Dame i gospodo narodni poslanici, bivša vlast je bila loša i po tom pitanju se svi slažemo. Valjda ne treba o tome više da vodimo sporove. Bivša vlast je bila loša i tako je narod ocenio na prošlim izborima. Posledica takve narodne ocene je vaša vlast. Sad govorimo o vašoj vlasti. Bivša vlast je bila loša, a DOS-ovska vlast je mnogo lošija. DOS je najlošiji, DOS je najgori. Zašto? Koliko god da je bila loša prošla vlast, mi se nismo usuđivali da uvodimo ovakve poreze kakve uvodi ministar Đelić. Nismo smeli i nije nam palo na pamet. Najlakše je bilo uvesti ovakve poreze, a šta posle? Ko će da plati te poreze? Mogli smo i mi da imamo struju četiri puta skuplju. Sada je struja četiri puta skuplja, sada je hleb tri i po puta skuplji. Najavljuju se i dalja poskupljenja struje. Potpredsednik Savezne vlade - Labus je najavio da struja treba da bude deset puta skuplja, da bude pet dolarskih centi po kilovatu. Nemojte da klimate glavom, to su svi mediji objavili. To je tačno i doneću vam na sledeću sednicu, da vam pokažem, pa onda izađite ovde da kažete da li je tačno ili nije.
Dakle, sve što vi radite, to je jedan surovi ekonomistički pristup koji ne vodi računa o ljudima.
Vi brutalno vodite svoju politiku, vama treba za budžet 120 milijardi, i vi brutalno gledate gde se sve to može oteti. A može li onaj kome to otmete izdržati, može li podneti? To je problem. Možete vi na jednog konja da natovarite 500 kg, ali samo jednom, čim natovarite 500 kg, više nemate konja. Ne tretirajte tako narod.
Ovo što ste nametnuli narodu, je nepodnošljivo. Vi ćete te pare da delite kao Deda mraz. Pominjao sam tog nesrećnog Čovića više puta zbog nebuloznih 500 miliona dinara. Ima čitav niz stavki u budžetu koje bi se mogle kresati, a da se ne dira u zdravstvo, u prosvetu i u ono što je najpotrebnije. Ima toga, ali to niste pokušali da radite. Nas pitate - što to ne kritikujemo? Pa niste nam dali tako transparentan budžet, nego ste zadržali staru praksu, okvirne iznose samo, okvirne iznose za određene oblasti. Da ste bili precizniji, našli bismo vam mnogo mesta.
Znam kako je došlo do takvog budžeta: 1991, 1992, 1993, mi radikali smo i u Saveznoj i u Republičkoj skupštini, stavku po stavku, kritikovali budžet i svaki put kada sledeći budžet Vlada priprema, ona traži stare stenograme, da vidi šta smo mi napadali, pa to prikrije u budžetu. E, to je suština.
Sada ste vi to zadržali. Problem je što nema onih šest milijardi dolara, suština je u njima. Niste dobili ni ovih 50 miliona krvavih dolara, što vam je obećala Amerika, da uhapsite Miloševića, ni to još niste dobili, ili krijete to negde. To su sitnice. Gde je šest milijardi dolara? A vi ste čvrsto obećali tih šest milijardi dolara, to je bila jedina vaša ekonomska politika, i nema ništa od vaše ekonomske politike.

Gospodine predsedniče, ovde su i ministar Đelić i vi grešnici u odnosu na Poslovnik. Prvo, ministar Đelić govori o stvarima koje nemaju nikakve veze ovde sa onim što je ovde na dnevnom redu.
On ovde nas napada za staru deviznu štednju. On nema nikakve stare devizne štednje ubeđen sam, a meni je zarobljeno 56 hiljada maraka u Beobanci od 89. godine. Na to ste trebali da ga upozorite. Da je stari devizni ...

... Koje je pokrao Ante Marković.
Gde ste vi prekršili Poslovnik?
Vi ovde pominjete stranke koje su bile u vlasti, a ne pominjete i vašu među njima. Vi ste tada bili jedinstvena Demokratska stranka i bili ste u Vladi Milana Panića, imali ste dva ministra. Imali ste Perišića i Đukića, ili kako se zvao. Tada ste bili jedinstvena stranka. Tek posle ste se pocepali. Pred izbore u decembru 1993. ste se pocepali. Budite malo objektivniji u tome.

Meni morate da date reč po Poslovniku. Ovde pokazuje da je 112 ljudi u sali, nema kvoruma i mora da se utvrdi kvorum.

