Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, poštovani ministri sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, govoriću pre svega o Predlogu zakona o budžetu Republike Srbije za 2019. godinu i pokušati da sumiram šta je to što je najznačajnije u tom predlogu, zašto smatram da je to dobro i zbog čega ću glasati za usvajanje tog predloga i ostalih predloga zakona.

Tri su osnovne karakteristike, kao što smo već čuli, budžeta za sledeću godinu. Prva karakteristika je da će budžet za sledeću godinu biti razvojni, uticaće na povećanje životnog standarda građana. Druga karakteristika je da je u njemu odvojeno znatno više novca za kapitalne investicije nego prethodnih godina. Treća karakteristika je da je u setu zakona koji je na dnevnom redu, pored Predloga zakona o budžetu, predviđen i set mera u vidu brojnih olakšica za podršku razvoju privrede, koji će joj omogućiti da bude konkurentnija i atraktivnija. Taj set mera obezbeđuje se izmenom čak 27 zakona iz resora Ministarstva finansija koji su upravo pred nama.

Dakle, da pojasnim zašto smatram da će budžet stvarno biti razvojni i zašto će stvarno uticati na povećanje životnog standarda građana.

Prvo, u budžetu za 2019. godinu predviđeno je povećanje svih penzija u proseku u odnosu na 2014. godinu između osam i 13%. U tu svrhu za iduću godinu izdvojeno je 35 milijardi dinara više nego u 2018. godini. Ovde želim da istaknem da će, kako saznajem, već od danas biti početo sa isplatom jednokratne pomoći svim penzionerima u iznosu od 3.000 dinara, za šta je Vlada izdvojila 5,24 milijarde dinara.

Inače, nikada u Srbiji nisu bile veće penzije nego što su danas i nego što će biti 2019. godine, predviđene ovim budžetom. Ako budemo nastavili sa ovakvim privrednim rastom, po stopi od 3,5 do 4%, sledeće godine biće još prostora za povećanje penzija.

Drugo, budžet je skrojen tako da pored povećanja penzija podrži i rast plata u javnom sektoru od sedam do 12%, počev od 1. januara 2019. godine. Rast plata za opštu administraciju 7%, za carinike i poreznike 8,5%, za policiju 9% i vojsku 9%, zaposlene u prosveti takođe 9%, za lekare 10%, za medicinske sestre, tehničare itd. čak 12%. Veoma je važno da je ovo povećanje plata i penzija u skladu sa postignutim merama fiskalne konsolidacije, sa tim se složio i MMF, a nije kao nekad, dok su žuti bili na vlasti, bez pokrića, tj. obezbeđivanju zaduživanjem iz kredita.

Treća stvar. Od samog početka naredne godine biće povećana i minimalna cena rada na više od 27 hiljada dinara, tako da će svi zaposleni u Srbiji videti efekat reformi koje su sprovedene.

Dakle, kao što se iz navedenog vidi, porast životnog standarda je stvarno jedna od tri osnovne karakteristike novog budžeta za 2019. godinu. Povećanje penzija i plata povećaće ličnu potrošnju, što će aktivirati novu proizvodnju i pospešiti privredni rast.

Druga karakteristika budžeta je veći iznos namenjen kapitalnim investicijama, daleko veći nego prethodnih godina. Na tome je insistirao i Fiskalni savet i MMF. Obezbeđeno je skoro 220 milijardi dinara za kapitalne investicije koje su rekordno velike. Evo, nabrojaću: nastavak radova na obilaznici oko Beograda, završetak puta Surčin-Obrenovac, izgradnja auto-puta Obrenovac-LJig, put Preljina-Požega, Moravski koridor, auto-put E-75 Kelebija-Subotica, državni put Novi Pazar-Tutin, Projekat mađarsko-srpske železnice, železnička infrastruktura i nabavka vozova, naučno-tehnološki park u Novom Sadu, digitalne učionice, Data centar u Kragujevcu, razvoj infrastrukture zdravstvenih ustanova, a pre svega zdravstvenih ustanova kao što su KBC Srbija u Beogradu, Klinički centar Vojvodine i Klinički centar Kragujevac.

Tu je i veći budžet za Kancelariju za javna ulaganja, što omogućava izgradnju stotina novih škola i obdaništa, kao i novih bolnica po Srbiji. Tu su i razne subvencije, a za poljoprivrednike one su veće za nekoliko milijardi dinara.

Treća karakteristika je, kao što rekoh, da je u čitavom setu zakona, koji je danas na dnevnom redu, pored Predloga zakona o budžetu, predviđen i set mera u vidu brojnih olakšica za podršku razvoju privrede, koji će joj omogućiti da bude konkurentnija i atraktivnija. Samo, na primer, smanjenje opterećenja na zarade i ukidanje doprinosa za nezaposlenost na teret poslodavaca od 0,75%, koje stupa na snagu 1. januara 2019. godine, pruža se podrška razvoju privrede i to je istorijska odluka, koju su privrednici decenijama čekali itd.

Sve ovo moguće je zbog ekonomskih rezultata ove Vlade, ali i one prethodne koju je kao premijer predvodio sadašnji predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić. Budžet za 2019. godinu napravljen je kao nastavak reformskog procesa koji je započet još 2014. godine kada je predsednik Vlade bio Aleksandar Vučić.

