Da li sam iskoristio vreme? Još imam 40 sekundi.

Pazite, ovo je povreda Poslovnika ukazujem vam da ste protiv odredbe Poslovnika oduzeli reč i ukazujem zbog čega ste oduzeli reč poslanicima SRS; isključivo zbog te stvari, što su u raspravi o Krivičnom zakonu  govorili o konkretnom slučaju kriminala i zaštiti kriminalca iz nepotističkih  obzira, zato što mu je srodnik visoki funkcioner DS-a, jedan od ključnih ljudi Demokratske stranke. To je činjenica. Zbog toga 18 poslanika SRS ne mogu da govore. Rado bih ostao da jedini govorim, a vi znate da sam  to u stanju, ali  moram da trčim svaki čas u Saveznu skupštinu, tamo me još ozbiljnije rasprave čekaju. Prema tome, .....

(Predsednik: Vreme.)

Pozivam vas da, shvatajući da ste prekršili juče Poslovnik, lepo to ispravite i da se omogući svim poslanicima SRS da govore.

Nisam to hteo, ali sada moram da govorim 47 minuta. Imam pravo 20 minuta kao šef poslaničke grupe i imam pravo 27 minuta jer cela poslanička grupa, to sam ja danas sam.

E, lepo, baš mi ta pauza odgovara.
Dame i gospodo, danas je na dnevnom redu jedna ishitrena i nepromišljena odluka. Nama se ovde predlaže, ispred Vlade Republike Srbije, da usvojimo odluku o prestanku važenja Odluke o obrazovanju Privremenog izvršnog veća Autonomne Pokrajine Kosova i Metohije.
Mi tu odluku ne možemo da donesemo, a da prethodno ne razmotrimo pravni osnov svojevremenog donošenja takve odluke. Koje su to okolnosti bile u kojima je donošena odluka o obrazovanju Privremenog izvršnog veća? Na Kosovu i Metohiji nije bilo moguće sprovesti demokratske izbore zato što je ogromna većina pripadnika albanske nacionalne manjine bojkotovala demokratske procese, nemogući su bili pokrajinski izbori i lokalni izbori na području Kosova i Metohije.
Zbog toga je Narodna skupština Republike Srbije donela odluka da se to Privremeno izvršno veće formira. U međuvremenu je došlo do okupacije Kosova i Metohije, ali okupacija nije promenila ono stanje stvari na terenu koje je uslovilo donošenje odluke o formiranju Privremenog izvršnog veća. Pod uslovima okupacije nemogući su demokratski izbori. Jeste vi DOS-ovci obmanuli deo kosovskih Srba da izađu na te izbore, to je činjenica, a oni sada gorko jadikuju što su vas poslušali jer su na taj način kosovski Srbi pomogli albanskim separatistima da stvore izvesni privid legitimnosti i legalnosti kvinslinške vlasti pod okupacinom upravom.
Srbi koji glume narodne poslanike su najgori srpski izdajnici i znamo ih od ranije kao izdajnike. Oni su za novac pristali da služe okupatoru, za ogroman novac.
Prvo, u formi mesečne plate, u formi raznih privilegija, a mnogi od njih su, poput Rade Trajković, kuću koju su dobili od države, a Rada Trajković je dobila u univerzitetskom naselju, iznajmili okupatoru za ogroman novčani iznos koji primaju svakog meseca. Takvi ljudi ne mogu da predstavljaju srpski narod ni u kakvoj skupštini.
Drugo, manje od 50% kosovskih Srba je uopšte izašlo na te izbore, uprkos svim falsifikatima širom Srbije, a tih falsifikata je bilo više nego ikada.
Zato prvi razlog koji je doveo do formiranja Privremenog izvršnog veća Kosova i Metohije još uvek postoji i on je realna činjenica.
Naravno, sada možemo govoriti o nemogućnosti delovanja Privremenog izvršnog veća Kosova i Metohije, s obzirom da su Kosovo i Metohija okupirana teritorija.
Međutim, znamo iz međunarodnog prava i iz prakse ranijih okupacija da ni jedna država nije bila spremna da ukida svoje legalne i legitimne organe, ako joj je okupirana cela državna teritorija ili je okupiran deo teritorije.
Znate, kada je Sovjetski Savez, poslao trupe Crvene armije u Litvaniju, Estoniju i Letoniju i kada su Litvanija, Letonija i Estonija pripojene Sovjetskom Savezu, ondašnja vlada koja se zatekla nastavila je da deluje, mada nije imala ni jedan pedalj teritorije koju će kontrolisati. Amerikanci su sve do nedavno priznavali njenu ambasadu u Vašingtonu. Kada su se Letonija, Litvanija i Estonija otcepile od Sovjetskog Saveza, ambasade tih država u Vašingtonu su nastavile u kontinuitetu da funkcionišu.
