Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.

Poštovani Zaštitniče građana, gospodine Pašaliću sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, razmatrajući redovni godišnji izveštaj Zaštitnika građana za 2018. godinu sa Predlogom zaključka Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, želim zbog javnosti da pojasnim zašto je glavna poruka, koja se danas čuje, a koja je upućena vama kao instituciji, nastavite da radite svoj posao kao profesionalac i nikako se nemojte ponašati kao vaš prethodnik Saša Janković.

Zašto? Bivši Zaštitnik građana, Saša Janković i bivši Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić, ne radeći svoj posao, već baveći se politikanstvom, namerno su skretali pažnju javnosti sa kriminala i pljački koji su se odvijali tu, mimo njih, u senci skrivenih od očiju javnosti.

To skretanje pažnje javnosti sa važnijih tema najbolje se vidi na primeru bogaćenja državnih funkcionera iz tog vremena, kao što su bili Dragan Đilas, Vuk Jeremić i drugi. Upravo oni koji danas vode kampanju protiv ministra policije Nebojše Stefanovića, danas kada je istraga stegla obruč oko nekih ljudi. Već 2001. godine, jašući na talasima 5. oktobra, Dragan Đilas je osnovao u Beogradu firmu „Direct Media“, nešto ranije je imao marketinšku Agenciju „Ovejšn“ sa kojom je ušao u reklamni prostor medija u Srbiji.

Od osnivačkog uloga, na računu svoje agencije, ne većem od hiljadu evra, za nekoliko godina postaje jedan od najbogatijih ljudi u Srbiji. Evo, podsetimo se vrtoglavog rasta prihoda Đilasovih firmi u periodu od 2004. do 2013. godine. Primljen je u DS tek 2004. godine, ali odmah je postao član izvršnog odbora i glavnog odbora i od 2004. godine do formiranja Vlade Republike Srbije 2007. godine, obavljao je funkciju direktora Narodne kancelarije predsednika Republike, a od maja 2007. do jula 2008. godine bio je ministar u Vladi Republike Srbije, zadužen za sprovođenje nacionalnog investicionog plana.

Demokratska stranka je vladala u to vreme Srbijom 12, od ukupno 19 godina. Šesnaest godina je vladala Vojvodinom, 13 godina gradom Beogradom i vladala je najvećim brojem gradova i opština u periodu od 2000. do 2012. godine. Postoji osnovana sumnja da se Đilas nezakonito obogatio upravo vršeći tri državne funkcije – direktor Narodne kancelarije, ministar za Nacionalni investicioni plan i gradonačelnik Beograda od 2004. do 2013. godine. Dve njegove kompanije „Multikom“ i „Dajrekt medija“ tokom osam godina, od 2005. do 2012. godine, ostvarile su poslovni prihod od neverovatnih 583 miliona evra.

Međutim, on lično je imovinskoj bazi KRIK prijavio imovinu koja se sastoji od, zamislite, samo 1.649 metara kvadratnih nekretnina i samo 24,3 miliona evra, iako o stečenom Đilasovom bogatstvu svedoče podaci iz APR-a za firme koje su bile ili jesu u njegovom vlasništvu ili suvlasništvu. Ti podaci govore da su poslovni prihodi dve Đilasove kompanije iznosili „Multikom grup“ od 2005. do 2012. godine ukupno 48 milijardi dinara ili 400 miliona evra, „Dajrekt medija“ od 2009. do 2012. godine ukupno 22 milijarde dinara ili 183 miliona evra. Ukupni poslovni prihodi samo ove dve Đilasove kompanije iznosili su fantastičnih 583 miliona evra od 2005. do 2012. godine. Prihodi su bili još veći, jer nije uračunat period od 2004. do 2009. godine za „Dajrekt mediju“. Indikativan je skok poslovnih prihoda „Multikom grupe“ sa tri miliona 2005. godine na, zamislite, 7,85 milijardi dinara 2012. godine. O svemu ovome govore i izveštaji iz 2011. godine pokojne Verice Barać, koja je bila na čelu Saveta za borbu protiv korupcije, ali o tome zbog uštede vremena sada neću više govoriti.

Ali, moram da istaknem još jedan način kako su se tadašnji državni funkcioneri bogatili, kako su, recimo, pljačkali Beograd. Najbolji i najdrastičniji primer za to kako je opljačkan grad Beograd su zloupotrebe u vezi sa gradskim građevinskim zemljištem. U tome su učestvovali ne samo nesavesni investitori, već i mnogi iz tadašnjih gradskih vlasti. Od 2004. do 2011. godine gradska vlast, gradsko veće i vrh Direkcije su nametnuli loše propise u oblasti upravljanja građevinskim zemljištem koji su investitorima omogućili da plate samo 10% naknade za uređenje građevinskog zemljišta. Kada bi platili tih 10%, investitori su sticali pravo na građevinsku dozvolu, pokretali proizvodnju i otpočinjali izgradnju. Posle toga hiljade investitora je prestajalo sa plaćanjem. Izgradili su i prodavali objekte, a 90% obaveza, onih 90% koje nisu platili prema Direkciji za građevinsko zemljište i izgradnju grada Beograda nisu izmirili, već stavili u svoje džepove.

Tadašnja uprava Direkcije nije ni pokušavala da naplati neizmirene obaveze od dužnika, a u velikom broju slučajeva Direkcijom su suvereno vladali kadrovi Demokratske stranke. Sedam godina direktor Direkcije je bio Boris Ranković, čovek od najvećeg poverenja Borisa Tadića i Dragana Đilasa. Suština je da su predstavnici Demokratske stranke u gradskoj vlasti i Direkciji na osnovu štetnih propisa, koje su sami doneli, od investitora tražili neodgovarajuća sredstva obezbeđena od neplaćanja naknade, kao što su menice za fizička lica i ugovorna ovlašćenja za pravna lica. Morali su da traže bankarske garancije i hipoteke, kao efikasna sredstva obezbeđenja, ali nisu.

Kao posledica katastrofalno loše uprave Demokratske stranke u gradu Beogradu i Direkciji tokom sedam godina, grad Beograd je oštećen za 35 milijardi ili 291 milion evra. To je bila trećina godišnjeg budžeta grada Beograda tada. Za taj novac moglo je da se izgradi 150 dečjih vrtića ili da se kupi 1.500 autobusa, a novac građana je završio u džepovima investitora i verovatno onih koji su doneli tako loše propise. Ovim bih završio. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi predstavnici institucije koja se zove Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, poštovani narodni poslanici, dok razmatramo Izveštaj o sprovođenju Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti za 2018. godinu koji je podneo Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti još 25. marta 2019. godine, ne mogu da se ne otmem nekim utiscima.

Prvo, sve bi, po mom mišljenju, bilo drugačije i sve bi verovatno bilo u redu da je Rodoljub Šabić radio svoj posao i da se pored svog posla nije istovremeno bavio i politikom. Nije nikakva novost za građane Srbije da se poput bivšeg lažnog Zaštitnika građana Saše Jankovića i uvaženi Rodoljub Šabić, koji je uvažen, to moram reći, uglavnom samo u onom krugu korisnika društvene mreže Tviter koje nije blokirao, jer sve neistomišljenike je blokirao, pa je ostao učauren u jednu grupu svojih istomišljenika, među njima je bio uvažen.

Dakle, Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić se pored svog posla bavio jeftinim političarenjem, paušalnim i tendencioznim ocenama stvarnosti i umesto da radi svoj dobro plaćen posao, organizovao je nekakve ankete, kvizove, zabavu na društvenim mrežama. Imao sam i lična iskustva sa njim, nažalost negativna. Veoma često na tim istim društvenim mrežama oduzimao je pravo govora i slobodu mišljenja svim građanima sa kojima se nije slagao, jednostavno ih blokirao. Znači, neistomišljenici sa njim nisu mogli dugo da budu u polemici.

