Ovde treba da se jasno formuliše koji se akt donosi. Da li je odluka? Mora da stoji - odluka o prihvatanju polaznih osnova, rezolucija o prihvatanju polaznih osnova, deklaracija o prihvatanju. Ako je završni račun - završni račun; ako je prostorni plan - prostorni plan; ali, mora jedna od ovih formulacija da bude sadržana. Bez jedne od ovih formulacija nikakav se akt ne može doneti, pa vam ja predlažem da lepo ovo vratite predlagaču, Vladi Srbije, da preformuliše naslov. Je lÄ vam Solana predlagač? Ko vam je predlagač? Ne znam još, nisam u toku. Ja sam u toku naslova, došao sam do naslova i ja vam sada osporavam naslov, jer nije u skladu sa Poslovnikom. Vi prvo taj naslov dovedite u sklad sa Poslovnikom, pa ćemo videti ima li šta da se osporava, ali ovo vam je jasno do kraja. Mora jedna od ovih formulacija da bude u naslovu akta koji želite da donesete i koji ste uvrstili u dnevni red.

Dame i gospodo narodni poslanici, inicijativa za promenu ustava je, u principu, legalan pravni akt. Svako tu inicijativu može podneti, i političke partije, i državni funkcioneri i obični građani. Međutim, sama promena mora da se vrši na unapred ustavom propisan način. Postojeći ustav SRJ imao je izvesne falinke u načinu donošenja, ali taj ustav je naknadno stekao puni legitimitet i legalitet. Na taj ustav se zakleo i Vojislav Koštunica, kao predsednik savezne države i Miroljub Labus, kao potpredsednik Savezne vlade. Vi ste se zakleli da ćete čuvati taj ustav i da ćete dozvoliti njegovu promenu samo na onaj način na koji to ustav propisuje. Umesto toga, vi rušite taj Ustav, vi razarate državu. Ovo je akt o razaranju države.
Ovo niste nazvali ni odlukom, ni rezolucijom, ni deklaracijom. Ne zna se šta je. Savezni ustav propisuje, u pogledu izmena taksativno nabrojanih članova, da je potrebna i saglasnost narodnih skupština federalnih jedinica. Da ste vi napravili konkretne amandmane ili celovit tekst i da ste rekli - na osnovu člana tog i tog Ustava SRJ, podnosimo inicijativu za donošenje novog ustava, to bi bilo legalno, to bi sa pravnog aspekta bilo moguće, čak i poželjno. Što da se ne otvori rasprava, pa se ide na Ustavnu komisiju Savezne skupštine, pa prvo raspravlja Ustavna komisija, pa se onda celokupna Ustavom propisana procedura obavlja, pa se daje i saglasnost narodnih skupština. Međutim, ovim aktom vi to sve gazite ako vi za ovo budete ovde imali prostu većinu, jer po Poslovniku ovo se usvaja prostom većinom.
Ovde se daje saglasnost samo na pojedine članove saveznog Ustava koji se menjaju i taksativno su nabrojani u Ustavu. To je pet, šest članova. Vi na ovaj način obavezujete ljude koji će raditi na ustavnim amandmanima kakav stav moraju da zauzmu. Ovo im je okvir van koga ne mogu. Pa, kako vi možete unapred planirati ustavni akt za koji je potrebna dvotrećinska većina jednim kvazipravnim aktom za koji je dovoljna prosta većina? To ne može, to u pravu ne može.
Naravno, tamo gde ne postoji pravni poredak, tamo gde je Zoran Đinđić ukinuo Ustavni sud, ne mora ništa. Što ste onda išli na Skupštinu? Što sebe blamirate izlaskom pred Narodnu skupštinu, kada ste to mogli bez Skupštine da završite? Ovo je sve automatskim puškama moglo da se završi. Što ste onda išli pred parlament? Što glumite poštovanje principa pravnog poretka, ako ih zaista ne poštujete? Čemu ta gluma? Ona nema svrhe.
Dalje, govorite o sporazumu o principima. Čiji je to sporazum? Ko je Ustavom predviđeni organ za sklapanje takvih eventualnih sporazuma? Postoje određeni državni organi koji su nadležni za sklapanje međunarodnih sporazuma, čak i saveza. Zna se tačno ko to radi: Ministarstvo inostranih poslova, Savezna vlada, Savezna skupština, aktom o ratifikaciji. Vi i to izbegavate.
Vi ste čak i predsednika Savezne vlade zaobišli, jer on personalno ne odgovara jednom od učesnika - Milu Đukanoviću. Vi ste i tu asimetrično postupili. Znate, mogu se složiti sa vama da je Milan Milutinović falsifikovanjem izbornih rezultata postao predsednik. Ali, to isto je uradio i Đukanović. U metodu falsifikovanja velikih razlika nije bilo. I jedan i drugi su falsifikovali, odnosno njihove partije. Ja to nikada nisam priznao. Vi treba da se podsetite kako su poslanici SRS reagovali kad je došao Milan Milutinović da polaže zakletvu - veoma burno.
Ali, da nastavim ono što je ovde najvažnije da se saopšti. To je već jedan nelegalan postupak. Mogli su se sastati Đoka, Pera, Marko, Janko i usaglasiti svoje stavove. Mogli su se sastati Koštunica, Labus, Đukanović i ko je još tu bio, i Đinđić naknadno, kažu da nije bio u početku, nije znao o čemu se radi, pa su ga naknadno pozvali. Vi ste mogli da se sastanete da vaše lične političke stavove usaglasite, čak i da to stavite na papir i to je sve. To niste mogli da pretočite u dokument o kome će se izjašnjavati Narodna skupština na legalan način.
