Zahvaljujem.

Donošenjem zakona o planskom sistemu Republike Srbije mi želimo da postignemo određene ciljeve, jer je osnovni cilj uređivanje funkcionisanja sistema upravljanja javnim politikama, u stvari stvaranje predvidljivog pravnog okruženja koje obezbeđuje smanjivanje neizvesnosti za uspešno poslovanje privrednih subjekata.

Dakle, javne politike i propisi moraju biti dobro osmišljeni, formulisani da bismo imali i u praksi, a ne samo na papiru dobro uspostavljen, efikasan, transparentan koordinisani realistični sistem planiranja uz optimalno korišćenje budžetskih sredstava i obezbeđenje održivog rasta i razvoja Republike Srbije uključujući i efikasno sprovođenje procesa pristupanja EU.

Mi iz SNS želimo da se usvajanjem zakona o planskom sistemu stvore uslovi da se u potpunosti uredi sistem planiranja na nivou Republike Srbije, vodeći računa pri tome o efikasnosti planskog sistema.

Šta to u stvari znači? To znači da jedan od najznačajnijih ciljeva koji ovim zakonom i uređenjem sistema planiranja želimo postići je vođenje računa da koristi javnih politika opravdavaju troškove koje prouzrokuju, a da se potencijalni negativni efekti svedu na najmanju moguću meru. Uostalom, to je u skladu sa već prepoznatljivom domaćinskim odnosom prema državi koji je uspostavio Aleksandar Vučić, a koji mi iz SNS sledimo. Hvala.

Zahvaljujem poštovani predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, svedoci smo da su se do danas propisi, dokumenti javnih politika, mislim na strategije i akcione planove i programe, retko menjali, odnosno popravljali, što bi po pravilu trebalo činiti nakon proteka roka u kome se mogu sagledati početni efekti istih.

U praksi su se do danas odredbe propisa preispitivale i menjale po pravilu samo na inicijativu privrednika ili organa koji implementira propis i to po pravilu tek kada pojedina rešenja stvaraju veliki problem u poslovanju, parališu sprovođenje neke administrativne procedure ili onemogućavaju primenu propisa koji je u žiži interesovanja javnosti. Primera je na pretek, ali nemam dovoljno vremena na raspolaganju da ih sada navodim.

Ovakvo stanje je posledica odsustva kontinuiranog preispitivanja efekata svih propisa i vrednovanja sprovođenja javnih politika u cilju njihovog unapređenja. Zbog toga je u prošlosti dolazilo do gomilanja neefikasne, suvišne i štetne regulative, a onda se pristupalo najskupljem i najtraumatičnijem regulatornom instrumentu za prevazilaženje ovakvog stanja, a to je, sećate se, tzv. giljotina propisa koja je u Srbiji sprovođena tokom 2009. i 2010. godine.

Mi iz SNS se nasuprot tome zalažemo sa propisivanje obaveze sprovođenja eks post analize efekata svih dokumenata javnih politika i svih propisa, SNS se zalaže za uspostavljanje jedinstvenog informacionog sistema u koji će se unositi dokumenti javnih politika, srednjoročni planovi, ali i izveštaji o sprovođenju istih. Time će se obezbediti efikasno i konzistentno planiranje na svim nivoima, koje će podrazumevati precizno utvrđivanje mera za sprovođenje javnih politika, kao i odgovornih za sprovođenje tih mera, rokova, učinaka i efekata.

Ovakvo uspostavljen informacioni sistem će olakšati poslove u vezi sa planiranjem, jer će u praksi obezbediti automatsko generisanje delova planskih dokumenata i izveštaja o njihovom sprovođenju.

Svojim amandmanom želeo sam da se uvođenjem još jednog pojma u članu 2. stav 1. Predloga zakona dodatno definiše efikasnost planiranja kao pojam koji značajno utiče na sveukupni razvoj Republike Srbije, a samim tim i na unapređenje sistema odbrane. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem poštovana predsedavajuća.

