opravdani nivo, sve do stvaranja ekonomskih uslova koji će omogućiti da se penzije finansiraju iz realnih izvora, na osnovu vidljivih ekonomskih rezultata.

Danas, posle četiri godine, ti uslovi su zahvaljujući pre svega Aleksandru Vučiću i njegovoj mudroj politici konačno stvoreni, ekonomija je vidljivo jača, otvaraju se nove fabrike i sve je veći broj zaposlenih radnika. Takva povoljna kretanja omogućila su da se bolje i redovnije pune kako Fond PIO, ali i budžet, pa se iz realnih izvora danas penzije mogu čak i povećavati. Razlika je, dakle, drastična, što bi rekli neki glumci, između onog žutog vremena, kada su se podizali krediti za isplatu penzija, sa visokim kamatama, i ovog našeg naprednjačkog Vučićevog, kada se penzije isplaćuju iz realnih izvora. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Poznato je da je odnos broja penzionera i zaposlenih u Srbiji poslednjih godina bio gotovo izjednačen i da je prema podacima Fonda PIO u 2017. godini taj odnos bio 1 prema 1,5. To je značilo da svaka tri zaposlena radnika moraju da izdvajaju iz svojih bruto plata doprinose za čak dva penzionera. Ovakav odnos broja penzionera i zaposlenih svakako nije mogao da obezbedi da se iz doprinosa zaposlenih za penzijsko i invalidsko osiguranje, kao jednog od izvora finansiranja, obezbedi dovoljno sredstava u Fond PIO, tj. obezbede finansijska sredstva za isplatu penzija,

Obzirom da je imovina kojom je raspolagao Fond PIO bila van funkcije, uglavnom, ona nije bila izvor prihoda, već, nažalost, izvor rashoda i dodatno je opterećivala Fond. Setimo se samo, na primer, Kuršumlijske banje koja već duži niz godina nije u funkciji zbog nemarnog odnosa, kako Fonda PIO, kao većinskog vlasnika, tako i države u prethodnom periodu oličene u žutoj vlasti koja nije marila za sudbinu ni Kuršumlijske banje, ali ni drugih banja i odmarališta u zemlji.

Dakle, svima koji znaju koji su izvori finansiranja Fonda PIO znaju da je iz doprinosa zaposlenih za penzijsko i invalidsko osiguranje godinama unazad pokrivan samo deo Fonda, a da je država iz budžeta i na druge načine, kreditima, nažalost, godinama unazad morala da dopunjuje taj Fond do iznosa neophodnog za isplatu penzije.

Nažalost, predstavnici žute vlasti nisu izgleda brinuli ni ko će, ni kako te kredite da vraća, pa su čak u predizborne svrhe kreditima pokrivali i povećanja penzija, zadužujući se sve više i uništavajući državu sve bezobzirnije. Zato je svima koji zrelo razmišljaju bilo potpuno jasno zašto je te 2014. godine tadašnji premijer Aleksandar Vučić pribegao donošenju najtežih političkih odluka kako bismo preživeli, jer je Srbija bila pred bankrotom zbog onih žutih političara koji su zemlju odveli u propast.

Danas smo, zahvaljujući ekonomskim rezultatima koji su vidljivi i strpljenju penzionera koji su dali svoj najveći doprinos za bolju budućnost Srbije, budućnost svoje dece i unuka i koji su svojom snagom izvukli Srbiju iz krize, u mogućnosti da donošenjem ovog novog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO i na faktički i suštinski način ukinemo Zakon o privremenom utvrđivanju načinu isplata penzija, koji je, po mom dubukom uverenju, bio pravi potez i koji je ispunio svoja očekivanja. Hvala.

Zahvaljujem poštovani predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, pošto je osnovni razlog donošenja ovog zakona povećanja broja donacija organa, kao i povećanja broja uspešno obavljenih presađivanja organa uz smanjenje liste čekanja i potreba da se ove oblasti sistematski potpuno uredi, dobro je što je postupak davanja pristanka za presađivanje organa maksimalno pojednostavljen i što su izbegnuti nepotrebni finansijski troškovi.

Zakon postavlja uslove za postizanje standarda kvaliteta i bezbednosti ljudskih organa za presađivanje i uslove rada i načina organizacije zdravstvenog sistema, a sve u cilju postizanja visokog stepena zaštite i poboljšanja ljudskog zdravlja. Kada bude donet nacionalni program presađivanja organa, jedinstven na teritoriji Srbije, kada se uspostave jasne procedure i postupci i kada se uspostavi jedinstveni informacioni sistem, ova oblast će biti zaokružena, ali je za sve to neophodno donošenje baš ovog zakona za čije će se sprovođenje i nadzor brinuti uprava za biomedicinu.

Veoma je značajno i to što zakon precizno definiše uslove pod kojima zdravstvene institucije i ustanove mogu da obavljaju poslove presađivanja, odnosno uzimanja organa i definiše koje zdravstvene ustanove mogu podneti zahtev za obavljanje poslova u toj oblasti, kao i koji su uslovi koje je banka ljudskih tkiva treba da ispunjavaju. Procedura za izdavanje dozvole zdravstvenih ustanova za obavljanje poslova iz oblasti ljudskih ćelija i tkiva ovim zakonom se pojednostavljuju, ali i uvodi se jedinstven informacioni sistem.

