Ministar se direktno meni obraćao i iz toga izvlačim svoje pravo na repliku. Ministre, prvo, trebalo bi malo ovde da objasnite koliko je učešće te firme "Mostprojekt" koja će svoje arhitekte da angažuje. To je učešće izraženo u promilima. (Šumarac s mesta: To se zove glavni arhitekta.) Izmišljate, izmišljate. Dalje, što se tiče građevinskih firmi koje su radili na obnovi zemlje, njima je država otpisivala sva svoja ranija potraživanja na ime poreza i doprinosa i otprilike to je bilo u iznosu od 30%. Imali su otprilike u proseku 30% gotovog novca, a što je bilo dovoljno da se pokrivaju režijski troškovi i plate. Naravno, ostaju državni dugovi i te ćete dugove vi morati da izmirujute, jer ste vi vlast nasledili.
Znam da ministri iz ove DOS-ovske vlade moraju mnogo da lažu pred Parlamentom, kada napadaju opoziciju. Nemojte toliko brutalno i očigledno da lažete. Nikada se srpski radikali nisu slikali prilikom puštanja u promet bilo je saobraćajnice, bilo kog mosta, izbegavali smo, javno smo govorili da nam se to ne sviđa i nikada se naši ministri nigde nisu pojavili i slikali. Nemojte, razumem potrebu da lažete, ali lažite sa merom, da bar nekoga ubedite u vašu laž. Ne ovakvu masnu laž pred celom Srbijom, a cela Srbija zna da se nikada nismo slikali i cela Srbija zna da smo se javno protivili tim manifestacijama i slikanju. (Glasovi iz sale: Bilo vas je sramota.)

Dame i gospodo narodni poslanici, Čedomir Jovanović je malo pre rekao da smo mi srpski radikali mali, suviše mali, pa nas je čak i merio ovako, ne znam na šta ga to podseća. Mi srpski radikali smo veliki. Mi smo najveći. Jesmo nepodmitljivi, nepotkupljivi, nustrašivi i neuporedivo pametniji od vas DOS-ovaca, koji svoje mišljenje trebujete kod Vilijama Mongomerija (smeh). Koliko smo za vas veliki, najbolje svedoči ovaj dokument koji je izdao MUP Republike Srbije, a to je potvrda o privremeno oduzetim predmetima od lica za koje je određeno zadržavanje. Od gore navedenog lica, a zove se to lice Božidar Veledinović, oduzeto 22 nalepnice na kojima piše "DOS je najgori". Isto navedene nalepnice oduzete i izdata je potvrda o oduzetim predmetima. Evo, vi policiju za ovo upotrebljavate. Taj čovek je predat sudu za prekršaje. Evo rešenje i prijava sudiji za prekršaje. Sudija za prekršaje, a našla se jedna hrabra žena Nataša Đerković, sudija za prekršaje, oslobodila ga. A u prijavi je stajalo da je on izvesnom licu, NN licu rekao - ne možeš proći, izvode se radovi i to lice je otišlo u nepoznatom pravcu. Zbog toga je podneta prekršajna prijava i sudija ga je oslobodio. Jesmo li mi mali ili veliki? Evo, pa da nas zbog ovoga gonite vašom policijom, znači da smo ogromni u vašim očima. Od nas vi ne možete da spavate. Drugog čoveka držite deset dana u zatvoru zbog izmišljene krivice.

Dame i gospodo narodni poslanici,  pošto je Vlada sebe katastrofalno zastupala u toku rasprave o ovim poreskim zakonima, predstavnik Odbora izgleda ima nameru da je prevaziđe u toj katastrofičnosti.
Predstavnik Odbora za budžet pokušava da ubedi parlament i građane Srbije kako će sada biti smanjeni porezi za 98% građana, a samo 2% će plaćati veće poreze, što je apsolutna glupost.
Proširena je poreska osnovica. Povećan je broj poreskih obveznika. Znači, ministar finansija je krenuo u širinu, a povisio poresku stopu, znači i u visinu. Mnogo više ljudi će biti oprezovano i u mnogo većim iznosima. Da nije tako ne biste vi uveli i porez na topli obrok i porez na regres za godišnji odmor.
Ne biste vi povećavali poresku stopu seljacima. Prvo, osnovni porez na katastarski prihod povećan je sa 1,5% na 2%, pa još dodate ovaj opštinski porez od 3,5%, pa ukupno 5,5% i ko zna šta ste još sve smislili. Pa ste onda proširili poresku osnovicu za stanove i povećali poresku stopu. Gde ste povećali poresku osnovicu?
Zato što ste za vlasnika stana smanjili sa 50% na 40%, pa još samo 30% ima popusta na članove domaćinstva, za svakog člana do 10% do ukupnog iznosa od 30%. Znači, da li vi oporezujete bogataše, 2% bogataša. Ne.
Vi ovim poreskim zakonima uvodite nove namete na sirotinju. Vi otimate od svih građana, od celog naroda i razmećete se velikim budžetom. Još ne znate da rasporedite neke velike budžetske stavke i povećavate, uz to enormno povećavate, budžete lokalne samouprave. A, smanjujete im broj obaveza. Ukidate im obavezu izgradnje komunalne infrastrukture. Ukidate obavezu gradnje stanova itd. i to zadržavate na nivou preporuka, kao - očekuje se.
U obrazloženju zakona stoji - očekuje se da će oni to ulagati za izgradnju stanova solidarnosti. Očekujete. Pa, znate vi sebe, ko ste i kakvi ste i kakva vam mogu biti međusobna očekivanja. Dakle, ogromnim nametima derete kožu građanima, narodu, a sa druge strane država tom istom narodu mnogo manje nudi nego što je to nudila prethodna vlast kroz raspodelu budžetskih sredstava.