Mogli ste da formulišete odmah tekst novog ustava. Ko je vas ovlastio da kažete da ova država ubuduće neće imati ustav, nego ustavnu povelju. Ima li u srpskoj tradiciji uopšte akt koji se zove ustavna povelja? Nikada nije postojao. Koliko znam, postoji samo u anglosaksonskoj, odnosno engleskoj ustavotvornoj tradiciji, ali Engleska nema ustav, nikada nije imala ustav u pravom smislu reči. Ima u materijalnom smislu ustav, koji počinje od Magna karte pa nadalje. Zašto bih govorio lepše reči, pa bilo i o pravima.
Nigde, ni u jednoj evropskoj zemlji, to ne postoji. Kada se govori o ustavnoj povelji, ne zna se o čemu je reč. Ako je reč o ustavu, čemu ga sada nazivati poveljom, zašto ne ustavom ako je to u našoj tradiciji. Dvesta godina razvijamo tu ustavnu tradiciju, skoro dvesta godina. Čemu u startu već nešto što nam nikako ne odgovara, što nije u duhu srpske pravne tradicije?
Drugo, po čemu je to najviši pravni akt i po čemu je ovo državna zajednica? Šta je to državna zajednica? Zašto to niste pokušali da objasnite? Državna zajednica, zajednica država. To samo po sebi ništa ne govori. Da li je to međunarodna organizacija? Definicija u pravnoj teoriji je tu sasvim jasna. Da li je ovo što se sada pravi međunarodna organizacija? Da bi to bila međunarodna organizacija, moraju Srbija i Crna Gora prethodno proglasiti nezavisnost, pa tek onda ovo praviti. Vi hoćete da transformišete već postojeću državu u nedržavu. Jer, ovo što nudite nije država; ovako nešto nikada na svetu i nigde nije postojalo. Ne može da postoji.
Šta želite ovim da postignete? Jasno je svima, režim u Crnoj Gori je otvoreno separatistički. Režim u Srbiji je prikriveno separatistički. I jedan i drugi žele nestanak SRJ. Kada bi danas Milo Đukanović proglasio otcepljenje Crne Gore, verovatno bi u Crnoj Gori
izbio građanski rat. I Evropska unija i Amerika su svesne te opasnosti i žele na odložen način da obezbede nezavisnost Crne Gore. Za Srbiju je to još tri godine velikog mučenja.
Većinsko stanovništvo Srbije i Crne Gore su Srbi. Čemu Srbima uopšte federalna država, a kamoli konfederalna, pa kamoli nešto što nije ni konfederalna, ako su jedan narod. Kako bi ovo moglo u praksi da funkcioniše? Nikako. Pa i da Solana dolazi dva puta nedeljno, jedino tako, i da vam zavrće ruke. Da li nama treba takva država koja ne može bez tutorstva stranih sila da postoji, da opstaje?
(Predsednik: Vreme.)
Nastavljam sledećih deset minuta. Niko ne želi takvu državu. Niko ne želi. To nije država u pravom smislu reči. Dalje, vi neprekidno govorite o jednoj stolici u UN. Hajde da raspravljamo, da li je to tvrda stolica, meka stolica, da li je sveta stolica, kakva je to stolica. Po čemu je to važno? Ni po čemu nije važno da li će biti jedna stolica ili dve stolice. Ako mi nemamo realnu jedinstvenu državu, onda uopšte nije bitno što će jedna stolica biti u UN. To je samo problem.
Šest meseci jedan zasedne, pa šest meseci drugi; nema personalnog kontinuiteta. Može doći do dvojstva političkih opcija koje se zastupaju na toj stolici, pa neko želi tvrdu stolicu, neko želi meku stolicu, neko onakvu, a neko ovakvu. To niko živ ne može da koordiniše.
Dalje, govorite ovde o pozitivnoj diskriminaciji. O pozitivnoj diskriminaciji mogu da govore neuki političari, a pravnici ne mogu. Svaka je diskriminacija u istom trenutku i pozitivna i negativna. Onaj ko je diskriminisan, za njega je negativna, a onaj koji je povlašćen, za njega je pozitivna. I aparthejd je za nekoga bio pozitivna diskriminacija, za one koji su uživali u toj najcrnjoj policiti aparthejda, a oni su to smatrali pozitivnim, jer njih milion, dva, tri eksploatišu 20 miliona drugih.
Ne može diskriminacija biti pozitivna. Ona je uvek negativna, neprihvatljiva. Čemu onda diskriminacija Srbijanaca u odnosu na Crnogorce, da li 600.000 građana Crne Gore zaista vredi kao 10,5 miliona građana Srbije. Kažite to, da jedan građanin Crne Gore vredi kao 17 građana Srbije. To nikada ne mogu da prihvatim. Ne mogu nikada da prihvatim da jedno ljudsko biće vredi kao 17 drugih ljudskih bića, bez obzira na nacionalnost, bez obzira na veroispovest.
Ovde govorite o savetu ministara i nabrajate pet ministara, ali ne ulazite u nadležnosti. Niko od ovih ministara ne bi imao nikakve nadležnosti, oni bi samo glumili da imaju te nadležnosti, čak ni u spoljnim poslovima; pogotovu ako se ostvari ovo što predviđate kao mogućnost - da se svakih šest meseci rotiraju. Tu državni organi koji bi se nazivali ministarstvima i imali formalne nadležnosti nikakve stvarne nadležnosti ne bi realizovali.