Poštovani ministre, poštovani narodni poslanici, važećim propisima nije omogućeno svim učesnicima planskog sistema, a to su Narodna skupština, Vlada i organi lokalne vlasti, da sa sigurnošću odrede kada donose strategiju, a kada program, niti šta sve ti dokumenti javne politike i akcioni planovi treba da sadrže.

Važećim propisima nije utvrđeno ni do kog nivoa, u zavisnosti od vrste dokumenata javnih politika treba da se razrađuju mere javnih politika i njihova implementacija, niti na koji način se utvrđuje efekti njihovog sprovođenja. Zato je za SNS stranku potreba da se uspostavi efikasan, transparentan, koordinisan i realističan sistem planiranja Republike Srbije, AP i jedinica lokalne samouprave, dovoljan razlog za donošenje ovog zakona.

Pored toga, obavezuje nas i proces pristupanja EU, posebno u kontekstu zahteva i obaveza koje smo prihvatili, a koje proističu iz pregovaračkog Poglavlja 17. ekonomska i monetarna politika, kao i iz Poglavlja 22. regionalna politika i koordinacija strukturnih instrumenata.

Ne donošenjem ovog zakona i nepovezivanjem procesa planiranja javnih politika, izrade propisa u jedinstveni proces, rezultiralo bi neefikasnošću planskog sistema i regulatornog okvira za poslovanje i za život građana. To bi se nesumnjivo odrazilo i na sveukupni razvoj Republike Srbije, pa i na njen sistem odbrane.

Iz navedeno, zbog tog razloga, predložio sam nekoliko amandmana kojima sam želeo dodatno da definišemo predmet, osnovne pojmove i načela i svrhu planskih dokumenata.

Prvim amandmanom u nizu predložio sam da se član 1. Predloga zakona proširi dodavanjem stava 2. čime bismo dodatno definisali predmet uređivanja ovog zakona i čime bismo naglasili da će on pozitivno afirmisati sveukupni razvoj Republike Srbije, a samim tim i pozitivno delovati na unapređenje sistema odbrane. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre, poštovani narodni poslanici, Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanju vrši se usklađivanje sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju između evropskih zajednica i njihovih država članica s jedne strane i Republike Srbije s druge strane.

Ovim sporazumom je uređeno da će Republika Srbija nakon četiri godine od stupanja na snagu ovog sporazuma, a on je već stupio na snagu 1. septembra 2013. godine, osigurati slobodno kretanje kapitala koje se odnosi na portfolio investicije i na finansijske zajmove i kredite sa rokom dospeća kraćim od godinu dana. Pored toga, Republika Srbija je imala obavezu da uskladi svoje zakonodavstvo sa međunarodnim standardima u oblasti sprečavanja i otkrivanja pranja novca i finansiranja terorizma. Ovim bi Republika Srbija dokazala konkretne napretke u svakoj od ključnih oblasti iz preporuka Uprave za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma i tako bi pokazala spremnost da kroz izmenu propisa zaštiti finansijski sistem od potencijalnih zloupotreba.

Republika Srbija bi donošenjem ovog zakona ispunila svoje obaveze koje smo preuzeli na osnovu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između evropske zajednice s jedne stane i Republike Srbije s druge strane, koji bi se odnosio na slobodno kretanje kapitala. Ukratko, predložena rešenja će doprineti daljem unapređenju, između ostalog, i digitalnog i informativnog sektora u Republici Srbiji, a što je u skladu sa aktivnostima Vlade na unapređenju ovog sektora, tj. sveukupne digitalizacije u Srbiji. S obzirom da je samo u 2017. godini izvoz usluga informatičkog sektora dostigao vrednost od 900 miliona evra, što je za 21,5% više nego u 2016. godini, evidentan je pozitivan trend rasta u informatičkoj industriji.

Pošto će predloženim rešenjima u ovom zakonu biti omogućeno da se plaćanje, naplaćivanje i prenos u Republici Srbiji osim dinarima vrši i u devizama, po osnovu kupoprodaje softvera i drugih digitalnih proizvoda na internetu, koji se isporučuju isključivo putem telekomunikacionih digitalnih ili informaciono-tehnoloških uređaja, pod uslovom da se plaćanje vrši korišćenjem platne kartice ili elektronskog novca preko pružaoca platnih usluga sa sedištem u Srbiji, doprineće se ne samo daljem unapređenju domaćeg infrastrukturnog sektora, već i smanjenju troškova izvoza ovog sektora, a time i većoj konkurentnosti na stranim tržištima.