Dame i gospodo narodni poslanici, suprotstavljaju se amandmanima Srpske radikalne stranke na Zakon o porezu na fond zarada. Predstavnici Vlade i vladajuće većine su se zaista vrlo nevešto odnosili prema samoj problematici i pokazali krajnje nerazumevanje.
Kada ministar nešto ne razume ili pogotovo Čedomir Jovanović nešto ne razume, onda nema smisla da ga kritikuje Dragan Marković - Palma i da ga napada što Čedomir Jovanović nema radnog staža, pa ga tako zbuni, izbezumi, pa Čedomir Jovanović izađe za govornicu i kaže da ima 11 godina radnog staža. On je tu zabrljao, on misli studentskog staža, a seća se u Kardeljevo vreme da je student bio promovisan u radnog čoveka, pa otuda 11 godina radnog staža. Zaista to ne mogu da slušam i to bih upozorio Dragana Markovića - Palmu.
Znate, nekog ko ništa ne zna ne treba ni mrcvariti, ne treba ga za to neznanje suviše oštro prozivati da se i na taj način blamira pred javnošću. To nikada ne bih uradio kada je reč o Čedomiru Jovanoviću (iz sale: tema), jer imam podatke da je Čedomir Jovanović u trećem razredu upućen na razredni ispit, u trećem razredu ekonomske škole "Nada Dimić" u Zemunu, a četvrti razred je završio sa dovoljnim uspehom. Znate, sada zaista nema smisla tražiti te slabe tačke. Može se govoriti o njegovom džipu, o njegovim sposobnostima, za nasilničko ponašanje i sve ostalo.

Vi mislite da samo može moj džip da bude na dnevnom redu, jer ste davali izjave da ja branim džip kada nam je kritično na Kosovu i Metohiji (iz sale: džip, džip). Pitam se, što policija otima džip kada je kritično dole, zašto nije išla dole. Da se vratimo na ovaj amandman, šta je bilo? Ovi vaši DOS-ovci svi žele da se govori o džipovima izgleda. Ajde malo o Čedinim školama i o uspehu. Što se tiče ove odredbe u kojoj mi amandmanima tražimo, prvo da se ukine porez na fond zarada, pa kada već to ne prihvatate, da se smanji poreska stopa sa ovih predviđenih 3,5%, koliko ste predvideli, na 1 ili 1,5% ili 2%.
Predstavnici Vlade pokazuju apsolutno nerazumevanje i oni nemaju interesa zapravo da objašnjavaju sopstvenu poresku politiku, oni misle da se na slabostima iz prethodnog perioda može ovde konstituisati bilo kakav poreski sistem. Pa ne. Toliko je stanje u zemlji teško, da narod ove poreze ne može da podnese. Vi ovde neprekidno dokazujete, kao i ovaj vaš predstavnik Odbora, kako se već zvaše, ne mogu sva imena da zapamnim (iz sale: Bogdanović), on je rekao u nominalnom iznosu da je budžet ove godine mnogo manji nego prošle. To je rekao za ovom govornicom, pa to verovatno ima u stenogramu.
U nominalnom iznosu budžet je četiri puta veći. Mi ne govorimo da je on realno četiri puta veći, ali ovakav kakav je mnogo je veći nego prošle godine, jer cele prošle godine kurs marke je bio 20 dinara za jednu marku, sada je 30 dinara za jednu marku, što znači da bi u vrh glave budžet za ovu godinu mogao da bude 50% veći (iz sale: lažeš), a ne 2, 3, ili 4 puta veći, zavisno s koje strane mu ko prilazi. (iz sale: 6 dinara za jednu marku).

