Povređen je član 346. Prvo mora da se glasa...

Ma ima, nego niste došli do tog člana. Prvo mora da se glasa u načelu o svakom zakonu pre nego što se pređe na raspravu o amandmanima.

Vi ste već krenuli na amandmane.

Kako, kako? Kako rekoste, nisam čuo?

Kako žurim?

Morali bi malo da vodite računa o pristojnom ponašanju u ovoj skupštini. To što se vaša partija i vaš predsednik Koštunica iz dana u dan kompromituju lošim političkim potezima i stropoštavanjem zemlje u ambis, vama ne daje za pravo da ovde vređate narodne poslanike.

Ovaj amandman je dobro promišljen, ali bih u prilog njegovoj elaboraciji izneo još nekoliko argumenata, koji iziskuju da se celi član 15. Zakona preformuliše.
Prvo, treba povećati iznos sa 3 na 5% od ukupnog dohotka koji bi bio oslobođen plaćanja poreza, ukoliko se novac usmerava u strogo namenske svrhe. Ovde su nabrojane te namenske svrhe, ali nisu precizirane. Precizirane su samo u jednom slučaju, gde je reč o humanitarnim namenama, ali nedovoljno. Kaže se - izdaci za humanitarne namene priznaju se samo ako se izvrše preko humanitarnih organizacija, koje su registrovane za te namene. To ništa ne govori.
Ima čitav niz navodnih humanitarnih organizacija, koje su falš registrovane i služe za pranje novca, ili za zloupotrebu novca. Svojevremeno je Batićev zamenik, Aleksandar Stefanović, imao svoj humanitarni fond. To je jedan od razloga što smo ga mi izbacili, međutim, kao takav, Batiću je dobrodošao. Nigde nijednog dokaza nemate da je dinar iz tog fonda zaista išao u humanitarne svrhe. Znači, mora se tačno reći koje su to humanitarne organizacije da bi bile oslobođene od plaćanja poreza, a ne, neko izmisli humanitarnu organizaciju i lepo tamo prebacuje novac. I šta je radio sa novcem - podelio u humanitarne svrhe, kome - nema traga.
Zatim, postoji jedan vrlo ozbiljan problem kad je reč o sportskim namenama, to nije dobro rešenje. Treba i to da se precizira, da li će to biti pare za velike sportske klubove, a mi znamo kakav je tamo kriminal, trgovina fudbalerima, pranje novca, itd, ili će to zaista ići za pomaganje masovne fizičke kulture? Pa, da se precizira - za izgradnju sportskih igrališta u školskim dvorištima, fiskulturnih dvorana, za izgradnju drugih objekata. Ovo ima smisla ukoliko se finansiraju sportski objekti, a ne ako se daje onima za koje unapred znamo da veoma, veoma često špekulišu novcem i taj novac zloupotrebljavaju.
Očigledno, ministru nije stalo da se te stvari preciziraju, nego želi da to ostane ovako u što široj formulaciji, kako bi zloupotrebe bile mnogo veće, nego što bi se to moglo podneti u jednoj društvenoj sredini kakva je naša, gde caruje ekonomska kriza i socijalna beda.
Zatim, za obrazovne svrhe treba precizirati - koje su to obrazovne svrhe, šta znači to - izdvajanje za obrazovne svrhe? I neko sada kaže - dajem za obrazovanje, a gde obrazuješ to što finansiraš - kod svoje kuće, ima večernju školu. (Glas iz sale: Gaša kontroliše to). Pa ne može ministar, za njega je i lekarski konzilijum, kome se podvrgla Vlada Srbije, zaključio da je alkoholičarski rekonvalescent i da je nesposoban da obavlja posao ministra prosvete, to je za Gašu Kneževića utvrđeno i nemojte sada da ga pominjete.