Slobodno se može reći da donošenjem ovakvih rešenja povlačimo, u žargonu ljudi koji se bave i koji su zaljubljeni u informacionu tehnologiju, revolucionaran potez koji će pozitivno uticati na sva privredna društva, a posebno na ona koja se bave spoljnotrgovinskim i deviznim poslovanjem. Možemo sa visokim stepenom sigurnosti očekivati veći priliv stranog kapitala i lakše prekogranično investiranje.

Ovim, ali i ostalim predlozima zakona iz ovog seta zakona Srbija se sigurnim koracima svrstava u red pravno visoko uređenih država, a naš put ka punopravnom članstvu u EU, postaće vidljiviji i izvesniji. Ovde posebno ističem odlična rešenja u Predlogu zakona o planskom sistemu Republike Srbije, o kojima ću, nadam se, imati prilike da i detaljnije govorim. Izmenama i dopunama zakona koji su na dnevnom redu, a posebno Zakona o porezu na dodatnu vrednost, zatim Zakona o akcizama, kao i Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, Vlada Srbije pokazala je da ozbiljno prilazi svakom problemu i uspešno iznalazi najbolja rešenja i spremna je da ispravlja greške, ako ih ima, u cilju boljitka i razvitka celokupnog društva.

Na kraju ovog izlaganja želim da izrazim svoje ogromno zadovoljstvo načinom rada i posebno prema odgovornosti i domaćinskom odnosu prema svim svojim obavezama od strane Vlade Republike Srbije, predvođene premijerkom Anom Brnabić. Srpska napredna stranka predvođena predsednikom Aleksandrom Vučićem postavila je pred Vladu Srbije visoka očekivanja i budite uvereni da ćemo biti istrajni u tome da će ta očekivanja, koja su odraz očekivanja celokupnog stanovništva Republike Srbije, da budu na kraju realizovana, a odluke sprovedene.

U uzburkanom ekonomsko-političkom okruženju i u situaciji kada se objektivne okolnosti menjaju iz nedelje u nedelju, iz dana u dan, pa i iz časa u čas, Srbiji je životno potreban mir, stabilnost i ubrzan ekonomski razvoj, uz istovremeno jačanje pravne države. Pored opšteg zadovoljstva suštinom i formom predloženih zakona, podneo sam i nekoliko amandmana kojima ću pokušati da dam i svoj doprinos, njihovom poboljšanju, ali o tome ću kada za to dođe vreme.

U načelu, podržavam sve predloge zakona koje je za ovu sednicu podnela Vlada Srbije i glasaću za njihovo usvajanje. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, povezivanje NOKS sa Evropskim okvirom kvalifikacija ili EOK stvaraju se uslovi i za povezivanje i saradnju po pitanju bezbednosti i odbrane.

Bezbednost je najznačajniji segment planiranja politike i sveukupnog razvoja jedne zemlje. Zato je važno sagledati sve aspekte situacije u kojoj se Srbija danas nalazi.

Republika Srbija ostvaruje visok stepen saradnje sa državama članicama i institucijama EU u okviru zajedničke bezbedonosne i odbrambene politike EU. Aktivno učestvuje u skoro svim njenim oblastima. Na taj način potvrđuje svoje strateško opredeljenje za članstvo u EU i pokazuje da je pouzdan i odgovoran partner koji svoj doprinos miru i bezbednosti želi da pruži upravo kroz saradnju sa EU.

Saradnjom se istovremeno unapređuju naši operativni kapaciteti i jača interoperabilnost sa članicama EU i pruža podrška domaćoj namenskoj industriji i istraživačkim potencijalima.

