Molim vas, tema dnevnog reda je zakon o univerzitetu. U okviru zakona o univerzitetu treba i da raspravljamo kako suzbiti korupciju na univerzitetu. Kako to.... (Glas iz sale - zakon o Šešelju.) Kad zakon bude o meni, onda ću o sebi da govorim. Pripremite zakon o Vojislavu Šešelju. Lepo, vi "Dosmanlije" sve možete, pripremite taj zakon, pa ćemo raspravljati.
I, ako sada postavim pitanje kakva je situacija na tim privatnim univerzitetima, pa ako iznesem podatak da je Slobodan Orlić za mesec i po dana završio BK Univerzitet, da li će i to biti kršenje Poslovnika?

Ni to nema veze. (Da.)
Dakle, sama činjenica da...

Mi moramo da raspravljamo o situaciji na našem univerzitetu, gde je korupcija veoma izražena.

Nemojte moje vreme da trošite. Rekli ste mi i o Slobodanu Orliću i njegovom ekspresnom studiranju više neću govoriti. Upozorili ste me, to poštujem i gotovo. Ali, dozvolite mi da sada iskoristim tri ili četiri minuta, ne znam tačno, jer ste me prekidali.
Mi moramo zakonom o univerzitetu iznaći modalitete suzbijanja korupcije. Time se ovaj zakon ne bavi. Kako kontrolisati univerzitet od te velike zaraze, koja je svuda prisutna. Negde više, negde manje. Gde ovaj zakon predviđa pred kim se ispit može polagati, koliko lica mora biti prisutno. Zakon mora da predvidi da student polaže ispite samo na osnovu pitanja koja izvlači. Ovaj bi zakon morao pismeno polaganje ispita da svede na najmanju meru, jer tamo gde postoji masovno polaganje ispita najveća je korupcija. Pogotovo na fakultetima društvenih nauka, jer se lako, u međuvremenu, zameni papir, lako se posle toga da drugi papir, uz novac, profesoru, i student umesto da padne na ispitu dobija najvišu ocenu.
To je jedan od osnovnih izvora korpucije na univerzitetu. Svi fakulteti su na to osetljivi. Na svim fakultetima je prisutno, a na onim najmasovnijim je najprisutnije i upravo se takvi fakulteti od strane studenata i prozivaju u javnosti. Niko ne pokušava da se takve pojave spreče, niko od organa vlasti.
Zašto, pitam se, i zašto se u ovom projektu zakona ne traži modus kojim bi se ta korupcija mogla suzbiti.
Ministar Knežević ovde napada masovnost studiranja. On bi onda univerzitet pretvarao u elitističku ustanovu. To ste morali da kažete studentima onda kada ste se borili za vlast i kada ste ih izvodili u masovne studentske demonstracije, da će školarina biti mnogo skuplja nego što je bila ranije i da neće moći tako masovno da se upisuju na fakultete, kao što su mogli ranije.
Ko želi dobro našem narodu i državi omogućiće masovno studiranje, a zaoštriti kriterij polaganja ispita. Vi idete u suprotnom pravcu. Vi nekoj eliti, po vašem kritetijumu, omogućavate da se upiše, a posle joj prosto garantujete da dođe do diplome. Nikome ne sme biti garantovano da će doći do diplome, a kriterijumi treba da budu mnogo strožiji nego danas. Ali, svakome ko ispunjava elementarne uslove mora biti omogućeno da studira. Ne da tamo uvodite, i ako student izgubi jednu godinu, da može da nastavi besplatno studiranje, samo zbog toga što je upisan u takvom statusu. Onog trenutka kada izgubi godinu, više ne može besplatno; dolazi drugi koji nije izgubio godinu a ranije je morao da plaća, sad ne mora.
To je zdrava konkurencija na univerzitetu. Ali, pošto vi niste spremni na zdravu konkurenciju ni u politici, ni u državi, ni u jednoj drugoj sferi života, naravno da niste spremni ni na univerzitetu. Međutim, setite se šta ste sve obećavali studentima, čime ste ih zaluđivali kada ste ih izvodili na ulicu, a kako se danas ponašate (Predsednik - vreme.) i šta danas nudite tim istim studentima, kolika je tu disproporcija.