Vi upozorite ove koji mi dobacuju, nisam ja pomenuo Gašu Kneževića, nego sam bio prozvan povodom Gaše Kneževića. Dakle, čitav niz pitanja se otvara ovim članom zakona, a Vlada o tome nije razmišljala. Vidite, zašto bi se uopšte oslobađale članarine komore, savezi i udruženja, a ne oslobađaju se političke organizacije? Privatna je stvar svakoga da li će se negde učlanjivati i da li će plaćati članarinu. Zašto bi to bio osnov za oslobađanje od poreza?
Tu Vlada, koja odra narodu kožu sa grbače, jednostavno daje mogućnost da se učlanjuju gde ko hoće i da budu oslobođeni za taj iznos. I, negde će uvesti velike iznose za članarinu. Nije to problem tamo gde je simboličan iznos za članarinu, nego gde se, kao u Rotari - klubu, propiše neki veći iznos, procenat od zarade ili procenat od ukupnog prometa. Da li će da se finansiraju sada masonske lože i rotari - klubovi? Samo se vi smejte, to je vrlo ozbiljno. Savezni ministar unutrašnjih poslova, Zoran Živković, javno je priznao da je član Rotari - kluba. Nisu to naivne stvari.
Dakle, ovaj član zahteva temeljitiju elaboraciju. Mi, srpski radikali, smo za to da se izdvajanje za verske potrebe takođe oslobađa od poreza, do ovoga iznosa, ali da se tačno kaže koje su to verske potrebe, pa da se kaže - za Srpsku pravoslavnu crkvu, ko je pravoslavac, za Rimokatoličku crkvu, za islamsku versku zajednicu, za jevrejsku versku zajednicu, za protestantske crkve, i da se kaže koje su. Ovde će vam doći u obzir izdvajanje za verske sekte, asocijalne verske sekte. Ni to nije nimalo naivno.
To je dodatni razlog da se vodi računa o poreskim oslobađanjima, pošto ste sirotinju ovoga puta oporezovali. Kada oporezujete one od kojih imate šta da oporezujete, da ne preterujete u oslobađanjima. Ima dosta stvari za koje poreske obveznike treba oslobađati, ali onda to treba precizirati - za masovnu fizičku kulturu, za registrovane verske zajednice, tradicionalne crkve, itd.

Povodom ovog amandmana, koji je podnela narodni poslanik Gordana Pop-Lazić, bitno je značajno naglasiti još jedan važan momenat. Tvorci ovog zakonskog projekta nisu vodili računa, kod poreskih oslobađanja, da olakšice daju firmama sa velikim brojem zaposlenih i da su one u prednosti u odnosu na firme sa malim brojem zaposlenih. Koliko god neko preduzeće ima nezaposlenih radnika, plaća isti porez na dobit, uz eventualno, ove olakšice koje se prema svima podjednako primenjuju.
Ovde bi bilo veoma pametno da se preduzeća sa većim brojem radnika oslobađaju u većem procentu od poreza na dobit, na primer preduzeće koje ima 1.000 radnika, da se oslobodi sa 50% poreza na dobit i više od toga. Preduzeća koja imaju samo nekoliko radnika da se ne oslobađaju od poreza na dobit, da se podstakne zapošljavanje. Da svako ko je vlasnik preduzeća ima taj faktor u vidu, da vodi računa ako ne želi da plati neki preterani iznos državi, onda da poveća broj radnih mesta. Država opet od toga ima koristi - za svakog zaposlenog, odnosno za svaku platu, plaća se porez državi. Preduzeće koje ima stotinu, ili hiljadu ili deset hiljada zaposlenih radnika, najveći iznos državi plaća kroz porez na zarade. Preduzeće koje je na minimalnom broju zaposlenih radnika, tu ne plaća mnogo državi, tu plaća minimalno i zato ne bi trebalo da ima drugih olakšica u pogledu poreza na dobit. Vidim da ministar Đelić, po ovom pitanju, zapravo nije ušao u problem i nije tražio varijantu koja bi bila primerena našim ekonomskim i socijalnim uslovima.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman polazi od činjenice da se u svakom modernom pravnom poretku porezi mogu propisati samo zakonom i nikakvim drugim pravnim aktom. Poresko zakonodavstvo mora biti jednostavno, svima razumljivo, lako shvatljivo i lako primenljivo. Poresko zakonodavstvo ne trpi nikakve komplikovane forme i ne trpi ovako široka ovlašćenja kakva bi prema ovom zakonskom projektu imao ministar finansija.
Očigledno je da ministar finansija namerno u članu 45. sebi ostavlja praktično odrešene ruke u oblasti gde je najviše zainteresovan, u oblasti koncesija. Zašto? Samo pitanje nalaže veliku sumnju u pogledu njegovih eventualnih dobrih namera, a postoji samo jedan način da nas ministar ubedi da nema loših namera, to je da prihvati ovaj amandman i da se izbriše ovakvo ovlašćenje ministru.
Mi smo videli i u drugim zakonskim projektima koje smo raspravljali zajedno sa ovim, da ministar sebi daje preveliku slobodu, i kod izdavanja knjiga on je taj koji će da određuje šta je vredno za nauku i kulturu. Videli smo da ministar sebi daje veliku slobodu tamo gde može lično biti finansijski zainteresovan, on ili Vlada, i da Vlada takvu slobodu daje ministru tamo gde je ona ideološki zainteresovana. Njoj ne treba sistem cenzure, jer je on krajnje nepopularan, a i šta će joj kada može jednostavno porezima da uništi sve ono što ideološki nije podobno. U ovom slučaju ministar ima potpunu slobodu da potpuno destimuliše koncesionara koji mu nije po volji tako što će mu staviti neprolazne barijere ili da koncesionaru koji mu je po volji širom otvori mogućnosti u koje ni javnost ni parlament neće biti upućene. Zbog toga iz ovakvog zakona mora da se izbriše suviše komotno dato ovlašćenje ministru.