Ministar će da čeka, pošto smo mi njega čekali 10 godina, da odraste, da izađe iz pelena, da cuclu zameni nečim boljim, prikladnijim, itd. Ali, da bi ministar imao o čemu da govori, mi smo završili paket poreskih zakona, a uputili smo se u paket zakona o izmenama i dopunama radnog zakonodavstva. Ovde nama ministar Dragan Milovanović (je li tako beše) izađe na govornicu i reče - oni tek spremaju nove zakone, a ovo je ovako, malo da se zamajavaju poslanici. Nije baš tim rečima, ali to je suština. A zašto niste odmah spremili kompletne zakone, da se mi ne zamajavamo, nego da se ide na usvajanje tih celovitih zakona, kako bismo mogli da iz njih sagledamo koncept vaše politike u sferi rada i socijalnog osiguranja.
Izbegli ste to iz nekog razloga, iz istog razloga iz koga je i ministar Đelić do sada neprekidno izbegavao, pa zamajava ovaj parlament podacima da je njihova vlada ukinula dnevnice solidarnosti. To smo ukinuli još u oktobru mesecu, kad se nije ovde ni čulo za Đelića, kad se samo znalo da je nekada tamo bio savetnik Čubajsu, i valjda mu je u Češku zabranjeno da uđe, Poljsku, gde ono beše, ne mogu da pamtim to, nije ni bitno. Ili, ovde da se busa u prsa da je ukinuta taksa za izlazak iz zemlje, kad je to nadležnost Savezne skupštine, a najavio je pretplatu na televiziju. Ukinuše taksu, a sada će pretplatu - e, lepo bogami, toliko godina galame oko takse, sad će opet da dođe taksa, ali će se malo finije zvati - pretplata.
Dragan Milovanović, kao ministar za rad i zapošljavanje, došao je na tu funkciju kao sindikalni funkcioner, maltene, da nije Branislava Čanka, kao srpski Leh Valensa. Busao se u prsa zalaganjem za radnička prava, za radničke interese, za poboljšanje životnog standarda radničke klase, seo u ministarsku fotelju i lepo uputio svoju poslanicu radnicima - to što sam vam pričao, ništa ne važi, to što ste, dragi radnici, verovali Draganu Milovanoviću, sada lepo otpišite, pustite niz Dunav, neka vetar odnese. Dragan Milovanović je sada ministar, sada nije zadatak Dragana Milovanovića da štiti radnička prava, sada je zadatak Dragana Milovanovića da radnicima dere kožu. I, on je već krenuo u tom pravcu.
Evo, da vidimo šta sadrži taj zakon - već u prvom članu restrikcije. Ranije, kada bi radnik dobio otkaz, kada prestane potreba za njegovim radom, kada ne može da mu se obezbedi neko drugo radno mesto, isplaćivala mu se otpremnina utvrđena kolektivnim ugovorom, koja je za radnike do 10 godina staža bila minimalno - 6 mesečnih plata. Sada to Dragan Milovanović smanjuje na dve mesečne plate.
Pa bolje je da radnici kao otpremninu dobiju manje plata, jer će manje poreza platiti, bolje je da dobiju manje plata, manje će jesti, pre će skapati od gladi. Jer, novi posao neće moći da nađu. Radnici koji imaju radnog staža od 10 do 20 godina, umesto ranijih 8 plata, što im je sledovalo kao pravo na otpremninu, sada će imati tri, to im je ono što zakon garantuje, ako se ne smiluje poslodavac, pa da malo više. Oni koji imaju od 20 do 30 godina radnog staža, ranije su imali pravo na 10 plata otpremnine, a sada četiri plate, a oni koji imaju preko 30 godina radnog staža, a te više niko živ neće da zaposli, umesto 12 plata otpremnine, sada će imati samo 5. I, kada dobiju tih 5 plata, još kupe jedan konopac i obese se. Šta drugo da rade od sebe, posle 30 godina radnog staža?
E, to je, dakle, suština ovog novog radnog zakonodavstva. Ima ovde takođe dosetka nove vlade, da se sada u bruto zaradu obračunava i topli obrok, i regres (o tome je već bilo govora). Zašto - da bi se i to oporezovalo. Znate, topli obrok je toliko niskog iznosa, oko 1.000 dinara je sada, da država ne može da bude oštećena zato što će svaki zaposleni dobiti neoporezovanih 1.000 dinara, pa mu se ono drugo posle oporezuje. Ako je država spala na to da oporezuje i tih 1.000 dinara toplog obroka, kakvu ona nama perspektivu nudi? Šta ona nama obećava?
Ili, ako je država spala na to da oporezuje i one 4.000 dinara regresa za godišnji odmor, koji se jednom godišnje isplaćuje, znači Vlada ne vidi nikakvu perspektivu. Vlada nema nikakav ozbiljan koncept, ona ne zna da nađe pare, ona ne zna da stvara te pare, ona misli - sve pare koje joj trebaju, mora da oduzme od naroda. Što to niste rekli u predizbornoj kampanji?
Što niste u vaš program zapisali da ste vi mnogo inventivniji, da ste vi mnogo snalažljiviji u izmišljanju novih poreza i da se zbog toga borite za vlast, da smo mi mala deca u odnosu na vas po izmišljanju poreza.
Ministar Đelić malopre mrtav hladan za ovom govornicom priznade da je na katastrofalan način zastupao poreske zakone, i čak onako snishodljivo prema svom predsedniku Vlade - u pravu je predsednik Vlade, da ga ošamari, u pravu je, da ga gura nogom, u pravu je, da ga mlatne štapom, u pravu je, jer on je predsednik, a on je ministar, mora da sluša.
Pa ministre, posle takvog priznanja za ovom govornicom, jedini logički izlaz je ostavka. Katastrofalno si zastupao poreske zakone - ostavka. Neka za ministra dođe neko ko će ih bolje zastupati, i gotovo.
Dragan Milovanović nije u stanju da štiti radnička prava i radničke interese, nije u stanju da se izbori za nova prava, koja će se garantovati zakonom, nego ukida već postojeća. Sada ne može radnik u firmi koja nema para na računu, koja ne može da isplati plate, ne može ni u naturi da dobije. Pa može valjda u svinjskim polutkama, ako nema para, valjda može u drugim namirnicama, pirinču, brašnu, šećeru, ako je reč o nekoj trgovačkoj firmi, ili firmi koja se bavi poljoprivrednom proizvodnjom.
Znate, ne možete vi slagati nijednog radnika da na računu nema para, ako firma ima para na računu. Ako firma ima para na računu, onda treba zabraniti da se isplaćuju delovi plata u naturi. Ali, ako firma nema nikakvih para na računu, to radnici uvek znaju, to njima niko ne može da sakrije. Onda bar treba omogućiti nešto što služi za preživljavanje, od danas do sutra, da deca kod kuće ne ostanu gladna, pa ako je to svinjska polutka, ako je to brašno, ako je to šećer, ako je to ulje - ne može država na tome štetiti. To treba omogućiti.