Prekršili ste dva člana Poslovnika - 98. stav 2, jer se prethodni govornik uvredljivo izrazio o Srpskoj radikalnoj stranci. Prekršili ste član 100, jer ste mu pustili da ovde priča sve što mu je padalo na pamet, a 90% toga nije imalo nikakve veze sa ovom tačkom dnevnog reda. Čak ovde priča kako svi imaju pravo da se izjasne kao pingvini. To jeste pravo svih da se izjasne, ali da li će neko biti normalan pa se izjasniti adekvatno ili nenormalan pa se izjasniti kao pingvin, to je stvar psihijatrije, a ne ove skupštinske govornice.
Drugo, neko može da se izjasni kao Bošnjak, kao pingvin i kao marsovac, ali to nije naučni dokaz da postoji pingvinska, bošnjačka i marsovska nacija. Morali ste vi sami ovde da intervenišete kada se uvredljivo izražavao o srpskim granicima na liniji Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica. Tamo su srpski gradovi i sela, srpske crkve, srpska istorija i srpska groblja. Vi možete tome da se smejete. Činjenica da se tome smejete i da vi ne reagujete na to zapravo govori kakva se istorijska stihija desila nad Srbijom, da u srpski parlament dođu takvi ljudi koji će se smejati svetim srpskim zemljama.

Dame i gospodo narodni poslanici, prekršen je član 101. stav 2. Poslovnika, koji kaže da su narodni poslanici dužni da se jedni drugima obraćaju sa uvažavanjem.
Znate, kada se poslanik obrati poslaniku oslovljavajući ga nečim što njemu ne pripada, kao kada bih se ja sada obratio Miroljubu Labusu sa predsedniče republike, to bi bila jedna vrsta omalovažavanja, jer svi znamo da on to još nije, iako žarko želi; ili, kada bih Đinđića oslovio Kenterberijski nadbiskupe, to bi bila jedna vrsta omalovažavanja, jer on to nije i verovatno ne može da postane, sumnjam da želi. Tako je isto prekršen ovaj član Poslovnika kada je poslanik Selaković Borislava Pelevića oslovio kao profesora, jer Borislav Pelević nikada nije bio profesor i nikada neće da postane, a možda bi želeo da postane, jer je više od 20 godina studirao na Fakultetu političkih nauka...

Ajde da razjasnimo sada ko krši. Skrećem vam pažnju da je poslanik Selaković oslovio Pelevića sa profesore. Ako je on zaista profesor, onda ja kršim. Možda je doktor za udarac u glavu, to ne znam i u to ne ulazim, ali profesor sigurno nije i to glavom garantujem, jer nije nikakav fakultet još završio.

Zbog čega?

Ne iznosim nikakve činjenice iz privatnog života. Samo ovde zahtevam da vi po službenoj dužnosti sprečite da se bilo ko oslovljava zvanjem koje ne poseduje i ne zaslužuje. Ne možete doktorom nazvati nekoga ko nije dokto; ni profesorom nekoga ko nije profesor; ni biskupom Kenterberijskim nekoga ko to nije; ni predsednikom republike nekoga ko to nije i da o tome vodite računa. Vi ste dužni da o tome vodite računa, a pošto sam vas sada ubedio da ste prekršili Poslovnik, zahtevam da povučete tu izrečenu opomenu.

Kako možete da kažete da se Miroljub Labus nije uvredljivo izrazio o Srpskoj radikalnoj stranci, kad je rekao da je SRS za nezavisnu Srbiju. Mi nikada nigde to nismo tražili, nismo se za to zalagali, niti smo ikada bili za nezavisnu Srbiju, ovu današnju Srbiju. Mi smo za očuvanje SRJ, ali može pod drugim nazivom. Nije problem naziv koji vi predlažete - Srbija i Crna Gora, može pod tim nazivom, on je mnogo bolji od naziva Jugoslavija, ali da se ne cepa već postojeća država.
Ovo što nam Labus ovde govori nema nikakve veze sa elementarnom logikom. Možda mi nismo u stanju da sačuvamo tu saveznu republiku. Možda nismo. Velike sile prete njenom opstanku. Onda bar ne moramo učestvovati u njenom rasturanju. Ovim dokumentom vi nas uvlačite da učestvujemo u rasturanju. Ako ne možemo da je sačuvamo, neka je velike sile pocepaju. Ne možemo da sačuvamo Crnu Goru - neka je odvoje, ali bar da pokušamo da je sačuvamo. Vi pomažete odvajanje Crne Gore.
Labus je izrekao ovde pravu istinu, boje se zapadne sile. Boji se i Labus, kao njihov eksponent, da će izbiti građanski rat u Crnoj Gori, ako se Crna Gora odvoji. Da biste sprečili taj građanski rat, vi Crnoj Gori omogućavate mekano odvajanje na tri godine, a Srbija da pati te tri godine. Ako preti građanski rat, najlakše će se izbeći tako što će odustati od odvajanja. Ako insistiraju i dalje na odvajanju, neka onda bude građanski rat, pa ko pobedi tamo u tom građanskom ratu: ako pobede oni koji su za odvajanje, neka se odvoji; ako pobede oni koji su za zajedničku državu, neka opstane zajednička država. Zašto vi nama ovde u Srbiji pretite građanskim ratom u Crnoj Gori?