Razbijate vojsku. Ako će regruti iz Srbije služiti u Srbiji, a regruti iz Crne Gore u Crnoj Gori, onda to više nije jedinstvena vojska. Drugo, razbijate princip komandovanja, koji ni u jednoj modernoj armiji ne trpi da tri čoveka u istom trenutku komanduju. Po sadašnjem Ustavu
postoji jedan koji komanduje, a to je predsednik, na osnovu odluka Vrhovnog saveta odbrane. Jedno je odlučivanje, a drugo je komandovanje.
Vi sada trostrukog komandanta uvodite. Ovo ni u Rimskoj imperiji nije moglo da traje duže od šest meseci, godinu dana, godinu i po. Tako je i napravljeno, da ni ovde ne može dugo da traje. Jasno je, zašto onda sa tim da se zamajavamo. Vojskom niko ne može da komanduje, ako komanduju trojica i ako je potreban konsenzus.
Nadam se da neće večito ostati taj Milan Milutinović, možda će Đinđić da ga zadrži još 15 godina, jer njemu najviše odgovara takav kakav je. Razumem njegov politički interes da drži Milana Milutinovića kao svoju produženu ruku, ali to ne može večito da traje.
Za očekivati je da će tri personaliteta da se pojave na ove tri funkcije: savezni predsednik i predsednik vlade u isto vreme - kao jedan, predsednik Srbije - drugi i predsednik Crne Gore - kao treći. U svakoj kriznoj situaciji nema komandovanja vojskom. Jedan kaže - neću, šalio sam se. To se ne zna da li ima rata.
Pre 15 godina nisam verovao da je moguć novi rat na Balkanu. To se ne zna unapred, rat dođe kao istorijska stihija, onda kada ga ljudi najmanje očekuju, kada ga najmanje žele i kada ga se najviše boje, i zatekne ih redovno u najnepovoljnijoj situaciji za vođenje rata. Nikada se rat ne dešava u trenucima prosperiteta, procvata itd, uvek onda kada ga je najteže podneti. Nemojte toliko biti sigurni.
Dalje, ovde se govori o sudu Srbije i Crne Gore, čija će se upravnosudska funkcija vršiti samo u odnosu na upravna akta ministarstava Saveta ministara, i ništa više. Imaće, pored toga, ustavnosudsku funkciju i baviti se ujednačavanjem sudske prakse. To nije dovoljno nadležnosti da bi taj sud uopšte postojao.
Dalje, ovde govorite o izborima, imenovanjima na raznorazne funkcije i onome što je osnovni interes, naravno. Da pogledamo koji je to Đukanovićev interes za ove tri godine. On još ne može da ima crnogorsku vojsku, finansiraće mu je Srbija, a on će je stvarati za ove tri godine. Dalje, on još ne može da finansira diplomatska predstavništva u svim važnim zemljama sveta. Finansiraće ih Srbija, a on će slati svoje kadrove. Zašto?
Srbija je već Ustavom iz 1992. godine podnela veliku žrtvu. Na uštrb principa demokratizma, demokratije, prihvaćen je princip federalizma. Federalizam i demokratija se u ovim slučajevima isključuju. Princip demokratije je jedan čovek - jedan glas, uvek, svuda i na svakom mestu, a princip federalizma donosi nešto drugo. Kompromis je napravljen u postojanju dva veća, Veća građana i Veća republika.
U Veću republika, u gornjem domu obe federalne jedinice podjednako su zastupljene. Novi kompromis je napravljen i u Veću građana -Crna Gora ima više poslanika nego što je to proporcionalno broju njenih stanovnika. Ima 30, a imala bi 10 ili 12, proporocionalno broju stanovnika, možda 15. Napravljeni su kompromisi, čak možda preterani kompromisi, ako se ima u vidu da smo jedan narod. Vi sada i to bacate pod noge.
Vi sada delite nešto što nikada ne bi smelo da se deli. Matica srpskog naroda živi u Srbiji, zatim u Republici Srpskoj, pa tek onda u Crnoj Gori, a u Srpskoj Krajini bilo je više nego u Crnoj Gori. Da li treba tolike žrtva praviti zbog lokalnih, odnosno regionalnih vlastodržaca u Podgorici? Te žrtve ne treba praviti.
Nisam za to da se okupira Crna Gora, nego sam za to da stanovništvo Crne Gore odluči hoće li jedinstvenu državu sa Srbijom ili neće, a ne da se više zavaravamo, da se zamajavamo, da dolaze ovde da se razmeću, glume ministre i gledaju šta će ko oteti.
Čitavim političkim garniturama iz Podgorice Srbija je bila potrebna kao mesto gde se otima. To pokazuju sva istraživanja funkcionisanja savezne države, počevši od otimanja ambasadorskih mesta, pa do sklapanja poslova o nabavkama za raznorazne državne organe, uključujući i vojsku.
Ne treba nama ni federacija. Mi srpski radikali smo za unitarnu državu, ali prihvatamo postojeće stanje. Nismo za prihvatanje nečega što je mnogo gore i od same federacije. Ne idealizujemo mi federaciju, ali ovo nije ni federacija. Šta će nam onda ovo?
Tri godine mučenja, samo tri godine mučenja i ne možete ni unutar DOS-a da se dogovarate, a kamoli će to sada funkcionisati u ovome, što nije ni država, ništa nije. Bez Solane ovo ne može da funkcioniše i u tome je problem.
Neko vam zapravo nameće kvazidržavni oblik koji će neprekidno insistirati na stranom mešanju, na tutorstvu. Ovo je provizorijum, ovo je provizorijum zapadnih sila, kako bi se lakše kontrolisao naš geopolitički prostor.
Ako je ovo dobro, zašto Solana ne uvede u svojoj zemlji?

