Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre sa saradnicima, dozvolite mi da se na samom početku osvrnem na ono što smo malopre čuli od nekih članova opozicije, da ih zamolim da ne uzurpiraju moje pravo da govorim o ovom zakonu i da podnosim amandmane, upravo ono pravo koje imaju i oni. Vaše pravo da bilo šta kažete o ovom zakonu nije veće od mog prava da isto tako nešto kažem.

Dakle, gospodine ministre, podneo sam amandman da se u članu 1. Predloga zakona o strancima doda stav 2. koji bi trebao da glasi – Zakon o strancima treba da omogući budućim investitorima u Republici Srbiji brže dobijanje potrebnih ličnih dokumenata u cilju ekonomskog razvoja i osnaženja sistema odbrane.

Ovo sam podneo sa ciljem da se ovim zakonom osnaži inače već proklamovana politika Vlade Republike Srbije za sveukupnim ekonomskim razvojem i osnaženjem sistema odbrane. Obrazložiću kratko i zašto.

Oporavkom i razvojem ekonomskih potencijala stvara se dodatna mogućnost unapređenja elemenata ljudske bezbednosti, kao i bezbednosti sistema države. odbrana i bezbednost svake zemlje, pa tako i Srbije uslovljena je njenom ekonomskom moći. Ekonomska sposobnost zemlje predstavlja najbitniji preduslov valjane pripremljenosti sistema bezbednosti. Od ekonomske moći zavise veličina, materijalna opremljenost, troškovi održavanja naoružanja i njene borbene gotovosti na potrebnom nivou.

Ovim zakonom bismo trebali i strancima koji su potencijalni investitori da na neki način omogućimo i ohrabrimo ih da što više ulažu u našu privredu, a u cilju jačanja ekonomske moći, pa ćemo samim tim ojačati sistem odbrane.

Politika prethodne vlasti, predvođena sadašnjim opozicionim strankama, koje, eto, imaju nešto protiv da mi govorimo, smanjila je spremnost potencijalnih investitora da rizikuju i postavili su, kao investitori, strože kriterijume za garancije oko ulaganja sredstava. Srbija se u zadnje vreme znatno više trudi da potencijalnim investitorima dokaže da je stabilno područje, pre svega, politički stabilno, odnosno da politika nikada više ne bude faktor rizika za poslovanje. Ukratko toliko, a nastaviću, jer sam podneo još nekoliko amandmana. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovani gospodine ministre, poštovani narodni poslanici, ja sam amandman podneo na član 2. iako smatram da je Predlog zakona izuzetno dobro pripremljen i predložen ovde, kako bih na neki način dao značaj jednom proklamovanom cilju Vlade Republike Srbije, a to je cilj da imamo što bolji ekonomski razvoj i osnaženje sistema odbrane.

U članu 2. se inače govori na šta se ovaj zakon ne primenjuje, tj. na koja lica se ne primenjuje. Ja sam u svom amandmanu želeo da u članu 2. Predloga zakona o strancima se doda stav 3. koji glasi – ovaj zakon primenjuje se na lica koja svojim poslovanjem treba da pomognu ekonomski razvoj i osnaženje sistema odbrane. U obrazloženju Vlade vidim da moj predlog nije prihvaćen. U redu, ali je cilj bio da se na neki način osnaži taj proklamovani cilj.

Od prethodnih govornika iz opozicije, čuli smo malopre kako bi oni najradije i dalje živeli kao u Nušićevom „Sumnjivom licu“, kako bi Srbiju želeli da vide i dalje okruženu bodljikavom žicu kao geto.

Prosto ne mogu da verujem šta slušam. Radi se o opozicionim poslanicima, reći ću slobodno političkim šarlatanima, šta drugačije da kažem, koji su jedva prešli cenzus i onda nam ovde drže lekciju kako treba da izgleda Srbija i kako treba da se ponašamo prema strancima. Bukvalno da nemamo poverenja ni u koga. Zahvaljujem se.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, uvaženi predstavnici ministarstva i Vlade Srbije, poštovane narodne poslanice i narodni poslanici, pred nama je set predloga zakona iz oblasti unutrašnjih poslova. To su dugo i pažljivo pripremani predlozi zakona, svi su u redovnoj proceduri i donose se sa ciljem očuvanja bezbednosti građana Republike Srbije i njihove imovine, kao i ostvarivanja Ustavom garantovanih prava i slobodi.

Ovi zakoni će, kada ih budemo usvojili, obezbediti stvaranje uslova za savremenu institucionalnu demokratsku i efikasno delovanje policije u zaštiti prava i sloboda svih građana Republike Srbije. Jedna grupa zakona kao što su Zakon o strancima, Zakon o azilu i privremenoj zaštiti, Zakon o graničnoj kontroli kada se usvoje biće veoma važni za proces pristupanja EU, jer predstavljaju realizaciju našeg akcionog plana.