Zajednička bezbednosna i odbrambena politika EU uspostavljena je u cilju afirmacije uloge EU kao važnog globalnog faktora sa prepoznatljivom spoljnom politikom i civilnim vojnim resursima u upravljanju krizama, prevenciju konflikata i održavanje međunarodnog mira i bezbednosti. Ona je integralni deo sveobuhvatnog pristupa EU u upravljanju krizama, koji pored civilnih i vojnih kapaciteta uključuje i političke, diplomatske, pravne, razvojne, trgovinske i ekonomske instrumente. Ovako širok spektar instrumenata i sredstava neophodnih za efikasno upravljanje krizama stavlja EU u jedinstvenu poziciju u odnosu na ostale međunarodne aktere.

Na kraju ću samo citirati predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića koji je rekao – Srbija u sektoru odbrane i bezbednosti, ali i školovanju oficirskog kadra želi da preuzme lidersku poziciju u regionu, imajući u vidu njen geografski položaj, osposobljenost, obučenost armije i ugled vojnog školstva u svetu. Hvala.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, podneo sam nekoliko amandmana u cilju afirmacije vojnog školstva. Sveukupnim razvojem Republike Srbije unapređuje se i sistem odbrane. Za sticanje opštih i specijalizovanih znanja i veština potrebnih za unapređenje sisteme odbrane nadležno je vojno školstvo.

Vojna akademija je danas prepoznatljiva nacionalna visokoškolska institucija, koja već 163 godine školuje kvalitetan vojni kadar od srednjoškolskog u vojnoj gimnaziji do najvišeg nivoa generalštabnog stručnog usavršavanja i posle diplomskih naučnih studija.

Cilj školovanja na Vojnoj akademiji je obrazovanje i osposobljavanje kadeta i oficira za odgovarajuće dužnosti u rodu, službi, u skladu sa misijama i zadacima vojske i sticanje znanja neophodnih za dalje usavršavanje.

Univerzitet odbrane prvi je univerzitet takve vrste u regionu i zadužen je za akademsko obrazovanje oficira, rodova i službi i njihovo kontinuirano usavršavanje u struci. Osim toga, ova visokoškolska institucija objedinjava obrazovni i naučnoistraživački rad kao komponente visokog obrazovanja za potrebe Ministarstva odbrane i vojske.

Vojna akademija je integrisana u sistem visoko obrazovanih ustanova Republike Srbije i akreditovana je za pet studijskih programa na osnovnim studijama i četiri studijska programa na master studijama.

Medicinski fakultet VMA je jedinstven u zemlji i regionu po tome što objedinjuje medicinski i vojni poziv. Medicinski fakultet VMA primenjuje savremene pristupe i saznanja iz oblasti medicinskih nauka kroz organizaciju i reorganizaciju školovanja u sistemu odbrane.

Studijski programi su integrisane akademske studije medicine, šest akademskih specijalizacija, tri modula doktorskih akademskih studija i specijalističke supspecijalističke studije iz oblasti medicine.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, usvajanjem Predloga zakona o nacionalnom okviru kvalifikacija Srbije uspostavlja se sistem za utvrđivanje kvalifikacija, vrsta i nivoa kvalifikacija, načina sticanja kvalifikacija, opisa znanja, veština i sposobnosti, a uspostavlja se i povezivanje sa evropskim okvirom kvalifikacija.

Poslodavci će konačno precizno znati koja znanja i veštine nosi određeno zvanje, a srpske diplome konačno će biti prepoznate u Evropi. Znaće se koje kvalifikacije nose određena znanja i šta su tačno naučili tzv. menadžeri, inženjeri i tehničari različitih vrsta.

Međutim, postiže se i nešto više od toga. Ponovo se zahvaljujući pre svega Aleksandru Vučiću i SNS uspostavlja jedan prepoznatljiv sistem vrednosti u društvu kao celini i na posredan način utiče se na jačanje društva u vrednosnom, moralnom, ali i odbrambenom smislu, imajući na umu činjenicu da je razvijeno i uređeno društvo istovremeno sigurnije i bezbednije društvo.

Amandmanom sam predložio da se u članu 1. Predloga zakona doda stav 3. i istakne afirmativna uloga NOKS-a na sveukupni razvoj Republike Srbije, a samim tim i na unapređenje sistema odbrane.