A mi ovde jedan legalan i legitimni državni organ treba da ukinemo da bismo se dodvorili okupatoru. Mogu imati razumevanja za vaš stav da vam ne odgovara sastav ovog Privremenog izvršnog veća, vi ste na izborima osvojili dvotrećinsku većinu glasova, imate potrebu i poštujem tu potrebu, ako je to zaista iskreno, i potreba i volja, da promenite sastav Privremenog izvršnog veća, pa da to Privremeno izvršno veće u novom sastavu bude proporcionalno odnosu snaga u Narodnoj skupštini. Umesto ranijih većinskih partija da su ljudi u ovom Privremenom izvršnom veću iz sadašnjih većinskih partija, ali da se ta institucionalna forma sačuva jer je ona u skladu sa našim ustavnim uređenjem. Ako mi ne sačuvamo tu institucionalnu formu, šta možemo da dobijemo? Mi potpuno predajemo nekome drugome Kosovo i Metohiju. Ovo je još jedini instrument legalne srpske vlasti na Kosovu i Metohiji, ma koliko ta vlast ne bila efektivna. Ona postoji formalno. U međunarodnom javnom pravu mnogo je važniji formalni od suštinskog materijalnog osnova. U međunarodnom javnom pravu vas niko ne pita za materijalni osnov. Okupacija je uvek privremeno stanje.
Može ministar pravde, koji ne zna ni kada je donesen Dušanov zakonik, da se izmotava sada ovde, ali treba malo knjiga čitati ministre, a ne samo tako lupetati. Kaže 1330. godine je donesen Dušanov zakonik i dalje je ministar. Nije ga sramota da bude ministar pravde.
Znate, to je kao kada bi rekao da se Kosovska bitka desila 1370. godine i za 19 godina je promašio. E, za 19 godina je promašio u pogledu donošenja Dušanovog zakonika i nije ga sramota. Znate, ja bih se noktima sam zaklao da takvu glupost negde provalim naočigled javnosti. Ne bih mogao da podnesem.
(Ministar pravde, Vladan Batić, dobacuje sa mesta.)
Lepo je ovako, ako ministar ništa ne zna, bar je duhovit čovek pa može da nas zabavi, da malo ovu atmosferu razdrma. Dobro je, ministre, nemam ništa protiv i sledeći put.
Dalje, imamo još nekih momenata koje ovde treba razmotriti. U međunarodnom pravu uvek treba čuvati formu i dok se čuva forma... evo, pita me ministar šta je sa Krajišnikom, moram i to da mu objasnim.
Od pet ljudi koje ste uhapsili, ministre, 14. januara, od pet ljudi, samo je Marko Krajišnik bio član SRS, a ostali nisu. Ali, pustili ste ih sve na slobodu 14. februara i svi su na slobodi, ako ih niste slučajno noćas pohapsili kada vam je zatrebalo da i propagandu iskoristite protiv SRS. Taj Marko Krajišnik je otpušten iz SRS 14. septembra. Evo, ovde prijava kada je zasnovao radni odnos, evo ovde kada je prestao radni odnos, evo ovde odjava o osiguranju iz septembra meseca. To što vi, u nedostatku bilo kakvih argumenata protiv SRS, ne birate sredstva, to govori u kakvoj se vi poziciji sada nalazite, a ne SRS, jer kada SRS vas kritikuje, mi imamo argumente.
Kada kažemo da je Čedomir Jovanović rođak Ljubomira Jovanovića - Staklenog, mi imamo dokaze.
Oni su braća od strica, iz Surčina. Nataša Jovanović nije u srodstvu i to smo ispitali. Jer, da smo saznali, ne daj bože, da je u srodstvu sa Čedomirom Jovanovićem, odmah bi je izbacili iz Srpske radikalne stranke. To bi bila strašna genetska falinka i zbog toga se leti iz stranke.

Gospođo Mićić, vi ste mi svedok da se  isključivo držim dnevnog reda i samo kada mi iz DOS-ovske poslaničke grupe nešto dobace  pokušavam da ih ne ostavim bez odgovora, jer je red da se ljudima sve razjasni do kraja. Ako niste u stanju da ih sprečite da mi dobacuju, onda nemojte da intervenišete kada sam  ovoliko ljubazan, pa im do detalja objasnim sve to na šta se odnosi njihovo dobacivanje.