Druga grupa zakona među kojima su Zakon o evidenciji i obradi podataka u oblasti unutrašnjih poslova, Zakon o nacionalnom DNK registru, Zakon o JMBG su zakoni kojima se kada budu usvojeni reguliše obrada i razmena elektronskih podataka o ličnosti, a u Zakonu o policiji uređuje se već uspostavljeni nacionalni kriminalističko-obaveštajni sistem kao jedinstvena platforma za razmenu podataka između svih organa koji su uključeni u borbu protiv najtežih oblika kriminala, ali i omogućuje Republici Srbiji da razmenjuje podatke sa drugim državama regiona EU i šire.

Reći ću nešto ukratko o nekim predlozima zakona, ne o svim. Prvo, Predlog zakona o strancima, važeći zakon iz ove oblasti o strancima donet je 2008. godine. Uočeni su određeni nedostaci i nepreciznosti. Migratorni procesi koji se dešavaju u svetu, a koji nisu mimoišli ni Republiku Srbiju zahtevaju veću pažnju i posvećenost u zakonskoj regulativi zbog potencijalne opasnosti od terorističkog ugrožavanja bezbednosti građana Republike Srbije i šire. Ovim zakonom biće preciznije regulisano uvođenje bezbedonosno-informativna agencije BIA u ovu oblast kao državnog organa u čijoj su nadležnosti bezbednosna provera stranaca u cilju utvrđivanja postojanja bezbednosnog rizika po građane Republike Srbije.

Kada govorimo o Predlogu zakona o azilu i privremenoj zaštiti, bitno je da ovim zakonom, kada bude usvojen, uskladiće se zakonska rešenja i standardi sa zakonodavstvom EU, štite se ljudska prava migranata, ali i regulišu njihova prava i obaveze dok se nalaze na teritoriji Republike Srbije i drugo.

U Predlogu zakona o graničnoj kontroli koji je pred nama promoviše se koncept integrisanog upravljanja granicom, zajedno sa ostalim zakonima iz ove oblasti obezbeđuje se visoki stepen bezbednosti Republike Srbije. Zakon reguliše i uvođenje informatičkog sistema granične kontrole koji obezbeđuje uslove za olakšano kretanje i kontrolu roba i ljudi preko državne granice i omogućava efikasnije granične provere u cilju sprečavanja prekograničnog kriminala i neregularnih migracija.

Predlog zakona o evidencijama i obradi podataka u oblasti unutrašnjih poslova je takođe pred nama i reguliše način i normiranje, obrade ličnih podataka građana Republike Srbije i stranaca. MUP je inače, to već znamo, rukovalac najvećih zbirki baza podataka o građanima. Ovim zakonom obuhvaćene su sve evidencije podataka o ličnosti kojima raspolaže MUP, a sve u cilju usklađivanja obaveza prema međunarodnim institucijama, i što je važnije, prema našem zakonodavstvu u oblasti zaštite podataka o ličnosti, a uvažavajući specifičnosti koje se odnose na sektor bezbednosti.

Predviđenim zakonskim rešenjima obezbeđuje se zaštita ličnih podataka koji se obrađuju u evidenciji MUP-a od svih oblika zloupotrebe.

Predlog zakona o nacionalnom DNK registru je pred nama. To je nova oblast. Ovim zakonom prvi put će se uspostaviti nacionalni DNK registar, u cilju vođenja krivičnog postupka i rasvetljavanja krivičnih dela, utvrđivanja identiteta nestalih i nepoznatih lica, leševa i delova tela.

Uspostavljanje nacionalnog DNK registra je i naša obaveza koju smo preuzeli i predvideli na putu evropskih integracija, ali je još važnije to da se građanima Srbije omogućava lakše i efikasnije vođenje krivičnih postupaka i identifikacija lica koja se vode kao nestala.

Uvodni se elektronska baza DNK profila, registrovanih i nepoznatih počinilaca krivičnih dela i time se eventualno povezivanje jednog lica sa više počinjenih krivičnih dela značajno povećava i olakšavaju se istražni postupci i rasvetljavanje krivičnih dela.

Ovim zakonom i uspostavljanjem nacionalnog DNK registra omoguće se i međunarodna razmena DNK podataka, u cilju rasvetljavanja krivičnih dela i kažnjavanja počinilaca.

Predlog zakona o jedinstvenom matičnom broju građana je usvojen još 1978. godine. Još tada su uočene određene manjkavosti koje su došle do izražaja nakon raspada bivše SFRJ i stvaranja novih država na ovim prostorima. Problem pojavljivanja duplih ili netačnih jedinstvenih matičnih brojeva građana, a posebno kod građana koji dolaze iz bivših republika, rezultat su činjenice da zakonsku regulativu nisu pratile odgovarajuće promene tehničkih mogućnosti.

Primenom novih odredbi u ovom zakonu omogućuje se pravni kontinuitet identiteta lica kojima je već određen matični broj u republikama bivše SFRJ i sprečava se da u Republici Srbiji lica imaju dva ili više JMBG.

Ovim se zakonom našim građanima omogućuje lakše ostvarivanje njihovih prava pred organima i ustanovama Republike Srbije.