On je čak dozvolio sebi jednom prilikom, a možda i više, ali jednom prilikom sigurno, da zabranjuje predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću da odgovara na novinarska pitanja, pa se i na taj način, umesto svojim poslom, bavio politikantstvom, koristeći se jeftinom demagogijom. Takvim postupcima samo je urušavao, poput svog prijatelja bivšeg lažnog Zaštitnika građana Saše Jankovića, nezavisne institucije države. Po mom dubokom uverenju, to nije posao Zaštitnika građana, a nije posao ni Poverenika za informacije od javnog značaja.

Druga stvar, čijem utisku ne mogu da se otmem, o kojoj se ovih dana govori, a koja me strašno interesuje, ne samo mene, vidim i veliki broj drugih građana, je koje su to škole završili ovi koji napadaju Nebojšu Stefanovića i koje su to oni diplome dobili, tj. kakve su to njihove diplome. Ko im je dao te diplome? Ko je njima preneo ta znanja sa kojima su oni uspeli da državu Srbiju, Republiku Srbiju dovedu gotovo do bankrotstva, gotovo do propasti? To su sve ljudi poput Dragana Đilasa, Vuka Jeremića i njihovih sadašnjih pulena Boška Obradovića, Sergeja Trifunovića itd.

Mene sada kada govorimo o ovoj temi strašno interesuje, jer smatram da su to prave informacije od javnog značaja, koje to diplome oni imaju, ko im je dao te diplome, koje su to fakultete i škole završili i da su tako uspešno u vreme dok su bili na vlasti i vladali Srbijom doveli državu gotovo do propasti. Kako su uspeli tako veliki stručnjaci sa diplomama da pokradu milione evra, da unište hiljade fabrika, da zgrnu milione na marketingu žute tranzicione pljačke Srbije, da ostave bez posla stotine hiljada radnika, da zaduže Beograd, da dovedu Srbiju gotovo do bankrota, da pokradu sve što se moglo pokrasti? Gde su stekli te diplome? Ko su im bili profesori? Ko ih je tome naučio? E, te informacije od javnog značaja mene i građane Srbije i te kako ovih dana interesuju, strašno nas interesuju, a ne privatni politički stavovi Rodoljuba Šabića, ali o tome ćemo svakako ovih dana više govoriti, biće prilike.

Što se tiče Nebojše Stefanovića, onoga koga oni napadaju ovih dana, na kraju ću reći jednu stvar, Nebojša Stefanović je za njih, za Dragana Đilasa Nebojša Stefanović je Nikola Tesla, Dragana Đilasa koji ima, koliko ja znam, diplomu nekakvog inženjera mašinstva. Evo, i ja sam bio, i to pazite, u vazduhoplovstvu, ja sam završio Vazduhoplovno-tehničku vojnu akademiju, kolege smo na neki način, on ima 500 miliona evra, ja sam kao bivši oficir i dalje podstanar.

Ili Vuk Jeremić, koji je još od srednje škole na neki način bio vođen u svojoj karijeri. Profesor mu je bio Boris Tadić. Kasnije je diplomirao teorijsku eksperimentalnu fiziku na Univerzitetu u Kembridžu, a onda pet godina kasnije magistrirao državnu administraciju na Harvardu. Pa narod strašno interesuje ko ga je vodio kroz karijeru. Ko to još iz srednje škole nekoga vodi kroz karijeru, da jednoga dana postane, zamislite, ministar inostranih poslova, pa i više? O novcu koji dobija ćemo još razgovarati.

Sergej Trifunović, glumac, završio Fakultet dramskih umetnosti i umesto da bude prezent kulture, on je tipičan primer nekulture. Srećom se on pojavio, inače bi Boško Obradović bio…

Ili Boško Obradović, eto, i on je četvrti iz te ekipe. Završio je Filološki fakultet, diplomirao na srbistici, čovek bi rekao – kulturan čovek, lepo vaspitan itd, on je oličenje nevaspitanja. Među narodnim poslanicima vlada mišljenje da nema ni osnovno kulturno vaspitanje. Pa nek dođe ovde neka me demantuje. Možemo da pričamo na tu temu, i tako dalje.

Mislim da ćemo ovih dana i te kako sa pažnjom slušati, pokušati da dođemo do saznanja kako su oni stekli svoje diplome, kako su sa tim diplomama i sa tom stručnošću uspeli da Srbiju u vreme dok su bili na vlasti dovedu gotovo do propasti. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, ima više razloga za donošenje ovog zakona, ali jedan od važnijih razloga je to što imamo obavezu da naziv komunalna policija, promenimo u neki drugi naziv. Odabrali smo da to bude komunalna milicija, jer smo donošenjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o policiji još 2018. godine sami postavili rok i uslov i obavezu da naziv policija mogu da koriste samo policija tj. Vojska Republike Srbije, tj. vojna policija.

Ovaj naziv policija nije rezervisan zbog puke zaštite brenda naziva policija, već iz mnogo ozbiljnijih razloga, jer policija podrazumeva da neko, između ostalog bude i naoružan, da ima mnogo veća ovlašćenja, a komunalna milicija ima neka sasvim drugačija ovlašćenja i zato je ovaj naziv koji će biti nov, koji ćemo usvojiti, adekvatan obavezama, zadacima koje će ona imati.

Takođe, ograničenje se odnosi i na izgled, tj. boju uniforme koju će budući komunalni milicioneri nositi i ona će se razlikovati od grada do grada, od opštine do opštine, onako kako budu želeli, ali u svakom slučaju neće moći biti tamno plave boje, tj. neće smeti da liče na uniformu policije, tj. vojne policije.

Ja mislim da je ovde bitno da istaknemo i da ostali elementi vizuelnog identiteta takođe moraju biti drugačiji od onih koji se koriste u policiji, vojnoj policiji. Odnosi se na natpise, na značke, na ostale elemente uniforme, pa čak i izgled vozila, samih vozila, tj. natpise na vozilima o čemu treba voditi računa. Potpuno se moraju razlikovati od policijskih.

Zašto je ovo bitno? Ovo je bitno upravo zbog otklanjanja mogućnosti zloupotrebe, a da ne nabrajam, imali smo u prošlosti i primera zloupotreba od samih komunalnih policajaca, zloupotrebe svog službenog položaja. Da se to ne bi događalo u budućnosti, mi moramo smanjiti takvu mogućnost.

Osnovna namena i zadatak komunalne milicije je da brine o komunalnim problemima, da uvodi red, komunalni red, da zaštiti građane od bilo kakve bahatosti. Ja bih pre svega rekao da je tu najbitnije uvođenje reda po pitanju nelegalne gradnje, zatim nepoštovanje drugih pravila komunalnog reda, bacanje smeća van mesta koja su predviđena za odlaganje smeća, bahato parkiranje, preglasna muzika, razni mirisi, dim, itd. Imaće oni mnogo posla, a sve u cilju zadovoljstva svih građana države.

Ovde je bitno naglasiti da komunalni milicioneri neće, dakle, biti naoružani. Veoma bitna stvar.

Da bismo smanjili mogućnost zloupotrebe, uvodi se jedna novina, a to je uslov bezbednosne provere svakog eventualnog kandidata za komunalnog milicionera, ali ne samo za njih, već i za one komunalne, sada policajce, a ubuduće milicionere, koji već duže vremena rade sada u komunalnoj policiji, a kada usvojimo ovaj zakon u miliciji.