Da se vratim na ovu temu za koju sam se javio za reč, koja je mnogo važnija od toga ko je Čedin rođak i što Batić ništa ne zna. Dakle, ta forma o kojoj govorim u međunarodnom pravu je najznačajnija. Ta forma je bila toliko važna i u slučaju okupacije Kraljevine Jugoslavije, iako je general Kalafatović imao blanko overenu dozvolu Vrhovne komande da kapitulira pred nemačkom oružanom silom, taj njegov akt kapitulacije odnosio se samo na vojsku. Kontinuitet jugoslovenske države čuvala je jugoslovenska kraljevska vlada u Londonu i dok se nije kralj Petar lično odrekao vlasti, kraljevskih ovlašćenja, dok nije formalno abdicirao prenoseći kraljevska ovlašćenja na kraljevske namesnike koje su mu nametnuli Čerčil i komunisti, on je bio jedini izraz suverenosti naše zemlje u formalnom smislu.
Tito je, zahvaljujući kralju, uspeo da sačuva međunarodno-pravni kontinuitet jugoslovenske države, inače bi njegova vlast bila nelegitimna, nelegalna, neregularna. U ovom slučaju pozivam vas da čuvamo kontinuitet bar jednog organa pokrajine, Autonomne Pokrajine Kosova i Metohije, bar jednog organa. Ovo ništa ne košta.
Izaberite u ovaj organ sve ljude iz DOS-a, nemam ništa protiv. Ne mora biti niko iz opozicije. Toliko želimo da se sačuva forma ovog organa da ćemo vam podržati svakog kandidata iz DOS-a, makar Čedomira Jovanovića i Vladana Batića predložili, bilo koga.
Ne postavlja se pitanje koje će to ličnosti biti, samo da se čuva i neguje ta forma. Ona se može svesti na minimum materijalnih troškova, može biti bez ikakvih troškova, ali to privremeno izvršno veće mora da postoji, na papiru bar mora da postoji, da bi u jednom momentu, kada nam spoljni faktor nametne definitivne pregovore o Kosovu i Metohiji, mogli da se pozivamo i na taj ustavni faktor, institucionalni faktor koji govori o Kosovu i Metohiji kao sastavnom delu našeg ustavnog poretka i suverene teritorije naše zemlje. To je ono što je u ovom slučaju najvažnije.
Dalje, mi ćemo po ovom pitanju imati još mnogo problema. Vidite šta okupatori rade na Kosovu i Metohiji. Okupatori se spremaju da ukinu srpsku opštinu Kosovska Mitrovica. Okupatori se spremaju da Šiptarima potpuno predaju vlast u ruke u opštini Štrpce i već su dosta na tom planu učinili. Još nisu sasvim zaokružili taj proces, ali proces je već uveliko u toku. Okupator želi da Srbi ne kontrolišu faktički nijedan pedalj Kosova i Metohije.
Ne postavlja se uopšte pitanje da li će ovo privremeno izvršno veće moći da putuje na celu teritoriju Kosova. Ne moraju nigde da putuju, ali povremeno mogu da odu bar u nekoliko opština. Mogu u Leposavić da odu, mogu u srpsku Kosovsku Mitrovicu, mogu u Zubin Potok, to je dovoljno da se s vremena na vreme neko pojavi u toj ulozi. Ta uloga je dokaz suverenosti Srbije nad Kosovom i Metohijom i ako tu polugu izgubimo, onda nemamo ništa i onda će nas okupator dovesti pred svršen čin. Onda će okupator jednostavno reći - gde su ti instrumenti vaše države, gde je dokaz da uopšte vaša država ima neke ingerencije, gde je ta institucija, sami ste je ukinuli.
Ukidanjem ove institucije, koja predstavlja kontinuitet vlasti, kontinuitet izvršne vlasti, ovo je vlada Kosova i Metohije, ukidanje te institucije potpuno odvezuje ruke okupatoru, potpuno. Okupator može da kaže da neće da razgovara sa Vladom Srbije. Okupator može da kaže da neće da razgovara ni sa jednim drugim državnim faktorom, ali okupator bar mora priznati, dok postoji ovo privremeno izvršno veće, da postoji dvojna vlast, jedna vlast u emigraciji, a druga tamo kvinslinška. Ova što je u emigraciji ima formalni osnov, a ona kvinslinška tamo ima suštinski materijalni osnov koji se bazira na sili okupatorove vojske i okupatorove policije.
Zašto se trudim da vam ovako potanko ove stvari objasnim? Da bih alarmirao ako ne vas, srpsku javnost, kakve katastrofalne posledice može imati eventualna odluka o ukidanju Privremenog izvršnog veća Kosova i Metohije.
(Dragiša Popović: Tebe niko ne sluša.)