Ministar Dragan Milovanović je došao da to ukine - radnička klaso, ništa ne brini, ako nemaš plata, e nećeš dobiti ni hranu, nema ni toplog obroka, nema ni regresa. Vi DOS-ovci neprekidno obećavate radnicima, evo, neko veče i Đinđić na televiziji kaže - biće velikih otpuštanja, to je bolno. Priznade Đinđić da je to bolno. Naravno, neće to boleti Đinđića. To je bolno, konstatovaćemo da je bolno, i stotine hiljade radnika bez posla. Vi se spremate da to uradite, vi ovde kažnjavate poslodavca koji nije uredan u isplaćivanju plata, tako što mu na 90 dana, odnosno 60 do 90 dana zabranjujete da radi.
Vi zatvarate firmu da ne može da radi, ako je on kasnio u platama. Vi ćete ovde dovesti do preventivnog zatvaranja firmi. I gotovo. Znate, ne možete vi da sprovodite ovakve zakone, dok ne obezbedite tih 6 milijardi dolara, pa svako ko ostane bez posla da mu dajete mesečno bar prosečnu platu, pa da idete u investicije. Lako je otimati pare, ali narod je od vas očekivao investcije.
(Predsednik: Vreme.)
One investicije koje mi nismo mogli da damo u tim iznosima koje ste vi obećavali. Vi ste obećavali 6 milijardi, nama to nije padalo na pamet, jer smo znali da ne može da se dođe do 6 milijardi. Dajte sada tih 6 milijardi pa vam neće trebati ovakvo restriktivno zakonodavstvo. A ne, ovde što propusti ministar Đelić, dočekuje ministar Milovanović. Ministar Đelić otima od onih koji nešto malo crkavice novca imaju, a Dragan Milovanović ih tera s posla, bez nadoknada, bez otpremnina, smanjuje im pravo, ne da im čak ni u hrani malo da dobiju, ne da im regres za godišnji odmor itd. To je ekonomska i socijalna politika DOS-ovske ovlasti. Nije problem onda u ministru Đeliću što je katastrofalno objašnjavao ili u Draganu Milovanoviću koji ne zna nikako ništa da objasni, nego ovde tuc-muc čita ono što su mu drugi pripremili. (iz sale - vreme) Problem je u vašoj pogrešnoj ekonomskoj i socijalnoj politici. Nema tog genija na belom svetu koji može opravdati vaše poreske i vaše radne i socijalne zakone.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS je u vlasti bila samo dve i po godine, od 24. marta 1998. do oktobra 2000. godine. Za te dve i po godine mi smo se uglavnom borili protiv agresije NATO pakta, protiv agresije ministra Đelića. Jer, ono što nam je radio NATO pakt bombardovanjem iz vazduha, to nam sad ministar Đelić radi, kao ministar finansija. Dakle, isti je nalogodavac, samo nam jednom šalje bombardere, a drugi put nesposobne ministre da nas unište. Ne može ministar Đelić da pripisuje srpskim radikalima krivicu za teško ekonomsko i socijalno stanje u ovoj zemlji. Jer, kad sam se ja borio protiv onih koji su krivi za takvu situaciju, bio osuđen na osam godina zatvora i otišao na izdržavanje, sadašnji ministar Đelić je otperjao u inostranstvo, u škole NATO pakta. To je razlika među nama. Ja sam se borio protiv takvog stanja u zemlji u narednih dvadesetak godina. Ostalo mi 56 hiljada maraka zarobljene stare devizne štednje u Beobanci, a ministar Đelić tamo nema ništa zarobljeno. I, on mene optužuje za staru deviznu štednju. Tu staru deviznu štednju nam je oteo jedan raniji agent NATO pakta, a zvao se Ante Marković, čijim stopama sada ide ministar Đelić.
(Predsednik: Gospodine Šešelj, molim vas da ipak pazite kakve reči koristite ovde i koja poređenja.)
Ministar Đelić kaže da su one naše obveznice bile bezvredne, a posle kaže da ih je isplatio. Nisu sve isplaćene, ali moraju biti isplaćene. Sam je ovde priznao da se milijarda dinara isplatila kroz robu firmi koje su dugovale državi. Ministar Đelić nas napada što smo tri zaostale penzije isplatili kroz bonove za plaćanje električne energije. Ali, elektroprivreda je bila u stanju da proizvodi dovoljno struje. Elektroprivreda je doživela kolaps tek kad ste vi preuzeli vlast. Mogli smo i mi struju da poskupimo četiri puta, 400%. Mogli smo mi to da uradimo. Mogli smo i hleb da poskupimo tri ili četiri puta, mleko da poskupimo pet puta. Sve smo mi to mogli da uradimo, ali za razliku od ministra Đelića, mi smo shvatali da je Srbija ekonomski i socijalno bolesna, mi smo hteli bolesnika da izlečimo nekom prilagođenom terapijom, korak po korak, a Đelić je kljuka otrovima, pa preživela - uginula, baš ga briga. On sutra, kad Srbija nestane, on lepo opet u avion i ode odakle je došao.
(Predsednik:Molim vas, na dnevnom redu je zakon o radnim odnosima.)
To ste trebali da upozorite ministra Đelića. Ne može se na ovaj način lečiti srpska ekonomija i ne mogu se rešavati socijalni problemi. Ovako kako ministar Đelić tuče s jedne strane teškom artiljerijom, s druge strane ministar Dragan Milovanović buldožerima poravnava teren, pa koga zatrpa, zatrpa. On je u stanju 50% radnika da zatrpa provodeći ove svoje zakone. S jedne strane će ministar Đelić da dere kožu onima koji još budu primali platu, a s druge strane će Dragan Milovanović otvarati prostor da se stotine hiljada radnika ostavi bez posla. To je vaša ekonomska politika. (Glas iz sale: A, gde je Čović?) Čović tek dolazi na red. Danas smo podneli zahtev za izglasavanje nepoverenja Dušanu Mihajloviću, ministru unutrašnjih poslova, pa posle njega Čović dolazi na red.
Sada ću vam jednim primerom samo pokazati kakva je DOS-ovska vlast. Aleksandra Ljubojević je bila zaposlena u Ministarstvu vera i rešenjem ministra dr Gordane Aničić upućena je 9. novembra 2000. godine na porodiljsko odsustvo. Na posao je trebala da se javi 11. decembra 2001. Novi ministar, koji se potpisao kao prof. dr Vojislav Milovanović, sad toj istoj Aleksandri Ljubojević, koja je na porodiljskom odsustvu, uručuje otkaz. Evo tog otkaza. Žena je na porodiljskom odsustvu još od novembra, a ovih dana dobija otkaz - 17. aprila. Ovo je slika i prilika DOS-ovske vlasti. To je vaše ogledalo. Evo, šta vi radite, masovno otpuštate ideološki nepodobne ljude iz državne službe, svuda u Srbiji, i na nivou centralne vlasti, u državnoj administraciji, i na nivou lokalne samouprave. To je ono što vi radite.