Na kraju, poštovani gospodine ministre, uvaženi predstavnici Ministarstva i Vlade Republike Srbije, želim da izrazim svoje izuzetno zadovoljstvo što je ovaj set zakona danas u skupštinskoj proceduri. Zahvaljujem se na profesionalnosti i uloženom trudu, ne samo zato što su ovi predlozi zakona izuzetno dobro i kvalitetno pripremljeni, već i zato što ćemo usvajanjem ovog seta zakona biti za nekoliko koraka bliži onom razvijenijem, pravno uređenijem, demokratskom svetu u kome se na najbolji način poštuju ljudska prava, ali i pravni poredak države u kojoj živimo, svetu u kome želimo da i formalno što pre vidimo Republiku Srbiju.

Poštovani predsedavajući i uvaženi narodni poslanici, pozivam vas da podržite predložena zakonska rešenja i da zajedno usvojimo predloženi set zakona iz oblasti unutrašnjih poslova. Hvala vam na pažnji.

Zahvaljujem.

Meni je žao što ću morati da prekinem zabavu nekih narodnih poslanika i poslanica, ali moram vam reći, ovo što vi radite vodi u anarhizam i treba da budete svesni toga. Ovo nije parlamentarna demokratija, ovo je anarhizam.

Zahvaljujem.

Juče i danas smo, poštovane kolege narodni poslanici, imali priliku da čujemo i ozbiljne diskusije i manje ozbiljne i tužne, otužne itd. Ali, hajde da se vratimo na dnevni red i da stavimo stvari na svoje mesto.

Glavobolju nam ovih dana stvara obaveza koja proizilazi iz jednog međunarodno pravnog akta koji je Srbija potpisala sa EU, tj. Evropskom zajednicom, radi se o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, na osnovu koga imamo, prihvatili smo tada, i imamo obavezu da do 1. septembra, dakle, za još nekoliko dana, uskladimo svoje zakone tako da žitelji ili članovi, državljani EU imaju gotovo jednaka prava ili jednaka prava kao i državljani Srbije u kupovini poljoprivrednog zemljišta.

Da se nama ne bi prebacivalo kako smo nedorasli ili neozbiljni itd, i da sada mi sve najgore govorimo o tom Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, ne kritikujemo mi sam Sporazum, koji je svakako dobar za Srbiju, mi kritikujemo pregovarače koji nisu svojevremeno dobro ispregovarali i doveli nas u poziciju kakvu nema nijedna druga zemlja članica EU, niti bilo koja zemlja koja je bila kandidat za ulazak u EU.

Da li je Božidar Đelić, tadašnji potpredsednik Vlade, bio dobar pregovarač ili ne, stvar je za diskusiju, ali Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju nije dobro ispregovarao, on i čitav tim koji je bio sastavljen uglavnom od predstavnika tadašnje vlasti. Zbog toga što ga nisu dobro ispregovarali, mi smo sada u problemu i želimo da taj problem rešimo i našli smo način kako ćemo ga rešiti. Rešićemo ga zakonom koji danas usvajamo, tj. Predlogom zakona o izmeni i dopuni Zakona o poljoprivrednom zemljištu.

Ne bih ja rekao da je Božidar Đelić loš pregovarač. Rekao bih pre svega da je on imao drugačije namere i prioritete. Nije njemu interes države Srbije tada bio na prvom mestu. NJemu su na prvom mestu bili interesi pojedinih centara moći kojima je omogućio da u kratkom vremenskom periodu pokupuju oko 300 hiljada hektara poljoprivrednog zemljišta. Samo četvorica ljudi, četiri osobe drže preko 100 hiljada hektara zemlje, nadajući se da će u roku od četiri godine, evo sada ovog 1. septembra oni i dalje biti na vlasti i da će upravo sada moći ponovnom preprodajom te zemlje da višestruko povrate uloženo. Procene su da bi ta zemlja, recimo, u narednih pet do deset godina bila skuplja, koštala pet i do deset puta više nego sada.

Da li je ova Vlada, a bilo je takvih primedbi, ozbiljno shvatila ovaj problem ili ne, neko je prigovorio da je neozbiljno prišla, ja kažem da nije tako, govori i činjenica da je ova Vlada zatražila od Instituta ekonomskih nauka i Instituta za ekonomiku poljoprivrede da urade stručnu studiju, tj. analizu pravnog i institucionalnog okvira tržišta poljoprivrednog zemljišta, procenu ekonomskih efekata liberalizacije tržišta, poljoprivrednog zemljišta i preporuke za izmene domaćeg zakonodavnog i institucionalnog okvira i njihovu adekvatnu primenu.

Ovu analizu radio je Institut ekonomskih nauka i Institut za ekonomiku poljoprivrede, pod rukovodstvom dr Jovana Zubovića, da ne nabrajam koliko još doktora i magistara je tu učestvovalo, a naručilac je bila Vlada. Znači, Vlada je veoma ozbiljno prišla rešavanju ovog problema. Izuzetna analiza, treba je pročitati, dostupna je javnosti, ali neću sada ulaziti u njene detalje.

Mislim da merama koje su predviđene ovim promenama, ovim Predlogom zakona o izmeni i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, upravo sprečeno ono što čitav narod, čitava javnost u Srbiji želi da se spreči, a to je da nam od 1. septembra neko dođe i, prosto rečeno, pokupuje poljoprivredno zemljište koje je u vlasništvu privatnih lica.