Možda me niko ne sluša, vas su na žalost slušali i sada se gorko kaju. Svi oni koji su za vas glasali sada ne mogu očima da vas gledaju i u tome je problem, jer ste ih obmanuli. Da su znali da ih ovo čeka što ste im vi doneli, otpuštanje 700.000 radnika, mnogo veća socijalna beda i neimaština, glad u Srbiji, nikada vi ne biste došli na vlast. Ali, narod se jednom prevario i neće se više nikada prevariti. To iskustvo je narod izvukao iz te greške septembra 2000. godine.
Još je jedan faktor ovde veoma važan: i vaša vlast sada priznaje da je pojačano iseljavanje Srba iz ove tri južne srbijanske opštine, Preševa, Bujanovca i Medveđe. Masovno Srbi prodaju kuće i imanja i to sve više budzašto. Onu jednu branu koja je ranije postojala, da se bez državne kontrole ne može vršiti prodaja nekretnina, a pogotovo u određenim delovima Srbije, vi ste tako pogazili, ukinuli i sada je sve dopušteno. Sada Šiptar kada dođe da kupi imanje pokuca na vrata i pita - kada ideš, jer se više ne postavlja pitanje cenkanja za koliko novca.
Ako izgubimo i tu kontrolu i ako im tamo instališete njihovu policiju, onda će nam preseći i tu vitalnu komunikaciju na liniji Vranje - Skoplje. Šta ćemo onda? Onda će jug Srbije potpuno biti odsečen od sveta. To su veoma ozbiljne stvari. Vi ste glumili pred javnošću da ste ugušili šiptarsku terorističku pobunu. Vi zapravo tu pobunu u te tri opštine niste ugušili. Vi ste se samo s njima dogovorili...
(Čedomir Jovanović: Kada ti prodaješ oružje.)
Čedomire Jovanoviću, tvoji ljudi prodaju njima oružje tamo, tvoji ljudi i ovi ljudi koji su pod zaštitom vašeg režima: Jovica Stanišić, Milorad Luković-Legija, Franko Simatović-Frenki i drugi, oni su prodavali oružje Šiptarima. Milošević nije smeo da smeni Jovicu Stanišića dok nisam ušao u Vladu Srbije, koliko je Jovica bio moćan. Pod njegovim nadzorom su Šiptari kopali rovove na jednoj trećini Kosova i Metohije, pod njegovim nadzorom. A tu je vaš sadašnji potpredsednik Vlade Momčilo Perišić skrštenih ruku sedeo i posmatrao ne reagujući.
To su istorijske činjenice, a toliko se Jovica Stanišić osilio da je Milošević od njega strepeo, da mu ništa nije mogao, pa kada sam došao u Vladu Srbije i rekao - idemo odmah, čistimo, smenjujemo, pa se stvar malo ispravila. Na žalost, kasno sam došao u Vladu da te vaše ljude koji su prodavali oružje šiptarskim teroristima počistimo blagovremeno i sada se najviše ćuti po tom pitanju.
Što se oružja tiče, tu će istražni organi kada padne vaša Vlada najviše pitanja da postavljaju Filipu Cepteru, jer je on glavni švercer oružja, ne samo na Balkanu, u celoj Evropi. Filip Cepter se zove, a ranije se zvao Milan Janković. Znate, čovek koji ima potrebu, a to vam je kao onaj Danijel Server, onaj što vas je finansirao dok ste bili u studentskom pokretu, onaj što vam je davao pare, pa vam kupovao kompjutere, kupovao vam mobilne telefone, pa ste se potukli oko tih mobilnih telefona, pa Čedomir Jovanović danima nije smeo da izađe na ulicu zbog modrica itd.

Evo, vraćam se, nego Čedomir Jovanović postavlja potpitanje, pa odmah da razjasnimo potpitanje i nastavljam dalje, jer  tačno znam gde sam stao. Ja sam tako jedna demokratska priroda, tolerantan i meni ne smetaju vaša potpitanja.
Da nastavim gde sam stao. Šta je ovde potrebno da se uradi?
Prvo, potrebno je da Vlada povuče ovaj dokument. Vi niste bili spremni ni da ovom dokumentu priložite izveštaj o radu Privrednog izvršnog veća Kosova i Metohije. Ukida se jedan organ a da parlament ne zna ni šta je taj organ do sada uradio. Zar to nije tragikomično. Samo ukinete i gotovo, nema, idemo dalje. Ne može tako da se radi u državi.
Znate, ovde su se dinastije menjale, dinastije koje su se među sobom mrzele, koje su se ubijale međusobno i kada je došao kralj Petar nije mu palo na pamet da menja imena ulica, koje su bile poznate po Obrenovićima. A vi, samo ukinete začas posla, ne razmišljate. Nemate vi nijednog pravnog savetnika, nijednog stručnjaka. To je vaš problem. Vama Vladimir Popović-Beba vodi stručne stvari. (Predsednik - vreme.)