Dame i gospodo narodni poslanici, blago radnicima Srbije kada imaju ovakvog ministra kakav je Dragan Milovanović, koji je sivu ekonomiju pronašao u toplim obrocima i u svinjskim polutkama. Tamo mu je siva ekonomija, a ne među ovim kriminalcima koji su monopolisali naftu, cigarete, kod ovog Đinđićevog Be-be ili kod Pavića Obradovića, koji je glavni za cigarete u Srbiji i slično. Tamo je ministre trebalo da tražiš sivu ekonomiju, a ne u svinjskim polutkama i ne u toplim obrocima.
Možda je prosečna plata pod prošlom vlašću bila 70 maraka, ali se dva puta više robe moglo kupiti za tih 70 maraka nego sada za 140, a da ne računamo plaćanje struje, komunalija, mleka, hleba i slično.
Ovaj ministar, Dragan Milovanović, raspitao sam se u Vladi Srbije, jedino njega zovu Zunzarom. Kažu da ni za kog drugog nisu čuli da ima takav nadimak nego za Dragana Milovanovića. On je kažu Zunzara, pošto samo tako pušta zvuke kao zunzara i leti na one stvari na koje zunzare obično lete.
Godine 1993. kada su plate bile dve marke, a penzija jedna marka, Srpska radikalna stranka je ovde obarala socijalističku vladu, a jedan od najviših funkcionera Socijalističke partije Srbije tada je bio Nebojša Čović. Za njega postoje dokazi da je reketirao Jezdu, Dafinu i ostale, a sada Jezdu držite u zatvoru da ne bi mogao javno da priča šta mu je sve radio Nebojša Čović i ostali slični Nebojši Čoviću.
Krajem 80-tih godina, u poslednjoj komunističkoj vladi koja je bila krajnje nesposobna na ekonomskom polju potpredsednik je bio Dušan Mihajlović. Od 1994. do 1998. godine Nova demokratija je bila u Vladi Srbije, koja je upala u velike dugove na osnovu redovnih penzija, zemljoradničkih penzija i dečijih dodataka. Mi smo to što je ostavila Nova demokratija u Vladi Srbije pokušavali da rešavamo i rat nas je sprečio da to temeljito rešimo. Da nije bilo tolikih radova na obnovi i izgradnji zemlje mi bi zaostala socijalna davanja isplatili. To je bar sigurno.
Sada jedan takav čovek koji je bio sindikalni lider, pa postao ministar i odjednom se okrenuo protiv radnika, a busao se da njihova prava i interese zastupa, predlaže ono što nikada prethodna vlast nije mogla ni da sanja da uvede. Prethodna vlast nije mogla ni da sanja da ukine tople obroke i regrese kao neoporezivi deo zarade. Prethodna vlast nije mogla ni da sanja da ukine isplatu, delimično u naturi ako firma ne može da isplati u novcu, a to je na zahtev sindikata ranije uvedeno kao praksa. Radnički sindikati su tražili svinjske polutke, brašno, šećer, ulje. Radnički sindikati su tražili topli obrok, radnički sindikati su tražili regres koji se neće oporezivati i na koji se neće plaćati doprinosi.