Završavam odmah. Što niste tražili bar špansko rešenje; kako je Španija rešila svoje unutrašnje odnose, što niste tražili na taj način da se reše odnosi Srbije i Crne Gore? To bi bilo mnogo bolje. Što niste za to da se primene odnosi koji postoje u Evropskoj uniji, čak ni to nemamo. Evropska unija ide ka federaciji, ubrzano, trčećim korakom, a mi idemo ka razbijanju već postojeće federacije.
Sa državom se ne treba igrati. Možemo mi ovde da se preganjamo oko konkretnih političkih interesa, ali ovo je nešto što svima treba da bude svetinja. Ni jedna generacija nema pravo da žrtvuje državu, da je baci pod noge, ali toliko neozbiljnosti, krajnje neozbiljnosti imamo u političkom životu, da je sve više ljudi koji su u stanju pod noge da bace državu. Ne računam na vašu svest o sudbini srpskog naroda, o istoriji. Računam samo na snagu javnosti, kojoj opet rekoh što me muči i spasih svoju dušu, ako ne mogu ništa drugo.

Imam primedbu na zapisnik u delu koji se tiče 3. i 4. tačke dnevnog reda. U toku te tačke dnevnog reda većem broju narodnih poslanika Srpske radikalne stranke oduzeli ste reč kršeći Poslovnik. Pošto to oduzimanje reči povlači još neke konkretne posledice kao što je finansijsko kažnjavanje i Srpska radikalna stranka će zbog toga da tuži, odnosno svaki poslanik pojedinačno će da tuži Narodnu skupštinu Republike Srbije, neophodno je da taj deo zapisnika bude detaljniji.
Ovde je samo konstatovano da je narodnim poslanicima oduzeta reč i da su narodni poslanici priložili svoje pisano izlaganje. Međutim, ni u stenogramu sednice, koji je poluzvanični dokument, ni u zapisniku, koji treba da bude zvanični dokument nakon usvajanja, nema u celosti tog priloženog teksta, iako je 15-tak poslanika prilagalo tekst iste sadržine, pogotovo što ste vi svakom poslaniku oduzimali reč kada bi pomenuo Ljubomira Jovanovića Staklenog, upucavanje Petra Panića i srodstvo sa Čedomirom Jovanovićem. Zahtevam da kompletan priloženi tekst bude sastavni deo zapisnika, jer će vam sud po službenoj dužnosti tražiti taj zapisnik.
Ne može se izreći toliko disciplinskih mera, a da se iz zapisnika ne vidi konkretno zbog čega su izrečene te disciplinske mere. Drugo, veoma je važno, pošto se te stvari na koje su ukazivali srpski radikali danas, ponavljaju u još rigidnijoj formi. Evo najsvežiji slučaj, otmica Milije Babovića.

Samo obrazlažem moje insistiranje da se unese u zapisnik u celosti. Ako ne prihvatate u celosti, onda da se u dve rečenice unese da ste svim narodnim poslanicima Srpske radikalne stranke oduzimali reč kada bi pomenuli Ljubomira Jovanovića Staklenog, njegovo upucavanje Petra Panića sa osam metaka i srodstvo Staklenog sa Čedomirom Jovanovićem.

Kada smo pre tri meseca podneli taj zahtev tražili smo da se on uvrsti u dnevni red po hitnom postupku. Pošto je proteklo toliko vremena i nismo uspeli da obezbedimo hitan postupak, onda je to automatski trebalo da se uvrsti u dnevni red po redovnom postupku. Mi više ne insistiramo na hitnom postupku, ali tamo gde se ne prihvati hitan postupak, pogotovu tamo gde se za tri meseca ne prihvati, po Poslovniku treba da se uvršćuje u dnevni red po redovnom postupku.

Dame i gospodo narodni poslanici, znam da Čedomir Jovanović ne bi voleo da ova tačka bude u dnevnom redu. Cela Vlada Srbije ne bi želela da ova tačka bude u dnevnom redu. A da uopšte neko podnese inicijativu za glasanje o nepoverenju Vladi. Potpuno je deplasiran zahtev Čedomira Jovanovića da se ova tačka izbaci iz dnevnog reda. To je nemoguće bez flagrantnog kršenja Ustava. Ustav garantuje pravo dvadesetorici narodnih poslanika, u članu 93. stav 3, da podnesu zahtev za izglasavanje nepoverenja Vladi. Podneli smo i on mora biti uvršten u dnevni red. (Žagor u sali.)
Piše, piše. Poslovnik, član 199. i 200. Član 199. prepisuje odredbu iz Ustava, kaže, najmanje 20 narodnih poslanika može podneti predlog. Predsednik Narodne skupštine ovaj predlog odmah dostavlja predsedniku Vlade i narodnim poslanicima. Sednica Narodne skupštine na kojoj će se raspravljati o poverenju Vladi, a to je član 200, ili pojedinom njenom članu, održava se najranije po isteku roka od tri dana, a najkasnije 15 dana posle dana podnošenja predloga za izglasavanje nepoverenja.
Danas su ovde, u ovom parlamentu, studenti Pravnog fakulteta. Zašto niste izbegli danas pred njima da kršite Ustava, kada ga tako uporno kršite više od godinu dana i kada ste već Ustavni sud ukinuli. Sada Čedomir Jovanović kaže, ne može partija koja nije glasala za Vladu tražiti izglasavanje nepoverenja Vladi. Zašto to ne napišete u Ustavu? Zašto to ne napišete u Poslovniku? Znam da vama smeta opozicija. Onda ukinite opoziciju.
Kada možete da otmete Miliju Babovića i tri dana se za njega ne zna, mnogo vam je lakše da ukinete opoziciju dekretom. Postavite stražu, ove mafijaše iz Surčina pred vratima Narodne skupštine, ne daju nam da uđemo i gotovo. To vam je bolji način od obrazloženja da ne može politička partija koja nije glasala za vladu tražiti obaranje vlade. Ranije je bilo kada je zakon u koliziji sa Čedomirom Jovanovićem, primenjuje se Čeda. Sada ste uveli novo pravilo...
(Predsednik: Vreme.)
... kada je Ustav u koliziji sa Čedomirom Jovanovićem, primenjuje se Čeda.

Opet ste prekršili članove 199. i 200. Poslovnika Narodne skupštine, jer je poslanička grupa Srpske radikalne stranke u aprilu prošle godine podnela zahtev za izglasavanje nepoverenja ministru unutrašnjih poslova Dušanu Mihajloviću, a u maju prošle godine za izglasavanje nepoverenja ministru prosvete i sporta Gaši Kneževiću.
Nedavno smo podneli i dopunu tih zahteva. Dopuna je i za jedan i za drugi zahtev umnožena blagovrmeno i dostavljena narodnim poslanicima. Obrazloženja oba zahteva iznose već 400 gusto složenih strana, a vi to uopšte ne uvršćujete u dnevni red. Onda ovde treba da se kaže da je nemoguće podnositi zahtev za smenu Dušana Mihajlovića ili Gaše Kneževića, pa se onda čudite što u današnjem "Nacionalu" čitamo kako general Perišić kvalifikuje svoje kolege iz Vlade - Đinđića, Čovića, Mihajlovića.