Dobio sam reč po Poslovniku. Ovde tehnika pokazuje da vi kvoruma nemate, a možete da izbrojite i 280 da vas je u sali. Možda ste brojali novinare, obezbeđenje, sekretarice, stručnu službu ministarstava, sve ste mogli da izbrojite.
Kvoruma nemate i vaša podvala da svaki put ministar poslednji govori, jednostavno ne može da prođe. Nemate kvoruma, a vi možete da zasedate bez kvoruma.
(Vojislav Šešelj napušta salu.)

Dame i gospodo, ova vlada je prvo uvela porez od 20% na knjige. I ovako su izdavači propadali. (Glas iz sale: Nije tačno.)
Izbacite ovu službenicu koja mi dobacuje. Poslanici imaju pravo da mi dobacuju, a ona ne može. (Gorica Mojović: Ja sam rekla da nije tačno.)
Gorica Mojović, ideološki sekretar Saveza komunista Beograda, za kulturu. Sad je sve jasno.
Dame i gospodo, uveden je porez na knjige od 20%. Oporezuju se sada i knjige Ive Andrića, Miloša Crnjanskog, Borislava Pekića, Dobrice Ćosića, Dragoslava Mihajlovića, Antonija Isakovića, itd. Dodatno se uvodi poreska stavka od 20% na autorska prava i prava industrijske svojine. Kakav je slučaj bio ranije, u komunističkom sistemu? Prvo, izdavačka delatnost je bila potpuno oslobođena poreza. Onda je u Titovo vreme uveden porez na šund, pa se administriralo u sferi kulture, ali na dosta liberalan način. Postojao je Republički komitet za kulturu, kome se podnosio po jedan primerak objavljene knjige i on je onako, pro forme, svima izdavao rešenje da se oslobađa od poreza, osim ako je to bila notorna pornografija ili nešto slično pornografiji. Šundu je podlegala isključivo pornografija, i to ne pisana nego samo pornografija u fotografijama.
Sada ste oporezovali sve knjige. Umesto da autorska prava podvedete bar pod istu stavku, pod kojom se oporezuju redovne zarade iz radnog odnosa, a to je 14%, ili smanjite u odnosu na taj porez, jer je vrlo mali procenat populacije u stanju da se bavi intelektualnim stvaralaštvom, bilo da je reč o naučnicima, književnicima, inovatorima, izumiteljima patenata i drugim ljudima čija su intelektualna prava zaštićena. Jednostavno, ovde pokušavate da suzbijete svaku želju i motivaciju iz materijalnih razloga da se ljudi bave ovom vrstom stvaralaštva. Naravno, vi ne možete suzbiti u celini stvaralaštvo, jer postoje ljudi koji su u stanju i da gladujući stvaraju. Ali, pogoršavate opšte uslove intelektualnog stvaralaštva, a za to se niste zalagali u predizbornoj kampanji. I to je protivno i onom vašem programu sa kojim ste izašli pred narod obećavajući mu zlatna brda i dolove.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je još bolji predlog, da se porez na autorska prava i prava koja proističu iz srodnih prava, oporezuju samo sa 5%. Malopre je Gorica Mojović ovde iznela neke nebuloze koje nemaju veze sa istinom. Prvo, ona je bila svemoćni ideolog SK Beograda, kada je meni 7 knjiga sudski zabranjeno, tako što su samo oni nazvali javnog tužioca iz Gradskog komiteta i rekli zabranjuj. (Iz sale: Zbog šunda.) Kao šund, jeste. Sve ono što je protiv vas to je šund, ali će vam taj šund doći glave u političkom smislu, ne daj Bože u onom drugom, da se ne trza Čeda odmah.