Završavam. Sve su to tražili radnički sindikati. Vlast je popuštala pred njihovim zahtevima, to omogućavala i sada je došao za ministra jedan sindikalni lider, Dragan Milovanović zvani Zunzara i sada on to sve ukida.

Razumem da je gospodin Jovanović u euforičnom raspoloženju. Čovek koji je euforičnom raspoloženju ne razmišlja šta govori.
Prvo, Čedomir Jovanović izmišlja 300.000. To je čista laž. Ako je toliko potrošeno u nekom ministarstvu na putne troškove, onda je to za benzin i ostale putne troškove. Ali, da ispravim Čedomira Jovanovića, Ministarstvo kulture je uplatilo na račun SRS milion i 100 hiljada dinara, ali je kupilo knjige. E, jeste. Kupilo je knjige. Knjige nekih srpskih mrtvih velikana, a i nekih živih, potencijalnih velikana, a vi vidite kojih.
Dalje, džip je dodeljen SRS jer je blindiran i jer je pretila opasnost predsedniku stranke. A otkuda vama sada blindirani "mercedesi" i automobili marke "audi". Džip je bio iz ratnog plena, a vaši "mercedesi", blindirani, i vozila marke audi, i to što je Đinđićev kabinet u Vladi Srbije blindiran, to je od para iz budžeta.
Vi ovde stalno pominjete neke stanove. Što izmišljate? Što pričate gluposti? Ni jedan stan nije dobijen protivzakonito. Evo, Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić su na osnovu zakona dobili stan u JUMBES centru. Ko je u tom istom YU BIZNIS centru dao stan Aleksandru Stefanoviću, savetniku Vladana Batića. Nije imao ker za šta da ga ujede. Prvo je pokušao da ukrade dva stana od Savezne skupštine za jedan od tih stanova, zna i gospodin Maršićanin, on ga je lično izbacivao iz tog stana, i sada Aleksandar Stefanović ima skoro 120 kvadrata u JUMBES centru, a i za svoju taštu je našao 35 dodatnih kvadrata.
Otkud to? Pokažite. Ovde je raspolaganje stanova bilo po zakonu, a ovo da vidimo otkud, kako, zašto, gde, šta je bilo. To što vi nemate nikakvih argumenata protiv SRS to vas boli. Zbog toga je Marko Krajišnik sasvim nevin, potpuno nevin, osuđen na 10 dana i nalazi se u Padinskoj Skeli. To je to. Što vi ne znate kako sa nama da izađete na kraj.
Ovaj Čedomir Jovanović, koji nije znao da završi srednju ekonomsku školu, ponavljač, treći razred pao, četvrti sa dovoljnim uspehom, a znate kako se u četvrtom razredu natežu ocene da bi se škola što pre otarasila tako loših đaka, i on sad ovde predsedava poslaničkom grupom DOS-a. On je sada ovde šef poslaničke grupe, jednom redovnom profesoru, kao što je gospodin Velimir Simonović, ili drugima, koji su ipak intelektualci par ekselans. Nadam se da se on neće ljutiti zbog toga.
Eto tako, jedan ponavljač, poslednji đak u razredu, šef poslaničke grupe jednom uglednom, redovnom profesoru, koji u nauci znači jedno veliko, istaknuto ime u svakom slučaju. To je to što vi DOS-ovci naopako mnoge stvari postavljate. Umesto da popravite, vi ih izvrnete da dube na glavi. Umesto da lečite ekonomiju, vi je upropašćavate. Umesto da rešavate socijalne probleme, vi život socijalno ugroženim građanima činite nemogućim.