Ponoviću da mi je žao što poslanici opozicije iznose neistine i pogrešno tumače odredbe zakona i time, čini mi se, namerno unose strah i šire paniku pošto jednu humanu ideju pokušavaju da predstave nehumanom, a zdravstvene radnike predstave trgovcima organima. Ovim zakonom se na najbolji način afirmiše dobrovoljno davalaštvo organa i tkiva u svrhu lečenja ljudi kao najviše dostignuće humanosti. Ovaj zakon treba usvojiti. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.

Pošto se paralelno sa ovom raspravom u Narodnoj skupštini Republike Srbije o Predlogu zakona o ljudskim ćelijama i tkivima vodi i rasprava na društvenim mrežama na internetu, zatim u žutoj štampi, po kafanama, itd, u dnevno-političke svrhe, želeo bih da one koji su ljuti protivnici ovog Predloga zakona razmisle sledeće.

U redu, svako ima pravo da zabrani u pisanom ili usmenom obliku darivanje svojih organa, ali ima i mogućnost da kao član porodice to isto zabrani za nekog svog umrlog člana porodice, ukoliko se umrli član o tome nije već izjasnio. Ali, da li biste tako razmišljali u slučaju da ta zabrana darivanja znači i da se odričete svog prava ili prava nekog člana vaše porodice i da zabranite da budete primalac ili da on bude primalac organa kada vama to bude potrebno?.

Dakle, kada bi zabrana darivanja istovremeno značila i odricanje sopstvenog prava za primanje tuđih organa, ako vam to bude nekada neophodno, kako biste razmišljali? Da li bi ste se unapred odrekli prijema tuđih organa za sebe ili za članove vaše porodice, za vašu decu na primer? Ne verujem. Vi opet dobro razmislite. Razmišljajte o tome dok na društvenim mrežama i po kafanama napadate predlagače ovog zakona i sam Predlog zakona. Razmišljajte i ne budite sebični. Hvala.

Zahvaljujem poštovana predsednice.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, podneo sam svoj prvi amandman na član 1. Predloga zakona o ljudskim ćelijama i tkivima iz razloga koji je sadržan u mojoj podršci i zalaganjima da se ova oblast zasnuje na najvišim standardima medicinske nauke i prakse, zbog intenzivnog razvoja ove oblasti medicine koja nam nudi sve veće mogućnosti za lečenje i kako bi se stvorili što bolji uslovi razvoja i bavljenja medicinom u ovoj oblasti.

Zbog potrebe da se poboljšaju i preciziraju uslovi, nadzor i poslovi u oblasti korišćenja ljudskih ćelija i tkiva od živog ili od umrlog lica kod ljudi, a na osnovu višegodišnjeg iskustva, Vlada je koristeći ustavne i pravne mogućnosti u pravo vreme predložila ovaj zakon.

Da je pravo vreme da se novim zakonom reguliše ova oblast, govori i činjenica da se evo i u načelnoj raspravi i juče u raspravi u pojedinostima od strane opozicionih poslanika mistifikuje medicinska praksa u ovoj oblasti, unose neosnovane nedoumice, pogrešno tumače pojedine odredbe zakona i unosi sumnja u poštene namere kako predlagača zakona, Vlade i Ministarstva zdravlja, tako i u poštene namere zdravstvenih radnika i čitavih institucija u ovoj oblasti.

Čini mi se da se na taj način namerno unosi strah i širi panika u narodu jer se u suštini jedna humana ideja želi predstaviti nehumanom, a predlagači zakona i oni koji zakon treba da realizuju u praksi, zdravstveni radnici, predstave kao kriminalci i trgovci ljudskim organima.

Izgleda da je sejanje straha i širenje panike postao omiljeni metod rada opozicionih poslanika, čast izuzecima, a urušavanje ugleda državnih institucija i destabilizacija Srbije i njihov krajnji cilj, jer političkom borbom i argumentovanim raspravama ne postižu nikakve rezultate.

Dakle, pravo je vreme da se jednim ovakvim zakonom otklone sve sumnje, ako je za njihovu osnovu do sada i bilo nekih razloga i da se u potpunosti uredi oblast upotrebe ljudskih ćelija i tkiva od živih ili umrlih lica i sve druge radnje i postupci kao što su darivanje, dobijanje, testiranje, obrada, očuvanje, skladištenje i distribucija, na kraju i primena ljudskih ćelija i tkiva i da se na precizan i jasan način definiše koje zdravstvene ustanove mogu podneti zahtev za obavljanje poslova iz ove oblasti i koje uslove moraju da ispune da bi dobile dozvolu.

Ovim zakonom na najbolji način vrši se afirmacija i promocija dobrovoljnog davalaštva organa i tkiva u svrhu lečenja drugih ljudi, kao najviše dostignuće humanosti.