Po Poslovniku, i ja se ne usuđujem ni da ponovim ovo što je Perišić rekao za svoje kolege. Čudite se onda što najuglednije srpske novine donose ovakve tekstove - vlast u rukama mafije itd. Zašto? Zato što ste vi već izvršili jedan prikriveni državni udar ukidanjem Ustavnog suda i sputavanjem opozicije u parlamentu da koristi svoja ustavna prava. Uzalud Ustav garantuje pravo poslanicima da sa 20 potpisa stave na tapet bilo kog ministra. Mi to podnesemo na nekoliko stotina strana obrazloženja i vi jednostavno prećutite kao da to ne postoji.
Nedavno, pre 15 - 20 dana ste umnožili taj dokument i dostavili svim narodnim poslanicima. Da li je to istina?

Vi ste sada ponovo pred celom Narodnom skupštinom demonstrirali da svesno kršite Poslovnik. Ako zaista naši predlozi za razrešenje Dušana Mihajlovića i Gaše Kneževića nisu u skladu sa članom 101, onda ste bili dužni da nas službeno obavestite, kao što ste nas obavestili kada smo prvi put podneli zahtev za obaranje cele Vlade. Iako niste bili u pravu, mi smo novi zahtev prilagodili onome što ste tražili. U ovom slučaju Dušana Mihajlovića i Gaše Kneževića vi ste umnožili naša obrazloženja na nekoliko stotina strana, dostavili narodnim poslanicima i nikada se niste izjasnili da li po vašem mišljenju ti dokumenti sadrže nešto što nije u skladu sa Poslovnikom i zbog čega bi eventualno trebalo da se naknadno usklađuju sa Poslovnikom. To nikada niste uradili.
Vi sada prvi put nas kao predlagače obaveštavate da uopšte postoji nešto u tim dokumentima što po vašem mišljenju nije saobraženo poslovničkim normama. Da li je sada red da tek posle moje intervencije vi to obrazlažete ili ste to morali blagovremeno da uradite? Prekršili ste Poslovnik i po pitanju stavljanja na dnevni red i sada ste prekršili Poslovnik neadekvatnim tumačenjem njegovih normi, a i priznali ste otvoreno da isključivo svojom ličnom voljom niste dozvoliti da se to uvrsti u dnevni red.

Prekršili ste član 134. Poslovnika, stav 2, koji kaže: "Ako predlog zakona...". Uopšte se ne predviđa mogućnost da vi kontrolišete da li je neki drugi predlog u skladu sa Poslovnikom ili ne, nego samo predlog zakona. Kada ste nam jednom vraćali da izmenimo zahtev za smenu Vlade pozvali ste se  na ovaj član 134.

U stavu 2. se kaže: "Ako predlog zakona nije pripremljen u skladu sa ovim poslovnikom, predsednik Narodne skupštine zatražiće od predlagača da predlog zakona uskladi sa odredbama ovog poslovnika, pri čemu će precizno navesti u čemu se sastoji ta neusklađenost".
Vi nikada niste izdali nijedan službeni akt sa svojom tvrdnjom da postoji neusklađenost u našim inicijativama sa Poslovnikom, niti ste konkretno ukazali u čemu je sadržana ta neusklađenost. To ste morali da uradite. Nije to stvar vaše dobre volje. Drugo, sada obmanjujete Narodnu skupštinu, jer kažete da niste bili predsednik. Bili ste predsednik Narodne skupštine pre 15 ili 20 dana kada je Narodna skupština umnožila naše dopune obrazloženja za smenu Dušana Mihajlovića i Gaše Kneževića. To Služba nije mogla da uradi bez vaše dozvole. Služba je postupila po vašim nalozima, vi ste bili predsednik, to je dostavljeno narodnim poslanicima, svi narodni poslanici su dobili i vi se sada pravite kao da to nikada niste videli.

Moja je primedba na osnovu člana 79. Poslovnika isključivo formalnog karaktera i nemam ništa protiv što ste vi prihvatili ovo, ali mora malo da se promeni formulacija da bi se uskladila sa Ustavom.
Ne može da se kaže - predlog Vlade i Čedomira Jovanovića. U skladu sa Ustavom mora da se kaže - predlog Čedomira Jovanovića i Vlade, jer, po Ustavu, Čeda je iznad Vlade, on je iznad parlamenta.

Dame i gospodo narodni poslanici, dosadašnje iskustvo nas uči, kada god ministar Božidar Đelić vrši neke eksperimente može se opravdano očekivati da će predmet eksperimenta da podlegne. Podlegali su mnogi do sada, posebno privatni sektor, ali i državne i društvene firme, i od eksperimenata njegove poreske politike ništa dobro se ne piše ni lokalnim samoupravama.

Mi imamo pogoršanu verziju ranije varijante finansiranja lokalnih samouprava iz poreza na promet. Ni ranije nije bila dobra situacija. Ranije smo imali licitiranje, čak mnogo žešće licitiranje nego danas. Mnogi koji su iz raznih opština dolazili kao narodni poslanici u ovu Narodnu skupštinu borili su se ovde za svoje lokalističke interese, jer je tako postavljan zakonski koncept. Sada je to nešto utihnulo, jer ljudi oklevaju od učešća u takvoj raspravi. Ne zato što ne žele takvu raspravu, nego što su unapred demoralisani da mogu nešto da postignu, pošto je Vlada ovde napravila neke čvrste koordinate između kojih se teško može uklopiti neka nova ideja, neki novi predlog.