Gospodine predsedniče, meni je veoma drago što ste vi popustili u striktnom tumačenju Poslovnika o radu Narodne skupštine. Kad bi bilo dnevno po dve - tri polemike, onda verovatno ne biste prisiljavali opoziciju na ono što vi zovete opstrukcijom, a što nije opstrukcija nego jednostavno, borba opozicije da dođe do daha.
Prvo, netačnu tvrdnju ste izneli ovde da nikad ova skupština nije radila bez kvoruma. Radila je u prošli četvrtak. Utvrđeno je da nema kvoruma, pa je onda prebrojavano u sali, pa rečeno 126, na šta sam ja odmah izašao, pa je moglo najviše biti 125, a Skupština je radila. Nije istina, nije bilo kvoruma, radili ste da bi govorila dva ministra. Dalje, ovde je gospodin Jovanović rekao da je ovoga puta DOS štedljiv, da je ograničen broj poslanika koji mogu biti u radnom odnosu u Skupštini. Nije to stvar štedljivosti nego stvar progona opozicije. Svaki poslanik, bio u radnom odnosu ili ne, prima isti novac. Ako nema negde drugu platu, onda dobija razliku u plati. Ovde ste samo sprečili jedan broj poslanika koji nemaju hleba na drugom mestu, da im radni odnos i zdravstveno osiguranje teče preko Skupštine, i ništa više. To je bilo čisto šikaniranje opozicije. Mi imamo pet - šest poslanika koji nisu mogli u radni odnos. (Predsednik: Gospodine Šešelj, vi otvarate repliku gospodinu Jovanoviću, a javili ste se za Poslovnik). Ja sam vas pohvalio, a vi samo mene prekidate, samo mene uznemiravate kad govorim stvari koje su u skladu sa .... (Predsednik: Uznemiravao sam ostale, ali ste me pogodili. Ništa gore za moju političku karijeru nego da me vi hvalite). Dobro, sledeći put, obećavam da ću vas mnogo žešće napadati, pa ćete napredovati u karijeri. Dakle, to je što se tiče poslanika koji su ovde na stalnom radu. I oni koji nisu, imaju platu, ali nemaju penzijsko i zdravstveno osiguranje. To je čisto šikaniranje.
I na kraju, pošto vi meni nikada ne date da odgovorim na raznorazne laži i neistine, koje lansira DOS, znate, ja to uradim preko "Svedoka", na četiri strane (pokazuje časopis "Svedok") ...

Ja kada to radim, da ovo je za predsednika Skupštine lepše (pokazuje časopis "Svedok"), samo za gledanje naravno.
U čemu je poenta ovde? Samo se vi smejte.
U čemu je poenta? DOS kada koristi "Nedeljni telegraf", onda nađe nekog otpadnika, nekog iz kontejnera izvadi, da lansira laž. Ja kada odgovaram i kada govorim istinu...
(Predsednik: Vreme.)
... ne tražim nikoga iz kontejnera, ni Petra Panića, ni Acu Stefanovića, ni petog ni desetog, ja lično izjavim, lično se suprotstavim, lično se eksponiram. Tu je bitna razlika.
DOS-ovci traže ljude bez morala, ljude bez karaktera, takve koriste u borbi protiv Srpske radikalne stranke, misleći da preko takvih svaku laž koju plasiraju mogu u javnosti da predstave kao istinu. E, ne možete.
"Svedok" svedoči koliko lažete.