Dalje, ovde Gorica Mojović govori da će Ministarstvo nauke ili Ministarstvo kulture da formira stručnu komisiju. Ne, ovde je predviđeno da to radi Ministarstvo finansija. Drugo, vi ste onda vrhovni cenzori koji će da odlučuju šta je nauka, šta je kultura, šta je šund, šta je kič. Ko ste vi da o tome odlučujete? Koji će vam biti kriterijumi? Isključivo ideološki. Malopre je ovde Gorica Mojović javno saopštila da će imati samo ideološke kriterije. Šta izdaje SRS? Izdaje novine "Velika Srbija", to žurite da oporezujete. Malo ste se prešli, jer se Velika Srbija deli besplatno građanima. Znači, nećete imati šta da oporezujete. Dalje, molim? DOS nas dotira. Dalje, SRS izdaje naučni časopis koji vama smeta, a to je "Srpska slobodarska misao", jer smo raskrinkali kakvim se sve kriminalom bavite. Ali i taj se časopis deli besplatno, hvala Bogu, pa ni tu nećete imati šta da oporezujete. Ovde ste otkrili vaše motive. Oporezovaćete i ugušićete sve što vam nije po volji, a svi će izdavači i knjižari i svi drugi intelektualni stvaraoci u svakom trenutku biti u vašim šakama, jer će strepeti da vam se ne zamere. Čim vam se zamere, njihovo intelektualno delo će biti predmet oporezivanja. To je suština vaše zamisli, vaše koncepcije delovanja u naučnoj i kulturnoj sferi, u ukupnoj sferi intelektualnog stvaralaštva. To je naučila Gorica Mojović u SK, kada je žarila i palila srpskom intelektualnom i kulturnom scenom, a pogotovo u Beogradu. Ona sada to nastavlja i kroz DOS. To je politika celokupnog DOS-a. Očigledno, da nije tako, vi ne biste izašli sa ovakvim zakonskim predlogom.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman doktora Deretića je dobar i treba ga prihvatiti, a ja mogu da budem svedok da je istina ovo što je gospodin Deretić govorio, da je već počelo uklanjanje određenih nepodobnih knjiga iz beogradskih knjižara. Sve ono što je protiv mondijalizma, što je protiv NATO pakta i što je posvećeno srpskoj nacionalnoj svesti, istoriji, ponosu i dostojanstvu, nepodobno je za DOS-ovsku vlast.
Postoje naučnici koji se posvete i celog života rade jedno veliko naučno delo, poput Vujaklije, čiji je rečnik stranih izraza i pojmova neprevaziđen, poput Vladimira Dvornikovića koji je napisao nekoliko knjiga, ali mu je jedna fundamentalna - Karakterologija Jugoslovena. Onaj ko celog života piše jedno fundamentalno delo dolazi u situaciju da mu vi priznajete da je to samo pet godina radio, što je sasvim promašeno. Kada ste spali na to da otimate od intelektualnih stvaralaca da biste popunili budžet, onda je narodu jasno u kakvoj je situaciji zemlja, jer da smo hteli da otimamo poput vas, mogli smo i ranije da otimamo. Svaka vlast otima, ali nismo ni blizu toliko koliko se vi spremate da otmete.
Što se tiče Gorice Mojović, što joj smeta "Velika Srbija", "Velika Srbija" štampa i naučna dela. Štampala je kao specijalno izdanje knjigu Vladimira Putina, knjigu Batrića Jovanovića "Crnogorci o sebi", (besplatno je deljeno), specijalno izdanje o naučnom delu profesora Laze Kostića, specijalno izdanje o istorijskoj ulozi potpukovnika Veselina Misite itd., čitav niz specijalnih izdanja. Među njima je i Protokol Sionskih mudraca, pošto tu knjigu stalno neko napada, a niko ne može da je pročita, pa bar u 5.000 primeraka da je intelektualci pročitaju, da vide šta se napada i zbog čega se napada.
Prema tome, malo ste se prevarili u vašim ocenama. Vi možete opet da kažete da je ovo šund, ali ćete time pokazati da je vaša intelektualna svest šund. To je pravi šund. Vama je šund sve što je ideološki nepodobno, a ne ono što je bezvredno, i u tome se razlikujemo.
Što se tiče Demokratske stranke, vi ste štampali stranačke novine. Ta se novina zvala "Demokratija", a ostali ste dužni Štampariji ABC - Glas, 30 miliona dinara 1997. godine. Taj dug još nije plaćen i dostigao je negde do 200 miliona. U više navrata, "Glas javnosti" je o tome pisao i prozivao Đinđića. Nikada Srpska radikalna stranka nije ostala dužna za štampanje "Velike Srbije", "Srpske slobodarske misli" i ostalih knjiga u svom izdanju. Vi ostanete dužni, pa promenite firmu, pa nije više izdavač Demokratska stranka ...

