Dame i gospodo narodni poslanici, veoma rado bih polemisao sa gospodinom Čedomirom Jovanovićem o amandmanima. Pošto on neće o amandmanima, ja ću onda sa njim polemisati o onome o čemu on hoće.
Prvo, što se tiče dečijih dodataka, to je ostala obaveza nove vlasti. Tu postoji princip državnog kontinuiteta i vi morate da se držite rokova koji pišu na obveznicama. Samo ste delimično, dospele do 1. januara, isplatili. Do leta vam druge dospevaju. Vi ne planirate da ih isplatite. Vi planirate tek do sledeće Nove godine da isplaćujete.
Drugo, što se tiče dve i po godine koliko su srpski radikali bili u vlasti, mi smo počeli da rešavamo zaostale probleme. Tri zakasnele penzije su isplaćene bonovima za plaćanje električne energije. A, onda se desio rat. U tom ratu morali su da se finansiraju ratni napori. Posle toga bili smo u dilemi ili da isplaćujemo zakasnele dečije dodatke ili da popravljamo mostove.
Mostovi su bili preči i osnovne fabrike da bi se pokrenula privreda, jer ako nema nikakve privrede i saobraćajnica onda možete jednom nešto podeliti i više nemate ništa. To je što se tiče obaveza koje su vam zaostale i njih morate da platite, a nasledili ste na računu Beogradske banke 100 miliona DM, novca Vlade Srbije, od prodaje Telekoma.
I, drugo, gospodine Jovanoviću, ja ovo tvrdim - da nijedan srpski radikal nije nezakonito dobio stan. Vi stalno govorite o nekim stanovima. Nijedan nije dobio jedan jedini. Dalje, to su sve bili stanovi u društvenoj svojini. Stanovi u društvenoj svojini ne mogu da se prodaju od strane državnog organa. Mogu samo da se dodeljuju i onda idu u normalan otkup, kao svi ostali stanovi.
E, hajde vi napokon nađite jednog radikala koji je nezakonito dobio stan, pa da onda razgovaramo. A, još niste ukinuli taj zakon i još se po tom zakonu dodeljuju stanovi.
Vlada ih trenutno nema jer nismo bili ludi da Vladi ostavimo stanove neuseljene. Ali, delite ih u jedinicama lokalne samouprave, gde vladate po istom zakonskom osnovu. Ukinite taj zakon pa onda niko više ne može da dobije od države stan.

Samo dve rečenice, pre nego što se osvrnem na ovo što je govorio Tomislav Nikolić, da odgovorim ministru Đeliću - prvo, elektroprivreda je dobro funkcionisala, iako je bila u problemima, sve do 5. oktobra. Kada ste vi došli na vlast, došle su i restrikcije i propast elektroprivrede. Mi smo uspevali da proizvedemo dovoljno struje, a elektroprivreda je podnela i veliku žrtvu, da tri zaostale penzije izmiri isporukama električne energije.
Ideja je bila dobra i sa državnim obveznicama za zaostale dečije dodatke, jer je ogroman broj preduzeća dugovao državi, a mi smo i tim preduzećima dali 50% olakšice, ukoliko svoju robu prodaju za obveznice, i vi ste ovde priznali da je za milijardu dinara te robe i prodato.
Moram ovde, pred Narodnom skupštinom, iskreno da priznam da me je zaprepastio Tomislav Nikolić i ja apsolutno ne mogu da verujem ono što je on malopre izjavio, da je predsednik Skupštine, Maršićanin, bacio knjigu. Ja, doduše, nisam video, leđima sam bio okrenut. Apsolutno u to ne verujem, jer znam koliko gospodin Maršićanin voli knjige, iako nikada nisam video da ih čita, ali znam da u svojoj kući ima bogatu biblioteku. U svojoj biblioteci gospodin Maršićanin ima sabrana dela "Johnnie Njalker"-a, sabrana dela "Ballantines"-a, sabrana dela "Jim Beam"-a, sabrana dela konjak "Napoleona" itd. Taj čovek ne može da baca knjige.