Dame i gospodo narodni poslanici, danima, nedeljama, ministar Đelić se busa u prsa pred ovom Narodnom skupštinom, kako nam daruje paket poreskih zakona, koji je urađen po uzoru na EU. Ja sada pozivam ministra Đelića da izađe pred Narodnu skupštinu i kaže - u kojoj to zemlji EU postoji odredba poput ove iz člana 107. zakona o kome govorimo, da se dnevno obračunava 0,2% kamate na svaki odocneli poreski dug.
Gde to ima u EU, tolika kamata? Da je ministar predložio, ne eskontnu stopu NBJ, nego da je rekao - u dvostrukom iznosu eskontne stope, godišnja kamata, pa bi bilo prihvatljivo. Zašto baš ovo 0,2% dnevno, kad već imamo drugu zakonsku odredbu, o kojoj je bilo reči, da se noću može vršiti prinudna naplata. Na primer, Dejan Popović, sa ženskom čarapom preko glave, upada sa automatskom puškom i kaže - pare ili život. Takva vam je odredba prošla, a sada još i ova - 0,2% dnevno. Pa, vi ste obećali da ćete normalizovati situaciju i na tržištu novca, u bankarskom sistemu, u privredi uopšte. Pa valjda je naš zajednički cilj da se što pre vratimo na obračunavanje godišnjih kamata, po svim osnovama, i po osnovu kredita, i raznih potraživanja, dugova i svega ostalog.
U EU kamata od 10% godišnje je već čudo, kada banke daju kredite po mnogo nižim kamatama, a kada se duguje državi, postoji kazneni deo kamate, ali on nigde nije ovoliki. Čemu ovo 0,2% dnevno? Šta to znači?
Zašto država svoje obaveze ne obračunava po istoj kamati? Naravno, vi ćete se pozvati na praksu iz prethodnih godina.
Ali praksa prethodnih godina zasnivala se na sankcijama i blokadi. Kada je ranije donošena taksa za mobilni telefon, postojale su sankcije i blokada, a vi kažete, preuzeli ste iz ranijeg perioda. Nema više sankcija, nema više blokade. Nijedan izgovor na praksu iz prethodnog perioda vama ne može da važi. Sada ste vi kao miljenici NATO pakta i Evropske unije ovde u idealnim uslovima poslovanja. Nema nikakvih sankcija, nema nikakve blokade, pa čak vi delite i ono zlato Kraljevine Srbije sa Hrvatima i Slovencima, budzašto, samo da bi ga se što pre dočepali.
Poslali ste čak i Nedu Arnerić, kao Hrvaticu, kao vašeg predstavnika, na Skupštinu NATO pakta u Dubrovnik. To vam je bilo dobro kadrovsko rešenje. To je bilo odlično kadrovsko rešenje. Neda Arnerić je stručnjak za vojna pitanja, pa je bila idealna za Skupštinu NATO pakta.

Dobacuju mi, gospodine predsedniče, ali vi tada ne intervenišete. Jedva čekam dijalog sa većinskom partijom i odmah prihvatim temu koju nametnu.
Ja bih se sada vratio na ministra Đelića i njegovih 0,2%. Pošto više nema sankcija, nema blokade, pošto ste mezimčad NATO pakta, Amerikanaca i Evropske unije, okanite se svega onoga što je pod nuždom donošeno u prethodnih 10-tak godina. Dajte ovde pokažite da ste pristalice evropskih zakona. Dajte jedan zakon Evropske unije po kome je propisana kamata za kašnjenje bilo kakve naplate od 0,2% dnevno.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovim zakonskim projektima inače se suviše zadrlo u nadležnost savezne države. Neki porezi su i propisani, a nisu mogli u skladu sa saveznim zakonom, koji reguliše to pitanje.
Kada je reč o parametrima kojima ćemo se služiti i koji se ovde najviše upotrebljavaju, mislim da je bitno naglasiti razliku između rasta cena na malo i rasta troškova života. Sadašnja Vlada i ministar finansija mnogo veću pažnju poklanjaju pitanju rasta cena na malo, kao da to nešto nama govori o ukupnoj ekonomskoj i socijalnoj situaciji u društvu. Ministar je u stanju i da dokaže pad cena na malo, jer su ukinute carine ili su veoma smanjene za čitav niz luksuznih roba, npr. za viski ili neku tehničku robu.
Mi ćemo imati pravu poplavu roba strane proizvodnje zbog tog obaranja nivoa carinskih stopa, ali će to dovesti do pada životnog standarda, smanjivanja kupovne moći stanovništva i to će ovu našu tradicionalnu potrošačku korpu zapravo da učini iluzijom, nedostupnom prosečnom građaninu. Troškovi života rapidno padaju i troškovi života padaju i zbog toga što je carinska stopa smanjena za sve robe linearno. To gde nam vi dokazujete ... (glasovi: to je i cilj da padne). Ne, ne sme carinska stopa da padne za sve robe, to ne sme da bude cilj. Znam da je to vama cilj, ali onda to ne doprinosi ekonomskom ozdravljenju, nego daljem stropoštavanju naše ekonomije.
Moramo da budemo zatvoreno tržište za sve one robe koje mogu i kod nas da se proizvedu, i ako nismo potpuno zatvoreni da budu takve carinske barijere da kod nas podstiču proizvodnju, da podstiču građane da kupuju domaću robu, a samo tamo gde preti opasnost da domaći proizvođači budu suviše razmaženi u pogledu kvaliteta, da im se interventnim uvozima stavi do znanja da tako ne mogu da se ponašaju.
Dakle, u pitanju je ceo koncept ekonomske politike, koji DOS-ovska vlast sprovodi i na saveznom i na republičkom nivou. On je pogrešan, vi ćete uništiti domaću proizvodnju. Već je gotovo i nema, a suviše liberalnom politikom uvoza vi ćete nas pretvoriti u tržište spoljnih ekonomija, zapadnih ekonomija. Kod nas će sve moći da se kupi, ali neće imati ko da kupuje. To je problem vaše ekonomske politike.