Pa, kad i "Vreme" upadne u dugove, onda ugasite novine. Vi mislite da ste ugasili firmu, da ste ugasili novine, da ste ugasili dug. Ne, dug je ostao.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman je dobar, jer, ako bude prihvaćen, štiti vlasnike poslovnog prostora koji izdaju svoj poslovni prostor, priznajući im veći procenat troškova. To su uglavnom troškovi održavanja. Ako je reč o novom poslovnom prostoru, on je obično van centra grada, uz neke izuzetke. Taj poslovni prostor se teško izdaje, a i kada se izda, teško se naplaćuje. Onaj ko mesecima ne stigne da naplati izdavanje poslovnog prostora, u situaciji je da treba da plati porez državi, a nju ne interesuje da li je njemu zakupac platio ili nije, nikakav to izgovor ne može biti pred državom.
Kada je reč o poslovnom prostoru u centru grada, onda je to već dotrajali poslovni ppostor za čije održavanje ide mnogo više novca i obično se pravi sporazum između vlasnika i zakupca, da se smanji cena zakupnine da bi i zakupac nešto ulagao u taj poslovni prostor. Ovde je vlasnik u situaciji da mnogo veća sredstva izdaje za održavanje, nego što je to prosečno.
Što se tiče Gorice Mojović, ako je falsifikat napravljen, onda je trebalo da neko bude u zatvoru, jer falsifikat po tadašnjih 30 miliona dinara, a sadašnjih možda 200 miliona, nije nešto što bi smelo da prođe nekažnjeno. Nekoliko godina račun Demokratske stranke je bio blokiran i Demokratska stranka je poslovala preko nekog divljeg računa, ili potpuno bez računa. Sada, ako su digli blokadu, možda su ucenili vlasnika Štamparije ABC - Glas, ili je utvrđen njegov falsifikat, ali još niko nije u zatvoru zbog tog velikog, groznog falsifikata.
Što se tiče Srpske radikalne stranke mi sve finansiramo svojim sredstvima. Kako ih ostvarimo? Od članarine, od sponzora. Od kojih sponzora - šta vas briga. To nam je poslovna tajna. Ali, poreski organi to mogu da nađu preko našeg računa. Zna se tačno koliki je priliv para na račun, zna se koliki je odliv sa računa. Ako nema nikakvog kriminala ne smete da kažete ko su nam sponzori. Ako kažete, vi ćete krivično odgovarati. (Glasovi: Kolika je članarina.) Članarina je 30 dinara godišnje i redovno se plaća. Znači, što bi vi rekli, to je transparentno, a vi biste sada spisak sponzora, pa da ih ucenjujete, da ih pridavite. Hteli biste vi mene u ludnicu da strpate, a Srpsku radikalnu stranku da onemogućite da posluje.
Vi ste juče u saopštenju Demokratske stranke tražili da idem u zatvor ili u ludnicu. Mnogo vam je bolja ludnica, jer se tamo odlazi na neodređeno vreme. Kada se ode u zatvor, bojite se - svakog časa bih mogao izaći. E, to je politika celog DOS-a, a posebno Demokratske stranke.
Ono što je Gorica Mojović radila kao sekretar Ideološke komisije Gradskog komiteta SK, ona to isto sada radi unutar DOS-a.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj bi amandman trebalo prihvatiti, jer oni koji daju u zakup opremu (reč je uglavnom o mašinama) ili transportna sredstva (reč je uglavnom o kamionima) raspolažu starom i često zastarelom opremom, starim, već uveliko rashodovanim mašinama, a retki su oni koji imaju nove kamione.
Takva je situacija u našoj privredi. Pođimo od poljoprivrednih mašina. O tome je bilo reči, čak su i neki DOS-ovski ministri o tome govorili, ali sada, kada treba dati veća oslobađanja od poreza za iznajmljivanje tih mašina, oni ćute. Sada je trenutak da se pokažu.
Ako onaj ko ima kombajn npr, taj kombajn iznajmljuje, ili bilo koju drugu poljoprivrednu mašinu, ili mašinu za neki proizvodni pogon, ima samo 20% oslobađanja na porez. On sa tih 20% ne može da postigne mnogo u održavanju te mašine, a kada mašinu izdaje u zakup ona se mnogo brže rashoduje, nego kada je sam koristi. Jer, tuđa ruka nikada ne upravlja ni kamionom, ni mašinom, kao što upravlja ruka vlasnika.
Ovo namerno pojednostavljujem, da bi ste i vi, i cela javnost, znali o čemu se radi u ovoj zakonskoj odredbi i zbog čega je naše zalaganje da oslobađanje bude 35%, a ne samo 20%, koliko ministar predlaže.