Više puta je ovde rečeno koje su to mere. To je da taj potencijalni kupac mora da bude najmanje deset godina stalno nastanjen u jedinici lokalne samouprave, znači, kod nas u Srbiji, da obrađuje najmanje tri godine poljoprivredno zemljište koje je predmet kupoprodaje, da ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo, i to najmanje deset godina, da ima u vlasništvu mehanizaciju i opremu kojom bi obavljao tu poljoprivrednu delatnost, zatim, kao dopunsko, obezbeđujemo to poljoprivredno zemljište time da ako je, recimo, određeno kao građevinsko zemljište ono ne može da bude predmet kupoprodaje, da ne pripada zaštićenim prirodnim dobrima, da ne pripada ili se ne graniči sa vojnim postrojenjima, vojnim objektima itd, znači, brinemo se o sebi. O ovome je više puta govoreno, tako da neću ponavljati.

Potpuno se slažem i prihvatam da ovakav predlog zakona treba da usvojimo. Ja sam za i pozivam vas da u danu za glasanje to i uradimo.

Međutim, na kraju bih se samo još na jednu stvar osvrnuo, veoma kratko. Juče smo u diskusiji čuli, a vezano je za Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, kako je do raskola između jedne tada velike opozicione partije i njenih nekih članova došlo zato što je neko nešto prvo odobrio, pa nije odobrio, pa povukao svoju reč, itd, i u stvari problem se skreće na sasvim drugu stranu.

Gospodo, SNS, tj. mi koji smo nekada glasali za SRS, sebe ubrajam u takve, smo se suštinski razdvojili od te politike još odavno pre toga, možda još onog momenta kada je čitan onaj testament ispred američke ambasade. Setite se šta je tamo pisano. Zbog toga je važan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, jer tu je ona suštinska razlika između neke dve politike, namerno sada ne nabrajam o kojim se strankama govori. Hvala na pažnji.

Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministri, članovi Ministarstva, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, u dosadašnjem toku rasprave čuli smo sve što se trebalo čuti, sve što je trebalo reći o predlozima zakona koje, na predlog Vlade Srbije, usvajamo na ovoj sednici.

Izražavam svoje zadovoljstvo što su vaša ministarstva, gospodo ministri, a posebno vi, i ovim predlozima zakona pokazali svoj domaćinski odnos, kao i cela Vlada, u vođenju države, što narod očigledno prepoznaje. Videlo se to i na izborima.

Kod prva dva predloga zakona, jasno je, radi se o još jednom načinu smanjenja troškova u radu Agencije za osiguranje depozita, pa su samim tim i prihvatljivi i posle vaših uvodnih obrazloženja, mislim da nema potrebe dalje obrazlagati.

Kod druga dva zakona radi se o garancijama koje Republika Srbija daje Nemačkoj Razvojnoj banci za zajmove EPS-u i EMS-u, a reč je u iznosu od 45 miliona evra Elektroprivredi Srbije, kojim se unapređuje zaštita životne sredine u Srbiji i paketi ugovora o zajmu od 15 miliona evra, napominjem, uz donaciju u iznosu od 6,5 miliona evra za potrebe Elektromreže Srbije, za realizaciju projekta „Transbalkanski koridor“. Ovi zajmovi su veoma važni za razvoj energetskog sektora Srbije.

Kredit za EPS, čiji je rok otplate 12 godina, uz početak od pet godina, a za koji je Vlada Republike Srbije dala garancije, odnosi se na finansiranje i modernizaciju sistema transporta pepela u Termoelektrani „Nikola Tesla“. Taj zajam će biti iskorišćen za rekonstrukciju sistema transporta pepela u najvećoj EPS-ovoj termoelektrani, a rezultat će biti bolji kvalitet vazduha, jer će se sprečiti da vetar raznosi pepeo iz TENT-a, a ponekad će zaštiti i od zagađenja podzemne vode, reku Savu i zemljište.

Zajam i donacije EMS-A zaokružiće drugu sekciju prve faze gradnje projekta „Transbalkanskog koridora“, a koja ukupno ima četiri sekcije. Reč je o projektu koji vredi oko 30 miliona evra i on će, uz podršku Nemačke, biti povoljno finansiran zajmom koji odobrava Nemačka Razvojna banka KfW.

Dakle, reč je o projektu koji ima grant ili donaciju od 6,5 miliona evra koji obezbeđuje Evropska unija. Bez pomenutih novčanih sredstava, EMS ne bi mogao sam da finansira „Transbalkanski koridor“, koji predstavlja projekat od ogromnog državnog regionalnog, ali i evropskog značaja.

Taj „Transbalkanski koridor“ na relaciji, u ovom slučaju, između Kragujevca i Kraljeva, je projekat od ogromnog značaja, državnog i regionalnog, odnosno evropskog značaja, a druga sekcija prve faze podrazumeva podizanje prenosne mreže centralne i zapadne Srbije na 400 kilovoltni naponski nivo, mi znamo da je prenosna mreža naponskog nivoa 220 kilovolti, u tim delovima Srbije, pri kraju svog životnog veka sa prosečnom starošću oko 50 godina, pa je svakako neophodno izvršiti modernizaciju.