Nabrojaću neke od tih rezultata. Za prvih devet meseci stopa rasta BDP u Srbiji iznosi 4,5% po čemu smo među pet najboljih ekonomija u Evropi. Kada je to ranije bilo? Nikad. Već treću godinu za redom imamo suficit u našem budžetu, a do kraja godine taj suficit će biti 0,6% BDP tj. oko 28 milijardi dinara, što znači da smo uštedeli i zaradili više nego što smo potrošili za čitavih 28 milijardi dinara. Ponovo pitam – kada je to ranije bilo? Nikad. Trošilo se nerazumno i nemilosrdno, a o tome ko će to vratiti žuti nisu ni vodili računa.

Sledeće, nezaposlenost smo smanjili sa 25,9% kolika je bila u 2013. godini na sadašnjih 11,9%, to je i dalje visoko, ali je trend jasan. Kada je to ranije bilo? Nikad. U njihovo vreme bez posla je ostalo 400.000 radnika.

Srbija treću godinu za redom privlači više od 50% direktnih stranih investitora u regionu. Ponovo pitam – kada je to bilo ranije? Nikad. Samo su zatvarali i rušili fabrike.

Javni dug u odnosu na BDP takođe pada i u odnosu na godine ranije, kada je bio skoro 80% BDP-a, danas smo već na 56% BDP-a, a očekuje se da do kraja godine javni dug bude na 50 do 51% BDP-a. Opet pitam – kada je to ranije bilo? Nikad, nikad se dugovi nisu vraćali, samo su se uvećavali.

Iz suficita je odbačen i deo javnog duga, isplaćen je stari dug prema Ruskoj Federaciji od 70 miliona evra, a evo, već za neki dan, 3. decembra, na naplatu dospeva dug od milijardu i 30 miliona dolara po osnovu izdatih obveznica, koje ćemo isplatiti već u decembru i tako još smanjiti javni dug.

Na kraju svog izlaganja, želim da istaknem još nešto što je potpuno novo i veoma značajno, a to je da je ovim Predlogom zakona o budžetu predviđen novac za izgradnju stanova za pripadnike snaga bezbednosti u 2019. godini. Iz budžeta je u tu svrhu planirano ukupno 3,7% milijardi dinara.

Inače, reč o investiciji vrednoj oko 200.000 evra, rekao bih kao kapitalnoj investiciji, koja će se realizovati tokom naredne tri godine, od toga se 9,5 miliona evra odnosi na infrastrukturu koju država finansira preko lokalne samouprave, 65 miliona evra ide iz budžeta, a ostatak preko kredita „Poštanske štedionice“ kroz projektno finansiranje. Reč je o izgradnji nešto više od 8.000 stanova u sedam gradova, čime će se rešiti višedecenijsko nerešeno stambeno pitanje pripadnika snaga bezbednosti na inicijativu predsednika Aleksandra Vučića.

Sa ovim bih završio. Hvala vam na pažnji.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovana ministarko sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, član 3. Predloga zakona naglašava da smanjenje rizika od katastrofa i upravljanje vanrednim situacijama predstavlja nacionalni i lokalni prioritet, a da svako ima pravo na zaštitu bez ikakve diskriminacije. Ovo je značajno, jer se katastrofe i vanredne situacije mogu dogoditi svuda i svakome.

Podsetiću vas na neke najveće prirodne katastrofe koje su zadesile Srbiju. Najveća poplava posle one majske 2014. godine, bila je 1965. godine kada se izlio Dunav, zatim 2005. godine u aprilu mesecu u centralnom Banatu, 2006. godine kada je poplavljeno 225 hiljada hektara.

Srbija je pretrpela čak sedam velikih zemljotresa, u Lazarevcu 1992. godine, magnitude 5,9, u Mionici 1998. godine, magnitude 5,7, a najrazorniji je bio onaj u Kraljevu 3. novembra 2010. godine, magnitude 5,4.

Požari i suše su takođe često pogađali Srbiju. Najviše temperature ikad zabeležene bile su u julu 2007. godine, kada je, recimo, u Smederevskoj Palanci zabeleženo čak 44,9 stepeni Celzijusovih, u Zaječaru 44,7 stepeni Celzijusovih i u Ćupriji 44,6 stepeni Celzijusovih. Velika suša je 2012. godine, prepolovila biljnu proizvodnju u Srbiji.

Najveće nevreme praćeno olujom i gradom zabeleženo je 1937. godine, maja meseca u Beogradu, ali su u novije vreme oluje i grad sve češći i za sobom ostavljaju ogromne štete u poljoprivredi. Najniža temperatura u Srbiji od minus 39 stepeni Celzijusovih zabeleženo je u januaru 2006. godine u Karajukića bunarima. Godine 2012. led je okovao mnoge gradove Evrope, pa i delove Srbije, u 14 opština je proglašeno vanredno stanje. Pojavljivanje klizišta u Srbiji nije neuobičajeno, jer je čak 38% teritorije Srbije obeleženo kao nestabilno područje, a evidentirano je čak 35 do 36 hiljada klizišta. Zato predlažem da ovaj zakon usvojimo, jer je veoma dobar. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani predstavnici Vlade, poštovani narodni poslanici, dozvolite mi da kažem par reči o ovom zakonu sa aspekta odbrane i bezbednosti.

Odbrana svake zemlje obično se oslanja na civilnu odbranu i vojsku. Zasniva se na osposobljenost i organizovanost čitavog stanovništva, ali je Srbija prestala nažalost da to radi već duži vremenski period.