Istovremeno, ovim se zakonom postiže potpuna harmonizacija domaćeg prava u ovoj oblasti sa pravom EU na način kako to preporučuje EU i time se unapređuje kvalitet pružanja zdravstvene zaštite u skladu sa savremenim standardima medicinske nauke i prakse, odnosno u skladu sa propisima EU.

Ovaj zakon je usklađen sa direktivama i odlukama EU po pitanju standarda kvaliteta i bezbednosti za doniranje sa tehničkim standardima kod doniranja sa zahtevima sledivosti, sa obaveštavanjem o ozbiljnim neželjenim reakcijama i pojavama, sa smernicama u vezi sa uslovima inspekcija i kontrolnih mera, kao i sa obukom i kvalifikacijama službenika za rad u ovoj oblasti, sa tehničkim zahtevima za ispitivanje ljudskih tkiva i ćelija, sa uslovima za kodiranje i procedurama za proveru ekvivalentnih standarda kvaliteta i bezbednosti uvezenih tkiva i ćelija.

Pored toga Evropska komisija je septembra 2016. godine dala pozitivno mišljenje na Predlog ovog zakona o ljudskim ćelijama i tkivima uz određene preporuke koje su kasnije uzete u obzir. Iz navedenog, svojim amandmanom na član 1. Predloga zakona želeo sam da istaknem njegov značaj za poboljšanje usluga zdravstvenih ustanova, a time i na značaj ovog zakona na sveukupni razvoj Republike Srbije. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, odmah na početku izlaganja želim još jednom da istaknem ono što ovih dana u javnosti izaziva veliko interesovanje i polemike, a što je mnogo puta ovde već rečeno prvo u uvodnom izlaganju ministra Lončara, a zatim i u mnogim drugim izlaganjima narodnih poslanika. To je sledeće – Predlog zakona o ljudskim ćelijama i tkivima pruža mogućnost svakom punoletnom građaninu Srbije da zabrani, u pisanom ili usmenom obliku, darivanje svojih organa, kao i mogućnost porodici da to učini, ukoliko se umrli član o tome nije izjasnio. Dakle, nema govora o nekakvom uzimanju organa bilo kome, bilo kada ili bilo gde protivno njegovoj volji, ukoliko se umrli član o tome nije izjasnio, protivno volji njegove porodice, a u slučaju maloletnika predviđen je i pristanak zakonskih zastupnika ili staratelja.

Želim posebno da naglasim da su u novom Predlogu zakona predviđene prekršajne ili krivične kazne za određena dela. Propisana je kazna zatvora od dve do deset godina za sve one koji nude na prodaju sopstvene ili tuđe organe, kao i za osobe koje vrbuju, prevoze, predaju ili na bilo koji drugi način posreduju u postupku presađivanja ljudskih organa. Slična pa i stroža zatvorska kazna preti osobama koje učestvuju u presađivanju ljudskih organa primaocu koji se protivio darivanju organa, kao i lekarima koji upotrebe organ davaoca koji se tokom života protivio darivanju ili su to učinili članovi njegove porodice. Toliko o eventualnim pokušajima zloupotrebe. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine ministre sa saradnicima, ja ću danas govoriti o jednom zakonu, o Predlogu zakona o kome se manje govorilo danas, to je Predlog zakona o potvrđivanju dodatnog protokola između Republike Srbije i Međunarodne agencije za atomsku energiju, uz Sporazum između SFRJ i Međunarodne agencije za atomsku energiju o primeni garantija u vezi sa ugovorom o ne širenju nuklearnog oružja.

Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je odredbama člana 97. tačka 1. Ustava Republike Srbije, prema kome Republika Srbija, između ostalog, uređuje i obezbeđuje svoj međunarodni položaj, a na osnovu člana 99. stav 1. Narodna skupština potvrđuje međunarodne ugovore kada je zakonom predviđena obaveza njihovog potvrđivanja.

Kao svaka odgovorna vlast i ova vlast je konačno morala da donese jedan, tj. da predloži jedan ovakav predlog zakona, jer to nisu uradili neki u prethodnim godinama, neki iz prethodnih vlasti, verovatno baveći se nekim ličnim pitanjima i problemima.

Republika Srbija je tradicionalno orijentisana ka sprečavanju širenja nuklearnog oružja i ka korišćenju nuklearne energije, isključivo u miroljubive svrhe. Direktan osnov za sprečavanje širenja nuklearnog oružja predstavljaju tri međusobno povezana međunarodno-pravna akta. Dodatni protokol uz Sporazum o primeni garantija u vezi sa ugovorom o ne širenju nuklearnog oružja se sačinjen u Beogradu 3. jula 2009. godine na osnovu odluke Vlade i da bi stupio na snagu potrebno je da ga potvrdi Narodna skupština.

Znači, od 2009. godine do sada neko iz prethodnih vlasti se nije setio da potvrdi ovaj Sporazum. Konačno, SNS i vlast koju predvodi, između ostalog, Aleksandar Vučić kao odgovorna vlast donosi ovakav predlog zakona.