Dame i gospodo narodni poslanici, po Poslovniku, narodni poslanici su dužni jedni drugima da se obraćaju sa poštovanjem, i ja sam se sa dubokim poštovanjem obraćao gospodinu Maršićaninu, ja sam njega ovde branio od Tomislava Nikolića. On nema pravo, kao predsednik Narodne skupštine, da ovde psuje za govornicom. On je rekao "šit", vi koji još niste stigli da naučite jezik NATO pakta, to je bezobrazna reč u našem jeziku, veoma bezobrazna, pogotovu što NATO jezik nema mnogo psovki, to im je najveća psovka, a odslikava i našeg predsednika, zato što on tu psovku treba da izbegava.

Dame i gospodo narodni poslanici, kroz sve ove zakone razaznaje se suština ekonomske politike DOS-ovske vlasti. Dobro je da je šef poslaničke grupe DOS-a, Čedomir Jovanović, pomenuo za ovom govornicom problem lekova.
Dolazeći pučem na vlast, DOS je sa automatskim puškama i bandom razbojnika, na čelu sa Vladanom Batićem, zauzeo "Galeniku". "Galenika" je tada obustavila proizvodnju lekova, a imala je puna skladišta gotovih lekova i sirovina. Ministar Obren Joksimović javno je prozvao "Galeniku", kao glavnog krivca za sadašnju nestašicu lekova. DOS-ovska vlast je kroz usta svojih čelnika, u više navrata, tvrdila javno preko svih medija da kineski lekovi nisu ispravni, što je strašna laž, jer su svi kineski lekovi ispravni, provereni. Sada je ministar Obren Joksimović, posle 6 meseci, potvrdio da su ti lekovi ispravni, potupno ispravni, što smo mi znali i ranije. Namerno smo se preorijentisali na nabavku kineskih lekova, jer su mnogo jeftiniji i nabavljači ne plaćaju nikakve provizije, niti neke provizije stavljaju u svoje džepove.
Vi ste prodali glavnu državnu fabriku lekova "Galeniku" Milanu Paniću. Milan Panić sada parama "Galenike" finansira sve svoje političke nastupe, sva svoja politička lobiranja. Plaća, čak, račune svojih fabrika van teritorije naše zemlje. Vi ste, zapravo, žrtvovali jednu ogromnu vrednost koju predstavlja "Galenika", Srbiju ostavili bez lekova i ne znate kako da izađete iz tog problema, osim poskupljujući lekove 47%. Toliko ste javno najavili. Mi nismo prodali "Galeniku". Kada smo mi bili u vlasti, "Galenika" je vraćena državi Srbiji. (Poslanik iz klupe: Vi ste prodali Galeniku.)
Takve gluposti ne treba ovde pričati. Šta ti znaš? Ti ne znaš ništa, jer da znaš, ti ne bi bio DOS-ovac.
Srpski radikali su se najvatrenije zalagali, i u onoj prethodnoj predizbornoj kampanji, da se "Galenika" vrati. Mi sedam - osam godina alarmiramo javnost po pitanju otimanja "Galenike". Kada smo mi sav taj posao završili, kada je međunarodna arbitraža u Parizu potvrdila da "Galenika" pripada Srbiji, da Milan Panić nikada nije uplatio onaj iznos na koji se ugovorima obavezao, niti je ikada doneo one licence koje je morao da donese po ugovorima, vi ste, automatskim puškama, od države oteli "Galeniku" i vratili je Milanu Paniću.

Dame i gospodo, meni je veoma žao što je Čedomir Jovanović napustio sednicu, dok se vodi veoma interesantna rasprava o ovim amandmanima. On je malopre izneo jednu bujicu neistina, ponovo.  Ja nikada nisam bio u Kini kao i nijedan srpski radikal. (Predsednik: Molim vas da se držimo onoga što je tema dnevnog reda.) Ali sam se i nogama i rukama borio da se Vlada Srbije preorijentiše sa nabavke zapadnoevropskih i američkih, na kineske lekove, jer Kinezi ne daju nikome proviziju u privatni džep, i kineski lekovi spadaju u najbolje na svetu.