Dame i gospodo narodni poslanici, povređen je duh Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije. Vi koji ne znate šta je duh zakona, poput Leile, smejte se do mile volje. Leila ne zna ni šta je štrikanje, ni šta je vez, a kamoli duh zakona.

Upozoravajte vi poslanike iz vaše poslaničke grupe da se pristojno ponašaju.
Povređen je duh Poslovnika. Svi dokumenti koje dobije Narodna skupština ili predsednik Narodne skupštine, umnožavaju se za poslanike, poslanici ih primaju pismeno i ovde se ne čitaju. Nikada do sada ti dokumenti nisu čitani ukoliko su na vreme dostavljeni poslanicima. To je prvi prekršaj.
Drugi prekršaj, ako je neki dokument toliko važan da mora da bude i pročitan zato što je neposredno pred sednicu podeljen, dokument je morao da pročita predsednik Narodne skupštine ili jedan od potpredsednika, a nije mogao šef bilo koje poslaničke grupe.
Pitam vas, po kom osnovu je Dejan Mihajlov, kao šef poslaničke grupe jedne partije, ovde čitao pismo Narodnoj skupštini predsednika Savezne Republike Jugoslavije? To su dve nespojive stvari.
Privatna je stvar predsednika Savezne Republike Jugoslavije što je predsednik DSS-a. Sa aspekta ove Narodne skupštine, to nema nikakve veze. Ovo je zapravo jedna vrsta privatizacije funkcije saveznog predsednika.
Predsednik savezne Republike Jugoslavije je formalno šef izvršne grane vlasti, pa je ovo jedna vrsta i ponižavanja parlamenta da se zadužuje šef jedne poslaničke grupe da čita to pismo.
Vi, koji ništa ne znate, možete da se smejete, možete da dobacujete do mile volje, možete da radite šta hoćete, ali dok ste u većini, vi koji ništa ne znate, nama nema ni parlamentarizma ni demokratije.

Opet ste prekršili Poslovnik. Dali ste reč Peleviću, lažnom profesoru. On nije šef poslaničke grupe. Dragan Marković-Palma je šef poslaničke grupe.
(Predsednik: Najavila sam ga kao zamenika.)
Po Poslovniku ne može zamenik da govori ako je šef živ, zdrav i prisutan. Zamenik može da govori samo ako šef nije prisutan, ni u jednoj drugoj varijanti.
Drugo, povredili ste Poslovnik zato što meni spočitavate što ne dolazim na vaše sastanke. To je moj politički stav. Nemam nikakvu obavezu i ne moram da dolazim na sastanke koje vi sazivate van skupštinske sednice, kako god da ih zovete. To je demonstracija mog političkog stava prema parlamentarnoj većini.
Treće, ovde vi sebi dozvoljavate da tumačite duh parlamentarizma, a kad kažete "duh", imate u vidu onaj duh koji vam se pojavi kad popijete gajbu piva. Nije to taj duh. Duh parlamentarizma i duh zakona je nešto drugo.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto je sednica napokon došla u prilično radnu atmosferu, pre nego što čujemo uvodno izlaganje po ovoj trećoj tački dnevnog reda, insistiram da se poštuje član 131. Poslovnika. On u ovim predradnjama nije poštovan. Član 131. kaže: Narodna skupština donosi: zakon - ovaj akt nije zakon, bar ne piše na njemu da je zakon; budžet - a ovo nije budžet; plan razvoja - a ovo nije plan razvoja, nije, nije, naučite nešto; prostorni plan - ovo nije prostorni plan, a možda i jeste prostorni plan, to najviše liči na prostorni plan, u pravom smislu reči nije; završni račun - možda je ovo završni račun za Jugoslaviju; poslovnik - ovo nije poslovnik; deklaracija - nije deklaracija, jer mora da piše na njemu da je deklaracija; rezolucija - nije ni rezolucija, jer ne piše da je rezolucija, da bi nešto bilo rezolucija, mora pre svega da ima naslov rezolucija; preporuka - nije ni preporuka, jer nigde ne piše da je preporuka; zaključak - nigde ne piše da je zaključak; i, autentično tumačenje akta koji je već donešen - nikakav akt nije donešen.

Ovde ne piše da je ovo odluka.