Iz ovog što sam izneo, očigledno je da ću prihvatiti i predlažem i ostalima da prihvatimo ove predloge zakona i da ih izglasamo. Hvala lepo.

Hvala vam.
Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, predlažem da ne prihvatimo predloženi amandman zbog toga što bi, kao što su i predstavnici Vlade rekli, jer stupanjem na snagu ovakvog amandmana bi se svakako pomerila isplata januarske rate i to bi sve poremetilo dalje.
Međutim, zašto sam se javio. Ja sam veoma strpljiv i trpeljiv kada slušam ovakve amandmane od kolega. Normalno, vi imate pravo da tako nešto i predložite, i da branite to što predložite, međutim, o čemu se radi. Kada predlog dođe od tzv. predstavnike new way političkog šarlatanstva, hajde srpski ću to reći, novog talasa političkog šarlatanstva koji je amandman predlaže samo da bi izveo svoju političku propagandu, a ne da bi poboljšao zakon, a sve se to vidi kada se bolje izanaliziraju njihovi amandmani gde se svi svode na to da se jedan datum pomeri, recimo, sa prvog na petnaesti, ili sa petnaestog na trideset i prvi, ili će nešto što trebalo da traje godinu dana trajati šest meseci. Znači, potpuno besmisleno.
Cilj je obesmisliti predlog zakona ali dobiti šansu da se o tome priča, da se vređaju druge stranke, kao što je i ovom prilikom vređao predstavnike SNS. Onda do čega dolazimo? Dolazimo do toga da se zloupotrebljava ova Skupština. Zloupotrebljava se govornica. Obesmišljava se uopšte rasprava. Da skratim, predlažem da ovaj i slične amandmane, tipa – briše se, ne prihvatimo. Hvala vam.

Poštovana predsedavajuća, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, evo, vidite i u ovom slučaju, kada se tipičnom predstavniku novog talasa političkog šarlatanstva prohte da govori o svemu i svačemu, on upravo ustane, javi se i počne da brani ovakav amandman, koji kaže – briše se. Znači, bez argumenata, bez činjenica, itd. Zašto? Zato što je politika koju predstavlja upravo zasnovana na demagogiji i na frazeologiji.

Zato sam se i sada javio, a inače se ne javljam. Volim da čujem i vaše mišljenje, ali, kada pređe svaku meru ti amandmani tipa – briše se, e onda stvarno treba da sedimo ovde celu noć i da slušamo ovakve stvari, onda stvarno nekome bude muka da to sluša.
Normalno je da sam protiv toga da se usvoji ovaj amandman i u potpunosti podržavam ovo što je ministar sada rekao. Nema dalje šta da se kaže.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre sa saradnicima, poštovani poslanici, pred nama su predlozi zakona koje nam je podnela Vlada o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju i Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju.
Usvajanjem oba predloga zakona omogućićemo sprovođenje instrumenata ili, kako ministar voli da kaže, alata za realizaciju finansijske predpristupne pomoći kroz takozvani IPARD program iz fondova Evropske unije, koji su namenjeni zemljama kandidatima za Evropsku uniju, tj. omogućićemo fizičkim i pravnim licima da prime određene podsticaje iz oblasti podrške poljoprivredi i ruralnom razvoju.
Takođe, omogućićemo i sprovođenje akcionog plana kao preduslova za otvaranje Poglavlja 11 u oblasti poljoprivrede na našem putu ka pristupanju Evropskoj uniji.
Izmenama i dopunama Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju stvaraju se uslovi za korišćenje IPARD fondova, tj. za odgovorno i transparentno upravljanje sredstvima Evropske unije. Omogućava se uređenje i identifikacija zemljišnih parcela, što je jedan od preduslova za korišćenje fondova Evropske unije u poljoprivredu u skladu sa zakonodavstvom Evropske unije. Omogućava se, takođe, i sprovođenje mera podrške za nerazvijena i zaštićena ruralna područja, ali i za praćenje ekonomskih parametara za kontrolu efikasnosti sprovođenja mera.
Izmenama i dopunama ovog drugog zakona, Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, širi se krug korisnika, što je veoma bitno, podsticaja u oblasti direktnih plaćanja za stočarsku proizvodnju, kvalitetnih tovnih bikova, krava za uzgoj i teladi za tov, kvalitetnih priplodnih ovnova, jarčeva, nerasta, itd.
Dalje, uvode se mere podrške za mlade poljoprivrednike, što je od izuzetnog značaja, koji svoj život i egzistenciju vide na selu i u bavljenju poljoprivrednom proizvodnjom, kroz bespovratna sredstva u formi start ap sredstava, a posebno mladim poljoprivrednicima u regionima sa otežanim uslovima za intenzivnu proizvodnju i u ekonomski nerazvijenim opštinama.
Uvode se i podsticaji za razvoj novog načina planiranja ruralnog razvoja kroz formiranje lokalnih akcionih grupa, takozvanih lagova, posebnog vida javno-privatnog partnerstva u ruralnim područjima koji uključuju sve zainteresovane od preduzeća, preduzetnika, javnih institucija, pa do poljoprivrednika i građana.
Osnivanjem takozvanih lagova i izradom lokalnih strategija i planova ruralnog razvoja omogućava se njihova realizacija finansiranjem kroz predpristupne fondove Evropske unije, kako za poljoprivredu, tako i za infrastrukturu, obrazovanje, itd.
Ovo mi je posebno privuklo pažnju, jer lokalne akcione grupe, takozvani lagovi trebaju da postanu važan oslonac stanovništvu ruralnih područja u osiguranju boljih životnih i radnih uslova na svojim područjima. One treba da postanu pokretači ruralnog razvoja, lokalne zajednice, jer zajednička poljoprivredna politika Evropske unije upravo lagovima prepušta planiranje i realizaciju projekata ruralnog razvoja u cilju revitalizacije sela i stvaranja novih radnih mesta, jer ljudi sa terena najbolje znaju kako upravljati poljoprivrednim resursima i pokrenuti razvoj sopstvenog područja.
Poljoprivrednicima trebaju dobro organizovani lagovi, jer su oni karika u lancu povlačenja novca iz predprisupnih fondova Evropske unije, namenjenih poljoprivredi i ruralnom razvoju. Osnivanjem lagova ova seoska područja će imati pravo da učestvuju u dobijanju sredstava fondova Evropske unije koja su namenjena naseljima koja imaju manje od 25.000 stanovnika. Lokalna akciona grupa ili lag predstavlja partnerstvo privatnog, javnog i nevladinog sektora i u svom sastavu može imati predstavnike zainteresovanih privrednika, poslovnih udruženja, preduzeća, poljoprivrednih gazdinstava i poljoprivrednika, predstavnike nevladinih organizacija i predstavnike lokalne vlasti sa akcentom na poljoprivredu.
Što se tiče trećeg zakona koji je donelo ovo Ministarstvo, pred nama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vodama, koji je podnela Vlada. S obzirom da sam istrošio puno vremena, skratiću. Ovim predlogom izmena i dopuna Zakona o vodama usaglašava se ovaj zakon sa drugim propisima i zakonima, otklanjaju se nedostaci, uvodi se obaveza da se u prostorne i urbanističke planove unose granice vodnog zemljišta, reguliše se eksploatacija rečnih nanosa itd, a sve u cilju smanjenja rizika od poplava i drugih nesreća. Predlažem da u danu za glasanje izglasamo sva tri zakona. Hvala.