Znači, bezbednosna provera koja će eliminisati one osobe koje su, hajde biću blago reći, koje su zgrešile u dosadašnjem radu. Ovde je veoma bitno da svi kandidati za komunalne policajce ispunjavaju razne uslove, između ostalog i psihofizičku sposobnost, obrazovanje, položen ispit za komunalne policajce, a najvažniji je postojanje, tj. nepostojanje bezbednosne smetnje za obavljanje dužnosti. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovana gospođo ministarka sa saradnicima, čestitam vam na uspesima koje postižete.

Poštovani narodni poslanici, Moravski koridor Preljina–Pojate, odnosno Čačak–Kruševac, ubraja se u najopterećenije putne pravce u Srbiji, kao što su još i Fruškogorski koridor, Novi Sad–Ruma–Šabac i produžetak ka Zrenjaninu, Banatski koridor, Beograd–Zrenjanin, ali i pravci Šabac–Loznica, odnosno Lajkovac–Valjevo.

Moravski koridor E-761 treba da poveže sva veća naselja u regionu, Čačak, Kraljevo, Vrnjačku Banju, Trstenik, Kruševac, Stalać, Ćićevac i ostala manja mesta. Za pola miliona, tj. više od pola miliona stanovnika tog kraja, danas je možemo reći praznik, jer konačno dobijaju autoput, jer konačno rešavaju vodotok Zapadne Morave. Ne samo za njih, za celu Srbiju danas je praznik, jer Moravski koridor je od izuzetnog strateškog značaja za Republiku Srbiju.

Posebnost ovog zakona, koji danas donosimo odnosi se na postupke za koje je uočeno da usporavaju efikasnu realizaciju svih infrastrukturnih projekata, a pre svega postupke za utvrđivanje javnog interesa i pojedinačne postupke eksproprijacije u cilju skraćivanja rokova propisanih Zakonom o eksproprijaciji.

Donošenje ovakvog posebnog zakona koji se odnosi na realizaciju ovog projekta nije usamljen u našem zakonodavstvu, jer su već ranije doneti posebni zakoni za realizaciju projekta, recimo „Beograd na vodi“, izgradnju magistralnog gasovoda Južni tok ili za realizaciju projekta koji su se ticali „Železare“ Smederevo.

Kada bude izgrađen, tzv. Moravski koridor E-761, tj. deonica Pojate–Preljina, poboljšaće pristup i povezivanje delova Republike Srbije sa međunarodnim saobraćajnim Koridorom 10 i 11. Vremenski će uštedeti transport putnika i robe na ovom pravcu, sniziće troškove transporta, poboljšaće pristupačnost i povećati bezbednost saobraćaja. Povećaće konkurentnost privrede centralnog dela Republike Srbije, regionalno će povezati centralni deo Srbije i intenziviranjem komercijalnih aktivnosti na izgrađenim putnim tokovima povećaće prihod u budžet Republike Srbije. Povećaće broj novih privrednih subjekata, doprineće razvoju turizma i vrednosti BDP-a, pa će tako povećati društveni razvoj lokalnih samouprava, koje će ovim koridorom biti povezane.

Ovim zakonom će se omogućiti efektivna i efikasna izgradnja Moravskog koridora, imajući u vidu da primenom postojećih propisa, to i nije bilo moguće. Njime će se, tj. ovim zakonom se regulišu utvrđivanje javnog interesa za eksproprijaciju nepokretnosti za izgradnju autoputa zajedno sa regulacijom reka i izgradnjom telekomunikacione infrastrukture duž koridora autoputa. Postupak eksproprijacije, izbor strateškog partnera, primena međunarodnih standarda za projektovanje i izvođenje radova, carinski postupci i porezi koji se primenjuju prilikom uvoza, opreme i materijala, kao i uređenje drugih pitanja u cilju efikasnije realizacije ovog projekta.

Posledica eventualnog nedonošenja ovog zakona, bila bi odlaganje početka radova za izgradnju, tj. na izgradnji infrastrukturnog koridora. Zato smatram da je predloženo zakonsko rešenje dobro i da ga treba usvojiti. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, ovaj Predlog zakona, konačno garantuje materijalna prava istraživačima i autorima naučnih dela, te će bez sumnje podstaći razvoj naučno-istraživačkog rada. Zakonom će se dostići strateški cilj u oblasti nauke i istraživanja, koji je postavljen strategijom naučnog i tehnološkog razvoja od 2016. do 2020. godine, da se izvrši promena modela finansiranja kojim bi se obezbedilo stabilno finansiranje uz efikasno i optimalno korišćenje budžetskih sredstava.

Šta je to novo u ovom predlogu zakona? Novo je uspostavljanje uravnotežene kombinacije institucionalnog i projektnog finansiranja naučno-istraživačke delatnosti. Institucionalno finansiranje imaće dve komponente - osnovnu komponentu koja će obezbediti stabilno finansiranje i razvojnu komponentu koja će zavisiti od stepena ispunjivosti parametara uspešnosti.

Ovim zakonom zajedno sa Zakonom o fondu za nauku Republike Srbije suštinski, kompetetivno projektno finansiranje podići će kvalitet projekata, dodatno će motivisati naučno-istraživački rad, oživeće takmičarski duh i konkurenciju među istraživačima.

Dobro je ponoviti i ovom prilikom da je već raspisan prvi poziv istraživačima, da konkurišu sa svojim projektima u junu ove godine, a da će do kraja godine biti raspisana još dva poziva.

Donošenjem ovog zakona, otklonićemo nedostatke koji su uočeni tokom višegodišnje primene Zakona o naučno-istraživačkoj delatnosti, a istovremeno ćemo prilagoditi naučno-istraživački rad novom rešenju razvoja nauke, kulture i umetnosti, kao jednom od strateških ciljeva kojem teži SNS, predvođena predsednikom Aleksandrom Vučićem i njegovim koalicionim partnerima.

Donošenjem ovog zakona postići će se još jedan ključni cilj, a to je stvaranje naučno-istraživačkog sektora, koji može biti ravnopravan partner u okviru evropskog istraživačkog prostora i koji će pozitivno uticati na privredni rast Srbije i na njen napredak. Smatram da je Predlog zakona o nauci i istraživanjima dobar i predlažem da ga usvojimo. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi članovi Komisije za zaštitu konkurencije, kada govorimo o zaštiti konkurencije, ali i o zloupotrebi monopola u oblasti kablovskih operatera, iako je do danas predmet diskusije ostala opravdanost rešenja da kablovski operater istovremeno može biti vlasnik kanala, državi smo oduzeli to pravo, a tajkunima izgleda dozvolili da to rade.

Biće interesantno da nam date odgovore na sledeća pitanja. Da li vi vidite problem u tome što je SBB kao dominantni kablovski operater, sa učešćem od najmanje 55% na našem tržištu, osnovao ne samo ekskluzivne kanale, već je potpisao i ekskluzivne ugovore sa pojedinim inostranim kanalima, sa isključivom namerom da spreči „Telekom Srbija“ da te kanale ima u svojoj ponudi. Konkretno, kada je reč o „Foksovim“ kanalima, o tome je kolega Zoran Bojanić govorio već, SBB je kupio ekskluzivna prava za tehnologiju koju ne koristi, IP-TV, sa jedinim ciljem da „Telekom Srbija“ kao korisnik te tehnologije ne može da ponudi „Foksove“ kanale gledaocima svoje televizije.

