Kad god neko uvodi ponderisanje, on želi nešto da zamagli. Ponderisanje je uvek subjektivna kategorija, nemate objektivne kriterijume kojima ćete određivati pondere.
Drugo, kod nas su sada akcize iste i za domaće i strane cigarete. Fabrika duvana Vranje ima na zalihama sedmomesečnu proizvodnju. Problem je i u fabrici duvana u Nišu, ne znam tačno kolike su zalihe tamo. To je ono što je realna posledica ovakve vaše politike. Ne možete vi da izjednačite potpuno domaće i strane cigarete. To niko na svetu ne radi. Vi ste liberalizovali uvoz viskija. Pametna vlada bi potpuno zabranila uvoz stranih alkoholnih pića. Zašto? Ko ovde pije viski? Piju samo DOS-ovci i njihovi sateliti, niko više. Čemu uopšte obaranje carinske stope za uvoz viskija? Vi imate lobi koji vas je pomagao u predizbornoj kampanji i sada mu vraćate dugove. Ako želite da ukinete monopol, zašto ste onda zaveli monopol za uvoz nafte i naftnih derivata? Ne može niko da uvozi osim onih koji su vama bliski, kojima vi date dozvole.
... koji su morali da zatvore benzinske pumpe. Na kraju, ovo što ste vi dobacivali i ova vam je knjiga svedočanstvo da nisam nikakav bivši, nego aktuelni, redovni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu. Ovo je separat iz časopisa "Srpska slobodarska misao", pod naslovom "Ministar prosvete Gašo Knežević kao intelektualna mizerija i moralna nakaza". Ovo su ...
(Predsednik: Gospodine Šešelj, molim vas da birate reči.)
... svedočanstva vaše vlasti, a da se ne bi ljutio predsednik Narodne skupštine, ja ću mu svečano pokloniti taj separat.

Po Poslovniku.

Gospodine predsedniče, svaki dokument koji ova skupština usvaja i koji potiče od Skupštine mora biti jasno označen. To nije dokument Skupštine dok se ne izglasa. A o njemu mora biti vođena rasprava. Mi smo spremni da se nova tačka dnevnog reda hitno unese u dnevni red i da se o njoj raspravlja, a to je manji prekršaj, nego ovo što se radi. Da se bez glasanja, bez debate usvaja bilo kakvo saopštenje. To onda nije saopštenje Narodne skupštine. Pitanje o kome je reč je veoma važno. Sprovodi se projekat definitivnog odvajanja Kosova i Metohije od Srbije. Na ovaj potez veoma mlako i nikako su reagovale Savezna i Republička vlada. Postoje špekulacije da je neko iz Republičke ili Savezne vlade dao saglasnost, a tako su okupatori govorili Srbima koji su protestovali na severnom području Kosova i Metohije.

Insistiram da se o ovome vodi skupštinska debata. Može da se zakaže vanredna sednica i večeras i sutra ujutru, bilo kada, a da Narodna skupština uđe u jednu temeljitu raspravu, pa da rezultat te rasprave bude skupštinsko saopštenje. Ovo ovako ništa ne znači. Sastao se Janko, Marko sa Perom i Đokom i napisali tekst. To ništa ne znači, niti to bilo koga obavezuje. Ova skupština bi trebalo da donese ili deklaraciju ili rezoluciju po ovom pitanju, pošto je reč o veoma značajnom pitanju, gde naš stav treba da bude kategorički jasan. Predlažem, dakle, posebnu sednicu na kojoj ćemo to pitanje raspraviti i onda usvojiti ili skupštinske zaključke ili rezoluciju ili deklaraciju po tom pitanju.

Po Poslovniku. Da li mi dajete reč?

Po našem Poslovniku, gospodine predsedniče, ne postoji predsedništvo Skupštine. Postoji predsednik i nekoliko potpredsednika. Ne postoji nikakvo telo koje bi činilo predsedništvo sa nekom grupom poslanika po određenom kriterijumu. Ovo saopštenje u pravnom smislu ne znači ništa. Onda nije trebalo ni da obaveštavate Narodnu skupštinu. Moglo se vas 5 potpisati ispod tog saopštenja ili vas 10, koliko vas je bilo na sastanku i to je vaš lični stav. Ne postoji stav predsednika Narodne skupštine, mimo onoga što se izglasa u Narodnoj skupštini. Postoji vaš lični stav kao narodnog poslanika, koji je na funkciji predsednika Narodne skupštine. Ja u vaš taj lični stav ne diram. Za sve ono što izađe iz ove Narodne skupštine, mora se glasati i mora postojati, po Poslovniku, skupštinska većina.