Evo, završavam odmah.
Da ovo Vlada povuče, da stručnjaci razmotre ovaj problem, da onda izađete sa novim predlogom da se opozovu dosadašnji članovi Privremenog izvršnog veća Kosova i Metohije i da predložite izbor novih. Neka svi budu iz vaših redova, nemam ništa protiv. Samo da se to sačuva, da se ta jedna nežna biljka sačuva da bi mogla da procveta i da plod onda kada zatreba.

Gospođo Čomić, da mi niste negirali pravo, ne bih se javljao za Poslovnik. Ali, vi ste malopre rekli da nemam pravo, sad kažete da je moje pravo nesporno. Želeo bih samo da vam skrenem pažnju da tako ne možete da se ponašate. Šta to znači, kad ste kršili Poslovnik - malopre, kad ste mi rekli da nemam pravo ili sada, kad ste mi rekli da mi je pravo nesporno. Jednom ste sigurno prekršili i to sam hteo da vam stavim do znanja, a ovde ću čekati strpljivo da mi date reč i da iskoristim tih 28 minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, ova tako važna tačka dnevnog reda morala je da ima mnogo bolji tretman u Narodnoj skupštini nego što je imala. Morala je Republička vlada kao predlagač akta da odredi neuporedivo sposobnijeg predstavnika koji će zastupati njene političke stavove i obrazlagati sam akt, nego što je to ovde činio Vladan Batić, ministar pravde i lokalne samouprave.
Danas se donosi jedna odluka za koju je dovoljno dići ruku i glasati, za jedan minut sve završiti, međutim, ta odluka može da ima veoma teške negativne posledice. Ova odluka se donosi bez uvida u izveštaj o radu Privremenog izvršnog veća Kosova i Metohije. Saznao sam danas da se taj izveštaj sadrži nekoliko stotina strana. Osnovni je red bio da uz Predlog dostavi izveštaj, pa da se izveštaj razmatra, prihvati ili ne prihvati, pošto je Privremeno izvršno veće Kosova i Metohije organ ove Narodne skupštine i ona je na osnovu svojih ustavnih ovlašćenja formirala to privremeno veće.
Besmisleno je prvo raspuštati to veće, ukidati ga, a ne razmotriti njegov dosadašnji rad. Treba dati političku ocenu toga rada. Nikome to nije palo na pamet. Godinu i po dana od vašeg dolaska na vlast to veće radi. Zašto se niste setili pre godinu dana da ukinete to privremeno pokrajinsko izvršno veće? Što to tada niste uradili? Nije vam ni padalo na pamet. Nije vam smetalo samo Privremeno veće, nego je neki nalog došao spolja da se to veće ukine. Vi znate bolje od mene kakav nalog.
Vladan Batić, krajnje loše zastupajući političke stavove Vlade Republike Srbije, jutros je govorio da ovo veće ne može da ostvaruje nijednu svoju nadležnost, pa kaže da ne može da izvršava zakone i druge propise na Kosovu i Metohiji, ne može da donosi propise za njihovo izvršavanje, ne može da izvršava odluke i opšte akte, ne može skoro nijednu nadležnost da obavlja zato što su Kosovo i Metohija pod okupacijom. Ali, ni emigrantske vlade ne mogu da izvrše nijednu nadležnost, skoro nijednu, ali se čuva njihov kontinutet.
Ovde nije reč o okupaciji cele države, nego dela države, ali to je jedina institucija legalana, legitimna, na Ustavu zasnovana, koja je ostala od tog dela teritorije, od te autonomne pokrajine, koja je ipak jedan subjekat političkog sistema. Nije federalna jedinica, ali jeste subjekat političkog sistema dok postoji ovakav Ustav. Dakle, uopšte nije bitno što to privremeno izvršno veće ne može svoje nadležnosti da ostvari, ali instituciju ne smemo da ukidamo.
A, već smo vam rekli - menjajte personalni sastav, uzmite koga hoćete iz vaših redova u to privremeno veće, nije nas briga, jer ne može da obavlja nadležnosti, pa ne mogu ništa ni zabrljati, ali neka ostane firma, neka ostane institucija.
Dalje, Vladan Batić ovde govori kako je Privremeno izvršno veće trošilo ogromne pare. Ni to nije tačno. On ovde pominje nekih 26 miliona dinara. Za državu to nije veliki novac ako se ima u vidu da je Nebojša Čović prošle godine imao na raspolaganju 500 miliona, a ove godine skoro milijardu. Ovo je nikakav novac, ako se ima u vidu da ste vi iz ovogodišnjeg budžeta predvideli za tzv. nevladine organizacije pola milijarde dinara, 500 miliona dinara.