Međutim, metodologija nije dobra. Uopšte, koncept poreske politike nije dobar zato što nije razdelio striktno poreske prihode Republike od poreskih prihoda lokalne samouprave. Ako je Republika odredile svoje poreske prihode, na primer 17% porez na promet, onda je to trebalo da bude prihod Republike, da se smanji stopa i da ne bude 17% nego 10%, a da se ostavi mogućnost lokalnim samoupravama da one odrede sopstveni porez na promet, pa će neka jedan posto, neka dva posto, tri posto i to treba biti prepušteno lokalnim samoupravama. Vi ste se u predizbornoj kampanji zalagali za mnogo veću samostalnost jedinica lokalne samouprave, a sada ste ih stavili pod mnogo veću kontrolu nego što su bile ranije.

Ovim jedinstvenim trezorom na nivou Republike Srbije vi ste zapravo preuzeli sav novac lokalnih samouprava. Ispravno je bilo odrediti gde jedinica lokalne samouprave može da drži svoj novac da ne bi bilo korupcije po tom osnovu, kao što je ranije bilo. Vi ste im to sada potpuno preuzeli i sada je manja samostalnost jedinica lokalnih samouprava u pogledu raspolaganja sopstvenim novcem nego što je to ranije bio slučaj. Nema istinske autonomije lokalne samouprave bez njenog prava određivanja sopstvenih prihoda i raspolaganja tim prihodima. Kako god pravite ovu metodologiju ona neće objektivno odgovarati potrebama društva, potrebama jedinica lokalne samouprave, teritorijalnoj i populističkoj konfiguraciji Srbije, onome što stanovništvo Srbije zapravo ima kao svoju izvornu potrebu.

Ovde ste naveli nekoliko tih elemenata na kojima se bazira metodologija, pa ste stavili broj stanovnika, veličinu teritorije pojedinih lokalnih samouprava, broj osnovnih škola, odeljenja, broj đaka, srednjih škola, kulturne potrebe, poverene poslove itd. Odmah dolazite do osnovnog problema, šta sa opštinom gde nema nijednog dečijeg obdaništa, nijednog dečijeg vrtića, šta sa opštinom gde nema nijedne srednje škole. Znači li to da tamo nikada ne sme ni da bude neka srednja škola? Znači li to da tamo nikada ne sme da bude dečiji vrtić? Ta metodologija nije dobra. Mnogo bi bolja bila metodologija - svim opštinama isti procenat, a ostatak novca da se direktno usmerava za konkretne potrebe.

Ali to je veliki posao za ministarstvo, u taj posao morate da uđete ako želite ozbiljno da ga obavite, pa će Vlada da kaže, ovde da će se izgradi obdanište, ovde će da se izgradi srednja škola, ovde osnovna škola, ovde ova kulturna institucija, ovde ona. To ima smisla, a vi po ovoj metodologiji ne finansirate potrebe lokalne samouprave nego finansirate lokalnu birokratiju.

Vi joj na osnovu ovih pokazatelja određujete jednu sumu novca, a onda je puštate da raspolaže tim novcem i, naravno, ona može raspolagati na različite načine tim novcem. Ne mora raspolagati namenski, niti ste u Zakonu o lokalnoj samoupravi predvideli mehanizme gde bi se kontrolisalo namensko raspolaganje novcem. Taj ozbiljan mehanizam ne postoji. Ranije je bio nešto ozbiljniji jer su bili posebni računi. Bio je komunalno-stambeni račun, koji je bio strogo namenski i za nenamensko raspolaganje novcem bile su predviđene i krivične sankcije. Sada to ne postoji. Sada je jedinstven račun.

Sada sve ovo što ste izdvojili, imajući u vidu određene namene, može da se potroši na plate zaposlenih u opštinama, u principu. Opština je sasvim samostalna da odredi broj zaposlenih i nigde ne piše da opština mora prilagoditi broj zaposlenih u opštinskoj administraciji broju stanovnika ili teritorijalnoj veličini i tako dalje. To nigde nije predviđeno.

Opština koja je do sada imala 30 zaposlenih može sada da odluči da ima 300 zaposlenih. Da li to predstavlja razvoj jedinica lokalne samouprave? Ne, bujanje opštinskog aparata nikada ne predstavlja razvoj. Ono je kočnica razvoja. Vi nigde niste taj mehanizam ugradili, koji bi obezbedio da novac ide za finansiranje obrazovanja, za finansiranje kulturnih potreba, za finansiranje raznih drugih komunalnih potreba. Sve je to prepušteno jedinici lokalne samouprave, njenoj volji, njenoj dobroj ili lošoj volji.

U ovom slučaju je trebalo usaglasiti dva načela, načelo principijelnosti i načelo pravednosti. Naravno, nije mnogo učinjeno za opštine koje ostvaruju male prihode, u kojima ima mali broj stanovnika koje su ekonomski nerazvijene, poput opštine Crna Trava, na primer. Njoj ste odredili 92% učešća u naplaćenom porezu na promet. Mogli ste joj odrediti i 192% i 2092% da joj bitno ništa ne promenite u statusu. Beogradu ste odredili 7,5%, a u Beogradu je ta suma ogromna, 7,5% za Beograd to je već iznos u milijardama.

Dakle, to ništa ne govori. Onaj ko je određivao ove procente morao je da ih određuje u velikoj meri proizvoljno jer nema opipljivih pokazatelja koji će rezultirati konkretnom brojkom. Uvek je ta brojka felerična u odnosu na realno stanje u društvu, uvek je, je li tako; uvek ima visok procenat proizvoljnosti u tome i uvek ste se rukovodili onim što je zatečeno. Imate zatečeno iz prošle, iz pretprošle godine i tako dalje.

I ranije vlade su se suočavale sa ovim problemom i uvek su to bila dodatna neka naštimavanja, doštimavanja, neke ispravke, već prema tome koliko je ko bio moćan iz određene opštine u Vladi Srbije. I ranijih godina pre donošenja ovakve projekcije, ovakvog zakona, dolazili su u kolonama lobisti iz pojedinih opština da urgiraju za svoju opštinu, da im ova brojka bude nešto malo veća, ako ne za celi indeksni poen, onda za jedan decimal ili stoti deo i tako dalje, ali se na to išlo.