Ministarstvo odbrane koje je inače nadležno da obavlja poslove koji se odnose na razvoj obrazovnog sistema za potrebe odbrane i Vojske Srbije i vrši harmonizaciju vojnog školstva i naučno istraživačke delatnosti od značaja za odbranu sa sistemom srednjoškolskog i visokog obrazovanja i naučno istraživačke delatnosti u Republici Srbiji, imaće obavezu da izvrši usaglašavanje vojnog školstva sa NOKS-om.

Vojno obrazovanje je deo obrazovnog sistema Republike Srbije i od posebnoj je značaja za odbranu. Ono obuhvata školovanje, usavršavanje i osposobljavanje za potrebe odbrane Vojske Srbije. Školovanje podrazumeva srednje obrazovanje i vaspitanje i visoko obrazovanje koje realizuju vojno školske ustanove.

Usavršavanje podrazumeva sve oblike obrazovanja tokom života profesionalnih pripadnika Vojske Srbije i državnih službenika koje realizuju vojno školske ustanove i jedinice i ustanove Ministarstva odbrane i Vojske Srbije.

Osposobljavanje podrazumeva program obuke za rezervne oficire Vojske Srbije, kandidate za prijem u profesionalnu vojnu službu i stranih državljana. Sve to mora biti u skladu sa NOKS-om. Hvala.

Zahvaljujem poštovani predsedavajući.

Uvaženi ministri sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, govoriću o Predlogu zakona o elektronskoj upravi.

Da li možete da zamislite sledeću situaciju u Srbiji. Za osnivanje novog preduzeća potrebno je pet minuta, još par minuta potrebno da se pokrenu bankarski računi za novo preduzeće. Samo nekoliko sekundi, dakle, manje od minuta dovoljno je za potpisivanje poslovnih ugovora, posredstvom pametnih telefona.

Mogućnost sprovođenja izbora bilo da su lokalni ili parlamentarni glasanjem iz svoje dnevne sobe ili iz bilo kog dela sveta gde je dostupan internet. Bilo kakav posao koji morate obaviti sa državnom upravom možete obaviti u jednom danu putem interneta i tako dalje. Teško je zamisliti takvu situaciju kod nas, ali takvoj Srbiji težimo. Upućeniji mogu pretpostaviti, ali sve ovi i mnogo više od toga već godinama unazad moguće je u jednoj maloj gotovo najmanjoj zemlji EU u Estoniji, državi koja se već godinama unazad opredelila za digitalizaciju koja se već odavno zalaže za to da se u EU donose i sprovode propisi koji će podržati četiri slobode EU a to su sloboda kretanja ljudi, roba, usluga i kapitala prošire na još jednu petu, slobodu kretanja podatka.

Postojeći propisi o tome gde javne ustanove i privatna preduzeća smeju koristiti i skladištiti i čuvati prikupljene podatke u zemljama EU, uglavnom su skrojeni prema nacionalnim granicama, a tako je i kod nas. Novi propisi i rešenja koja su već primenjena u Estoniji, a zatim i drugim zemljama EU, zaista olakšavaju život građana, jer više nisu potrebni pečati i hrpe papira i potpisa, čekanje na šalterima i slično. Nedavno sam po ko zna koji put u životu ponovo doživeo da čekajući ispred jednog šaltera u nameri da dobijem željenu potvrdu, ponovo doživeo da čujem od službenice – žao mi je, pao je sistem, užas.

Evo samo nekih inovacija koje je Estonija već odavno uvela u praksu. Digitalno sklapanje ugovora, mogućnost osnivanja preduzeća u Estoniji bez obaveze da tamo imate prebivalište ili boravište, pa čak ne morate ni nogom da stupite u Estoniju, tzv. erezidentnost. Troškovi osnivanja preduzeća, ali i zahtevi države birokratije svedeni su na minimum, pa se vođenje poslovanja odvija putem interneta i nije nužno zaposliti čak ni lokalnog direktora, a oporezivanje je vrlo jednostavno.

Za prve dve i po godine postojanja tog sistema, prijavilo se 20.000 fizičkih lica, pravnih lica iz 138 različitih zemalja, zamislite čak i japanski premijer, a Estonci očekuju da će do kraja 2025. godine imati čak 10 miliona erezidenata, dobar posao, zar ne?