Ugovor o neširenju nuklearnog oružja je temelj za sprovođenje režima nuklearne neproliferacije. Na međunarodnom planu na snagu je stupio još 1970. godine, a njegovi ciljevi su sprečavanje širenja nuklearnog oružja, odnosno tehnologije, podsticanje korišćenja nuklearne energije isključivo u miroljubive svrhe i širenje ideje razoružanja. Ukupno 191 država iz čitavog sveta, ne računajući međunarodne organizacije, čine ugovorne strane ovog međunarodnog ugovora. Ugovor uspostavlja sistem garantija koji je u nadležnosti Međunarodne agencije za atomsku energiju. Dakle, sa tom Međunarodnom agencijom za atomsku energiju mi smo predvideli i potpisali Protokol koji sada treba da stupi na snagu.

Kako bi se sprovele odredbe Ugovora, Međunarodna agencija za atomsku energiju je sa državama ugovornim stranama uz Ugovor o neširenju nuklearnog oružja zaključila pojedinačne sporazume o garantijama. Među njima je i pomenuti Sporazum o garantijama koji je na snazi u Republici Srbiji. Ovi sporazumi bliže definišu način vršenja obračuna i kontrole nuklearnog materijala i sprovođenja redovnih inspekcija koje za cilj imaju sprečavanje širenja nuklearnog oružja. Potvrđuju da se deklarisani nuklearni materijali koriste isključivo u mirnodopske svrhe i regulišu i druge bitne elemente u vezi sa verifikacijom koju vrši Međunarodna agencija za atomsku energiju.

Radi jačanja kontrole i verifikacionih mehanizama, dakle, donet je ovaj dodatni protokol, a ponovnim prijemom u članstvo Međunarodne agencije za atomsku energiju Republika Srbija je prihvatila i obaveze koje su utvrđene Statutom Međunarodne agencije, čime se obavezala da će nuklearnu energiju koristiti isključivo u mirnodopske svrhe i raditi na sprečavanju širenja nuklearnog oružja.

Inspekcije koje treba da se sprovode, redovne inspekcije, kroz kontrolisane posete, imaju za cilj da ne dođe do širenja nuklearnog oružja. Na toj osnovi Republika Srbija prihvata ranije ratifikovan Sporazum između SFRJ i Međunarodne agencije o primeni garancija u vezi sa Ugovorom o neširenju nuklearnog oružja, a u skladu sa kojima se u našoj zemlji u javnom preduzeću Nuklearni objekti Srbije i u Institutu za nuklearne nauke Vinča i drugim lokacijama i institucijama u kojima se koristi nuklearni materijal odvijaju redovne kontrole, kontrolne posete, inspekcije.

Koje su te druge? Pored navedenih nuklearnih objekata, nuklearni materijal se koristi i na drugim lokacijama, a to su univerziteti, instituti, medicinske ustanove, industrija i koji mogu biti takođe predmet inspekcijskog nadzora. Inspekcije se sada odvijaju u skladu sa odredbama postojećeg Sporazuma o primeni garantija, a posete inspektora Međunarodne agencije imaju ograničen karakter. Nakon što Zakon o potvrđivanju dodatnog sporazuma stupi na snagu i njegove odredbe počnu da se primenjuju u celosti, Međunarodna agencija i kod nas otpočinje vršenje detaljnih inspekcija, proširuje se i obim pristupa, što do sada nije bio slučaj. Republika Srbija se obavezuje da će davati značajno više podataka Međunarodnoj agenciji i razmenjivati nuklearni materijal i vezanim.

Na kraju, zašto je bitan ovaj zakon? Stupanjem na snagu Zakona o potvrđivanju dodatnog protokola, kao i njegovim sprovođenjem, Republika Srbija ostvaruje kako međunarodno političke tako i druge direktne nacionalne dobrobiti. Znači, šta je dobro za Srbiju?

Potvrđivanje tradicionalne orijentacije Republike Srbije ka korišćenju nuklearne energije isključivo u miroljubive svrhe i njenog opredeljenja ka sprečavanju širenja nuklearnog oružja. Dalje, omogućavanje lakšeg pristupa zemlje u uvozu i tehnologijama vezanim za nuklearne aktivnosti, ostvarivanje pomoći u sprečavanju nenamernog razvijanja mreže za nelegalnu trgovinu nuklearnim materijalima, uspostavljanje univerzalnog nacionalnog standarda za verifikaciju i izvršenje preuzetih obaveza u pogledu sprečavanju širenja nuklearnog oružja, napredovanje zemlje u procesu postizanja integrisanih garancija i otvaranje prostora za dalje smanjivanje broja tradicionalnih inspekcija Međunarodne agencije za atomsku energiju i ispunjavanje međunarodnih obaveza i usklađivanje sa međunarodnim preporukama EU i njenim zakonodavstvom. Zato predlažem da usvojimo Predlog zakona. Zahvaljujem se na pažnji.

Zahvaljujem.