Dame i gospodo narodni poslanici, važno bi bilo da se prihvati amandman narodnog poslanika Stevana Kesejića. Zašto? Zato što je član 130. Predloga zakona o porezu na dohodak građana, u suprotnosti sa saveznim Zakonom o izvršnom postupku. To znaju advokati, ako među vama ima advokata. Batić je naročito uspešan advokat od kada je postao ministar pravde, a ranije nije bio.
Po Zakonu o izvršnom postupku zabranjeno je noćno naplaćivanje dugova. Dakle, i kad sud dosudi da se vrši prinudna naplata, zabranjeno je da se to vrši noću. Mora se vršiti u radnom vremenu. Ovo je nešto blaže od sudske naplate. Ono što vrši izvršna vlast uvek je sekundarno u odnosu na ono što vrši sudska vlast. To bi trebalo vi iz ministarstva, ako ste pravnici, da znate. Ja znam zašto ne zna Đelić ili zašto ne zna Dejan Popović, a on ništa ne zna. Pretpostavljam da ste vi pravnik i da bi trebalo to da znate, pa sugerišite vašem ministru da na vreme prihvati ovaj amandman. Znam da ste vi svesno ukinuli Ustavni sud Republike Srbije, ali ovaj će zakon pasti na Saveznom ustavnom sudu, ako ostane ova odredba, jer nije u saglasnosti sa odgovarajućim saveznim zakonom koji se tiče izvršnog postupka. Ovde se i pravila izvršnog postupka primenjuju shodno odredbama saveznog Zakona o izvršnom postupku, jer ovaj zakon detaljno i ne ulazi u proces izvršenja.
Šta znači da se ovolika prava daju, kako ovde stoji, nadležnom poreskom organu? Taj poreski organ procenjuje da postoji opasnost od odlaganja naplate, i on donosi zaključak da se to vrši noću. Naravno, reč je o privatnim stanovima i kućama. Ovde nije reč o pravnim licima, jer pravnim licima je i nemoguće vršiti naplatu noću.
Ako u pravnom licu nema nikog ko je zaposlen, osim možda noćnog čuvara, a mnogo pravnih lica nema ni noćnog čuvara. Oni posle radnog vremena zaključaju vrata i poreski organ bi onda morao da provaljuje. Provaljivanje opet nije dozvoljeno, bez dozvole suda, nije dozvoljeno da poreski organ uđe u objekat u kome ne postoji vlasnik, ukoliko nije pokušao prvo da obavesti vlasnika, pa da uđe kada je vlasnik u objektu itd. Što se tiče Čovića, on to radi sa automatskim puškama, a tako se radi i na državnoj televiziji. Mlađan Dinkić je automatskim puškama u Narodnu banku, kao i onaj vaš Zabunović, on je zabunom upao u Saveznu upravu carina.

Znate, to traže poslanici DOS-a gospodine predsedniče. Nisam mislio da više pominjem Čovića, ali prosto poslanici DOS-a žele da Čović bude na tapetu. Evo, ispuniću vam želju, podnećemo zahtev da se i Čoviću izglasa nepoverenje, pa ćemo celi jedan dan o njemu da pričamo, ako toliko želite. Ovo je veoma ozbiljna stvar. Zakon će vam pasti, pošto ovde nema ministra, on nema pojma o tome i ne čudi me što nema pojma. Ministre, dođite, veoma je važno, a neka vam kaže i advokat Mamula da sam potpuno u pravu, zakon će vam pasti na Saveznom ustavnom sudu, ukoliko ne prihvatite ovaj amandman. Mi smo dobronamerni,  ne želimo da se vaša Vlada i vaša skupštinska većina bruka na Saveznom ustavnom sudu. Na vreme vas upozoravamo i tražimo da to ispravite, da vam zakon ne bi padao.

Dame i gospodo narodni poslanici, u raspolaganju stanovima fonda solidarnosti, bilo je poprilično zloupotreba. Svaku zloupotrebu treba pojedinačno žigosati, a kada se kaže da je bilo stranaka koje su tim stanovima nezakonito raspolagale, onda treba tačno reći koje su i ko je dobio taj stan. Sve ostalo vas čini krajnje neozbiljnim. Drugo, kada je reč o državnim stanovima, zašto ne podnesete ovde novi zakon, da država više nema pravo da daje te stanove i da se zna - od ovog momenta ne može da dobije stan ni ministar, ni bilo koji drugi državni funkcioner. Onda bi to bilo pošteno. Vi stalno potežete stanove koji su dobijeni u skladu sa zakonom. E sad, naravno da će uvek ministar imati prednost u odnosu na sekretaricu ili spremačicu. Ne znam gde je to moguće, da neko ko je niže kvalifikacije i na nekom sporednijem radnom mestu, može čak i godinama radnog staža da prestigne onoga ko je na najvišem mestu.