Po članu 127. pored zakona i budžeta i planova razvoja, Narodna skupština donosi deklaraciju, rezoluciju, preporuku, odluku, zaključak, a da ne čitam ovo ostalo, ne tiče nas se danas. Dakle, mi možemo da donesemo rezoluciju i ovo je toliko ozbiljna stvar da je neophodna rezolucija. Tekst rezolucije može da nam pripremi Vlada i nemam ništa protiv toga. Neka nam pripremi, da vodimo raspravu, da izglasamo ili ne izglasamo. U nekim blažim situacijama može da se donese i deklaracija, mogu da se donesu zaključci, može da se donese preporuka i Republičkoj i Saveznoj vladi, to može da se uradi. Ta sednica mora da se zakaže, može i za večeras da se zakaže, može i za sutra ujutru.

Hitna sednica Narodne skupštine može uvek da se zakaže, ako to prilike nalažu.

Gospodine predsedniče, ja vas upozoravam da ovde postoje dva dokumenta. Jedno je Poslovnik Narodne skupštine, koji nas obavezuje sve, a drugo je podsetnik. Taj podsetnik je vaš interni papir koji vam sprema sekretar. Kad je vaš podsetnik u nesaglasnosti sa Poslovnikom, primenjuje se Poslovnik, a ne vaš podsetnik. Ako podsetnik nije u saglasnosti sa Poslovnikom, onda treba sekretar da dobije po ušima, tamo negde u zatvorenom prostoru, ne baš pred Narodnom skupštinom, ne bi nam to bilo prijatno.

Ali, ne možete vi da nam namećete vaš podsetnik kao akt koji je važniji od Poslovnika. Ako Poslovnik kaže da se prvo glasa u načelu, jer dok se zakon ne izglasa u načelu, nas uopšte ne interesuje ko je podneo amandman ni ima li amandmana. Vi neprekidno insistirate, jer je vaš sekretar pogrešio, da nam saopštite sve amandmane, pa onda da glasamo u načelu. Dakle, radimo nešto sasvim nepotrebno pod uslovom da zakon ne prođe u načelu.

Dame i gospodo, SRS insistira da se briše član 3. ovog zakona o porezima na imovinu. Članom 3. je predviđeno oporezivanje akcija i deonica. U uslovima tranzicije, kako vi to zovete, odnosno privatizacije, mnogi radnici su besplatno došli u posed akcija i deonica. Te akcije, uglavnom, ne donose dividende, retko koja donosi i zadugo neće donositi dividende. Radnici koji nisu znali šta to znači, upisivali su akcije, nekada plaćali, a nekada dobijali besplatno, nekada otplaćivali i niko im nije unapred stavio do znanja da to jednog dana može biti oporezovano. Sada se oporezuju oni radnici koji su imali poverenja u državu, uzimali akcije, besplatno, na otplatu, plaćali, plaćali uz popust i tako dalje. Nisu još ni osetili kako to izgleda dobiti dividendu.

Naše najveće firme su u stalnim gubicima i one zadugo neće imati profit iz koga se može isplaćivati dividenda. Tamo gde izvestan profit i postoji, skupštine akcionara su uglavnom donosile odluku da se ide u reinvestiranje. Onaj ko ima akcije, još nije video neke, bar male opipljive koristi od tih akcija, osim na papiru. On sada neće imati od čega da plati porez, akcija mu je na papiru, ostaće mu još 10 godina na papiru, a on sada od ove svoje male bedne plate, treba još da plaća porez na te akcije. Naravno, mi smo imali Zakon o privatizaciji koji je predviđao svakom zaposlenom pravo na besplatne akcije, u vrednosti od 400 maraka, na svaku godinu radnog staža. Sada, vidite, tih akcija u jednoj porodici se može i nagomilati popriličan broj, ali uglavnom na to niko nije dobijao dividende, a sada bi trebalo da plaća porez. Ova odredba ukoliko bi se preformulisala, možda bi imala smisla, pa da se kaže da se porez plaća samo na one akcije kod kojih je došlo do isplate dividendi u određenom procentu i da taj procenat bude u odnosu na vrednost dividendi, podnošljiv, a ne destimulativan, tako da se svaki interes akcionara u startu suzbije.