I evo, sve do sada prepuštala se uglavnom slučaju. Ranije smo to umeli da radimo. Pripremali smo čitavo društvo za najteže situacije, nema razloga da prestanemo da vodimo računa i o sebi i o svojoj zemlji.

Svaki civil treba da zna šta da radi u slučaju elementarne nepogode kako da zaštiti sebe, kako da zaštiti svoju porodicu i kako da pomogne onome kome je pomoć potrebna.

Stanovništvo Srbije mora da bude organizovan i osposobljeno za da može da odgovori na svaki izazov bez obzira odakle i zašto on došao da li je u pitanju neka prirodna katastrofa, vanredna situacija ili zbog elementarne nepogode ili nešto drugo.

Ovaj predlog zakona o kome danas raspravljamo daje odličnu osnovu za uspostavljanje sistema zaštite čitavog društva u tim situacijama, ali u budućnosti moramo da naše mlade sugrađane oni koji su bez iskustva kroz školovanje obučavati i osposobljavati kako da se snađu u vanrednim situacijama poput poplave, zemljotresa, požara, itd.

To je praksa u mnogim zemljama u Evropi, pa zašto ne bi bila i kod nas. Vanredne situacije svuda u svetu svakodnevno odnose mnogo ljudskih života, ugrožavaju i degradiraju životnu sredinu, uzrokuju veliku materijalnu štetu i gubitke. Rizik od katastrofa postoji u svakom društvu, pa se državi nameće nužnost da organizuje efikasni sistem odbrane koji će moći da odgovori na sve izazove, rizik i pretnje bezbednosti po stanovništvo, materijalna i kulturna dobra.

U svim uslovima rizika, kako god su oni nastali, vanredne situacije, katastrofa, vanredni događaji, zbog elementarnih nepogoda, tehničko-tehnoloških nesreća i terorističkih akata, moramo biti spremni za što efikasnije otklanjanje njihovih posledica, kako bi se što pre obezbedio oporavak i normalizacija uslova za život i rad na pogođenom području.

Zahvaljujem, poštovana predsedavajuća.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, u potpunosti podržavam Predlog zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama i glasaću za njegovo usvajanje.

Predlog zakona je kvalitetan i sveobuhvatan u normiranju preventivnih mera i aktivnosti u cilju smanjenja rizika od katastrofa, efikasnog reagovanja u slučaju nastupanja elementarnih i drugih nepogoda i efikasnog otklanjanja njihovih posledica.

Naglasak je dat na što uspešnijoj prevenciji i jačanju otpornosti lokalnih zajednica i društva u celini i na podizanju nivoa spremnosti za reagovanje u svim predvidivim situacijama.

Veoma je značajan i naglasak na međunarodnoj saradnji, kako u domenu prevencije, tako i u domenu pomoći. Usvajanjem zakona, stvoriće se neophodni uslovi za sprovođenje efikasnije zaštite, što će povećati stepen bezbednosti građana.

Poučeni iskustvom iz ranijeg perioda, a posebno iz katastrofalnih majskih poplava 2014. godine koje su zahvatile teritoriju 119 opština centralne i zapadne Srbije i u kojima su bili ugroženi životi, zdravlje i imovina više od milion i 600 hiljada ljudi, onda se moramo osvrnuti na sve aspekte našeg reagovanja i ponašanja u ovakvim situacijama.

Kažu da poplava izbaci sve na površinu i ono najbolje, ali i ono najgore. Ta poplava 2014. godine pokazala je kako možemo da se ujedinimo oko cilja, ali i kako gotovo po pravilu postoji i neko ko je protiv, ko koči i ko takve situacije koristi za ostvarenje svojih ličnih ciljeva, bez obzira na posledice.

Setimo se još jednom te 2014. godine, setimo se Šapca, Obrenovca, Krupnja i mnogih drugih mesta ugroženih poplavama. Poplava je donela brojne žrtve i ogromnu štetu, ali nam je donela još nešto, solidarnost i hrabrost mladih ljudi širom Srbije koji su pokazali da mogu i hoće da se okupe i pruže nesebičnu pomoć ugroženima kao dobrovoljci. Poplava nam je donela i mnoge nove herojske spasioce koji su rizikovali svoje živote da bi pomogli onima koji su bili u opasnosti.

Setimo se mudrih i ključnih poteza najodgovornijih u ovoj državi, počev od tadašnjeg premijera Aleksandra Vučića, mnogih ministara u Vladi, rukovodećih u Vojsci, policiji, javnim preduzećima, pa i među građanima. Setimo se da je, recimo, ključni potez u odbrani Šapca bio to što je poslat lično načelnik Generalštaba general Diković da sa oficirima organizuje odbranu Šapca, i to je strateški jako važan potez, koja je u tom trenutku bila neorganizovana, a pretilo je da Šabac padne.

Zahvaljujući toj mudroj odluci i tom potezu, Šabac nije pao. Tadašnja Vlada na čelu sa Vučićem suočila se sa neviđenom stihijom, kako je znala i umela. Iako nisu imali formalno ovlašćenja, oni su rizikovali i preuzeli odgovornost da komanduju u momentu kada su odgovorni predsednici opština bili nemoćni ili bukvalno u haosu.

To je, kako se pokazalo, bilo neophodno uraditi, ali trebalo je imati i mudrosti i hrabrosti za takve poteze, jer odgovornost preuzimaju najbolji kada je najteže.