Davaćete pare Nataši Kandić, Sonji Biserko, Biljani Kovačević-Vučo itd, svakome ćete od njih vi, davati pare; dajete pare proverenim agenturama strane obaveštajne službe, koje rade isključivo protiv srpskog naroda. Za to imate para. Pola milijarde vam nije mnogo da date za Biserko, za Kandićku i za ostale, a nemate za čuvanje jedne institucije. Znate, možda može i za 100 hiljada da se čuva ta institucija. Ne mora niko profesionalno da radi, jednu kancelariju odredite u Vladi Srbije. To je Privremeno izvršno veće Kosova i Metohije, odredite 100.000 dinara godišnje, dovoljno je da se firma sačuva.
To je suština. A, ovo što govorite da je skupo, pokazali ste koliki ste rasipnici na nekim drugim mestima, gde se radi o delovanju protiv srpskih nacionalnih interesa. Tamo dajete šakom i kapom, jer su stranci svoje slavine zavrnuli, oni su svoj cilj postigli.
Dalje, ovde je Vladan Batić govorio o nekima koji ranije nisu sprečavali naoružavanje Šiptara. Ovde Vladan Batić čak govori da su na Kosovu i Metohiji godinama rasli novi minareti. Niko se od vas na to nije osvrnuo. Šta mi imamo protiv toga da rastu novi minareti? Da li pripadnici islamske veroispovesti imaju pravo da podižu svoje bogomolje? Imaju.
Kome onda to smeta? Je li smeta u Raškoj oblasti, tamo gde je veća koncentracija muslimana, što oni dižu džamije? Jel, to nekome smeta? Jel, to nekome u Srbiji smetalo? Nema većih nacionalista u ovoj zemlji od nas srpskih radikala, ali nama ti verski objekti nikada nisu smetali i zašto bi neko sprečavao njihovu gradnju.
On se čudi što ranija vlast nije sprečavala izgradnju minareta na Kosovu i Metohiji. Vi ste sve to slušali i ćutali. To je on jutros govorio. U svojim patetičnim izrazima Kosovo je njemu neki oltar. Šta to znači - to niko ne zna. Kosovo je za mene teritorija Srbije, koja se mora sačuvati da ostane u sastavu Srbije. A, ne nekakve visokoparne reči koje ništa ne znače.
Šta to znači? Vi ste to tolerisali. Da li je to govor mržnje? Šta smetaju ti minareti? Ne smetaju i ne mogu da smetaju, jer nije veroispovest kriva zbog separatizma, niti je taj separatizam na Kosovu bio vezivan za veroispovest, jer je ugrožavao i Turke, i Gorance, i Muslimane i Rome islamske veroispovesti itd. To vam je jutros ovde govorio Vladan Batić, pa neka sada objasni šta je mislio - što mu smeta nicanje minareta na Kosovu i Metohiji.
Zatim, kaže - sve satelitske antene su bile okrenute ka Tirani. Jeste li se vi zaklinjali u demokratiju? Nećete valjda da idete od kuće do kuće da pomerate satelitske antene. Valjda je sloboda svakog čoveka kako će svoju satelitsku antenu da namesti. Vama smeta što je satelitska antena okrenuti prema Tirani. Šta nas briga gde će biti usmerena satelitska antena, ako se neko ne laća oružja i ne diže protiv države.
To što on više voli Tiranu od Beograda, to je njegova stvar. Bitno je da ne uzima oružje i da se ne bori protiv države Srbije. To je valjda suština.
Slušali ste ovde da je Vladan Batić optuživao bivšu vlast zbog naoružavanja albanskih terorista, zbog nesprečavanja logističke podrške albanskim separatistima, nesprečavanja dotoka finansijskih sredstava, neometanog prelaska preko granice itd. Kaže - granica nije čuvana. Ko čuva granicu naše zemlje? Vojska Jugoslavije. Ko je bio načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije? General Momčilo Perišić, potpredsednik Vlade Srbije. Ko je bio kriv što vojska nije obavila svoju ulogu? Sadašnji aktuelni potpredsednik Vlade Srbije.
Ko je kriv što policija nije sprečila naoružavanje, ogroman dotok finansijskih sredstava albanskim teroristima i separatistima itd. Ko su tada bili šefovi policije? Jovica Stanišić, Vlastimir Đorđević, Sreten Lukić. Svi su oni sada DOS-ovci. Neko se isprsio javno, poput Sretena Lukića, i dalje je kao general, najviši funkcioner policije u Srbiji. Jovica Stanišić povlači konce iz pozadine, ali je on duša vašeg policijskog delovanja, a što se tiče Vlastimira Đorđevića još ne znamo kakvu ste mu sudbinu spremili i gde ga pouzdano držite, reč je o nekim podrumima.