Vi niste uspeli da postignete nešto novo u odnosu na prethodno, možda niste mogli, možda niste znali. To što se dugo čekalo na ovaj zakonski projekat nije opravdano samim sadržajem projekta. Promena nije kvalitativne prirode u odnosu na zatečeno stanje. Tu mora nešto hitno da se menja.

U čemu je problem? Problem je u tome što vi još nemate jasan koncept lokalne samouprave. Zato ste parcijalno i donosili Zakon o lokalnoj samoupravi, vama je bilo bitno da se direktno na neposrednim izborima bira predsednik opštine, kao da je to važno i kao da to doprinosi razvoju demokratije. Prava autonomija lokalne samouprave je u sferi prihoda. Mora lokalna samouprava biti podstaknuta na određen način da ostvari veće prihode.

Ona mora imati svoje autonomne prihode i to prihode u poreskim stavkama, a ne da se lokalne samouprave sada takmiče koja će veću taksu propisati, pa je opština Kula propisala za svaku političku partiju za isticanje firme godišnje 100.000 dinara.

(Predsedavajuća: Deset minuta i 30 sekundi.)

Nastavljam sledećih deset minuta, imam pravo, je li tako?

(Predsedavajuća: Da, izvolite.)

Ja sam ubeđen, ni među DOS-ovskim strankama ne može svaka sebi da dozvoli da u opštini Kula plati samo za isticanje stranačke firme 100.000 dinara. Niko nije intervenisao da se to spreči. Vi ste doveli opštine u takvu situaciju da neko i ne razmišlja tamo i oporezuje političku partiju kao da je privredna firma. Politička partija je neprofitna organizacija. Ona ni na svoje prihode ne plaća porez državi. To je trebalo da im objasnite i to se ne bi dešavalo da vi niste naterali jedinice lokalnih samouprava da se posvete jedino izmišljanju taksi ili podvođenju pod već postojeći sistem taksi mnogih subjekata koji tome ne bi po prirodi stvari morali, niti smeli da budu podvrgnuti.

Jedinica lokalne samouprave u civilizovanom svetu ima svoje izvorne prihode. Ti njeni izvorni prihodi u mnogim elementima podsećaju na državne izvorne prihode. To bi bio naravno veoma hrabar korak, zahtevao bi mnogo truda, mnogo napora, mnogo posla, ali to se jednom mora obaviti. Da bi se taj posao obavio, mora prethodno da se izgradi jasan koncept lokalne samouprave. Šta želimo od lokalne samouprave? Ne da to bude stvar, da to bude feud jednog čoveka, kojim će on sujeverno raspolagati dok mu traje mandat, nego koje će to interese građana zadovoljiti jedinica lokalne samouprave i time opravdati svoje postojanje.

Mi smo imali u onom prethodnom komunističkom sistemu neke stvari čak bolje rešene. Ja se sećam 80-tih godina, mnogi vlasnici privatnih firmi iz Beograda su sedište svoje firme prenosili na Kosovo i Metohiju jer im je tamo bila povoljnija poreska politika jedinica lokalne samouprave, neka vrsta poreza, nisam siguran da ću se setiti koje su to sve bile poreske stavke, ali bile su prepuštene lokalnim samoupravama i lokalne samouprave su se međusobno takmičile koja će imati nižu poresku stopu da bi tako privukla što veći broj firmi da imaju sedište na njenoj teritoriji.

To je razvojna šansa za nerazvijene opštine, da privuku što veći broj firmi, da imaju sedište na njihovoj teritoriji i onda bi tu i firme iz Beograda dolazile. Ovde ćete zaoštriti poreske stavke firmama jer Beograd je ipak metropola i imati firmu registrovanu u Beogradu je privilegija, to govorim iako znam da nije mnogo popularno, ali jednom treba ozbiljno napraviti rezove u toj oblasti, pa će mnogi iz Beograda svoje firme i njihovo sedište da dislociraju.

Neka Crna Trava ima najmanju poresku stopu, pa ćete videti koliko će firmi da ima sedište u Crnoj Travi, ogroman broj firmi. Koja je tu razvojna šansa Crne Trave? Može njihovo sedište da bude čisto formalno u Crnoj Travi, ali to znači da bar jednom mesečno vlasnik mora da otputuje u Crnu Travu, pa će da prespava u Crnoj Travi, pa će da ruča u Crnoj Travi, pa će da prošeta Crnom Travom, pa će kupiti novine u kiosku u Crnoj Travi. Valjda je to razvojna šansa, a ne to što ćete vi lokalnoj birokratiji od oka odmeravati - daćemo ovoliko, daćemo onoliko, od toga nema ništa. Zato mora u celosti koncept poreske politike da se menja.

Poreska politika mora biti podsticajna ekonomskim subjektima, a ne restriktivna. Ali, Đelićeva poreska politika seče glave privatnom sektoru. Ona uništava, ona ide kao jedan buldožder i ruši sve pred sobom. Lako je uništiti, lako je ukinuti poreskog obveznika. Teško ga je stvoriti. Vi ste smanjili broj poreskih obveznika, niste povećali, pogotovo kada je reč o privrednim delatnostima. To je problem, što ste vi jednom uspeli da naplatite veliku sumu novca.

Vi ste prošle godine u budžetu imali solidne iznose. Ove godine ćete već mnogo manje moći da naplatite od istih tih poreskih obveznika, jer je mnogo firmi zatvoreno, a mnoge su obustavile određen broj delatnosti, jer više te delatnosti nisu isplative. U oblasti lokalne samouprave, posebno je važno ove stvari postaviti na jedan racionalan način. Naravno, ovo zahteva angažovanje velikog broja stručnjaka. Ovde gotova rešenja ne postoje, ali je bilo potrebno proučiti malo iskustva drugih zemalja.