Da li vam je poznata činjenica da je ustupanje proizvedenog sadržaja od strane SBB-a pod komercijalnim uslovima bilo uskraćeno samo „Telekomu“, dok je ostalim operaterima na tržištu ono bilo omogućeno, da je formiran kartel privatnih operatera koji su među sobom podelili tržište, udružili kapacitete i svi se fokusirali isključivo na napade na „Telekom“? Pri svemu tome, te iste kanale SBB je bez problema davao svim ostalim kablovskim operaterima, sem „Telekomu“. Zbog takve poslovne politike SBB-a „Telekom Srbija“ nije bio u prilici da emituje veći broj atraktivnih kanala, kao što su „Foks“, „Sport klub“, „Top kanal“ itd, za koje je ova kompanija bila zainteresovana.

Da li se slažete da je ovo bio školski primer zloupotrebe dominantnog položaja na tržištu distribucije televizijskog sadržaja i da li se kao nadležna institucija na to reagovali? Ako jeste, odgovorite nam još jednom kada i kako, a ako niste – zašto?

Da li je vama poznata činjenica da je SBB većinu svojih kanala registrovao u Luksemburgu, a da prodajnu reklamu obavlja u Srbiji, što je direktno kršenje zakona?

Da li je vama poznato da li SBB uopšte plaća poreze državi Srbiji za preko 100.000 korisnika „Total TV-a“ iz inostranstva kojima prodaje sadržaje domaćih kanala? Javnosti to nije poznato.

Iako je u javnosti podignuta histerija usmerena protiv nekakvog monopola državnog „Telekoma“, činjenice govore da na tržištu imamo monopol privatnog „SBB“ koji je stvorio medijski koncept toliko jak da može da vodi rat sa državom. Oni koriste privatnu televiziju „N1“ da napadaju konkurenta svaki dan. „N1“ se pojavio kao PR služba „SBB“. To rade i u Bosni i Hercegovini, gde su napadali regulatorno telo i „Elektroprivredu“, pa i u Hrvatskoj.

Kako je moguće da je kupovina „Kopernikusa“ mnogo vrednija za „Telekom“, nego što je kupovina „SBB“ bila za fond „BS Partners“, koji je za 1,8 miliona korisnika platio 2,6 milijarde evra, što je cena iznad 1.000 evra po korisniku, 1.000 evra po korisniku?

Da li je vama privuklo pažnju i izazvalo sumnju to da se iza hajke koja je bila usmerena na osporavanje i sabotiranje poslovne operacije od strateškog značaja za „Telekom“ Srbije kriju poslovni interesi kompanije „SBB“, njenog vlasnika Dragana Šolaka, ali i njegovog poslovnog partnera Dragana Đilasa?

Da bi gledaocima bilo jasno, u toj kampanji dezinformacije i lažnih vesti iskorišćen je širok spektar manipulacija i izgovora za osporavanje dogovorenog posla, pa čak i onaj da „Telekom“ koji na tržištu Srbije ima 15-20% učešća pokušava, zamislite da preuzme monopol i to ispred, pored „SBB“ koji već drži 55% tržišnog učešća. Da li je to bilo realno?

Podsetiću sve da je formiranje kompanije „Junajted Medija“ i akvizicijom bivše firme Dragana Đilasa „Direkt Medija“ Šolakova kompanija „Junajted Grup“ ozbiljno zakoračila u sferu produkcije televizijskog sadržaja. Kompanija „Junajted Grup“ uspela je da objedini najveće internet provajdere i operatere kablovske i satelitske televizije u bivšoj Jugoslaviji, sa preko 1,8 miliona korisnika. Među njima su: kao prva, „SBB“, najveći kablovski operater i internet provajder u Srbiji sa preko 700.000 korisnika, „Telemah“, glavni kablovski operater i internet provajder u Sloveniji i Bosni i Hercegovini, „Total TV“, prva mreža satelitske televizije u Srbiji, prisutna u šest zemalja bivše Jugoslavije, „NetTV plus“, glavni operater televizije preko interneta, „Junajted Medija“, televizijski kanali „Sport klub“, „Sinemanija“, „Ultra“, „Mini Ultra“, „Lov i ribolov“, „Kas Medija“, najveća agencija za prodaju reklamnog prostora na kablovskoj i satelitskoj televiziji, turbo-folk gigant, industrija zabave – „Grand produkcija“, sa kontrolnim paketom crnogorskog kablovskog operatera „BBM“.

Otkupom 49% digitalnog dela švajcarske medijske grupacije „Ringijer“ Šolak je postao suvlasnik i najposećenijeg informativnog sajta u Srbiji „Blic.rs“. Najzad, preko povezanih firmi, Šolak je poreknuo sopstvenu regionalnu televiziju „N1“, ekskluzivnog partnera „CNN“ sa studijima u Beogradu, Zagrebu i Sarajevu. Tim kontroverznim potezom Šolakova „Junajted Grup“ objedinila je distribuciju i produkciju medijskih sadržaja. Inače, u rukovodećim strukturama regionalne medijske platforme „N1” kao zastupnik figurira slovenački državljanin Tomaž Jeločnik, direktor firme „BL Medija Grup Limited“, sa britanskih Devičanskih ostrva, čiji je stvarni vlasnik lično Dragan Šolak.

Grupa je još 2015. godine vlasnik slovenačkog „Tušmobila“, što je prvi put tada bilo da kablovski operater preuzme operatera mobilne telefonije. Od 2017. vlasnik najgledanijeg hrvatskog kanala „TV Nova“, čiji je večernji dnevnik najgledanija emisija u Hrvatskoj, kao i „Pop TV“, čiji je Dnevnik 24 UR vodeći slovenački informativni program. Za sve to vreme „Junajted Grup“ nastavlja da proširuje svoje aktivnosti na fiksnu i mobilnu telefoniju i da guta konkurente kao što su „BHB“, „Kejbl TV“ Bosna i Hercegovina, „M Kabl“ Crna Gora, „IKOM“ Srbija itd.

U toku 2018. godine „Junajted Medija“ dobija dozvolu Komisije za zaštitu konkurencije za kupovinu 100% udela u nekadašnjoj kompaniji Dragana Đilasa „Direkt Medija“ na tržištima Srbije, Crne Gore, Makedonije i Albanije, što je uključivalo i odobrenje kompaniji „Direkt Medija“ za kupovinu televizijskih stanica „Pink BiH“, „Pink Crna Gora“. Tim potezom „Junajted Grup“ je ozbiljno zakoračila u sferu produkcije televizijskog sadržaja.

Krajnji cilj jeste uspostavljanje apsolutnog monopola na tržištu, u kome bi „SBB“ bio dominantan tržišni igrač sa udelom od preko 90% na tržištu telekomunikacija, medija i njihove distribucije. Meni je stvarno interesantno da čujem kako komentarišete ove navode. Hvala.

Samo kratko potpitanje. Da li ste i kako zaštitili Telekom kada je izvršio akviziciju Kopernikusa i kada je bio napadnut i osporavan kod konkurencije?

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani predsedniče Saveta DRI sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, ja ću svoju diskusiju, svoje izlaganje započeti na sledeći način.

Sećam se dobro svog profesora iz onih školskih studentskih dana, koji nas je naučio šta je to društveno koristan, a šta društveno nekoristan rad. Tu lekciju sam zapamtio za čitav život i kroz čitav svoj radni vek, svoju karijeru, trudio sam se da ono što radim bude društveno korisno i cenio sam tuđ rad koji je bio koristan za društvo.