Još tada se jasno videlo da kao društvo nismo baš bili spremni za takve katastrofe, da je sistem koji smo nasledili imao manjkavosti i omogućavao je da neki gradonačelnici ili predsednici opština zbog ovlašćenja koja su imali čak samovoljno opstruiraju odbranu od poplava. U situaciji kada nismo imali civilu zaštitu niti brojnu vojsku samo zahvaljujući snalaženju Vlade i mudrom i odlučnom rukovođenju lično Aleksandra Vučića u ovoj katastrofi izbegli smo i mnogo katastrofalnije posledice.

Čitavo društvo je sa zebnjom pratilo događaje u vezi katastrofalne poplave. U medijskom fokusu bili su gradovi poput Obrenovca, koji je bio u potpunosti devastiran ili drugih gde se nalaze energetska postrojenja ili se nalaze bliže Beogradu. Nažalost, mnogi mediji su se uozbiljili tek kada je vrag odneo šalu, ali su neka udaljenija i manje bitna, pod navodnicima, mesta bila medijski nepokrivena i dugo su bila na margini događaja.

Tadašnji alternativni mediji na internetu, poput društvenih mreža, blogova i sajtova koji imaju status medija, odigrali su i svoju ulogu. Sa jedne strane veliki pozitivni doprinos pokazali su u lociranju ljudi koji su bili u opasnosti i koje je trebalo spasiti. Tu su ogroman doprinos dali i radio amateri, koji su zajedno sa tviterašima, odradili veliki, neprocenjiv posao i spasli mnoge živote.

Međutim, sa druge strane, jedna manja grupa ljudi koristila je internet i društvene mreže za širenje konfunzije, izazivanje tenzija, šireći ne proverene informacije i dezinformacije.

Svesno ili nesvesno mogli su da naprave neprocenjivu štetu da su se kojim slučajem strah, ogorčenje i panika proširili u većoj meri. Najbrutalniji primer takvog opasnog ponašanja bio je širenje neproverenih informacija o stotinama ili hiljadama mrtvih u Obrenovcu. Takve vesti su se zbog svoje suštine munjevito širile. Stvarali su ih i širili internet sajtovi koji su imali status medija ili su od internet korisnika doživljavani kao takvi. Nažalost, nisu bili svesni opasnosti i posledica koje su proizvodili.

Sve takve vesti morale su biti proverene. Ogroman broj ekipa je slat na teren da to provere, trošeni su ogromni resursi, a vesti su se pokazale netačnim. Neko je zarad lične promocije, kao navodni borac za istinu ili zbog vođenja kampanje protiv Vlade iz političkih razloga, širio senzacionalističke vesti i time radio protiv svog naroda i svoje države, uznemiravajući javnost. Zbog svega navedenog smatram da je pravo vreme za donošenje ovakvog zakona i pozivamo vas da ga usvojimo. Zahvaljujem se na pažnji.

Zahvaljujem poštovani predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, jedan od razloga zbog koga podržavam ovaj predlog zakona je taj što će isti svakako uticati na povećanje privrednog potencijala Srbije, uticati na povećanje konkurentnosti i naše građevinske industrije na evropskom tržištu i pozitivno uticati na sveukupni razvoj Republike Srbije.

Rezultati koji se u poslednjih šest godina postižu u Republici Srbiji u oblasti građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture su svakako za ponos i pohvalu. Oni su vidljivi na svakom koraku, svuda oko nas, u svim gradovima i mestima Srbije uzduž i popreko.

Samo oni koji su zlonamerni, koji nam zavide i koji su zaslepljeni mržnjom ne vide, jer ne žele da ih vide. Upravo ti rezultati i uspesi koje postiže ova vlast, predvođena SNS, predvođena Aleksandrom Vučićem, koje postiže ova Vlada, sva njena ministarstva i na kraju krajeva svi mi zajedno i radnici i penzioneri, od 2012. godine pa do danas, i te kako su vidljivi, ne samo ovde kod nas, već i u Evropi, u svetu. Upravo ti rezultati omogućuju nam napredak na putu ispunjenja uslova za učlanjenje Srbije u EU.

Prekjuče smo na sednici skupštinskog Odbora za Evropske integracije dali pozitivno mišljenje o predlogu pregovaračke pozicije Republike Srbije za međuvladinu konferenciju o pristupanju Republike Srbije EU za dva nova pregovaračka poglavlja i to pregovaračko Poglavlje 14 – transportna politika i pregovaračko poglavlje 21 – transevropske mreže.

Neću govoriti o detaljima tih pregovaračkih pozicija, ali ću reći da su i one, mislim na te pozicije, zasnovane na evidentnim uspesima koje je Srbija postigla u oblastima koje obuhvata resor Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, druga ministarstva, pa i čitava Vlada. Zato predlažem da usvojimo ove zakone i zahvaljujem se na pažnji.

Zahvaljujem predsedavajući.

I ovaj amandman sam podneo u cilju poboljšanja zakona, za koji inače smatram da je izuzetno dobar i za koji ću glasati kada bude vreme za to.

Srbija će po prvi put dobiti propis koji uređuje konkretnu oblast. Proizvođači građevinskog materijala, distributeri, investitori, projektanti, ali i laboratorije za ocenu kvaliteta osetiće efekte novog Zakona o građevinskim proizvodima.

Promene će biti vidljive za sve učesnike. U najkraćem proizvođači će biti obavezni da ispituju svoje proizvode, imaće različite obaveze po pitanju atestiranja istih, te obaveze će biti po pitanju stalnosti, performansi itd. Moraće sami da obezbede kontrolu proizvoda, ali i angažuju nekoga za to.