Poštovana predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani gospodine ministre, poštovani predstavnici Vlade Republike Srbije i Ministarstva odbrane, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, Vlada Republike Srbije je izradila i podnela nam na usvajanje dva predloga odluka.
Prvo je Predlog odluke o usvajanju godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2016. godini, a drugo je Predlog odluke o učešću pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama u 2016. godini u skladu sa aktivnim i jasno profilisanim i osmišljenom politikom Vlade Republike Srbije na regionalnom, evropskom i širem međunarodnom planu, a u cilju jačanja međunarodnog položaja i ugleda Republike Srbije, promovisanju dobrih odnosa i saradnje sa svim uticajnim faktorima u međunarodnoj zajednici, poput SAD i naših tradicionalnih prijatelja i partnera Ruske Federacije, Narodne Republike Kine, Arapskih zemalja i drugih naroda i država širom sveta, ali i u skladu sa opredeljenjima i opredeljenjem da Srbija bude deo EU. Mišljenja sam da oba navedena predloga Vlade treba da usvojimo i pozivam vas da u danu za glasanje glasamo za njihovo usvajanje.
Evo i zašto. Republika Srbija u meri svojih mogućnosti i u narednom periodu treba da doprinosi očuvanju međunarodnog mira i bezbednosti, kako kroz svoje angažovanje u međunarodnim organizacijama i multilateralnim forumima, tako i kroz angažovanje predstavnika Srbije u mirovnim operacijama UN i kroz postepeno usklađivanje svoje bezbednosne i odbrambene politike sa EU, ali stalno vodeći računa o svojim vitalnim nacionalnim interesima.
Čitav sistem odbrane Republike Srbije treba i dalje da nastavi da doprinosi izgradnji i očuvanju mira u svetu, učešćem Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama.
Obzirom da je Ustavom Republike Srbije u članu 140. utvrđeno da se Vojska Srbije može upotrebiti van granica Republike Srbije samo po odluci Narodne skupštine Republike Srbije, što je regulisano i članom 8. stav 1. Zakona o Narodnoj skupštini, ali i članom 8. stav 3. Zakona o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije, potrebno je da mi, Narodna skupština Republike Srbije, usvojimo ove predloge Vlade i donesemo navedene odluke.
Zašto je važno da to uradimo? Angažovanjem kapaciteta Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama pod pokroviteljstvom UN Republika Srbija će jasno pokazati da je aktivan činilac očuvanja mira i bezbednosti u svetu. Time će biti pružen jasan i čvrst dokaz potvrde konzistentnosti spoljne politike Republike Srbije kojom se zalaže za rešavanje svih sporova mirnim putem za jačanje institucija međunarodne zajednice i za poštovanje međunarodnog prava.
Učešće u izgradnji mira u regionu je jedna od tri misije Vojske Srbije i zasniva se na utvrđenim bezbednosnim i odbrambenim potrebama i interesima u skladu sa Strategijom nacionalnosti bezbednosti i Strategijom odbrane. Time se nesumnjivo doprinosi i izgradnji ravnopravnog partnerskog odnosa sa državama članicama UN i EU, ali i podiže ugled Vojske Srbije u svetu.
Ne treba zaboraviti ni to da iskustva stečena u uslovima koji su približni ratnim, kao i ona iskustva stečena saradnjom i zajedničkim nastupom sa pripadnicima stranih oružanih snaga o multinacionalnim operacijama značajno doprinose jačanju Vojsci Srbije i odbrambene moći naše zemlje u celini.
Donošenjem ovih odluka stvorićemo mogućnost da Vojska Srbije, u skladu sa raspoloživim resursima, može po potrebi biti angažovana i u humanitarnim operacijama na osnovu poziva međunarodne organizacije, regionalne inicijative čiji je Republika Srbija član ili na osnovu poziva države članice, države koju je zadesila neka prirodna katastrofa, neka tehničko-tehnološka ili neka druga nesreća.
Pored svega navedenog, učešćem Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama ispunjavaju se međunarodno prihvaćene norme i obaveze koje proizilaze iz članstva Republike Srbije u UN i drugim međunarodnim organizacijama. Republika Srbija se tretira kao ravnopravni partner, integriše se u važnu oblast aktivnosti EU, koju definišemo kao zajednička bezbednosna i odbrambena politika i istovremeno jača svoje bezbednosne kapacitete na putu učlanjenja u EU.
Nije bez značaja ni to da učešćem u multinacionalnim operacijama pripadnici Vojske Srbije su u prilici da provere dostignuti nivo razvoja svojih operativnih i funkcionalnih sposobnosti u realnim uslovima i da provere iskustva koja su do tada stekli u praksi.
Pored toga, pripadnici Vojske Srbije dobijaju mogućnost da se upoznaju sa dostignutim nivoom razvoja i operativnim i funkcionalnim sposobnostima stranih oružanih snaga, partnera u misijama, da sa njima razmene iskustva, upoznaju se sa standardima, procedurama, funkcionisanjem i operativnom upotrebom snaga u međunarodnom okruženju. Time se razvija sveukupna interoperabilnost Vojske Srbije i olakšava integrisanje naših oružanih snaga u multinacionalne sastave i približava naš način rada svetskim standardima.