Znate, akcionar mora da ima i interes, da povećava broj svojih akcija, da kupuje nove akcije, a građanin mora da ima interesa i tamo gde ima pravo da besplatno dođe do akcija. Na ovaj način, neće imati interesa nizašta. Ni da besplatno dođe u posed akcija, a kamoli, ne daj bože, da ih kupuje, pa da dividende budu "mačka u džaku", nešto što je krajnje neizvesno, a da bude izvesno samo plaćanje poreza na akcije čiji je formalni vlasnik, a još nije bio u mogućnosti da proveri da li je zaista vlasnik, jer kod nas još ne postoji pravo da se jednom stečene akcije, u bivšim društvenim firmama, prodaju na tržištu. Dakle, nije vlasnik u pravom smislu reči. Čim neko ko je akcionar ne može da proda svoje akcije, on nije vlasnik u pravom smislu reči, a mora da plati porez.

Ja neću po Poslovniku,  tražim pravo na repliku jer me je ministar pomenuo. Jeste, počeo je pominjanjem mog imena svoje izlaganje i meni je odgovaralo.
Ministre Đeliću, vi ste ovde naveli član 12. u kome se predviđa oslobađanje od plaćanja poreza na akcije, u roku od pet godina, od dana sticanja tog prava.
Prva prava na akcije kod nas su stečena još 1990. godine u vreme prve privatizacije koju je provodila vlada Ante Markovića, pa je to 1994. godine revalorizovano, ali je ostao izvestan procenat akcija u formalnom vlasništvu zaposlenih i građana, a mnogi su u proces privatizacije ulazili i posle 1994. godine. Mnogima je već odavno istekao taj rok od pet godina, a da im se situacija uopšte nije promenila, niti su ranije imali bilo kakve dividende, niti sada u dogledno vreme mogu očekivati dividende, a ne mogu ni da prodaju te akcije, dakle ne mogu da ih se otarase na bilo koji način, ne mogu da prenesu vlasništvo na bilo koga, a moraju da plaćaju porez, tako da vas ja ovog puta pozivam da ipak malo razmislite o ovom problemu.
Veoma je važno, nije ovde reč o tome što opoziciona partija vama skreće pažnju, nego o našoj želji da ovaj zakon bude što bolji i da odgovara našim okolnostima. Dakle, ovde bi moglo da bude jedno jedino realno ograničenje - da ne plaća porez onaj ko nije počeo da prima dividendu od svoje akcije, i dok se ne donese savezni Zakon o slobodnom prometu akcija i o tržištu akcija i ne pomišlja na oporezivanje akcija. Sve dok čovek ne može da proda svoje akcije, da ih se odrekne na bilo koji način, on nije u pravom smislu vlasnik tih akcija.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 9. imamo sličan problem kao i u prethodnom zakonu koji ste izglasali. Zašto je to tako - to je ključno pitanje, koje mi se nameće. Zašto se kaže da će način utvrđivanja poreske osnovice biti bliže uređen posebnim aktom ministra za finansije? Zašto to već nije u zakonu pobliže određeno?
Zato što je, očigledno, ovaj zakon rađen u velikoj brzini. U tako velikoj brzini ovaj zakon nije mogao biti ni dobro osmišljen, ni sistematizovan, nije mogao biti celovit i sveobuhvatan, nije mogao biti iznutra logički konzistentan i koherentan. Ne bi vama smetalo mnogo da za jedno nedelju dana odložite usvajanje ovog zakona, pa to što mislite da pobliže odredite u posebnim aktima, odredite u samom zakonu. Jer, poreska problematika je najteža problematika sa kojom se susreće svaka vlada, i poreske zakone je najteže u praksi primenjivati.
Ovde je reč o imovini, pre svega o nekretninama. Mi iz iskustva znamo, za ovih 200 godina razvoja srpskog fiskalnog sistema, da je tu bilo najviše zloupotreba, najviše podmićivanja, najviše protekcije. Zato se poreskim organima ne sme ostavljati isuviše velika sloboda delovanja, od ministra pa nadalje. Najteže zloupotrebe su upravo kod onih koji treba da primene propisanu metodologiju i da čoveku, pojedincu, odrežu koliki će porez da plati za jednu godinu. Tu razni faktori dolaze do izražaja, a vi niste hteli u ovom zakonu da razložite ključne. Ostavljajući tako veliku slobodu poreskim organima na terenu, vi ih dovodite u iskušenje da zloupotrebe svoju veliku moć i uticaj, a građane dovodite u veoma tešku situaciju, da uvek strepe od dolaska poreznika, da strepe od njihovih procena i da se dovijaju na raznorazne načine, da ih blagovremeno umilostive, kako bi njihova procena poreza koji treba da se plati bila što niža, kako bi bila što prihvatljivija za onoga ko porez mora da plati.
Doći ćete na ovaj način u situaciju da će za istu imovinu, iste vrednosti, na istom mestu, biti plaćan različiti iznos poreza, a građani neće imati mogućnosti da zaštite svoja zakonska prava, nego će biti u rukama državne administracije. Zakon o porezu je opšti pravni akt, koji donosi zakonodavno telo i on ne može biti prepušten na milost i nemilost bilo kom delu upravne vlasti i njegovom podzakonskom aktu, koji se po volji upravne vlasti može od danas do sutra, bukvalno od danas do sutra menjati, krajnje proizvoljno, a da građanin nema nikakvu adekvatnu zaštitu pred takvom vlašću.