Bilo kakav posao koji morate obaviti sa javnom upravom u Estoniji, možete obaviti putem interneta, sve osim obavljanja nečega što se smatra visokorizičnim, poput sklapanja braka u šali, ali i sa ponosom, ističu Estonci. Sprovođenje izbora, glasanjem iz kuće, govorio sam o tome. U Estoniji su na parlamentarnim izborima još davne 2011. godine glasali putem interneta i stizali iz 105 zemalja sveta. Pre dvadeset godina bankarstvo putem interneta bilo je u povoju, a danas čak i penzioneri u Srbiji, dakle kod nas obavljaju platni promet sa svojim pametnim telefonima.

Poštovane kolege, ubeđen sam da ste razmislili o tome koliko se stabala šumskog drveća poseče i trajno uništi, samo zbog papira u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Dodajte tome i uništene šume zbog potreba ostalih institucija. Razmišljajte o tome.

Na kraju, želim da se osvrnem na prethodna izlaganja i neke skeptične izjave poput one da nemamo još ni izgrađenu kanalizaciju, vodovod i asfaltirane puteve do svojih kuća, a hoćemo da uvedemo digitalizaciju.

Da, gospodo, hoćemo, jer da je čovečanstvo čekalo da svaka kuća i svaka porodica nabavi po makar jednu voštanu sveću, mi do danas ne bismo ni sijalicu izmislili.

Dakle, mi iz SNS predvođeni Aleksandrom Vučićem ćemo usvojiti predložene zakone i idemo napred.

Ko želi, neka nam se priključi, a ko ne, živeće u mraku.

Hvala predsedavajući.

Podneo sam amandman na član 9. koji glasi – u članu 9. Predloga zakona o strancima, dodaje se stav 10. koji glasi – na stranca investitora koji svojim poslovanjem podstiče ekonomski razvoj i osnaženje sistema odbrane, primenjuju se stavovi od 1. do 9. ovog člana zakona.

Radi se tome da se u Predlogu zakona, u članu 9. govori o zaštiti bezbednosti Republike Srbije i njenih građana u postupku odlučivanja o pravima i obavezama stranaca. Da pojasnim, znači, bez obzira što su nama svi strani investitori veoma poželjni, kao i strane investicije i prošli put sam rekao da se povećava, hteli mi to ili ne, mogućnost neželjenih situacija njihovog mogućeg opasnog ponašanja itd.

U tom smislu je veoma bitno da se u procesu odlučivanja da li stranac može da uđe i boravi na teritoriji Republike Srbije, u tom procesu MUP pribavlja mišljenje državnog organa nadležnog za zaštitu bezbednosti Republike Srbije u pogledu procene da li ulazak i boravak stranca investitora predstavlja neprihvatljiv bezbednosni rizik.

Takođe, procenu bezbednosnog rizika može dati i organizaciona jedinica MUP nadležna za borbu protiv organizovanog kriminala i terorizma i na taj način se umanjuje mogućnost da nam u zemlju, na teritoriju Republike Srbije uđu stranci koji npr. zagovaraju, podstiču, pomažu, pripremaju ili preduzimaju aktivnosti kojima ugrožavaju ustavno uređenje i bezbednost Republike Srbije itd. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, u Predlogu zakona o strancima u članu 3. pojašnjeno je značenje pojedinih izraza upotrebljenih u ovom zakonu, a ja sam svojim amandmanom, koji sam podneo, želeo da upotpunim taj niz izraza i da posebno mesto dam značenju pojma – stranac investitor.

Predložio sam da se u članu 3. Predloga zakona o strancima doda tačka 1a, koja glasi – stranac investitor je lice koje nema državljanstvo Republike Srbije i koje svojim poslovanjem podstiče ekonomski razvoj i osnaženje sistema odbrane.