Što se tiče optužbi nekih ljudi za kriminal, Čedomir Jovanović misli ako je nekoga uhapsila DOS-ovska vlast, da je to dokaz da je kriminalac, a sud još nije ništa utvrdio. (Predsednik: Gospodine Šešelj, drugi put vas opominjem da ne razrađujemo raspravu o onome što nije tema dnevnog reda.) Neću nikoga unapred da branim, ali ako se dokaže da su nevini ljudi uhapšeni, a znam za neke da su nevini uhapšeni, bar za Dragoljuba Milanovića, iako o njemu sve najgore mislim, kao šefu državne televizije. Uhapšen je kao da je on bombardovao državnu televiziju, a ne Havijer Solana, koga su ovde čelnici DOS-a tako lepo primili. (Predsednik: Gospodine Šešelj, molim vas da pređete na temu.)

Prelazim na ovaj amandman i citiram isključivo ministra Obrena Joksimovića, koji kaže: "Galenika" na tržište lekova ne isporučuje ništa, a smetaju joj preparati iz Kine. Znači li to onda da ovaj narod treba da pase travu, dok Milan Panić ne okupira ovu zemunsku fabriku lekova.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde je veoma bitno da se ozbiljnije razmotri amandman Božidara Vučurovića na član 27, jer je reč o osnovici poreza na prenos apsolutnih prava. Ta apsolutna prava kod nas nisu ni u teoriji, a ni u praksi dovoljno razjašnjena. Po tom pitanju bi dobro bilo da se izjasni i zamenik ministra finansija Dejan Popović, ali naravno, ne pred ovom skupštinom, jer ovde nema pravo, da pripremi ministra za izmenu ovog člana 27. Neka apsolutna prava uopšte nisu predviđena. Na primer, apsolutna prava na nepotizam, a koji je postojao i ranije, ali je procvetao pod DOS-ovskom vlašću. Zahvaljujući tim apsolutnim pravima, na primer, supruga Mlađana Dinkića, guvernera Narodne banke, Tatjana Dinkić je šef kabineta Miroljuba Labusa, a inače umešana u aferu Mabar del jug, vrednu  tri i po miliona maraka. Pašenog Mlađana Dinkića postavljen je za šefa obezbeđenja u Narodnoj banci.

Brat Vuka Obradovića, Miloš Obradović, pukovnik koji je svojevoljno napustio Vojsku Jugoslavije pre sedam godina, reaktiviran je i postavljen na mesto direktora Savezne uprave kontrole letenja, uz predlog da dobije čin generala. Ta apsolutna prava bi trebalo oporezovati i mislim da bi to trebalo ugraditi u ovaj član 27. Zakona. Da li me pažljivo pratite?

Netremice? Nemojte molim vas da mi samo upadate u reč, jer me lako zbunite, ja sam zbunjive prirode i onda. Dalje, tu bi trebalo voditi računa da je supruga šefa obezbeđenja Zorana Đinđića, Marija Vukosavljević - Rašeta ministar u ovoj Vladi.

Tu treba neka apsolutna prava da se oporezuju. Tražim da se to unese u ovaj član 27. Nema ministra Đelića, ne verujem da me dobro razume njegov zamenik Dejan Popović. Imamo mi tu još nekih slučajeva, poput supruga Milane Milošević, funkcionera DS koji je direktor "Infostana", supruga Srbe Antića je bila šef njegovog kabineta u onoj prethodnoj Vladi, onoj maloj Vladi koja je trajala 3,4 meseca, koliko je već trajala.

Oduzimate mi reč? Nemojte, molim vas, samo pauzu da proglašavate, samo nemojte pauzu da proglašavate.