Gospodine predsedniče, kao predsednik najvišeg zakonodavnog tela, vi niste smeli da čitate ovde saopštenje Vlade. Trebalo je predsednik Vlade ili ministar iz Vlade da se obrati Narodnoj skupštini ako smatra za shodno, da obavesti Narodnu skupštinu i o tom saopštenju. Ali, da oni vama pošalju pismo, preporučeno, kurirom, a da vi ovde čitate, to je uvreda za Narodnu skupštinu. Time narušavate princip ravnopravnosti tri grane vlasti. Na taj način, vi potčinjavate parlament izvršnoj vlasti, a zakonodavna vlast je u sistemu striktne podele i ravnopravnosti tri grane vlasti ipak ona grana koja je nešto malo ravnopravnija u odnosu na izvršnu i sudsku.
Molim vas da to više ne ponavljate. Ako Vlada ima nešto da saopšti Narodnoj skupštini, ona to mora da uradi sama, da izađe predstavnik Vlade, da to kaže, ili da se to pismeno podeli narodnim poslanicima, a ne da vi ovde čitate saopštenje Vlade.

Dame i gospodo narodni poslanici, naš je problem što Vlada ne želi da stimuliše izgradnju kuća i na gradskom i na seoskom području. Vlada destimuliše tu izgradnju povećanjem poreske stope. Nikada se neću suprotstavljati bilo čijoj nameri da se oporezuju najbogatije kuće u centru grada, na Dedinju, na sličnim mestima. U Batajnici možete da oporezujete, i mene time nećete zabrinuti. Da, ovih 50 miliona koje ste mi darovali, otići ću sutra kod Dejana Popovića da mi to isplati, jer ako vi tvrdite da mi to sleduje, ja moram te pare i da preuzmem.
Suština vaše poreske politike je u otimanju. Naravno, kao malopre Čedomir Jovanović, i vi ste spremni da poredite sadašnju situaciju iz prethodnih godina. Ali, uvek zaboravite da smo prethodnih godina bili pod sankcijama, pod blokadom, da smo morali da se dovijamo i da izmišljamo na čemu bi se još mogle platiti dažbine a da to ne pogodi najsiromašnije slojeve stanovništva. Tu je došlo do ideje o oporezivanju mobilnih telefona, koja je bila moja. Međutim, pre tri godine je veoma malo građana imalo mobilne telefone. Uglavnom su to imali građani dobrog imovnog stanja, imućniji građani. Sada je već to nešto što postaje prirodna potreba svakoga.
Početkom 60-tih godina televizor je bio najveći luksuz, a danas više televizor nije ni za koga luksuz. Vi sada udvostručavate tu taksu, odnosno, zavodite porez u dvostrukom iznosu u odnosu na iznos iz 1998. godine. Zašto? Zato što je onda bila nužda, a sad to ne bi smelo da bude nužda, jer sada nema sankcija ni blokade, i samo što nije stiglo onih šest milijardi dolara pomoći sa Zapada. To je suština.
U uslovima ratnog stanja, blokade, sankcija, razaranja, ogromnog broja izbeglica, gubitka zapadnih srpskih zemalja, država je morala i da otima od onoga od koga se moglo oteti, da bi se finansirale državne potrebe. Sada blokade nema, sada sankcija nema, nema ratnog stanja, a vi se navadili da otimate, pa još više otimate i stalno se pozivate - evo, sad ste uveli jedan porez - i ranije je to postojalo, samo je bila taksa. Gde je tu logika? Valjda pobedom vaše petooktobarske buldožer revolucije i padom sankcija i blokada više nema razloga da se otima. Sad treba da dokažete onu vašu ekonomsku politiku na delu, koju ste propovedali dok ste se borili za vlast.
A vi sada, kad ste preuzeli vlast, zaboravljate sve što ste obećavali građanima u predizbornoj kampanji, potpuno ste odustali od proklamovane ekonomske politike, vraćate se staroj tradicionalnoj ekonomskoj politici koja je bila krajnje deformisana u uslovima sankcija i blokade, i sad to smatrate najvećim dostignućem, samo je vi dalje usavršavate i dodajete čega se ko seti.
Evo, ako je do toga, ja ću vam dati još nekoliko ideja. Ja uvek imam inspiraciju. Uvedite porez na farbanu mušku kosu. Koji god muškarac farba kosu, zavedite mu porez. Evo, ministru Šumarcu, jedan porez zavedite za farbanu kosu, drugi porez za farbane brkove, jer ih nije farbao istom bojom. Možda vam to izgleda groteskno, ali, kad ste krenuli da oporezujete sve redom, oporezujte i mušku farbanu kosu, jer ćete to imati samo među DOS-ovcima. Takvih, koji farbaju kosu, nema među normalnim ljudima.