Ko je kriv - onaj ko je kriv nije pozvan na odgovornost.
Kada smo mi ušli u Vladu Srbije, jedan od prvih akata bio je smena Jovice Stanišića. Drugi akt, pod našim pritiskom, smena Momčila Perišića na saveznom nivou, kao načelnika Generalštaba.
Dalje, ovde smo slušali priču o postavljanju nekih Albanaca, pripadnika albanskih nacionalnih manjina, na direktorske položaje. Pa, ovakvi su, pa onakvi su. Znate, svi Albanci koji su hteli da budu lojalni Republici Srbiji mogli su da dobiju lepe položaje u državnoj administraciji, u svim državnim službama, u društvenim delatnostima itd.
Politika je uvek bila da treba privući što više pripadnika albanske nacionalne manjine da budu lojalni. Ovde nikada Albancima nije prećeno iseljavanjem. Zahtev je postavljan samo za one koji nisu državljani da moraju da se isele, koji su od 1945. naovamo pod komunističkim režimom dovođeni iz Albanije na Kosovo i Metohiju, na oteta srpska imanja.
Što se tiče pripadnika nacionalnih manjina, politika je neprekidno vođena, bilo koja vlast da je u pitanju, potpuna ravnopravnost i pridobijanje svih nacionalnih manjina da učestvuju u svim državnim, političkim i društvenim procesima itd. Ovde ste, dame i gospodo, bili spremni da slušate raznorazna slična tumačenja. Vladanu Batiću smetaju Egipćani. Što mu smetaju Egipćani?
Postoji 7.000 ljudi koji se smatraju pripadnicima egipatske nacionalne manjine. Njih priznaje egipatska vlada, njih uvek viđam na prijemima u egipatskoj ambasadi. Imaju počasno mesto, ako oni žele da budu Egipćani, to je njihovo pravo. Može se ući u teorijsku raspravu jesu li oni zaista Egipćani ili nisu, pa da istoričari daju svoj sud, pa da se ispitaju stara dokumenta itd, ali nekih tragova o njihovom egipatskom poreklu ipak ima, lično sam se za to interesovao i što bi oni smetali. Što smeta ijedna nacionalna manjina, bez obzira na brojnost?
I ovde je Vladan Batić iskoristio priliku, pošto nema nikakvih argumenata, da govori u mom odsustvu, a meni kaže - pobegao. Kako? Čekao sam ovde da odgovara Vladan Batić, a on se javio za reč tek kada sam izašao. Imao sam mnogo važnija posla u Saveznoj skupštini, sprečavao sam da se Savezna skupština stavi u zaštitu mafijaša, koji ubijaju istaknute političke i druge javne ličnosti u našoj zemlji i uspeo sam. Da vas obavestim, nije uspela DOS-ovsko SNP-ovska podvala da se neki novi alternativni zaključci izglasaju. Sve vam je propalo danas u Saveznoj skupštini.
E, to mi je bio prioritet, a znao sam, Batić mi nigde neće pobeći, kada god se vratim Batić je tu i moći ću da mu odgovorim.
Vladan Batić zamera srpskim radikalima što su se vratili u Vladu Srbije nakon izlaska iz Vlade. Tačno je da smo se vratili u rekonstruisanu Vladu. Šta je bila alternativa? Mi smo hteli izbore. Vi niste. Vi ste tražili vlast odmah, bez izbora. Mi smo hteli da sprečimo vaš dolazak na vlast i žrtvovali smo se. Narod nije prepoznao našu žrtvu. Narod nas je kaznio na izborima.
Smejte se vi koliko god hoćete, do mile volje smejte se, sada narod vidi ko ste vi, a ko smo mi. Sada je to narodu potpuno jasno.
Dalje, što se tiče Dušanovog zakonika, cela nacija je videla Vladana Batića u Saveznoj skupštini kako tvrdi da je Dušanov zakonik donesen 1330. godine. Izađem za govornicu i našalim se, kažem - hajde da omogućimo Vladanu Batiću iz tri puta da ponovo pogađa kada je donesen Dušanov zakonik. I, on prećuta. Onda je listao po nekim knjigama, negde je verovatno našao da je to 1349. godine i sav radostan odmah predlaže da to bude praznik u ovoj državi.
Svaki značajan datum iz istorije, koji on nauči, može sutra da predloži za praznik.