Naravno da ću da siđem sam, obećajte da nećete pauzu odmah da date.

Vi ste, gospodine predsedniče, morali da sprečite Čedomira Jovanovića da govori stvari koje nisu na dnevnom redu i da iznosi neistinu. Srpska radikalna stranka, u tome se sadrži neistina, nije učestvovala u izglasavanju prethodnog poreskog zakona, ali jeste Demokratska stranka. Ona je tada socijalistima davala većinu u Skupštini Srbije 1994. godine i tada su uz pomoć demokrata socijalisti mogli i da vrate sve u pređašnje stanje, po pitanju već izvršene privatizacije u Srbiji. To je tzv. Đinđićev zakon.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman Tomislava Nikolića vam je poslednje upozorenje da ne donosite protivustavan i protivzakonit zakon. Da, da, protivzakonit zakon, sada ću vam to objasniti -republički zakoni moraju da budu u skladu sa saveznim zakonima - vama kojima je to čudno. I, protivzakonit zakon može da bude, jer naš ustavni poredak trebalo bi da se zasniva na principima ustavnosti i zakonitosti. Svi republički zakoni iz ove oblasti treba da budu u skladu sa saveznim zakonima, i vi sada donosite nešto što je protivno saveznom zakonu. Savezni zakon je viši u odnosu na republički zakon koji pokušavate da donesete.
Ali, znate, ne mogu ja sada vama da držim predavanje, jer imam svega pet minuta na raspolaganju. Po članu 77. Ustava SRJ, SRJ utvrđuje osnove poreskog sistema, a po Zakonu o osnovama poreskog sistema, striktno se precizira šta to obuhvata, pa osnove poreskog sistema čine vrstu poreza na teritoriji cele Jugoslavije. Predmet oporezivanja, poreski obveznici, poreska osnovica, vrste poreskih stopa, kao i visina, odnosno raspon poreskih stopa, poreska oslobođenja, poreske olakšice za poreze koji su od značaja za jedinstveno tržište. To vam je prvi član saveznog Zakona o osnovama poreskog sistema.
A onda član 2. kaže - vrste poreza na teritoriji Jugoslavije su: porez na promet, porez na dobit, porez na dohodak, porez na imovinu i porez na prihod od međunarodnog saobraćaja.
Zakon o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara ne može nigde ovde da se uklopi, ne može da postoji u pravnom poretku. Postojale su takse, doduše, ali u uslovima sankcija, blokade, ratnog stanja, dakle, u vanrednim okolnostima. Te takse su bile jedan specifičan ledž specialis, ali Zakon o porezima ne može da bude ledž specialis. Vi mislite da ono što su bile takse u vanrednim okolnostima sada jednostavno može da se pretoči u poreze. Ne može, apsolutno je to nemoguće sa aspekta principa pravnog poretka.
Ako vi sad svesno želite da kršite Ustav i savezni zakon, onda je to druga stvar, ali bi trebalo da otvoreno kažete da želite da kršite. Jer, vi ste nam stavili do znanja, na posredan način, da se na to spremate, jer ste ukinuli Ustavni sud. Ustavni sud sada ne postoji. I ono što je malopre rekao Čedomir Jovanović, tačno je da smo učestvovali u promenama zakona o porezima na imovinu, ali u poboljšanju tog zakona, parcijalno, delimičnom poboljšanju, a celi zakon ste vi doneli 1994. godine. Sada donosite mnogo opasniji zakon, za koji unapred znate da je protivustavan i nezakonit, sa aspekta saveznog zakonodavstva. Da, da, nezakonit, ali kako da ja to vama objasnim, kada niste talentovani za suštinu prava, kada to nešto ne dopire do vašeg mozga, ali sigurno dopire do mozga onih koji su kreirali ovaj zakon, jer su najočiglednije namerno hteli da taj zakon krši i Ustav i savezno zakonodavstvo.