Najveća vrednost Predloga zakona o ratnim memorijalima je što on jasno prikazuje odnos sadašnje vlasti prema onima koji su nekada u borbi, u ratovima za slobodu otadžbine, dali ono najvrednije što su imali, u stvari dali su sve što su imali, dali su svoj život. Život samo jednog palog borca, jednog ratnika, oslobodioca, rodoljuba, patriote, vredniji je od bilo kog najskupljeg spomenika, vredniji je i od svih materijalnih ili finansijskih troškova, od sveg utrošenog vremena i truda koji ulažemo i koji ćemo ulagati za iskazivanje svog pijeteta i poštovanja prema njima, prema njihovom liku i delu, prema žrtvi koju su dali za nas, za našu slobodu i za naš život.

Zato i čudi ponekad i ponegde, što nisu baš svi bili svesni te njihove veličine, te njihove žrtve i što se ponekad i ponegde, u godinama iza nas, žrtva i prebrzo zaboravljala.

Mi danas u ovoj Narodnoj skupštini donosimo zakon kojim ćemo regulisati ovu oblast na celovit način sa ciljem efikasnijeg održavanja, uređenja i zaštite ratnih memorijala. Time ćemo pokazati i svoj odgovorniji odnos prema ratnim memorijalima, ali i svoje dužno poštovanje prema svima koji su branili svoju zemlju, borili se i u toj borbi dali svoje živote. Neka nas ti ratni memorijali zauvek podsećaju na žrtve, na živote koje su drugi dali za nas i za našu slobodu. Prema onima koji su im te živote oduzeli, odnosićemo se onako kako su sami zaslužili, oprostićemo, ako budemo mogli, a zaboraviti samo ako nas ne bude bilo. Hvala.

Zahvaljujem.

Najveći deo svog radnog veka proveo sam radeći kao profesionalni pripadnik Vojske, kao oficir u jedinicama i komandama artiljerijsko-raketnih jedinica PVO našeg ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane.

Menjajući dužnosti i formacijska mesta i položaje, menjajući kasarne i garnizone u kojima smo radili i živeli, od one bivše SFRJ pa do Republike Srbije, meni i svim mojim kolegama oficirima, podoficirima i vojnicima nikada nije bilo teško da radimo to za šta smo se opredelili, a opredelili smo se da časno branimo nezavisnost, ustavni poredak, nepovredivost i celokupnost svoje otadžbine i da budemo spremni da se borimo za njenu slobodu i čast, ne žaleći da u toj borbi damo i svoj život.

Države su se menjale. I granice država su se menjale. I ustavi su se menjali. I pretnje ovom narodu bile su različitog intenziteta. Bilo je i ratova i stradanja i raznih izazova, ali nam nije bilo teško, ni u miru, ni u ratu. Naime, 41 pripadnik RV I PVO dao je svoje živote u NATO agresiji na SRJ. Poginuli su kao heroji, jer su bili i ostali heroji i jer im do poslednjeg trenutka života nije bilo teško da rade to što rade i da ginu za narod i zemlju za koju vredi ginuti.

NJih se uvek moramo sećati, dok smo živi. NJih i svih drugih žrtava tog nepravednog rata, ali i svih drugih država drugih ratova i stradanja koji su iza nas. Moramo ih se sećati i poštovati, ne samo zbog prošlosti, nego upravo zbog naše budućnosti. Hvala.

Zahvaljujem.

U NATO agresiji koja je počela 24. marta 1999. godine, zbog navodne humanitarne katastrofe na Kosovu i Metohiji 19 zemalja NATO alijanse je bez odobrenja Saveta bezbednosti UN napala tadašnju SRJ.

Tokom 78 dana bombardovanja, koliko je trajalo, ubijeno je 2.500 ljudi, od čega 500 civila, među kojima 79 dece, a ranjeno je oko 12.500 ljudi.

Tokom bombardovanja je učestvovalo 1.150 borbenih aviona, ispaljeno je 1.300 krstarećih raketa, izvršeno 2.300 vazdušnih udara na 995 objekata širom zemlje, pri čemu je korišćena i municija sa osiromašenim uranijumom.

Upotrebljeno je 37.000 kasetnih bombi, ispaljeno 420.000 projektila, čija je ukupna masa 22.000 tona. Oštećeno je ukupno 25.000 raznih objekata od čega 14 aerodroma, 18 vrtića, 69 škola, 20 domova zdravlja, 19 bolnica, 910 privrednih infrastrukturnih objekata, razoreno je 38 mostova, a oštećeno je 44 mostova, onesposobljeno je 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga. U bombardovanju je uništena jedna trećina energetskog sistema zemlje.

Ukupna materijalna šteta procenjena je na više desetina milijardi dolara. I, skratiću, na sve žrtve ove zločinačke agresije NATO alijanse moraju nas iz godine u godinu, dok postojimo, podsećati ceremonije kao što je Dan sećanja na stradale u NATO agresiji koja se svakog 24. marta održavaju širom zemlje.