Ovde nam se ministar Đelić ranije, objašnjavajući razne poreske zakone, pozivao na iskustvo raznih zapadno-evropskih zemalja, ali u ovom slučaju nije konsultovao iskustvo nijedne civilizovane zemlje sa razvijenom demokratijom i sa razvijenim konceptom lokalne samouprave. Tu je trebalo da pogledate francuski primer kako se finansira lokalna samouprava. Trebalo je da konsultujete i nemački, italijanski primer.

Čitav niz iskustava ste mogli da izvučete. Ne moraju se sva ta iskustva automatski preneti, ali mogu biti podsticaj da se kod nas rodi neka ideja kako da se pitanje bolje formuliše, kako da se bolje reši i kako da ta lokalna samouprava uspešnije funkcioniše i da, zapravo, bude demokratskog karaktera, a demokratskog karaktera će biti samo onda ako nije u svemu zavisna od centralne vlasti. Onaj koncept zavisnosti lokalne samouprave od centralne vlasti, koji je ranije, pre okupacije Kosova i Metohije, imao opravdanja zbog albanske separatističke pobune, sad više opravdanja nema.

Sada više nema opasnosti da će neka jedinica lokalne samouprave svoja prava i dužnosti zloupotrebiti da se otcepi, bar ne u tolikoj meri. Veća opasnost postoji na nivou centralne vlasti ili na nivou autonomije. Na nivou lokalne samouprave takva opasnost u Srbiji teško da je primetna. Postoje i drugi mehanizmi kojima se može intervenisati. Zato treba hrabrije jačati ingerencije i mogućnosti lokalne samouprave i treba ih osamostaliti što više u odnosu na centralnu vlast, kako bi na taj način dokazivale svoju sposobnost.

Ovde ste se utrkivali ko će predložiti da opštine imaju lokalnu policiju, kao da to nešto znači. Kome to nešto znači? To znači samo kabadahiji koji je na funkciji predsednika opštine - e, sada će on imati svoje pandure koji će da uteruju strah i pokornost u građane. Samo to, umesto da se okrenete ekonomskoj samostalnosti tih lokalnih samouprava i da njihova finansijska situacija bude bazirana na konkretnim ekonomskim učincima.

Morate stvoriti u ekonomskom smislu konkurenciju među jedinicama lokalne samouprave, koja će više privući privrednih subjekata i gde će uslovi poslovanja biti bolji, gde će ti uslovi poslovanja svojom privlačnošću dovesti do otvaranja novih radnih mesta, do izgradnje pogona itd. Tu je trebalo krenuti hrabrije u davanje većih prava jedinicama lokalne samouprave u pogledu raspolaganja državnom zemljom, posebno placevima za individualnu stambenu izgradnju, za industrijsku, odnosno privrednu izgradnju itd. Tu je trebalo stvoriti uslove da onaj ko vrši lokalnu samoupravu svojim originalnim idejama, svojom promišljenošću, svojom sposobnošću, dovitljivošću, postiže bolje rezultate i tako služi kao primer ostalima.

A ne, s jedne strane stvarate uštogljene činovnike koje ekonomija uopšte ne interesuje, jer po ovom konceptu niko se neće naročito truditi da postigne neki ozbiljan rezultat. Šta ima onaj u Crnoj Travi da se trudi? Kažete da će dobiti 92%. Od čega - od jedne ili dve prodavnice, od jednog hotela koji tamo postoji? Šta još ima tamo - nema ništa. Na ovaj način ne mogu ni da postignu. Da li ima jedan dečiji vrtić, obdanište u Crnoj Travi? Da li ima jedna srednja škola? Ima jedna jedina, Građevinska. Šta će to značiti što im dajete 92% od poreza na promet? Ništa neće značiti.

(Glas iz sale: Što si se uhvatio Crne Trave?)

Zato što je to najnerazvijenija opština u Srbiji i ima najmanje stanovnika. Ima svega oko 2.000 stanovnika. Ali, imamo i strateškog interesa da ostane samostalna opština, jer je na ogromnoj teritoriji. Zašto sam se posebno zadržao na primeru Crne Trave? Zato što je taj primer eklatantan.

Slične razloge bih vam mogao naći za čitav niz drugih opština u Srbiji. Mora novi koncept da se primeni, da se ne robuje starim šemama, a uvode novi subjektivni kriteriji, pa kaže nova vlast - sada ćemo kazniti tamo na lokalnom nivou gde su nam nepoćudni lokalni moćnici, a tamo gde su nam bliski, gde su naši, tamo ćemo im malo pojačati ovaj procenat, i ništa drugo.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da bi pre početka razmatranja ove tačke dnevnog reda Skupština morala da konstatuje neregularnost uslova u kojima se drži sednica, a s obzirom da je protivno izričitim odredbama člana 103. Poslovnika juče i prekjuče oduzeta reč ukupno  osamnaestorici poslanika SRS. Ja vas ne obaveštavam, nego konstatujem prekršaj Poslovnika. Paralelno sa tim, vodi se neverovatna kampanja u medijima protiv SRS, a SRS su vezane ruke. Predlažem prvo ... (Žagor u sali.)

Hoćete li biti ljubazni da saslušate? Znate, juče je krenula kampanja da je pet ljudi iz SRS uhvaćeno u švercu eksploziva. Ti ljudi nisu iz SRS i uhapšeni su 14. januara, a 14. februara su svi pušteni iz zatvora. Samo je jedan bio član SRS i do septembra meseca je bio u obezbeđenju, kada je dobio otkaz, a evo ovde dokumentacije: rešenje o otkazu, prijava o zasnivanju radnog odnosa, odjava osiguranja. (Pokazuje papire.) (Iz sale: Tema.)

Ta kampanja koju vodite pokazuje u kakvom se vi psihološkom stanju nalazite. Našim poslanicima ste olako oduzeli reč, a kršeći odredbe Poslovnika; našim poslanicima ste oduzeli reč samo što su na jednu činjenicu ukazali - Ljubomir Jovanović-Stakleni, koji je upucao Petra Panića, zaštićen je od krivičnog gonjenja zato što je blizak rođak Čedomira Jovanovića. Braća su od strica.