Usvajanjem godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2016. godini odobrićemo realizaciju plana o upućivanju do 700 pripadnika Vojske Srbije i 18 pripadnika MUP u više od 20 planiranih multinacionalnih operacija i misija pod pokroviteljstvom UN i EU. Oni će biti angažovani u ulogama vojnih posmatrača, štabnih oficira, kao medicinsko osoblje u sanitetskim timovima i bolnicama, kao jedinice nivoa, odeljenja, voda, čete i kao autonomni timovi za zaštitu brodova. Pripadnici vojske bili bi angažovani u Republici Liberiji, Obali Slonovače, Demokratskoj Republici Kongo, Republici Kipar, Republici Liban, na Bliskom istoku, Cetralnoafričkoj Republici, Zapadnoj Sahari, Republici Mali, Džamu i Kašmiru, Južnom Sudanu, Sudanu, Somaliji i Pomorskim snagama EU u Mediteranu. Pripadnici MUP bili bi angažovani u Republici Liberiji, Republici Haiti, Republici Kipar i misijama EU za upravljanje krizama.
Godišnjim planom upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2016. godini planirana su i finansijska sredstva za potrebe za sprovođenje odluke u skladu sa Zakonom o budžetu Republike Srbije. O tome ne bih detaljnije pričao.
Gospodine ministre i gospodo predstavnici Ministarstva odbrane i kolege poslanici, pri kraju svog izlaganja izneo bih krajnje pozitivne utiske i saznanja i iskustva nekih mojih poznanika pripadnika Vojske Srbije, dosadašnjih učesnika u multinacionalnim mirovnim operacijama i misijama. Pripadnici naše vojske su izuzetno cenjeni UN po svojoj stručnosti, uvežbanosti, ali i po ljudskim, moralnim vrednostima. Njihova stečena iskustva u multinacionalnim operacijama i mirovnim misijama mogu biti dragoceno Ministarstvo odbrane u cilju iznalaženja mogućnosti samostalnijeg angažovanja Republike Srbije posebno u logističkom obezbeđenju naših timova u operacijama npr. u obezbeđenju potrošnim materijalom i rezervnim delovima, da ne budemo u potpunosti naslonjeni na logistiku UN, čime bi i finansijski efekat bio pozitivniji.
Na samom kraju, ovo su takođe njihova iskustva, vojna lica i pripadnici Vojske Srbije koji se upućuju u multinacionalne operacije i misije nisu, pod navodnicima, mišićavi i znojavi gladijatori, niti bezosećajni roboti i plaćenici kakvim ih žele predstaviti pojedini zluradi i nedobronamerni kreatori javnog mnjenja, već visoko obrazovani, stručno specijalizovani, čestiti, pošteni, ponosni, odgovorni, hrabri i odvažni sinovi i kćeri zemlje Srbije. Oni su ljudi od krvi i mesa, kao i svi mi imaju svoje porodice, svoje rođake i prijatelje, među nama, imaju svoje probleme, svoje komunalne račune, kirije, školarine za decu, svoje neotplaćene kredite, svoje brige i neprospavane noći. Oni su ljudi.
Bukvalno na samom kraju, želim sa vama da podelim misao – savremene ratove ne gube slabiji, već oni koji imaju manje prijatelja. Hvala vam na pažnji i još jednom vas pozivam da usvojimo navedene predloge odluka.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, pošto je tema dnevnog reda rasprava o izboru članova Savete REM-a, a ovde smo čuli gotovo sve i svašta, u najmanju ruku analizu rada tog saveta, a to nije na dnevnom redu. Na nama iz vlasti, tj. pozicije je da strpljivo slušamo šta vi govorite, a na vama je svakako da svaki trenutak iskoristite za sopstvenu promociju. Međutim, i to treba da ima nekih granica, neku meru. Narod je na izborima pokazao za koju opciju se opredelio. Naše je da idemo napred, vaše je, nažalost, da kočite. Kočite na razne načine. Kada je Srbija postala faktor stabilnosti, vi ste izmišljali razne razloge i načine da ona postane faktor nestabilnosti.
Podsetiću vas samo, ovo govorim zbog toga što je veoma važno da shvatimo kolika je i kakva je uloga svakog člana ovog Saveta Regulatornog tela, za koje govorimo da je samostalno i nezavisno regulatorno telo jer svaka nepravilnost u njihovom radu može izazvati u toj oblasti određenu nestabilnost. Dakle, podsetiću vas, daću vam par primera upravo kako smo mi, narodni poslanici, zloupotrebom svojih ovlašćenja veoma lako mogli da dovedemo do nestabilnosti Republike Srbije i nestabilnosti u širem regionu. Podsetite se, na prvoj našoj sednici, konstitutivnoj sednici, jedan od naših kolega je kada je dobio priliku da privremeno vodi sednicu Skupštine zloupotrebio to svoje pravo, samo kao primer, govori se o političaru koji je svoju političku karijeru započeo jahanjem, a završio potpunim debaklom svoje političke opcije, debaklom koji je doveo do raspada te stranke.
E sada, da bi se valjda u zadnjem trenutku nekako izvukao iz te situacije on je pribegao neodgovornom načinu da prekine rad ove Skupštine na toj konstitutivnoj sednici, možda i nesvestan, verujem da je tako, da je mogao da izazove ozbiljnu nestabilnost, kako u državi, tako i u regionu. Setimo se da je u to vreme, tih dana, u jednoj od susednih država, u njihovom parlamentu došlo gotovo do tuče. Ili da vas podsetim, na našim primerima, kako kada ne radimo dobro možemo takođe dovesti do neke nestabilnosti. Na jednoj od sednica najvažnijih odbora, kako to vole da kažu, jedan od naših kolega je prekinuo rad sednice i postavio ultimativne uslove da bi nastavio rad. I to je moglo da dovede do većih problema i nestabilnosti. Da ne nabrajam dalje.