Zašto sam ovako započeo izlaganje? Reći ću vam tamo negde u toku izlaganja. Da krenemo redom. DRI je najviši državni organ, kako ste i sami izneli u svom izveštaju, revizije javnih sredstava u Republici Srbiji, Ustavom Republike Srbije, ona je ovlašćena i zadužena da kontroliše izvršenje svih budžeta. Samo stalna je i podleže nadzoru Narodne skupštine, kojoj je odgovorna. Ona ima važnu ulogu u jačanju odgovornosti nosilaca javnih funkcija, a u kojoj meri će DRI ostvariti tu ulogu, zavisi od kvaliteta odnosa koji uspostavi sa okruženjem.

U tom smislu, najvažnija je saradnja sa Narodnom skupštinom i sa javnošću.

Izveštaj koji ste nam podneli za 2018. godinu o radu DRI prikazuje kako DRI ispunjava svoje nadležnosti i misiju, predstavlja i dokaz posvećenosti i profesionalnosti zaposlenih u DRI. Ti su vaše reči.

Ovog momenta želim da iskažem svoje ogromno zadovoljstvo celokupnim radom i rezultatima koje postiže DRI. Veoma sam zadovoljan vašim uvodnim izlaganjem, poštovani doktore Duško Pejoviću i objašnjenjima koja ste davali na izlaganja pojedinih poslanika.

Bilo mi je, mogu reći, u trenucima i teško, što bi mlađi rekli „smorno“ da slušam kako vas neko ubeđuje da radite ono što vam nije posao i da izlazite van svojih ovlašćenja.

Ja ne spadam u one ljude koji kažu – ma možete malo da kraduckate, ali malo, nemojte mnogo. Ne može. Zato ste vi tu.

Državna revizorska institucija je jedna od najvažnijih institucija u ovom društvu i svakako je jedna od najzaslužnijih što postižemo ovakve uspehe na ekonomskom planu.

Vratiću se vašem izveštaju. Najviše pažnje u vašem Izveštaju o radu u 2018. godini privukla su mi delovi - drugi, treći i četvrti. U drugom delu daju se podaci o poslerevizionim postupcima i po izveštajima o reviziji. U trećem delu, koji sadrži podatke o propisima koji su izmenjeni ili doneti na osnovu nalaza sadržanih u izveštajima DRI i merama koje su preduzete u 2018. godini, mi vidimo da li su one izmene propisa i zakona, gde smo i sami učestvovali, dali određene rezultate. I četvrti deo, koji sadrži preporuke za izmenu, odnosno donošenje propisa koji bi na prikladniji način uredili finansijsko upravljanje i transparentno korišćenje javnih sredstava.

Idemo dalje. Prema članu 40. Zakona o reviziji, revidiraju se subjekti u čijem su poslovanju bile otkrivene nepravilnosti koje nisu otklonjene u toku obavljanja revizije - dužan je da podnese instituciji izveštaj o otklanjanju otkrivenih nepravilnosti, tzv. odazivni izveštaj, o kome ste i vi govorili, u roku koji odredi institucija, a to je 30 do 90 dana.

Vi ste nama u Izveštaju napisali i to lepo objasnili, da ste u prvom kvartalu 2018. godine dobili od subjekata koji su bili revidirani tokom prethodne 2017. godine, u skladu sa datim rokovima, za otklanjanje utvrđenih nepravilnosti, te odazivne izveštaje. Analizom tih odazivnih izveštaja, 21 subjekat revizije nije dostavio dovoljno odgovarajućih dokaza neophodnih za ocenu verodostojnosti odazivnog izveštaja, pa je sprovedena provera verodostojnosti odazivnog izveštaja. Cilj ove provere bio je pribavljanje odgovarajućih i dovoljnih dokaza za izricanje mišljenja o verodostojnosti odazivnog izveštaja.

Vi ste naveli da ste proverili 20 odazivnih subjekata revizije i utvrdili da je 11 odazivnih izveštaja verodostojno, dok devet odazivnih izveštaja nije dalo verodostojan prikaz mera preduzetih radi ispravljanja stanja iskazanog u revizorskom izveštaju.

Ja ću ovde navesti ono što stoji u vašem izveštaju, zbog javnosti, da vidimo kod kojih to subjekata iskazano stanje nije bilo dobro: grad Valjevo, opština Lučani, Turistička organizacija opštine Lučani, Dragačevo, Guča, Centar za kulturu i sport opštine Lučani u Guči, opština Preševo, Dom kulture "Abdula Krašnica" Preševo, predškolska ustanova "8. mart" Preševo, Apoteka Bor, Apoteka Šabac. Nakon ocene verodostojnosti odazvanih izveštaja, kao i provere istinitosti izvoda o merama ispravljanja, institucija je sačinila 197 poslerevizionih izveštaja. Ovaj podatak je veoma bitan. Od tih 197 poslerevizionih izveštaja, zadovoljavajuće je bilo 176. Znači, vaša revizija je dala rezultate. Oni su postupili onako kako ste ih savetovali.

Međutim, nezadovoljavajuće je bilo ukupno 21, i to - kao kršenje obaveze dobrog poslovanja ocenjeno je 17, a kao teže kršenje obaveze dobrog poslovanja četiri.

Kroz svoje školovanje sam naučio, kada analiziramo greške, kada pronalazimo greške, veoma je bitno da se uspostavi tzv. povratna sprega. Znači, došli smo do određene faze kada smo ustanovili da pojedini subjekti nešto nisu uradili kako treba, da su učinili nešto što nije bilo po propisima i dali ste im savet kako da to isprave. Šta znači ta povratna sprega? Sada je bitno, veoma bitno, da se ustanovi da li je u pitanju slučajna ili sistematska greška. Ako je u pitanju slučajna greška, onda one koji su odgovorni, tj. protiv onih koji su odgovorni treba preduzeti odgovarajuće mere. Ako je u pitanju sistematska greška, treba videti da li je možda u pitanju neki zakonski propust ili neka zakonska neusaglašenost, a to je u stvari posao za sve nas. Znači, kako ste vi odgovorni za svoj deo posla, tako smo zajedno, i vi i mi, ali i Vlada Srbije, odgovorni da zaokružimo čitav sistem i da ispravimo neke stvari, kako se u narednom periodu greške ne bi događale.

U tom smislu, posebno je bitno da ste u svom izveštaju dali jedan pregled preporuka za izmenu i dopunu propisa. Vi ste naveli propise kod kojih je potrebno da se izvrši odgovarajuća izmena ili dopuna, a na jednom mestu čak i da se donese propis koji uopšte nije donesen. Ja ću ih samo nabrojati, neću govoriti šta ste vi to predložili, a svakako da to imamo u obzir.

Prema vašem predlogu, potrebno je izvršiti određene izmene u Zakonu o budžetskom sistemu i Zakonu o donacijama i humanitarnoj pomoći, zatim, Zakonu o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, određene izmene i u Zakonu o finansiranju lokalne samouprave. Određene izmene treba učiniti i u Zakonu o javnoj svojini, zatim, Zakonu o visokom obrazovanju, u Zakonu o javnim nabavkama, Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije, Zakonu o platama državnih službenika i nameštenika, Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju i Zakonu o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje i Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, tj. Zakonu o zdravstvenom osiguranju. Ima još dva: Zakon o odbrani od grada i Zakon o ozakonjenju objekata. Ali, predložili ste i da se donese propis, koji nije donesen, a odnosi se na to da se zakonom uredi zdravstveno osiguranje vojnih osiguranika.