Smatram da je važno da pojmu stranac investitor damo ovakvo značenje, zato što mislim, ubeđen sam u to, da stranci investitori nisu obični stranci. Za razliku od ovih običnih, koji dođu i prođu, iz različitih razloga, stranci investitori odlučili su na neki način da dele sudbinu sa nama. Oni su svoj kapital uložili kod nas, a mogli su da ga ulože bilo gde, u bilo kojoj drugoj državi, na drugom mestu. Oni su odlučili da svoj život, na neki način, dele sa nama, da dele sve svoje uspehe, neuspehe, da se razvijaju i rastu, da ulažu u nove objekte, nove proizvodne pogone, nova radna mesta. Na neki način, nisu više obični stranci.

Zahvaljujući, pre svega, angažovanju Aleksandra Vučića i SNS sa koalicionim partnerima, kao i angažovanju predstavnika Vlade Srbije u nekoliko prethodnih godina, Srbija je privukla i dalje privlači veliki broj stranih investitora, koji značajno doprinose ekonomskom razvoju, a samim tim i osnaženju sistema odbrane.

Nabrojaću samo neke od njih, manji broj. „Cumtobel“ fabrika rashladnih sistema u Nišu, investicija vredna oko 30 miliona evra, biće zaposleno 1.000 radnika, „IGB Automotive“, fabrika grejača za automobile Inđije, „Taipa“ tekstilna industrija Kraljevo, „Leoni“ fabrika u Nišu i Kraljevu, kineski industrijski park u Beogradu, „Simens“ investicije u firmu Milanović, Kragujevac, „IMI“ fabrika auto delova Niška Banja, „Progeti“ fabrika obuće u Somboru i Knjaževcu, „Gramer“ fabrika presvlaka Aleksinac, „Jazaki“ fabrika elektrokomponenti za kamione Šabac, „Henkel“ investicije u Srbiji, „Serkan“ tekstil investicije u fabriku „Perkon“Velika Plana, „Teklas“ automotive Vladičin Han, „Tera stil“ fabrika sendvič panela u Leskovcu i mnogi, mnogi drugi.

Ovakav uspeh u ekonomskom razvoju Republike Srbije, za koji su svakako najzaslužniji Aleksandar Vučić i SNS, svi ovi predstavnici opozicije koji su nekad bili na vlasti nisu mogli da sanjaju ni u svojim najlepšim snovima. Isteklo mi je vreme. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre, poštovani narodni poslanici, član 4. Predloga zakona o strancima govori o rodnoj neutralnosti izraza. Obzirom da sam ja u svom prethodnom amandmanu želeo da se uvede izraz „stranac-investitor“, smatrao sam, a zalažući se za rodnu ravnopravnost, kao i SNS u celini, želeo sam da i u ovom članu amandmanom uvedemo još sledeće – da rodna neutralnost izraza se odnosi i na stranca investitora koji svojim poslovanjem podstiče ekonomski razvoj i osnaživanje sistema odbrane. Hvala lepo.

Hvala predsedavajući.

Poštovani narodni poslanici, u članu 5. govori se o korišćenju putne isprave. Podneo sam amandman da se u članu 5. Predloga zakona o strancima doda stav 3. koji treba da glasi – za vreme boravka i prilikom izlaska iz Republike Srbije, stranac investitor koji svojim poslovanjem podstiče ekonomski razvoj i osnaživanje sistema odbrane je dužan da koristi putnu ispravu države sa kojom je ušao u Republiku Srbiju.

Podneo sam ovaj amandman, između ostalog, i zbog toga što sam na neki način smatrao da je moje pravo da govorim o ovom zakonu i podnosim amandmane potpuno isto kao i pravo članova opozicije, jer sam došao do zaključka da je naša opozicija na neki način razmažena. Oni smatraju da samo oni imaju pravo da govore o zakonima, da samo oni imaju pravo da podnose amandmane, da samo oni imaju pravo da kritikuju, retko kad i da hvale, a da mi treba samo da ćutimo i da slušamo i gledamo taj cirkus.

To su malopre i potvrdili i juče i danas, tokom svojih izjava. Ne znam da li će se usvojiti ovaj moj amandman, da li ćemo ga izglasati ili ne, ali sam svakako mislio da uvođenje pojma stranac investitor, će poboljšati ovaj zakon, zato sam i podneo sve amandmane pa i ovaj gde se kaže da oni moraju da koriste putne isprave. Hvala.