Nemojte više sa tim da se zamajavamo. Ovde je reč o 7 poreskih zakona, a jedinstvena je rasprava. Nemamo mnogo vremena za zamajavanje. Ako vi otvorite i sporedne teme, ja jedva čekam. Znate, uvek sam voljan da se u to upustim, šta god da pokrenete. Ja ću pokušati o svakom zakonu da iznesem po jednu-dve primedbe, pošto nemam vremena za dužu elaboraciju.
Prvi je zakon o porezu na dobit preduzeća. U sedmom delu u članu 51. govorite o otklanjanju dvostrukog oporezivanja. Pitanje dvostrukog oporezivanja je stvar međudržavnih ugovora. Mi smo već u Saveznoj skupštini u više slučajeva imali ratifikaciju međudržavnih sporazuma u izbegavanju dvostrukog oporezivanja. Zašto se onda vi time bavite? I po Ustavu i po svim saveznim zakonima, ako se plati porez u Srbiji, ne plaća se u Crnoj Gori i obratno. Vaša norma je suvišna.
Treće, tamo gde ne postoji međudržavni sporazum, moguće je da naša firma ili fizičko lice ostvari veliki profit u inostranstvu, tamo gde se uopšte ne plaća porez. Ima emirata u kojima nema poreza. Neću da nabrajam, da ne bih možda negde i grešku napravio, ali najmanje dva emirata ne naplaćuju poreze, a to bi vi, gospodine Đeliću, trebalo da znate. Država Vanuatu, čiji je glavni grad Vanuatu nema nikakve poreze. Ima svega 10 hiljada stanovnika i prava je meka za razne poslovne poduhvate. Sada se postavlja pitanje, šta je nama cilj? Da neko ko tamo ostvari profit unese pare ovde u zemlju, ili da ga mi odvratimo od unošenja para, mora ovde da plati porez za ono što je tamo zaradio. To je glupo sa aspekta državnih interesa.
Naravno, ima i onih koji su ovde stekli ogromni kapital i izneli napolje nelegalno, a sada bi oni mogli da unesu ovde. Znate, vi treba da istražite kako su oni nelegalno to izneli, pa da kaznite iznošenje, a ne da kažnjavate unošenje, a nemate dokaza o nelegalnom iznošenju. To je problem. Vi spremate izgleda neki ozbiljan zakon, ako bude baš onako ozbiljno spremljen, kako je najavljen. A ko je uzimao po zvaničnom kursu od NBJ, u vreme kada je na crnom tržištu kurs bio više puta veći, nekoliko puta veći, to je u redu. Nemojte ovde da sprečite kada se nekome posreći, pa u Abu Dabiju ili nekom drugom emiratu ostvari veliki profit, hoće da ga donese ovde, a vi kažete - nisi tamo platio porez, nemaš dokaza da si tamo platio porez, sada moraš ovde. To vam znači ovaj član, a možda niste to mislili, ali vas je možda Dejan Popović na to navukao. Ne slušajte Dejana Popovića.
Dalje, ovde predviđate i oštrije oporezivanje prihoda koje druga pravna lica ili dobitne organizacije ostvaruju na tržištu. Na koga je ovo usmereno? Možda na političke partije. Šta politička partija može da ostvari na tržištu, kada prodaje svoj propagandni materijal ili, Udruženje boraca oslobodilačkih ratova, ratnih vojnih invalida itd. Sve su to neprofitne organizacije, ali se dodatno finansiraju tako što proizvedu priveske, značke, kokarde i slične stvari. To prodaju na tržištu, dodatno se finansiraju, a vi biste i to da oporezujete. E sad, šta je suština ovih vaših poreskih zakona. Mene je bio glas u prošloj Vladi da, snalazeći se kako znam i umem, pronađem način da država dođe do dodatnih para, a državne obaveze su goleme - i za socijalna davanja, penzije, za ovo za ono. Ja sam se tako domišljao, pa smislio taksu na mobilni telefon, pa sam smislio taksu na oružje i još nekoliko sitnica. Nije to onda izgledalo kao sitnica. Sada prema ovom vašem, ono izgleda kao sitnica. Svi ste me vi napadali zbog toga. Međutim, sada vi to sve zadržavate, uvodite dvostruke iznose i pravite jednu gadnu grešku. Ne možete vi ovo nazvati porezom. To mogu biti samo takse.