Novine će osetiti kontrolna tela. Promeniće fokus rada, umesto uzimanja uzoraka ispitivanja, oni će vršiti nadzor, promeniće metode i učestalost ispitivanja itd.

Cilj svih, biće bezbedan i trajan građevinski materijal. Izgrađeni objekti biće sigurniji, a to znači da će i krajnji korisnici biti zadovoljniji. Bićemo svi sigurniji da su u puteve i kuće, uopšte u objekte, ugrađeni bezbedni, kvalitetni i trajni materijali.

Proizvođači će biti u obavezi da krajnje proizvode, koje stavljaju na tržište i koji će biti ugrađeni u objekte, proizvode kvalitetno i dokumentima, preko nadležnih institucija, laboratorija i sertifikacionih tela, dokažu kvalitet i pravilnost proizvoda.

Na dobijanje sertifikata o ugradnji građevinskog materijala utiču njegova svojstva normalno. Ukoliko građevinski proizvod ne zadovoljava date standarde, neće moći da dobije potreban sertifikat. Zakon će pružiti građanima sigurnost u pogledu opasnih materijala, za izgradnju građevinskih objekata će se upotrebljavati materijali koji ispunjavaju zahtevane standarde. Zato predlažem da usvojimo ovaj zakon.

Zahvaljujem poštovani predsedavajući.

Poštovana potpredsednice Vlade, sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, prateći dosadašnji tok rasprave o predloženim zakonima u načelu, ali i u pojedinostima po amandmanima, na samom početku želim da istaknem da sam veoma zadovoljan i ponosan što živim baš u ovom vremenu, što sam deo baš ovog tima kome i vi pripadate, što pripadam baš ovoj političkoj stranci koju danas predvodi Aleksandar Vučić i što baš mi, svi zajedno, ispravljamo sve greške koje su baš oni preko puta, pripadnici žute vlasti, napravili za vreme svoje vladavine, kojom su nažalost Srbiju doveli gotovo do propasti svojom nesposobnošću, bahatošću, nemarom, neradom, nestručnošću, korupcijom, kriminalom i pljačkom.

Narod je, srećom, prepoznao i zauvek ih sklonio sa vlasti. Slušamo ih kako danas na svakom mestu, pa i ovde, kritikuju svaki predlog zakona i negiraju svaki uspeh koji smo postigli i sve to rade bez imalo stida, kao da nisu baš oni ti koji su, dok su bili na vlasti, svojom nesposobnošću, nepoštenjem, neznanjem i pljačkama, ne prezajući da kradu čak i od dece ometene u razvoju, upropaštavali sve oko sebe i celu državu Srbiju.

Zato, poštovana potpredsednice Vlade Srbije, poručujem vam da istrajete u naporima da Srbiju podignemo na noge, od nje napravimo modernu, uređenu, razvijenu, pravnu i demokratsku evropsku državu.

Podržavam vaše predloge zakona i zahvaljujem se na pažnji.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.

Poštovana potpredsednice Vlade sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, evo, ja sam sada ubeđen da je prethodna reklamacija na povredu Poslovnika urađena upravo da bi se reklo nešto sasvim drugo, a ne povreda Poslovnika.

Podneo sam amandman u cilju poboljšanja Zakona o građevinskim proizvodima, za koji smatram da je dobar i prihvatljiv i za koji ću svakako glasati, kao i za ostale zakone iz ovog seta zakona.

Radi se o potpuno novom Zakonu o građevinskim proizvodima, veoma značajnom za industriju naše zemlje, kojim ćemo urediti tržište građevinskih proizvoda i podići kvalitet materijala i svih drugih građevinskih proizvoda koji se koriste u građevinarstvu, od izgradnje puteva, mostova, stambenih i drugih zgrada i objekata, a istovremeno uvesti u red tržište, uvesti zdravu konkurenciju i niže cene proizvoda.

Da je došlo krajnje vreme da se donese jedan ovakav zakon i podigne nivo sigurnosti i u kvalitet građevinskih proizvoda govore nam brojni primeri oštećenja i rušenja objekata u inostranstvu, pa i kod nas, pokušaji da se uštedi tamo gde nije moguće da se uštedi, gde ne treba štedeti, dovode do neželjenih posledica, a neretko i tragedija. Koliko je ugradnja neproverenih materijala i proizvoda u građevinarstvu zapravo loša najbolje se vidi kada se dogode nepredviđene situacije, poput elementarnih nepogoda…

Izvinjavam se, predsedavajući, mislim da je nekome tamo pozlilo. Mislim da im je stalno tako loše.

Dakle, poput elementarnih nepogoda, požara, poplava, zemljotresa itd, gde najpre i u najvećoj meri stradaju oni objekti u koje su ugrađeni nekvalitetni i neodgovarajući materijali. Ili, setimo se slučaja kod nas, poput čuvenih novobeogradskih smrdljivih zgrada, kod kojih su prilikom izgradnje korišćena neadekvatna, neproverena hemijska sredstva, za koje se ispostavilo da zbog dugotrajnog isparenja i neprijatnog neprirodnog mirisa je onemogućen život ljudi u takvim objektima.

Da smo tada imali na snazi ovakav zakon, upotreba takvih materijala u građevinarstvu bila bi onemogućena, a do slučaja tzv. smrdljivih zgrada ne bi ni došlo.