Dame i gospodo narodni poslanici, da je DOS-ovska vlast saopštila u predizbornoj kampanji da će nastaviti poresku politiku prethodne vlasti i dalje je usavršavati novim idejama šta bi se još moglo oporezovati, uključujući i patke i farbanu mušku kosu i tako dalje, DOS nikada ne bi mogao da ubedi narod da za njega glasa na izborima.
Vi nastavljate da razvijate ono što je bila stvar nužde u jednom periodu i dovodite do nestručnih razmera. Sada je to krajnje prenaglašeno i nepodnošljivo. Ranije je čak bilo nepodnošljivo, sada je već došlo do pucanja. Ovo više niko ne može da izdrži. U tome je suština.
Vi neprekidno vaše poteze pravdate zatečenim stanjem. To ne može takođe da pije vodu, to ne pije vodu. Zatečeno stanje biste vi već odavno promenili da ste održali svoje predizborno obećanje. Vi ste obećali šest milijardi, inače niko ne bi mogao da glasa za vaš predizborni program. On je svakom ozbiljnom ekonomisti uvek izgledao nerealno.
Ne može se u ovoj zemlji, unutrašnjim snagama, ništa preko noći promeniti, nego strpljivo, korak po korak.
Umesto da idete strpljivo, korak po korak, vi povećavate poreske stope i uvodite poreze i tamo gde nikome do sada nije padalo na pamet da bi se moglo uvesti. To je suština vaše ekonomske politike.
Znate, i ranije je moglo tako da se radi i radilo se, donekle. Dokle? Do one tačke krajnje podnošljivosti. Ta tačka je sada pređena. Sada uvodite poreze za koje unapred znate da se ne mogu naplatiti ili se mnogi od njih mogu naplatiti samo jednom.
Uvodite poreze koje neće imati ko ni da naplaćuje, ni od koga da naplaćuje. To je suština. Pametna poreska politika bi se temeljila na smanjivanju poreskih osnovica, kako bi se povećao broj poreskih obveznika, vi povećanjem broja poreskih osnovica, smanjujete broj potencijalnih poreskih obveznika.
Logika na kojoj se temlji poreska politika DOS-ovske vlade protivi se svakoj ozbiljnijoj teoriji u ekonomskoj politici, u finansijskoj politici. Znam da je ministar Đelić imao prilike da svoje projekte proverava.
Proveravao je u Rusiji, iz novina smo saznali da je bio čak i savetnik Anatolija Čubajsa. Ta ekonomska politika je tamo krahirala. Takva ekonomska politika je krahirala i u Poljskoj, a koliko znam i u Češkoj, mnogim ekonomskim stručnjacima se diže kosa na glavi kada samo pomisle na ekonomske projekcije ministra Đelića.

Dame i gospodo narodni poslanici, dužan sam da vas obavestim da je nama srpskim radikalima nemoguće da učestvujemo u radu Narodne skupštine jer je policija počela da hapsi aktiviste Srpske radikalne stranke. Noćas su ...

Ovo je po Poslovniku, govorim da smo u nemogućnosti da učestvujemo u radu.