Razmišljali smo mi o tome, ali mi kao pravnici, stručnjaci, znamo šta radimo, pa smo uveli taksu na mobilni telefon, taksu na oružje, kao i na još nekoliko sitnica. Nije mogao da bude zakon. Zašto? Zato što je u koliziji sa saveznim zakonom po osnovama poreskog sistema. Tamo stoji da se mogu naplaćivati porez na promet, porez na dobit, porez na dohodak, porez na imovinu, a podrazumevaju se i nekretnine, i porez na prihod od međunarodnog saobraćaja. To su jedini porezi koji se mogu naplaćivati. Ne može porez na mobilni telefon i ne može porez na automobil. Vi ste sada uveli poreze na sve automobile. To nikada do sada nije bilo. Porez na automobil može da se plaća samo kao porez na promet, kada se kupuje novo vozilo i kada se preprodaje vozilo.
Prilikom nove registracije, novog vlasnika, tada se plaća porez. Vi sada predviđate da se porez na automobile plaća svake godine. Ja bih čak mogao i prihvatiti kada bi moglo po saveznom zakonu, a kada biste vi to ograničili: pa - iznad 2000 kubika, pa onda do određenih godina starosti automobila, tri, četiri, pet godina itd. Ima mnogo siromašnih ljudi koji čak voze i mercedese, ali stare po 20 godina. Ovi koji sada kupuju nove mercedese, oni se izlažu ogromnom riziku, jer zahvaljujući nekim vašim sudijama, poput Vojkana Simića i sličnih kriminalaca, kupuju bofl robu, falš proizvode. Tu će tek da pretrpe ogromnu štetu. Vi ovde predviđate kod oporezivanja imovine nešto što takođe može imati strašne posledice. Vi hoćete sada i seoske kuće da podvrgnete mnogo rigoroznijem oporezivanju. Znate, veliki broj ljudi naše zemlje radi u inostranstvu. Idu iz siromašnog sela u Nemačku, tamo žive 20-30 godina i da se pokažu u svom rodnom, siromašnom selu, podignu ogromnu kuću u kojoj niko ne živi. Pa se takmiče komšije ko će lepšu kuću da podigne, da pokažu svoj uspeh. Sada, do čega vi dovodite? Naravno da je to neracionalno što oni rade, ali raspolažu svojim parama. Ne možemo mi to njima da zabranimo. Niko ne živi u toj kući, a sada ćete da im udarite velike poreze, jer su kuće ogromne i predstavljaju pravo bogatstvo.
Nemojte vi da ih terate šta će da rade sa svojim parama, svoje pare mogu i da spale na lomači. Zašto da prave farme ako neće. Od ovoga imamo koristi što prave kuće. Ovde angažuju radnu snagu, ovde troše građevinski materijal, potpomažu našu industriju, našu privredu itd. Svaki njihov dinar ovde uložen, pa makar i u najbesmisleniju stvar, za nas je koristan. Vi sada od toga njih odvraćate. Zašto ih odvraćate? Oporezujte vile na Dedinju kako god želite, to ću vam sve podržati. Naravno, ne baš one sirotinjske kućerke još od pre drugog svetskog rata. I na Dedinju ima sirotinje, ima i tamo nekih kućica, gde nema još ni kanalizacije sređene. Ove novokomponovane bogataše ili ove koji su dobili vile od države, oporezujte maksimalno, sve ćemo podržati.
Nemojte ovde da pravite neke gluposti koje nam se gadno mogu osvetiti. Nemojte da donosite zakone koji su u koliziji sa saveznim zakonom, jer će vam to sigurno propasti. Pašće na Saveznom ustavnom sudu, ako uopšte imamo Savezni ustavni sud. Međutim, sudeći po nekim ranijim presudama, i tamo ima svašta. Tamo bi trebalo da se hapsi mnogo sudija, možda svi.
Što se tiče ovoga što radite oko lokalne samouprave, pravite jedan promašaj. Zbog toga što je bilo zloupotreba stanova fonda solidarnosti, vi ukidate Fond solidarnosti. Zato što je neko bolestan, vi ga ubijate, umesto da ga lečite. Ako ne trebaju stanovi iz fonda solidarnosti, onda da se kaže da ne trebaju.