Ionako sam prekoračio puno vremena, ovim bih zaključio, uz napomenu da u potpunosti podržavam vaš izveštaj. Glasaću za njegovo usvajanje. U potpunosti se slažem sa uvodnim izlaganjem koje je iznela dr Aleksandra Tomić, kao predsednik Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava i u onom delu gde oni podnose predlog zaključka, gde se kaže da kod većine revidiranih korisnika javnih sredstava nije uspostavljen sistem interne kontrole na način da svojim funkcionisanjem obezbeđuje poslovanje u skladu sa propisima, te u tom delu moramo povesti zajedno više računa. Hvala vam i čestitam na uspesima.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, pred nama imamo Zakon o glavnom gradu, zakon koji smo mi poslanici iz SNS dugo očekivali i kome je bilo krajnje vreme da ga donesemo.

Ovaj zakon, svakako će doprineti boljoj organizaciji života i rada u Beogradu. On će deo nadležnosti preneti sa gradskog na opštinski nivo, a samom gradu Beogradu će se za određene stvari proširiti nadležnosti, baš onako kako to grad zaslužuje, jer on je u svakom slučaju, nešto drugačiji od ostalih gradova i opština u Srbiji.

Kada se donose ovakvi zakoni, obično se pojave oni koji su drugačijeg mišljenja, ne zato što imaju neke argumente i činjenice protiv zakona, nego zato što po principu stvari smatraju da trebaju da budu protiv. Kada smo počinjali izgradnju tj. počinjali projekat „Beograd na vodi“, mi smo i tada imali jednu suprotstavljenu stranu, koja nije bila za izgradnju, koja nije bila za modernizaciju grada Beograda.

Odmah se na suprotnoj strani pojavila grupa nekakvih žutih patki, kokoški, guski, ćurana, ćurki, koji su bili potpomognuti, mogu slobodno reći i raznim belosvetskim pacovima, u smislu finansiranja.

Još tada smo argumentima želeli da im pokažemo da je izgradnja grada Beograda svima nama u interesu. Ispalo je da je bilo uzalud. Oni mišljenje nisu promenili.

Pri svakom našem novom projektu, oni su bili protiv, ne zato što imaju činjenice, ne zato što imaju argumente, ne zato što imaju bolji predlog ili bolju ideju, nego zato što u principu moraju uvek biti protiv.

To je valjda politika koju vode. To je osnovna ideja kojom se vode. To je izgleda njima osnovno i jedino oružje u političkoj borbi, osim one čuvene mržnje prema Aleksandru Vučiću.

Vratiću se na ovaj zakon. Izmenama ovog zakona dobićemo mnogo.

Opštine će konačno moći da odlučuju o nekim stvarima, o kojima po prirodi stvari treba da odlučuju opštine.

Nešto što im je oduzeto u ranijem periodu, neke 2007. ili 2008. godine, kada se namerno vršila, reći ću, centralizacija vlasti u gradu Beogradu, kako bi ona bila što više u rukama jednog čoveka ili manje grupe ljudi.

U takvim uslovima od 2012. godine pa ovamo, postigli smo mnogo veće rezultate, mnogo veće uspehe, nego što su oni, ta žuta strana, ta žuta preduzeća, mogli da sanjaju u svojim najlepšim snovima.

Ja neću ovom prilikom, a hoću svakako u daljem toku diskusije, navesti šta je sve to urađeno u gradu Beogradu, ali samo politički nepismenim ljudima, zaslepljenim ljudima mržnjom, nije jasno šta smo uradili.

Zašto je došlo do toga? Znate, kada se recimo na društvenim mrežama zatvorite, učaurite u određene grupe, kada zablokirate sve neistomišljenike, ne možete ni doći do informacija koje vam ne odgovaraju.

Tako su i oni uradili, zablokirali su se u sebe, zatvorili su se u određene grupe, i oni i ne znaju šta se događa u Beogradu, ne znaju šta se događa u Srbiji, ne znaju kakve smo uspehe i kakav napredak do sada postigli.

Ja verujem da oni ne znaju ni da smo otvorili auto-put kroz Srbiju, jer u toj zatvorenoj grupi, te informacije ne dolaze do njih.

Imali su i oni graditeljske sposobnosti, ruku na srce, nije da nisu. Do duše, skupo nas je to koštalo i skupo će koštati sve buduće generacije. Eto na primer, samo dok isplatimo čuveni most preko Ade sa svim svojim pristupnim saobraćajnicama, ko zna koliko će još vremena proći i ko zna ko će morati još da otplaćuje takve stvari, ali izgradili su ga.

Da imaju graditeljske sposobnosti pokazuju i dan danas. Podigli su jedan velelepni šator, pardon, šatru u Pionirskom parku i oni se tim objektom ponose. I ako, i treba. Taj objekat, ta šatra u Pionirskom parku upravo pokazuje njihove graditeljske sposobnosti. E, sad, narod neka proceni, taj objekat može da se uporedi sa nečim drugim.

Ja ću u daljem toku diskusije, kada budem u prilici, navesti sve uspehe ili deo uspeha u nekim našim gradskim opštinama. U svakom slučaju, potpuno podržavam ovaj predlog zakona. Potpuno podržavam ovo što država omogućuje gradu Beogradu, jer grad Beograd će svakako morati tek da donese na osnovu ovog zakona novi statut. Ali, ono što država sada omogućuje gradu Beogradu - da postane konačno prava prestonica, pravi glavni grad u Republici Srbiji. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovana ministarsko sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, pred nama imamo Tijanin zakon, ovako se zove, a mogao se zvati i po imenima mnoge druge dece koja su, nažalost, doživela sličnu sudbinu.

Želim, pre svega, da se poštovana ministarsko, zahvalim vama na rezultatima koje postižete u zaštiti nezavisnosti sudstva, bez obzira sa koje strane pritisci dolaze, istrajte u tome.

Sa druge strane, želim da vam se zahvalim što ste ovu jednu narodnu inicijativu za donošenjem ovakvog zakona proveli kroz jednu potpuno pravilnu proceduru, što je sprovedena javna rasprava upravo kakva je i trebala da bude i što mi danas imamo pred nama zakon koji ćemo svakako usvojiti i koji je veoma značajan i koji nam je nedostajao do sada.

Cilj tog zakona svakako je da se kazne počinioci, tj. da kazne za počinioce budu srazmerne učinjenim delima i da budu pravedne. Znamo i svesni smo da ne postoje idealni zakoni, ne postoje ni idealne presude, međutim značaj ovih zakona koji su danas pred nama, uključujući i Tijanin zakon je, a pre svega Tijanin zakon da ga je inicirao narod. Prošli su najširu javnu raspravu.

Dakle, narod smatra da se najteži oblici krivičnih dela kao što su teško ubistvo, silovanje, obljuba nad nemoćnim licem, obljuba nad detetom, a kada su izvršena prema detetu, maloletnom licu, bremenitoj ženi i nemoćnom licu krivično sankcionišu kaznom doživotnog zatvora, a da sud ne može uslovno otpustiti osuđenog za ta krivična dela.

Značajno je i to da obuhvat ovog zakona, tj. ove kazne, da je posledično proširen i na druga krivična dela za koje je do sada bio propisan zatvor od 30 do 40 godina. Dakle, ako smo odlučili da nemamo smrtnu kaznu i da smo za najteža krivična dela predvideli kaznu zatvora od 30 do 40 godina, onda je potpuno pravilno to što ste predložili, da se ove kazne prošire i za sledeća krivična dela, to su ubistvo predstavnika najviših državnih organa.

Imali smo i takav slučaj, nažalost, u svojoj istoriji.