Da ne nabrajam slučajeve kada su u požarima na nekim objektima sa katastrofalnim posledicama i sa ljudskim žrtvama, nažalost, uzrok bili i neadekvatni građevinski proizvodi i drugi materijali ugrađeni u te objekte.

Građevinski proizvodi su vrlo specifični upravo iz razloga što njihove performanse i karakteristike dolaze do izražaja, a samim tim i razlika u kvalitetu, tek kada se ugrade u objekte i kada u određenim uslovima treba da odole različitim oblicima opterećenja i spoljašnjih uticaja.

Kod građevinskih proizvoda njihov dizajn, vizuelni izgled ili način pakovanja, tj. ambalaža, imaju manju ulogu, manji značaj nego kod drugih vrsta proizvoda, ali zato njihove nevidljive karakteristike i osobine u različitim uslovima upotrebe moraju biti presudni i opredeljujući pri donošenju odluke o ugradnji u građevinske objekte.

Srbija će po prvi put dobiti zakon koji uređuje ovu oblast, a sve zemlje u okruženju takve zakone već imaju. Zato su neosnovane bojazni da li smo spremni ili nismo spremni za uvođenje ovakvog zakona, jer je bilo krajnje vreme.

Pored toga, domaće zakonodavstvo ćemo i u ovoj oblasti uskladiti sa evropskim zakonodavstvom, čime ćemo srpsku građevinsku industriju, ali i domaća sertifikaciona tela u ovoj oblasti učiniti mnogo konkurentnijim na evropskom tržištu. U svakom slučaju, ovakav zakon je bio odavno neophodan, jer će omogućiti slobodan protok robe, otkloniti tehničke barijere u trgovini, zaštiti potrošače, omogućiti pristup međunarodnom i evropskom tržištu i zato Predlog ovog zakona treba usvojiti. Zahvaljujem se na pažnji.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovana potpredsednice Vlade, ministarko sa saradnicima, želim da u ovom kratkom vremenu istaknem za javnost neke veoma bitne izmene u Zakonu o ozakonjenju objekata zbog kojih smatram da su predložene izmene i dopune dobre i da ih treba usvojiti.

Prvo, precizirano je da ni jedan objekat koji je izgrađen posle stupanja na snagu Zakona o ozakonjenju u novembru 2015. godine nije i ne može biti predmet ozakonjenja jer Vlada Srbije čvrsto stala na stanovište da novih rokova za ozakonjenje objekata neće biti i da ni jedan objekat koji je izgrađen bez dozvole posle 2015. godine ne može biti ozakonjen, a divljoj gradnji se konačno mora stati na put.

Drugo, zbog nenormalne situacije da npr. u Beogradu po evidenciji iz Sekretarijata za javni prihod grada Beograda samo 5% ozakonjenih objekata plaća porez na imovinu iako je država omogućila vlasnicima nelegalnih objekata da ih ozakone po simboličnim taksama. Dakle bilo bi normalno da svi plaćaju porez na imovinu, a ovim izmenama i dopunama zakona su u obavezi da kao vlasnici objekata za koje nadležni organi utvrde da se mogu ozakoniti, podnesu prijavu za utvrđivanje poreza na imovinu kao uslov za dalje vođenje postupka.

Treće, uvođenjem obaveze provere obavezne vidljivosti na satelitskom snimku iz 2015. godine za sve objekte koji se ozakonjuju i sprečavaju se zloupotrebe u smislu lažiranja datirana podnetih zahteva. Za građane je to veoma bitno jer i sami mogu izvršiti uvid u satelitski snimak od organa nadležnog za poslove ozakonjenja, kod građevinskih inspektora ili kod službi za katastar nepokretnosti i onda tek da donesu ličnu odluku da li će se upustiti u avanturu kupovine stanova recimo izgrađenih posle 2015. godine bez neophodnih dozvola.

Sledeće, kao jednu od najvažnijih promena u novom zakonu i najvažniju meru za zaustavljanje bespravne gradnje i sprečavanje zloupotreba ističem mogućnost da se objekti koji nisu ozakonjeni, jer ne ispunjavaju zakonske uslove najčešće, jer se nalaze na javnim površinama ili zoni zabrane gradnje, ruše već posle drugostepene odluke, tj. odluke o žalbi. Ne mora više da se čeka ishod eventualnog upravnog spora kome su pribegavali nezakoniti investitori kao načinu da rešenje odlože za još nekoliko godina koliko bi trajali upravni postupci, a za to vreme bi nezakoniti investitori uspevali da završe bespravnu gradnju zgrada, da na prevaru prodaju stanove i da ih usele i da tako dodatno zakomplikuju izvršenje rešenja upravnog suda.

Tačno je da država sada preuzima rizik naknade štete u slučaju da upravni sud reši suprotno, a moguće je da se i to desi, ali država sada stiče mogućnost da one najgore slučajeve bespravne gradnje na javnim površinama ili u zonama zabrane gradnje, kao što su npr. zona aerodroma, sruši odmah po konačnosti rešenja.

Sledeće, da bi građani dodatno bili zaštićeni od prevara nezakonitih investitora, uvodi se obaveza javna evidencija svih pokrenutih postupaka ozakonjenja u javnom registru tj. katastru. Tako da svi građani mogu biti upoznati da li je za zgradu u kojoj žele da kupe stan pokrenut proces ozakonjenja i da im ti podaci budu javno dostupni. Obzirom da je samo u gradu Beogradu trenutno oko 270.000 predmeta za legalizaciju, od čega je preko 75% veličine do 200 m2. Dobro je i to što je data mogućnost za grad Beograd da poveri deo poslova gradskim opštinama i tako ubrza završetak ozakonjenja koji za sve započete postupke mora biti okončan u roku od pet narednih godina. Zahvaljujem se na pažnji.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Vlada Srbije posle osam godina je ispunila obećanje da će srpski farmeri konačno imati direktna finansijska sredstva iz EU i ta sredstva će biti iskorišćena do poslednjeg evra i potpuno transparentno.