Mora nas podsećati i Dan sećanja na civilne žrtve NATO agresije 7. maj povodom bombardovanja civila kasetnim bombama u Nišu, ali i svaka godišnjica bitke na Košarama 14. juna u čast heroja sa Košara i njihove herojske borbe protv terorista OVK.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre, poštovani narodni poslanici, donošenjem zakona o ratnim memorijalima Republika Srbija zakonski reguliše ovu oblast i pokazuje svoje poštovanje prema našoj zajedničkoj potrebi za očuvanjem dostojanstvenog sećanja na žrtve i učesnike oružanih sukoba u prošlosti.

Naš cilj je da i na ovaj način ne dozvolimo prekrajanje istorije u kojoj bi postalo svejedno ko je bio na kojoj strani. Ovim zakonom i našim budućim odnosnom prema ratnim memorijalima, afirmisaćemo princip rodoljublja i patriotizma koji su u vremenu vladavine „žutog preduzeća“ dovedeni čak do negativnog značenja.

Ruganje pojmu „patriotizam“ slušali smo upravo od onih kojima i danas sve smeta, a posebno im smeta napredak, oporavak i jačanje Srbije u svakom smislu. Ali, neću o njima. Ne zaslužuju pripadnici „žutog preduzeća“ toliko pažnje, jer koga još u Srbiji interesuje šta misli neko ko je jedva prešao cenzus.

Dakle, ovim zakonom i svojim odnosnom prema ratnim memorijalima mi poštujemo princip ravnopravnosti i uvažavamo istorijske nacionalne, političke, verske i druge osobenosti, ali i afirmišemo antifašizam, rodoljublje, razumevanje i saradnju sa svima u regionu i šire sa kojima delimo iste vrednosti.

Međutim, kao što je i predsednik Vučić nedavno rekao, nećemo dozvoliti prekrajanje istorije u kojoj će oni u regionu koji su bili na strani fašista u Drugom svetskom ratu i na strani osvajača u Prvom, da nam drže pridike i predavanja o slobodi i drugačijem pogledu na prošlost.

Republika Srbija će tokom ove godine imati niz manifestacija kojima će obeležiti 100 godina od pobede u Prvom svetskom ratu, a zaštitom ratnih memorijala i mesta stradanja, pokazaćemo poštovanje prema svojoj prošlosti i prema svima koji su položili svoje živote za budućnost svoje otadžbine, za nas i našu budućnost.

Citiraću opet reči predsednika Aleksandra Vučića – Slavimo Pobedu u Prvom svetskom ratu, za razliku od drugih, koji uvek slave neka primirja. Mi slavimo pobedu jer smo bili na pravoj slobodarskoj strani u Prvom, kao i u Drugom svetskom ratu.

Na kraju, ako i ne usvojimo moj amandman, pozivam sve narodne poslanike da usvojimo Predlog zakona o ratnim memorijalima koji je podnela Vlada. Hvala.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.

Govoriću o Predlogu zakona o ratnim memorijalima. Obzirom da je oblast zaštite ratnih memorijala u zemlji i inostranstvu u pravnom smislu pokrivena zakonima koji su doneti još u periodu postojanja SFRJ, u potpunosti podržavam inicijativu i predlog donošenja novog zakona o ratnim memorijalima koji će na celovit način regulisati ovu oblast. Tim zakonom biće uređena sva pitanja od značaja za zaštitu redovnog održavanja i investicionog održavanja i uređenja, uklanjanje i finansijsko održavanje i uređenje ratnih memorijala.

Pored toga, zakonom će se urediti uspostavljanje i vođenje propisanih evidencija, kao i druga pitanja od značaja za ratne memorijale u Republici Srbiji i naših memorijala u inostranstvu.

Zašto je donošenje ovog zakona važno? I ovim zakonom, kao i svim drugim koje smo doneli, SNS, predvođena predsednikom Aleksandrom Vučićem, pokazuje svoj bitno drugačiji odnos prema ovoj oblasti u odnosu na sve dosadašnje vlasti. Mi i ovim zakonom pokazujemo svoj domaćinski odnos koji je, recimo, žutoj vlasti bio potpuno stran i nepoznat. Mi i donošenjem ovog zakona želimo da pokažemo svoje poštovanje, potrebe očuvanja dostojanstvenog sećanja na žrtve i učesnike oružanih sukoba u prošlosti.

Naš cilj je učvršćivanje i dalja afirmacija principa rodoljublja, antifašizma, razumevanja, saradnje kao i borbe protiv antisemitizma.

Uređenjem i održavanjem ratnih memorijala, a pod tim pojmom se misli na vojna groblja, pojedinačne grobove, nadgrobne spomenike, spomen kosturnice, spomen kapele, spomen crkve, spomenike, javna spomen obeležja, spomen ploče, mesta stradanja, znamenita mesta i druge pijatetne simbole od značaja za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije, dakle, uređenjem i održavanjem svih navedenih ratnih memorijala na teritoriji Republike Srbije, ali i srpskih ratnih memorijala u inostranstvu, mi želimo da negujemo tradicije za buduća pokoljenja, jer i ratni memorijali predstavljaju jedan od identifikacionih kodova srpske nacije.