Teška dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije, udruživanje radi vršenja krivičnih dela, genocid, zločin protiv čovečnosti, ratni zločin protiv civilnog stanovništva, ratni zločin protiv ratnih zarobljenika, upotreba nedozvoljenih sredstava borbe, protivpravno ubijanje i ranjavanje neprijatelja, agresivni rat, upotreba smrtonosne naprave, terorizam, uništavanje i oštećenje nuklearnog objekta i ugrožavanje lica pod međunarodnom zaštitom. Nisu do sada možda se ni dogodila krivična dela iz ovog domena, ali ovaj zakon će preventivno delovati da se i ne dogode.

Ovde dok raspravljamo o setu zakona iz ove oblasti, vidimo, prazne su klupe, nažalost, koje pripadaju delu opozicije, jer njih ovi zakoni i ne interesuju. Međutim, čini mi se da previše pažnje pridajemo njima, jednoj beznačajnoj manjini koja za cilj, za svoj cilj, ima upravo kočenje svakog napretka koji postižemo, svakog napretka, pa i na ovom pravnom polju.

Kada raspravljamo o ovim zakonima, normalno je da ih nema. Pa na koga će se drugog odnositi na primer Predlog zakona o sprečavanju korupcije, Predlog zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela? Ja sam lično ubeđen, to je moje mišljenje, na veliki broj ljudi koji su protiv donošenja ovakvih zakona, ne želim sada da ih imenujem pojedinačno. Normalno da ih nema. Oni ne žele ovakve zakone. Oni ne žele zakone kojima će se uvesti red u ovoj državi. Zato žele na nelegalan, nelegitiman način da dođu ponovo na vlast i da spreče svaki napredak Srbije. Hvala.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, nisam finansijski ekspert, te nemam ambiciju da analiziram finansijske detalje Predloga zakona o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima, ali političke i socijalne efekte da.

Na inicijativu predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića, finansijski, ekonomski, bankarski, pravni i socijalni stručnjaci u Srbiji zajedno sa predstavnicima udruženja građana zaduženih u švajcarcima učestvovali su u izradi Predloga ovog zakona. On je rezultat napornog rada, pregovora i kompromisa, te zato nemam ambiciju da menjam bilo šta u ovom predlogu koji je pred nama.

Međutim, ne mogu da se složim sa mišljenjima onih u Skupštini, ali i van Skupštine, koji misleći na dužnike u švajcarcima obično kažu – sami su krivi što su izabrali švajcarski franak, hteli su da profitiraju, pa sada neka sami snose posledice. To jednostavno nije u redu. Nije tako, nije tačno.

Ne radi se, gospodo, ovde o štedišama „Jugoskandik banke“, na primer, Jezdimira Vasiljevića, ne radi se ovde ni o štedišama „Dafiment banke“, Dafine Milanović, koji su svesno ulazili, uglavnom svesno, u nerazumne finansijske rizike želeći da brzo i lako zarade, već se radi o ljudima koji su sasvim legalno i legitimno, na uobičajeni način u sasvim regularnim bankarskim uslovima ušli u stambene kreditne aranžmane i izabrali jednu od ponuđenih mogućnosti. Vezali su se za švajcarski franak, nisu za evro, mogli su evro. Izabrali su ono što su mislili da im je povoljnije. A, onda su se jednim potezom finansijskih institucija u Švajcarskoj, setimo se toga, čije je posledice, nažalost, osetio čitav svet, normalno, Švajcarci su branili svoje interese i to je normalno, legalno i legitimno, našli u tzv. dužničkom ropstvu.

Dakle, ne radi se o ljudima koji su se kockali ili ljudima koji su ušli u neke nerazumne finansijske rizike, već o ljudima koji su uradili ono što je za njih u tom trenutku bilo povoljnije. Pa, zar se isto tako ne ponašamo svim mi svakodnevno, stalno ekonomišući u želji da ispunimo svoje svakodnevne potrebe? Da, i danas se opredeljujemo za ono što nam je povoljnije i to nije greh, zar ne? Naravno da nije. Ti ljudi su sada, ne svojom krivicom, zapali u dužničko ropstvo. Zato tim ljudima treba pomoći, jer to su naši građani koji su u nevolji i tu ne sme biti nikakve podele na ove ili one, na jedne ili druge, na naše ili njihove. Moramo da brinemo jedni o drugima, treba nam jedinstvo. Ponašajmo se onako kako se ponašaju i drugi narodi u svetu.

Dakle, nisam finansijski ekspert, ali itekako dobro umem da procenim šta je dobro, a šta loše za ovaj narod i za ovu državu. Znam itekako dobro da procenim ko radi u interesu ove države i ovog naroda, a ko ovu državu ruši zarad tuđih interesa. Itekako znam i umem da procenim koja je politika dobra, a koja loša za ovaj narod i u tome mi čak i oni koji sebe nazivaju liderima, opozicionim liderima, iskreno rečeno nisu ni do kolena, ni meni, a ni mojim kolega iz poslaničkog kluba SNS.

Evo, pogledajte, njih i danas nema u Skupštini. Klupe su prazne. Šta njih interesuju problemi građana? Nikad ih nisu ni interesovali. Njih interesuje kako da ponovo dođu do državne kase, kako da ponovo steknu mogućnost da pljačkaju. To su oni. Zato pozivam narodne poslanike da prihvatimo Predlog ovog zakona i želim da iskoristim priliku da pozovem sve one koji su sada pored malih ekrana i prate ovaj prenos, onaj pristojni deo Srbije, da se danas svi zajedno okupimo na platou ispred Doma Narodne skupštine, kažemo – stop nasilju i damo podršku pristojnoj Srbiji, damo podršku predsedniku Republike Srbije, Aleksandru Vučiću. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministri sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, želim da iznesem neke važne detalje zbog kojih smatram da pred nama danas imamo dobre predloge zakona, zbog kojih ću svakako glasati za ove predloge.

Počeću od Predloga zakona o Centralnom registru stanovništva, jer Centralni registar stanovništva je novost u sistemu moderne i efikasne države i on će povezati i objediniti već postojeće službene evidencije i baze podataka koje već imamo iz 13 različitih oblasti. Na primer, povezaće registar matičnih knjiga, evidenciju o državljanstvu, evidenciju o matičnim brojevima građana, evidenciju prebivališta, boravišta i privremenog boravka u inostranstvu, evidenciju o ličnim kartama, evidenciju o putnim ispravama, evidenciju Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja, evidenciju poreskih obveznika, kao i evidenciju o strancima itd.

Time se omogućava svim državnim organima, organizacijama i lokalnim samoupravama, ustanovama, javnim preduzećima i drugima da poslove iz svoje nadležnosti obavljaju na pouzdan, ekonomičan i efikasan način, zasnovan na centralizovano obrađenim, tačnim i ažurnim, pouzdanim podacima dobijenim sa jednog mesta iz tog novog Centralnog registra stanovništva. Sve ovo će za krajnji cilj imati da naši građani neće morati da prilažu različitu dokumentaciju kako bi ostvarili neko svoje pravo, već će to država činiti za njih.

Napominjem da će svaki građanin imati pristup podacima koji se na njega odnose radi provere tačnosti, potpunosti i eventualne korekcije po potrebi tih podataka u izvornim evidencijama. Takođe želim istaći da zakon predviđa postojanje najvišeg stepena zaštite i bezbednosti podataka u Centralnom registru stanovništva, radi sprečavanja svake moguće zloupotrebe podataka o ličnosti, o čemu svakako treba povesti puno računa. Centralni registar stanovništva, kao preduslov digitalizacije javne uprave, predstavlja neophodnost za normalno funkcionisanje savremenog društva u skladu sa međunarodnim i evropskim standardima.