Podneo sam i ovaj amandman, kao i sve prethodne amandmane, u cilju osnaživanja mogućnosti da strani investitori i dalje investiraju u Srbiju, a da je to moguće i da je to dobro, pokazaću vam na primeru Beograda. Evo nekoliko kapitalnih investicija koje smo imali u Beogradu u poslednje vreme.

Trenutno u Beogradu imamo više od 1.100 gradilišta. Gradilište „Beograd na vodi“ je jedno od najvećih gradilišta u Evropi, a sigurno u ovom delu Evrope. Postigli smo rekordno nisku nezaposlenost, tj. imamo manje za oko 20 hiljada nezaposlenih nego ranije. Stanica „Prokop“ je završena posle 40 godina. Pre 40 godina je ona započeta! Sada je završena.

Počinje da se gradi nova autobuska stanica u Bloku 42 u Novom Beogradu. Rešen je problem sa deponijom Vinča, kroz javno-privatno partnerstvo, vredno 300 miliona evra.

Završena je fabrika vode „Makiš 2“ i obezbeđeno snabdevanje pijaćom vodom za narednih 20 godina.

Završen je kišni kolektor „Zemun Polje – Dunav“, vredan 40 miliona evra.

Počinje gradnja toplovoda od Obrenovca do Novog Beograda.

Pri kraju je završetak primarne kanalizacione mreže u Beogradu i izgradnja fabrike za preradu otpadnih voda.

Izdate su građevinske dozvole za više od dva miliona kvadrata, a izdavanje dozvola dobija se u proseku za 12 dana.

Zato su nam potrebni strani investitori. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Poštovani narodni poslanici, uvaženi minsitre sa saradnicima, podneo sam i ovaj amandman kako bih na neki način ovaj pojam - stranac investitor, dobio svoje mesto u Zakonu o strancima, jer to zaslužuje. Zašto?

U protekle tri godine u Srbiji je zahvaljujući velikom broju stranih investicija otvoreno 170 hiljada radnih mesta. Stvorene su mogućnosti da strani investitori lakše uđu u našu zemlju. Domaći i strani investitori su izjednačeni po pitanju mogućnosti i dobijanja subvencije.

Srbija trenutno pregovara o 54 investiciona projekta vredna oko dve i po milijarde evra, koji bi trebalo da obezbede oko 29 hiljada radnih mesta.

U Srbiji će u narednih nekoliko godina, dok ne postane punopravna članica Evropske unije, biti uloženo, kroz razne investicije i projekte, čak više od pet miliona evra, a sve to je moguće zahvaljujući pre svega Aleksandru Vučiću, mudroj državničkoj politici koju vodi, zahvaljujući Srpskoj naprednoj stranci i njenim koalicionim partnerima. Hvala.

Hvala.

Da ne bih ponavljao ovo što je rekao moj prethodni kolega predlagač amandmana, član 8. predviđa obavezu državnih organa fizičkih i pravnih lica u određenim situacijama. Ja sam predložio svojim amandmanom da se te obaveze odnose, da kažem, uvođenjem novog stava 4, odnose i na stranca investitora. Zašto je to bitno? Bitno je zbog toga što će sigurno povećanjem broja investitora i stranih investicija u Srbiji se stvoriti mogućnost, hteli mi to ili ne, za povećanje broja raznih nezakonitih radnji, možda potencijalnih kriminalnih radnji itd.

Međutim, dobro je što ovih dana donosimo čitav set zakona iz oblasti unutrašnjih poslova, jer ćemo na taj način uvesti i BIA u ovaj sistem, da kažem, blaže rečeno, praćenja rada stranaca, a mislim da će nam u svemu tome pomoći i elektronska platforma za razmenu podataka i informacija između organa uključenih u borbu protiv svih oblika kriminala, koja će biti osnov za tzv. nacionalni kriminalističko-obaveštajni sistem. Mislim da spremni ulazimo u taj povećani nastup stranih investitora na našim prostorima. Hvala.