Za razliku od nekih nacija u našem okruženju koje neskriveno gaje neke druge vrednosti, mi afirmišemo antifašizam, rodoljublje, razumevanje i saradnju i podržavamo borbu protiv antisemitizma.

Republika Srbija na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem u potpunosti odbacuje svaku relativizaciju zločina počinjenih nad nedužnim civilima u prošlosti, odbacuje sve pokušaje istorijskog revizionizma i rehabilitacije političkih organizacija oružanih formacija i pojedinaca odgovornih za počinjene zločine, kao i raspirivanje nacionalne, verske, rasne i drugih oblika mržnje. Istovremeno, poštujemo i afirmišemo princip ravnopravnosti i uvažavanja istorijskih, nacionalnih, verskih i drugih osobenosti.

Iz tih razloga važno je istaći da ovaj zakon ne dozvoljava izgradnju i postavljanje ratnih memorijala koji nisu u skladu sa istorijskim ili stvarnim činjenicima, koji vređaju opšte i državne interese, nacionalna i verska osećanja i javni moral. Zakon ne dozvoljava izgradnju ili postavljanje ratnog memorijala koji su posvećeni događaju koji nije u skladu sa tekovinama oslobodilačkih ratova Srbije ili simbolizuje gubitak suvereniteta, teritorijalnog integriteta, celokupnosti i nezavisnosti ili slobode Republike Srbije.

Takođe, zakon ne dozvoljava izgradnju ili postavljanje ratnog memorijala licu koje je zastupalo fašističke, nacističke, šovinističke, separatističke ideje ili ideologije, kao i licu koje je bilo saradnik agresora, okupatora, njihovih saveznika ili potomaka.

Istovremeno, ovim zakonom poštuje se princip ravnopravnosti i uvažavanja istorijskih, nacionalnih, političkih, verskih i drugih osobenosti. On, pored svoje osnovne komemorativne funkcije, ima i nedvosmislen obrazovni značaj, a pozitivno će podstaći i razvoj turističkih potencijala Srbije.

Zaštita ratnih memorijala i mesta stradanja pokazuje poštovanje Srbije prema svojoj prošlosti i prema svima onima koji su izgubili život u oružanim sukobima. Srbija na taj način svojim hrabrim precima odaje zaslužene počasti, a redovnim održavanjem i uređenjem ratnih memorijala i nastojanjem da ona budu dostojanstvena, zauvek čuva sećanje na njih. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Kada govorimo o lokalnoj samoupravi, stvari su potpuno jasne čak i laicima. Lokalnom samoupravom upravlja se uspešno samo ako se prema njoj odnosi domaćinski, samo ako je odnos onih koji su na vlasti prema toj lokalnoj upravi i svemu što ona predstavlja domaćinski.

Razlika između bivših vlasti koje su ranije vodile lokalne samouprave u Srbiji i današnjih lokalnih samouprava, gde je na vlasti u najvećem broju slučajeva SNS, upravo je u tom domaćinskom odnosu koji je prepoznatljiv u svakom gradu, u svakom većem mestu u Srbiji, u svakoj lokalnoj samoupravi.

Mi jednostavno ne možemo zaboraviti kako je u ono vreme vladavine žute vlasti ta žuta vlast počistila državnu kasu i devastirala Srbiju, ne možemo zaboraviti kako se stranka Dragana Đilasa, Vuka Jeremića i Saše Jankovića, iako se fino prikrivao, bogatila na račun građana. Pitamo se kako je moguće da su u Srbiji tada svi bili siromašni, samo je Dragan Đilas uspeo da se obogati i stekne firme, agencije, vile, četvrtinu reklamnog prostora u javnom servisu i ko zna šta još. Tada se on hvalio kako je uspešno upravljao jednom lokalnom samoupravom, najvećom u zemlji, gradom Beogradom, a upravo u glavnom gradu situacija nikad nije bila gora nego kada je njime vladalo „žuto preduzeće“, zahvaljujući biznismenu i menadžeru Draganu Đilasu, koji je stavio omču na vrat građanima, zadužujući nas kreditima koje će, nažalost, morati da plaćaju i naši unuci. Ako je neko zaboravio, mi nismo, vladavinu tog „žutog preduzeća“, jer kako je moguće zaboraviti toliki kriminal i korupciju koji su u to vreme ojadili Beograd? Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Dok danas i ovih dana raspravljamo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi i dok Aleksandar Vučić i SNS otvaraju nove fabrike po čitavoj teritoriji Republike Srbije po svim gradovima, od severa do juga, od istoka do zapada, sa ciljem privrednog oporavka i ekonomskog razvoja zemlje i jačanja, između ostalog, i lokalnih samouprava širom Srbije, ovi sa druge strane, pripadnici propale parlamentarne opozicije, pokušavaju, zloupotrebljavajući mogućnosti koje im pruža Poslovnik Narodne skupštine Republike Srbije, da unesu dodatnu destabilizaciju i u samu Skupštinu. Kako to rade? Rade tako što izmišljaju i govore laži ovde, potpunu neistinu. Jedan od njih je, na kraju ću reći ako budem imao vremena, izuzetni predstavnik gospodin Kena.