Cilj nam je svima zajednički, da povučemo do poslednjeg evra iz sredstava koja su predviđena programom IPARD. Trenutno je, koliko znam, dostupno oko 175 miliona evra, što je značajan novac koji može pomoći razvoju srpske poljoprivrede, kao i da sve to bude transparentno.

Praćenje implementacije pretpristupnog programa za ruralni razvoj IPARD 2, mora, dakle, biti transparentno kako bi korisnici koji su podneli zahteve za IPARD podsticaje u sektoru voća i povrća, mleka i mesa, kao i svi drugi koji su zainteresovani, pa i čitava javnost, bili zadovoljni i kako bi broj eventualnih primedbi bio što manji.

Sporazum o odobravanju sredstava iz IPARD fondova za ruralni razvoj i poljoprivredu o korišćenju investicione podrške u iznosu od 175 miliona evra bespovratne pomoći u periodu od 2014. do 2020. godine, zaključen između Vlade Republike Srbije i Evropske komisije, a rezultat je rada više ministarstava, Ministarstva finansija, Ministarstva za evropske integracije, Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede sa Evropskom komisijom, a sredstva su namenjena za opremu, mehanizaciju i objekte što će stvoriti dodatnu vrednost i stvoriti resurse i za prerađivačku industriju.

Kada je ministar poljoprivrede, Branislav Nedimović, 6. jula ove godine, 2018. godine, uručio prvih 10 ugovora srpskim poljoprivrednicima za nabavku mehanizacije od novca iz evropskih fondova namenjenih za IPARD program, poželeo im je da smanje troškove i povećaju kvalitet proizvodnje i upozorio da postoji kontrola trošenja sredstava, kao i zabrana otuđenja mehanizacije i vozila do određenog perioda. Poljoprivrednici koji su posle osam godina raznih priča o IPARD-u tog dana…

Završavam ovom rečenicom.

Tog dana, u julu ove godine, primili prve konkretne ugovore, i to pet za one koji se bave stočarstvom, četiri ratarstvom i jedan voćarstvom, bili su učesnici velikog događaja i može se reći prekretnice u našoj poljoprivredi... (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem predsedavajući.

Gospodine ministre sa saradnicima, sredstva iz IPARD fondova su namenjena registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima koja posluju u okviru sektora proizvodnje mleka, mesa, voća i povrća i sektora ostalih useva koja ispunjavaju konkursne uslove domaće i međunarodne standarde. Osim poljoprivrednih gazdinstava, pravo na korišćenje sredstava iz IPARD fondova imaju i preduzetnici, privredna društva i zemljoradničke zadruge.

Međutim, IPARD programi imaju za cilj pre svega da uspostave istitucionalne strukture i na svojevrstan način pripreme nas i osposobe za korišćenje mnogo značajnijih sredstava iz fondova zajedničke poljoprivredne politike EU i uvedu nas u ovom pretpristupnom periodu u mnogo stroža pravila koja važe za članice EU, a sa kojima se sada susreću i moraju da se pridržavaju potencijalni korisnici sredstava.

Upravo na taj način IPARD program ostvaruje svoj primarni cilj, a to je pomoć poljoprivrednicima i proizvođačima hrane da se pripreme za žestoku konkurenciju kada Srbija uđe u EU. Konkurencija na evropskom tržištu poljoprivrednih proizvoda i hrane će biti velika, ali naša prednost će biti u tome što raspolažemo zdravim poljoprivrednim proizvodima, hranom, mlekom i mesom, voćem i povrćem, sve dok ih kao takve sačuvamo od ekoloških zagađenja i sve dok imamo zdravu životnu sredinu.

Želim da istaknem značaj pravilne i kvalitetne kontrole korisnika sredstava, bez koje čitav projekat gubi smisao. Kontrola mora biti višestruka, od tzv. nulte kontrole u fazi odobravanja korišćenja sredstava, preko drugih kontrola, u fazi isplate sredstava, pa sve do poslednje kontrole koja bi se bavila i obavljala posle realizovane investicije i posle isplaćenih sredstava korisniku, a ona ima za cilj da utvrdi da li je investicija održana i da li su dostignuti zahtevani standardi EU na kraju investicije.

Kontrole mogu biti i vanredne, u zavisnosti od okolnosti. Mi iz SNS na čijem čelu je predsednik Aleksandar Vučić, smatramo da je uspostavljanje visokog stepena kontrola korišćenja sredstava iz IPARD programa nužan preduslov da taj projekat bude uspešan. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, odmah na početku reći ću da u potpunosti podržavam predložena zakonska rešenja.

Izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine stvorićemo formalno-pravne uslove da našim poljoprivrednicima tj. individualnim gazdinstvima i fizičkim licima omogućimo da ispune sve potrebne uslove kako bi mogli da konkurišu za dobijanje sredstava iz Evropskog fonda IPARD 2 koji predstavlja pomoć državama, potencijalnim kandidatima da članstvo u oblasti ruralnog razvoja. Ta investiciona podrška namenjena je jačanju konkurentnosti sektora proizvodnje i prerade hrane koja će pomoći postepenom prilagođavanju standardima EU u oblasti higijene, bezbednosti hrane, veterine i zaštite životne sredine.