Znači, na ovim primerima sam hteo da vam kažem da ako svako od nas obavlja svoju dužnost i obaveze onako kako treba, sve će funkcionisati upravo onako kako treba.
Članovi Saveta Regulatornog tela imaju veoma odgovornu dužnost – da budu regulatori u toj oblasti, oni su nezavisni i samostalni. Imam utisak, iz ovih dosadašnjih diskusija, da bi se mnogi diskutanti rado umešali u rad i donošenje odluka samog Saveta Regulatornog tela, što nije u redu.
Prihvatam izveštaj Odbora koji smo dobili i glasaću za ovo. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovane koleginice i kolege poslanice, ja sam protiv da se usvoji ovaj amandman iz sledećih razloga.
Inače, koleginicu cenim pre svega zbog njene ozbiljnosti u dosadašnjem radu, ali mislim da je amandman koji je predložila neozbiljan. Neozbiljan je zbog toga što su članovi upravo te političke opcije u prethodnom periodu na svom primeru kako upravljaju gradskim opštinama grada Beograda pokazali da je nekima ne i previše novca iz tog budžeta, nego su se snalazili tako što su izmišljali pojedina radna mesta kako bi utrošili svoj budžet.
Evo, uzmimo primer predsednika gradske opštine Vračar, Branimira Kuzmanovića, u stvari dosadašnjeg predsednika, koji je, zamislite, u svom mandatu od 2012. do 2016. godine zaposlio kao pomoćnike čak 54 osobe. Znači, 54 osobe je zaposlio kao pomoćnike predsednika gradske opštine. Oni su na tim dužnostima ili funkcijama bili dan, dva ili nekoliko dana, a onda im je pronalazio nove funkcije u svojoj opštini, tj. nova radna mesta. Na taj način je izvrdao Zakon o zapošljavanju, ali čovek se lepo snašao kako da potroši višak para koji je imao u budžetu svoje gradske opštine.
Eto, to sam izneo samo kao primer i zato mislim, gospođo Čomić, cenim vas izuzetno kao ozbiljnu osobu, da je ovaj amandman kao predlog neozbiljan. Hvala.