Dame i gospodo narodni poslanici, po pitanju ovoga člana Zakona o porezu na imovinu vidi se da DOS-ovska vlast enormno povećava porez i smanjuje poreske olakšice za najugroženije kategorije stanovništva. I, ovde da bi zadržala neke poreske olakšice, bitno umanjene, unosi ograničenja koja su protivna zvaničnom zalaganju nekih DOS-ovskih čelnika za povećanje nataliteta. Umesto ranijih 10%, porez se sada umanjuje za 40% za nosioca prava vlasništva stambenog objekta i za svakog člana domaćinstva 10%, ali se podrazumeva da to mogu biti još najviše tri člana domaćinstva. Znači, muž, žena i dvoje dece.

Gde je tu zalaganje za povećanje nataliteta? Umesto da se kaže, za svakog člana domaćinstva 10% do ukupnog iznosa poreza, a porodica koja ima petoro dece da uopšte ne plaća porez na stan. To bi bilo prilično stimulativno u ovom slučaju. Oni, zapravo, ograničavaju broj članova porodičnog domaćinstva na ukupno četiri: muž, žena i dvoje dece. Ako tu ima još baba i deda, onda dece ne mogu da imaju, nikako. To je priroda ove DOS-ovske vlasti.

Dalje, čemu uopšte porezi kada ste oporezovali sve i svašta. Što ovde niste napravili rez dobre volje pa potpuno ukinuli poreze na stanove i kuće do 60 kvadratnih metara. U stanovima i kućama do 60 m2 živi samo sirotinja, ljudi koji jedva sastavljaju kraj sa krajem, ljudi čija porodična primanja nisu dovoljna ni za osnovnu potrošačku korpu. Vi njih oporezujete zbog krova nad glavom i ništa više. Tu nema ni luksuza, tu nema nešto što nadrasta svakodnevne potrebe, tu nema ništa što je vredno oporezivanja. Ali, vi želite i crno ispod nokta ljudima da otmete.

Zašto sada ne pokažete da vaša Vlada želi povećanje nataliteta? Zašto sada ne prihvatite ovaj amandman i sledeći amandman Milorada Mirčića, na svakog člana domaćinstva 10%, pa muž i žena koji imaju petoro dece da ne plaćaju uopšte porez na stan, ili, ako još žive njihovi roditelji u tom stanu, i na svakog njihovog roditelja po 10%.

(Iz poslaničke klupe narodni poslanik Milka Marinković: I da im se doplati.)

I da im se doplati, ako imaju petoro dece, kako da ne.

Za to ste se zalagali u predizbornoj kampanji, a sada to ismevate. Zalagali ste se za natalitet i od vašeg zalaganja nije se moglo živeti. Vi ćete preporoditi Srbiju. Maltene, idete od kuće do kuće da pravite decu. Sada, na poreskim zakonima ubijate ljudima i samu pomisao da imaju veći broj dece. To je suština vaše politike.