Uprošćeno govoreći, IPARD program ima za cilj pomoć poljoprivrednicima i proizvođačima hrane da se pripreme za konkurenciju kada Srbija uđe u EU. Međutim, to je svojevrstan test za srpsku poljoprivredu koji će pokazati da li je ona u stanju da koristi sve što nudi evropska zajednička poljoprivredna politika.

Cilj te zajedničke poljoprivredne politike EU je da se obezbedi stabilno snabdevanje tržišta poljoprivrednim proizvodima po pristupačnim cenama. Uz poštovanje određenih uslova, kao što su očuvanje životne sredine i zdravlja ljudi, bezbednost hrane, poštovanje dobrobiti životinja, održavanje zemljišta u dobrom stanju itd, poljoprivrednici u EU dobijaju podsticaje bez obzira na to kojom se vrstom proizvodnje bave iz sredstava Evropskog garantnog poljoprivrednog fonda direktnim plaćanjem ili tržišnim intervencijama.

Jedan od uslova za korišćenje sredstava iz Evropskog fonda IPARD je prihvatanje politike životne sredine EU čiji je cilj da promoviše održivi razvoj i očuva životnu sredinu za sadašnje i buduće generacije. Korist od ovakve politike imaće svi, a to su opšte, bolje zdravlje stanovništva, očuvanje prirodnih resursa, konkurentna privreda i na kraju bolji kvalitet života.

Propisi EU u vezi sa životnom sredinom izuzetno su obimni i čine približno jednu trećinu ukupnog broja propisa EU. Prenošenje propisa EU u naš nacionalno-pravni sistem je samo prvi korak u procesu prilagođavanja EU standardima, jer EU politika zaštite životne sredine podrazumeva i adekvatnu primenu i sprovođenje propisa, kako na nacionalnom, tako i na lokalnom nivou.

Naš cilj, cilj SNS predvođene Aleksandrom Vučićem je da se i u Srbiji uspostavi održiv sistem zaštite životne sredine, ali i značajna uključenost ove politike u ostale sektorske politike, čime bismo obezbedili preduslove za bolje zdravlje, bolji kvalitet života građana i konkurentnu privredu.

U skladu sa potpisanim sporazumom između Vlade Republike Srbije i Evropske komisije, kojim se omogućava sprovođenje IPARD Dva programa u Republici Srbiji u periodu od 2014. do 2020. godine, našoj zemlji će na raspolaganju biti oko 175 miliona evra iz budžeta EU za podsticanje poljoprivrede, a uz očekivano kofinansiranje Republike Srbije i uz očekivana sredstava koja će uložiti sami korisnici, investicije u poljoprivredi bi mogle dostići čak i do 400 miliona evra. To je prva pomoć ovakve vrste koja je namenjena direktno korisnicima, odnosno poljoprivrednim proizvođačima, pravnim i fizičkim licima.

Međutim, tom pomoći se može podržati i uspostavljanje proizvođačkih grupa, njihova obuka, uključujući i savetodavne službe, ruralna infrastruktura itd. sa ciljem postepenog prilagođavanja standardima EU u oblastima higijene, bezbednosti hrane, veterine i zaštite životne sredine. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Na početku želim da reagujem na neistine i zlonamerne insinuacije nekih opozicionih poslanika koji su govorili juče i danas, a tako što ćemo razjasniti nešto.

Dakle, visina penzija nije stečeno pravo. Penzije jesu stečeno pravo i niko ih ne može ukinuti, umanjiti, oduzeti, ali njihova visina nije stečeno pravo. Visina penzije je promenljiva kategorija, može biti veća ili manja, u zavisnosti od količine novca u Fondu PIO i u budžetu. Dakle, to je ekonomska kategorija i zavisi od ekonomske snage društva.

U situaciji kada nema dovoljno novca u Fondu PIO, već dugi niz godina unazad, da ne ponavljam, iz poznatih razloga, zbog ne domaćinskog ponašanja, krađa itd… Od količine novca u budžetu zavisi da li će visina penzija biti manja ili veća. Idealno bi bilo, ali je u ovom trenutku nerealno da su npr. kase Fonda PIO toliko popunjene da se iz njih u stopostotnom procentu mogu isplaćivati penzije bez potrebe da se iz budžeta dodaje razlika koja nedostaje, ali nažalost nije tako. Pitanje je da li je tako u mnogo razvijenim ekonomskim društvima.

Imovina Fonda PIO je u dugogodišnjem prethodnom periodu uništavana tako da ona danas ne predstavlja izvor prihoda, već zbog troškova održavanja stvara rashod, značajan rashod. Istovremeno je odnos zaposlenih i penzionera veoma nepovoljan, tj mnogo je penzionera, a malo je zaposlenih koji svojim doprinosima pune Fond PIO. U tim uslovima, da bi se penzije redovno isplaćivale, mora se zahvatati iz budžeta. Dakle, od ekonomske moći zemlje, od snage njene privrede, od broja novih investicija i novootvorenih fabrika, od povećanja broja zaposlenih i veličine njihovih zarada zavisi da li se iznos penzija može povećavati.

Završavam, danas zahvaljujući uspesima, pre svega, Aleksandra Vučića i SNS moguće je i povećavati penzije, ali sada iz realnih izvora. Hvala.