Vi sada propisujete novi prihod opštinama, 3,5% od ukupnog prihoda fonda zarada i vi preporučujete opštinama da to ide za rešavanje stambenih pitanja. Tako stoji u Zakonu, možda ste se vi predomislili, ali dok to stigne do mene što ste se vi predomislili, prođe mnogo vremena. Možda je bilo amandmana, ali razgovaraćemo posebno o amandmanima. Vi u Zakonu preporučujete opštinama da to ide za stambene potrebe. To je strašna greška i to znam iz iskustva. Treba da bude cilj svake lokalne samouprave da što pre likvidira stambeni fond tako što će podstaći otkup preostalih stanova, jer tamo gde državna birokratija deli stanove tamo su najveće pronevere po tom pitanju i tamo neće dobiti stan onaj kome je najpotrebniji, nego će se stanovi dodeljivati po lokalnoj birokratiji.
Tražim da se ukine taj zakon, pa da ne dobijaju republički funkcioneri stanove. Taj zakon postoji i vi još niste predložili da se on ukine. Vi sada napadate nešto što je urađeno po zakonu. Je li vila na Dedinju? Nije. Je li protivzakonito dodeljen stan? Nije. Jedan od tih većih stanova dobijen je prebijanjem potraživanja, a drugi je ostavila udovica Marka Ristića. Nije otkupila stan, stan je ostao Vladi i raspoređen je. Svi ostali su bili do 140 kvadrata. Nemojte da potencirate te stvari, kada ne znate ni šta govorite.

Čedomir Jovanović opet ovde iznosi mnoge neistine. Svim borcima ratova od 1991. godine regulisan je borački status. Tačno je da su oni 1991. i 1992. godine pozivani formalno na vojne vežbe, ali naknadno je status regulisan saveznim zakonom. Treba znati, gospodine Jovanoviću, a ne raditi ono bezobrazno.  Taj zakon je tek iz drugog pokušaja usvojen, jer smo na prvu verziju imali ogromne primedbe. Osnovni problem boraca, odnosno ratnih invalida su niske invalidnine. To je osnovni problem.
Drugo, što se tiče para iz Narodne banke Jugoslavije, deviza - dok smo mi bili u vlasti te devize su korišćene za nabavku nafte, "Jugopetrol" i "Beopetrol" i za nabavku lekova. Samo jednom se desilo da je jedna firma dobila milion maraka. To je Kompanija "Politika", uz ogromno protivljenje srpskih radikala. Javno smo o tome govorili. Za tih šest meseci, koliko su srpski radikali bili u Saveznoj vladi, samo Kompanija "Politika" je dobila jednom milion maraka po kursu, uz naše žestoko protivljenje. To možete da nađete u zapisnicima Savezne vlade, a javno smo o tome govorili i sve što kažemo dokumentujemo, jer sve to beležimo. To je što se tiče ovoga.
Što se tiče stanova, zakon o stanovima odvajkada važi, od rata na ovamo, možda i pre Drugog svetskog rata. Taj zakon još nije radikalno promenjen. Država svojim funkcionerima i svojim činovnicima može da daje stanove. Može i sada, ali pogledajte - možda još vi niste stigli vašim ministrima da date - u čijim stanovima žive Koštunica i Đinđić? Od oca im ostalo. Ko je njihovim očevima davao stan? Koštunici je otac bio sudija, a Đinđiću je bio komunistički pukovnik i tada je država davala stanove i to velike stanove u centru Beograda. Odakle im onda ti stanovi? Nisu oni rođeni, ni jedan, ni drugi u Beogradu. Jedan u Bosanskom Šamcu, drugi u Tuzli. Nisu oni u Beogradu od nekoga nasledili stan, osim od oca koji je mogao da dobije od države.
Ako postavljate pitanje kome je država davala stanove, da se uzme od 1945. godine pa na ovamo ko je sve dobijao stanove. Ja to mogu sa punim pravom da govorim, jer od države nikada nikakav stan nisam dobio. Postoji zakon koji to još uvek omogućava. U ovim slučajevima kada je reč o srpskim radikalima, jedan stan je nasleđen i morao je biti dodeljen. Šta je moglo sa njim da se radi ako je u društvenoj svojini? Nije Vlada mogla da ga proda. Ne može stan u društvenoj svojini da se proda.
Dalje, drugi stan je dobijen kompenzacijom. Ostali koji su dobili stanove dobili su do 115 kvadrata.
Vi ste juče rekli za Aleksandra Vučića da je dobio 180 kvadrata. Neko od DOS-ovskih poslanika je to rekao, nije bitno koji. Batić je rekao za 180 kvadrata.