Dame i gospodo narodni poslanici, zaostali dečji dodaci su se godinama gomilali, a DOS-ovska vlast nije uspela ni da prve obveznice koje su morale biti isplaćene do nove godine u potpunosti isplati. Prodali su jug Srbije da bi dobili neku crkavicu iz inostranstva, tome namenjenu, pa nisu to isplatili. To je što se tiče dečjih dodataka. Oni su kasnili godinama, nagomilali su se. Trebalo je isplatiti prve obveznice do nove godine, nisu isplaćene. Drugo, ministar Đelić govori o selu Klenje i o porezu koji bi se tamo platio na jednu kuću od 100 kvadrata. (Glasovi iz sale: za 200, 300)
Taj iznos je najmanje 25% veći nego što je ranije bio, po ovim računicama. Ovde postoji neka druga opasnost o kojoj trenutno ne govori ministar Đelić. Ovaj zakon je suviše načelan i on ostavlja odrešene ruke ministarstvu da naknadno propisuje kako će se obračunavati osnovica i kako će se vršiti naplata. To što naknadno sledi je najveća opasnost ovog zakona. Zakon je restriktivan utoliko što uvodi poreze i tamo gde nisu bili, što povećava poreske stope tamo gde su i ranije postojali porezi, što smanjuje poreske olakšice, evo, povodom broja članova domaćinstva, a posle ministru ostavlja odrešene ruke da otcepi koliko Ministarstvu finansija zatreba novca.To je osnovni problem ovog zakona. Što građanin nema pravnu sigurnost, što mora da strepi iz dana u dan vreba li ga negde u zasedi poreznik i šta će porezniku pasti na pamet kao inovacija u načinu obračuna i načinu naplate. Jedna od tih inovacija, naravno, ženska čarapa preko glave Dejana Popovića, kada u toku noći dođe da naplaćuje nasilno.

Dame i gospodo narodni poslanici, Čedomir Jovanović je izneo jednu tešku neistinu, da su svi zaostali dečiji dodaci isplaćeni, a to apsolutno nije tačno. Nisu isplaćene ni dospele državne obveznice, a kamoli sve koje su sve na 24 meseca izdate. Nisu isplaćene iako je prodat jug Srbije.
Prvo, gospodine Jovanoviću, ne postoje srpske zemlje u Hrvatskoj. Postoji Republika Srpska Krajina koja je pod hrvatskom okupacijom. Vi ste pomagali srpske neprijatelje da se Srpska Krajina okupira, ona je predata od strane tadašnjeg režima u Beogradu i to je istina. Da li je i prodata, to vi dokažite sada. Predata je Republika Srpska, predati su Kosovo i Metohija, sve uz žestoko protivljenje Srpske radikalne stranke, a sada ste vi prodali jug Srbije, tzv. zonu B i sada glumite kako naše snage bezbednosti ulaze u sve ostale zone, a tamo su i bile naše snage. Istina, prema Kumanovskom sporazumu, bez teškog naoružanja svuda se kretala naša policija, duž administrativne granice Kosova i ostatka Srbije, od Crne Gore do Bujanovca. Ali tamo u Bujanovcu i Preševu, gde su ušli šiptarski teroristi, tamo ste predali i prodali teritorije i sada Čović utanačuje kako će se vlast predati šiptarskim teroristima, da to bude legalno sa aspekta našeg Ustava i našeg zakona. To je suština vaše politike. Za bedne pare ste to prodali, ali niste isplatili dečije dodatke. Vi ste nasledili tu obavezu, obećali ste narodu da ćete odmah to isplatiti, niste u stanju.
Kada smo mi bili u vlasti nismo mogli odmah, ali smo našli metod da postepeno isplatimo. Sada vi koji možete odmah, isplatite odmah, nemojte da govorite neistinu da je to već sve isplaćeno.

Dame i gospodo narodni poslanici, povodom ovog amandmana moram da pohvalim ministra finansija. Veoma mi je teško kada hvalim Vladu Srbije i njene članove, ali ovog puta moram da ga pohvalim, jer mi je on pomogao sa ove govornice da demantujem Čedomira Jovanovića. Ovde je ministar Đelić potvrdio da nisu sve državne obveznice izmirene povodom zaostalih dečijih dodataka, delimično je samo prvo dospela tranša izmirena, delimično. Zahvalan sam gospodinu ministru što je ovde pred Skupštinom posvedočio da je milijardu dinara zaostalih državnih dugova na ime dečijih dodataka, isplaćeno kroz razne robe privrednih preduzeća koja su dugovala državi, a to je po onom našem zakonu i zamisli, da građani obveznicama mogu da kupuju robe i evo sada je ovde ministar posvedočio da je milijarda dinara na taj način izmirena, što nije mali iznos. Sa druge strane, znate, bolno je za svaku partiju kada se u njoj nađu naši ljudi. Takvih je bilo i u Srpskoj radikalnoj stranci, koji su podložni kriminalu, potkupljivanju, a mi smo takve eliminisali iz svojih redova, ali mi ih izbacimo, a oni dođu u DOS. Kao na primer Aleksandar Stefanović, sadašnji poslanik...

Pokušao je dva stana od države da ukrade, formirao je privatnu štedionicu, humanitarno društvo da krade novac, kupio je diplomu Farmaceutskog fakulteta u Sarajevu itd. Mi takve izbacimo, a vi ih primite u svoje redove i kod vas postanu poslanici.