Dame i gospodo narodni poslanici, dok smo mi bili na vlasti, za 50 maraka se moglo mnogo više kupiti nego za 150 maraka sada.  To je direktna posledica DOS-ovske vlasti. Kod vas i marka devalvira.
Drugo, 1994. godine Demokratska stranka je bila u idiličnoj simbiozi sa SPS, pa su jedni drugima izglasavali zakone. Čak su socijalisti izglasali Đinđićev zakon, bez glasova socijalista to ne bi bilo moguće.
Treće, gospodine Čedomire Jovanoviću, možda savezni Ustav nije dobar. Ali to što nije Ustav dobar, nije dovoljan argument da bi se kršio.
I treće, republički Ustav govori o finansijskom sistemu. Ali, savezni Ustav je stariji od republičkog. Ovde čak i nema kolizije. U nekim drugim odredbama ima kolizije između republičkog i saveznog Ustava. Tamo gde postoji kolizija primenjuje se savezni. Dok se ne promeni savezni Ustav, nemate pravo da ga kršite, pa makar to bio najgori ustav na svetu.
Što se tiče 1992. godine, Srpska radikalna stranka nije mogla učestvovati u izglasavanju saveznog Ustava, jer nije bila u saveznom parlamentu.
Drugo, mi smo to podržali u republičkom parlamentu, jer smo hteli što pre zajednički Ustav da imaju Srbija i Crna Gora.
Treće, mi smo izašli u maju 1992. na izbore po tom Ustavu, a i vi ste u decembru. Znači, u maju vam nije valjao taj Ustav, a valjao vam je u decembru 1992, pa vam je valjao 1996, pa vam je valjao 2000, pa ste uz pomoć tog Ustava 2000. godine došli na vlast i vi i Koštunica itd.
Ako taj Ustav ne valja, a po njemu ste došli na vlast, onda i vi ne valjate. Ja bih izvukao takav zaključak. Neću da kažem da je Ustav dobar i da ste vi dobri, ali vas pozivam da poštujete osnovne principe pravnog poretka. Ako je to najgori Ustav na svetu, on mora da se primenjuje dok se na Ustavom propisan način ne promeni. A taj Ustavom propisan način je samo onaj način koji je sadržan u samom tekstu Ustava.

Prvo, bilo bi dobro da se precizira čime sam vas uvredio, osim svojom pojavom, možda. Nijedan uvredljiv izraz nisam upotrebio.
Drugo, ovde je sam Pal Šandor rekao ono što je suština. U poglavlju broj 8 Ustava Republike Srbije govori se o odnosu prema Ustavu SFRJ. Taj ustav je prestao da važi 1992. godine. Novi ustav, Ustav Savezne Republike Jugoslavije izglasale su i Skupština Crne Gore i Narodna skupština Srbije, gde su bili i poslanici Demokratske stranke, SPO itd., pa čak i ona stranka kojoj je tada pripadao Pal Šandor, ne mogu da se setim kako se zvala, jer je sada u drugoj stranci.
Savezni Ustav mora da se poštuje. Svaki pravni propis koji nije u skladu sa saveznim Ustavom, može da padne pred Saveznim ustavnim sudom. Ovaj zakon će se naći pred Saveznim ustavnim sudom. Taj sud još niste ukinuli, a naravno, sumnjiv je njegov sastav. Tu su u pitanju sudije koje su tri puta presuđivale na različit način po pitanju septembarskih izbora i na taj način su izgubili svako naše poverenje. Ali, pravno stvar stoji ovako: svaki pravni akt na teritoriji SR Jugoslavije mora biti u skladu sa saveznim Ustavom. Ustav Republike Srbije mora biti u skladu (on nije usklađen, to je istina), po ovoj tački, po ovom pitanju, tu je usklađen, ali tamo gde nije usklađen, ne primenjuje se. Postoje ovlašćenja predsednika Republike koja se od 1992. godine ne primenjuju, jer je on bio vrhovni komandant oružanih snaga itd. Toga sada nema. (Pal Šandor traži repliku)