Svedoci smo ovih dana i žestokih napada, šta se to događa u državi, pokušaja urušavanja društvenog poretka, dodatnog razaranja institucija Republike Srbije. Znamo, videli smo, imali smo blokade puteva, blokade saobraćaja, imali smo lažne vesti o zatrovanoj vodi, imali smo čak i iscenirane nestanke novinara, fizičke napade na policajce, širenje lažnih vesti na severu Kosova itd. Sve to rade upravo da bi destabilizovali zemlju, da bi nas zaustavili na tom putu napretka. Ko to radi? Najistaknutiji predstavnik, gospodin Kena, je onaj koji je najpoznatiji po domaćinskom odnosu u svojoj lokalnoj samoupravi. To je onaj gospodin koji je u jednoj noći popio za 139.850 dinara, najviše piva, „tuborga“, „lava“, „hajnekena“ itd, ukupno 343 boce piva.

Zahvaljujem.

Imali smo prilike da u prethodnom delu rasprave čujemo gotovo sve što je potrebno u afirmativnom smislu za prihvatanje Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi. Odmah ću vam reći da ću glasati za predlog koji je podnela Vlada Srbije.

Međutim, imali smo prilike i da evo već drugi dan slušamo kojekakve kritike zakona koji su predloženi i predloga kadrovskih rešenja u Narodnoj banci Srbije koje smo već usvojili, ali i kritike potpuno neosnovane sadašnje vlasti, napade na sve funkcionere, a posebno na one koji dolaze iz SNS, počev od predsednika Aleksandra Vučića pa do nekih lokalnih funkcionera. Sve to ne bi bilo čudno niti neprihvatljivo, jer Poslovnik to dozvoljava, a demokratija valjda podrazumeva, da te kritike i napadi ne dolaze ne samo od pripadnika političkih stranaka koje su gotovo upropastile Republiku Srbiju, već dolaze od onih pripadnika opozicije koji su direktno ili lično učestvovali u uništavanju i potkradanju svojih lokalnih zajednica, dovodeći ih do nenormalnih zaduženja i do ruba propasti.

Sada nam ti isti beskrupulozni i nemoralni opozicioni političari govore kako da uređujemo i vodimo Srbiju. Oni nas, koji smo podigli Srbiju na noge, uče kako valjda treba da radimo ono što su oni radili, pa da Srbija ponovo krene putem propasti. Ne, ne mogu oni koji su podržavali i organizovali blokadu saobraćaja npr. da misle dobro Srbiji i narodu koji ovde živi, jer tako se blokadama problemi ne rešavaju, već se samo stvaraju novi.

Pitam ja njih šta još treba da očekujemo od tih ljudi koji su, navodno, nezadovoljni cenom goriva i visinom akciza, blokirali su saobraćaj i koji nisu dozvolili slobodno kretanje svojim sugrađanima, ugrožavajući čak i život i zdravlje nekima od njih, zbog zaustavljanja kola hitne pomoći, recimo? Da li je to način kojim treba rešavati nezadovoljstvo i neslaganje sa cenom goriva i visinom akciza? Da li će sutra, ako recimo nisu zadovoljni cenom npr. električne energije, početi da nam ruše dalekovode? Da li će nam ako su nezadovoljni, recimo, cenom vode, trovati vodu za piće i uništavati vodovod, kao što su izgleda, evo, juče već isti ti ljudi, proturanjem lažnih vesti o pojavi metana u vodi, na sve načini radili na izazivanju straha i panike u stanovništvu? Na sreću i na vreme, te njihove namere su otkrivene, a čitava mreža onih koji su tu lažnu vest širili je identifikovana, a protiv odgovornih su preduzete mere.

Još se pitam, da li će nam možda Vuk Jeremić, osumnjičen za međunarodni kriminal i korupciju, namernim izazivanjem straha i panike među srpskim stanovništvom na Kosovu i Metohiji, tako što je zlonamerno smislio i lansirao lažnu informaciju o tobožnjoj nameri naše vlasti da izazove nemire i sukobe na severu Kosova i Metohije, pomoći ili još više otežati situaciju? Zar takvim i takvom prevarantu, i svima koji su uz njega, narod treba da veruje? Ne, narod ih je odavno pročitao i na izborima im je rekao šta misli o njima. Narod je zauvek odbacio poverenje u njih, više puta za redom i ukazao poverenje u SNS i Aleksandru Vučiću na njenom čelu.

Mi iz SNS, bez obzira na sve prepreke koje nam se nalaze na putu i koje nam opozicija namerno podmeće, imamo snage, volje, znanje i umeća da Srbiju izdignemo na noge, od nje napravimo pravno uređenu, ekonomski i privredno snažnu i društveno organizovanu zemlju, od lokalnog, pa sve do najvišeg državnog nivoa i da budemo ponosni i gordi na to što radimo i kako to radimo. Zato i ove predloge zakona, koje nam je predložila Vlada, treba prihvatiti i usvojiti. Hvala.