Dalje, usvajanjem Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o sredstvima za ishranu bilja i oplemenjivačima zemljišta smanjiće se ili izbeći dupliranje u donošenju rešenja u vezi prometa na veliko i malo i upisu u Registar distributera i uvoznika. Ovim zakonom precizno se definiše šta se upisuje u Registar distributera i uvoznika. Definiše se uspostavljanje organizacije i funkcionisanje službenih laboratorija, definišu se uslovi koje moraju da ispune službene laboratorije u pogledu akreditacije, preciznije se definišu poslovi od javnog interesa, utvrđuje se koja se sredstva za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta ne upisuju u Registar sredstava za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta, definišu se uslovi za uvoz sredstava za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta, preciziraju se dodatni troškovi proizvođača, uvoznika i distributera određenih sredstava za ishranu bilja i preciziraju se takse.

Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti hrane, osnovni razlozi za donošenje ovog zakona su sledeći: otklanjaju se nedostaci uočeni u važećem zakonu, precizira se jasnija podela nadležnosti i odgovornosti organa zaduženih za sprovođenje službenih kontrola, odnosno pokrivenost lanca ishrane uključivanjem i kontrolom sve hrane u fazi maloprodaje, stvaraju se uslovi za uspostavljanje i funkcionisanje mreže ovlašćenih i nacionalnih referentnih laboratorija koje su u stanju da pruže podršku poljoprivrednoj proizvodnji i državnim organima zaduženim za sprovođenje službene kontrole, stvaraju se uslovi za donošenje svih podzakonskih propisa za sprovođenje zakona.

Na kraju, reći ću nešto i o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o sredstvima za zaštitu bilja. Ovim zakonom preciznije će se urediti pitanje obavljanja poslova od javnog interesa u oblasti zdravlja bilja i dijagnostike štetnih organizama. Time će se omogućiti efikasniji i operativniji rad subjekata koji obavljaju te poslove. Donošenjem ovog zakona sistemski će se preći utvrđivanju poslova od javnog interesa u oblasti zdravlja bilja i dijagnostike štetnih organizama. Takođe, definišu se subjekti u oblasti zdravlja bilja i njihovi organizacioni oblici, obaveze i odgovornosti, kao i uslovi i način poveravanja poslova od javnog interesa.

U skladu sa Međunarodnom konvencijom o zaštiti bilja uspostavlja se nadzor u proizvodnji, uvozu i izvozu bilja, omogućuje se organizovanje sistema operativnih laboratorija koje će raditi na identifikaciji štetnih organizama, u cilju sprečavanja širenja postojećih i unošenja novih štetnih organizama, u cilju nesmetanog učestvovanja Republike Srbije u međunarodnom prometu bilja i biljnih proizvoda.

Zbog svega navedenog pozivam narodne poslanike da usvojimo predložene zakone. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.

Centralni registar će, stupanjem na snagu ovog zakona, preuzeti vođenje registra zaposlenih, izabranih imenovanih, postavljenih i angažovanih lica kod korisnika javnih sredstava. To je jedna od najznačajnijih novina koju donosi ovaj novi Zakon o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja, jer je do sada vođenje ovog registra bilo povereno Upravi za trezor, ali nije samo to jedina dobra novina koje donosi ovaj zakon, jer ima i drugih novina koje će doprineti da kontrola naplate doprinosa bude efikasnija, da se istovremeno smanje troškovi administracije, a da funkcionisanje sistema socijalnog osiguranja bude efikasnije.

To će se postići uspostavljanjem centralne baze podataka, koja će objediniti više različitih već postojećih i novih baza podataka i povezati ih u jednu celinu, u jednu mrežu i više drugih registara, što je osnov za dalji razvoj elektronske uprave.

Na kraju, želim istaći da je i u dosadašnjem periodu postojanja Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja, a posebno od 2013. godine, kada je elektronski servis operativno pušten u rad, postizao izvrsne rezultate zahvaljujući visokoj stručnosti i posvećenosti radu svih zaposlenih, a posebno menadžmentu Centralnog registra, što je svakako za pohvalu. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Gospodo ministri sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, prilika je da istaknem da Vlada Republike Srbije ulaže velike napore na polju digitalizacije, a posebno reforme javne uprave. Cilj je da Srbija dobije što bolju, transparentniju i efikasniju javnu upravu, a sredstvo za postizanje toga je moderna i svima dostupna elektronska uprava.

Jedan od prvih poteza Vlade na tom polju bio je formiranje Kancelarije za IT i e-upravu, kao službe Vlade iz oblasti informacionih tehnologija i elektronske uprave koja ima snagu da sprovede ozbiljne projekte koji prožimaju različite državne institucije.

Moderna elektronska uprava, koja je ključna za brži i efikasniji rad javne uprave, ona smanjuje troškove, povećava transparentnost rada države i smanjuje mogućnost korupcije, a građanima i privredi olakšava poslove prema državi.

Stvaranje modernog i dobro opremljenog Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja još jedan je korak na tom putu. Smeštanje opreme i podataka Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja u državni Data centar izvršeno je krajem septembra ove godine. U Data centru je smeštena rezervna baza podataka CROSO, sa oko pet miliona podataka osiguranih lica i osiguranika Republike Srbije. U državnom Data centru se od ranije nalazi i oprema Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave sa 30 miliona podataka iz matičnih knjiga rođenih, venčanih i umrlih, a do kraja godine će se naći i knjiga državljanstva, u saradnji sa MUP.

Takođe, otpočele su i pripreme za izgradnju sekundarnog državnog Data centra za upravljanje i čuvanje podataka u Kragujevcu, koji će doprineti neometanom i pouzdanom radu usluga elektronske uprave, bezbednom čuvanju podataka iz registra, kao i razvoju budućih usluga.

Pošto nemam vremena, završio bih sa ovim. Hvala.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.

Poštovana gospodo ministri, poštovani narodni poslanici, podneo sam amandman na Predlog zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja. Smatram da je zakon dobar, da ga trebamo usvojiti i on će svakako doprineti većem i boljem razvoju naše države i elektronske uprave u njoj.

Razlozi za donošenje ovog zakona su bili višestruki. Istaći ću neke. Prvo je uspostavljanje centralne baze podataka, drugi je da ćemo u tu centralnu bazu podataka objediniti različite baze podataka, koji su bili u različitim državnim organima, zatim, vođenje jedinstvenog registra za sve u javnom sektoru, misli se na sva zaposlena, izabrana, imenovana, postavljena i angažovana lica, stvorićemo pravni osnov za povezivanje sa drugim registrima i time doprineti razvoju elektronske uprave.

Šta ćemo još dobiti? Dobićemo efikasniju kontrolu naplate doprinosa, smanjićemo troškove administracije, efikasnije će funkcionisati sistem socijalnog osiguranja, elektronska razmena podataka državnih organa e-uprava će profunkcionisati i dobićemo povezanost sa poreskom upravom, tj. smanjiće se zloupotrebe.

Bitno je istaći da će nadzor nad sprovođenjem ovog zakona i radom čitavog centralnog registra vršiti ministarstvo nadležno za poslove finansija, što nam daje na određeni način garanciju da će to biti i sprovedeno.

Na kraju, želim da naglasim svoje nezadovoljstvo odnosom dela opozicije prema ovom zakonu, prema budžetu i uopšte prema sopstvenoj državi. Samo ću reći jednu rečenicu. Da ste kojim slučajem pripadnici albanske nacionalne manjine i da živite na Kosovu, zbog ovakvog ponašanja vas bi pojeo mrak. Srećan sam što živim u Srbiji.