Što se tiče ljudi koje je ovde klevetao, nazivao fašistima, to je sramota, to su ljudi koji su stajali na stranu srpskog naroda, i Lepen, Šenhuber, i Žirinovski, a posebno Sadam Husein. Sadam Husein je iskreni, verni prijatelj srpskog naroda i srpske države, dokazani prijatelj. Oni koji su vaši prijatelji, ti su tepisima bombi ubijali srpsku decu, srpske civile, rušili po Srbiji. Od Iraka smo imali samo pomoć i podršku, nikad iračke bombe nisu išle na našu zemlju.
To da sam ja bruka i sramota; znate, i mene je nekad sramota kad vidim kakvi ste vi i što moram da budem u vašem društvu, ali podnosim nekako, šta ću, moram zbog nekih viših ciljeva i ideala da trpim i vaše privremeno prisustvo u ovom broju. Nećete vi dugo tu opstati.
Vladan Batić traži časopise od pre 25 godina da mene izvrgava ruglu. Znate, sa 23 godine sam napisao ovaj tekst. To nije ni magistarski rad, ni doktorat, to je mnogo ranije napisano. To je predavanje sa seminara za prosvetne radnike, za nastavnike srednjih škola u Dubrovniku i Trebinju, godinu dana pre objavljivanja u omladinskom časopisu "Ideje". To je omladinski teorijski časopis "Ideje". U to vreme sam znao i da pišem.
Da li je baš sa ovog aspekta ispravno to što sam pisao ili nije, to je sad druga stvar, ali se nijednog svog teksta ne stidim, jer nikad u životu nisam ništa napravio što bi moglo da mi služi za sramotu. Ja sam sve te rane mladalačke radove objavio u prvom tomu svojih knjiga na 1.000 strana. Imali ste prilike i ovde to da vidite, neki od vas su to dobili na poklon. Mene nije sramota, jer nikada nisam bio policijski denuncijant, nisam špijunirao, nisam se ogrešio o neku sudbinu, nisam nikoga u zatvor strpao nevinog, nije niko zbog mene ostao bez posla. Ja sam na to ponosan.
Ovde, naravno, treba odgovoriti na još neke stvari koje su izrečene onako "s neba, pa u rebra", jer vi samo o tome znate da govorite. Ovde je govoreno da su visoki funkcioneri SRS obveznici Zakona o ekstraprofitu. To nije istina. Nijedan član SRS ne dolazi pod odredbe toga zakona. Oni koji su dobili stanove, dobili su po Vladinom pravilniku i dobili su mnogo manje stanove nego što je Vladin pravilnik propisivao. A, to što su to realno komotni stanovi, veliki stanovi, to je nešto drugo. Vi još niste ukinuli taj pravilnik. Znači, čuvate i za sebe taj pravilnik. Što ga ne ukinete? Ubedićete nas u vaše dobre namere kad ukinete taj pravilnik, pa ne bude ostao na raspolaganju za vaše garniture.
Dalje, ovde je neko govorio, ne mogu da mu pamtim ime, srodnik je s nekim Staklenim, pa ne mogu mnogo da se s tim bakćem...
(Glasovi iz sale: Tema.)
To ste trebalo da kažete Čedomiru Jovanoviću i Vladanu Batiću. Odgovaram na ono što su oni rekli i koristim vreme koje je na raspolaganju SRS-u. Vi ste ta pitanja pokrenuli. Nikakvih mojih pet telohranitelja nije uhapšeno. Pet ljudi je uhapšeno 14. januara. Pušteni su iz zatvora 14. februara i svi su na slobodi, ako ih poslednja tri sata niste ponovi hapsili, jer vam trebaju iz političkih razloga. Zaista je, izgleda, kod njih nađen neki eksploziv i reč je o švercu, ali samo jedan od njih je bio član SRS i dobio otkaz u septembru prošle godine. Evo dokaza za taj otkaz. To što nemate nikakvih argumenata protiv SRS i služite se podvalama, podmetanjem, neistinama, lažima, to samo pokazuje kakvi ste vi.
Kaže ovde Čedomir Jovanović da sam nervozan. Nikada nisam nervozan, ni sad kad ste vi na vlasti, niti nečim pokazujem nervozu. Pokazujem unutrašnju snagu, to je snaga duha. Kad čovek iskreno veruje u ono što misli, onda i tu snagu duha pokazuje. Nisam narkoman kao neki drugi, pa izađe ovde u narkomanskoj euforiji, istrese nešto o čemu i ne razmišlja i što nema blage veze sa istinom.
Zgradu Magistrata već godinu i po dana pokušavaju da nam otmu, iako smo se potpuno zakonito tamo uselili. Zgrada Magistrata je poslovni prostor, jeste pod zaštitom države, ali renoviranje je izvršila opština. Nakon renoviranja uselila je SRS. Oni su mesecima vršili pritisak na sudiju da presudi protiv zakona na štetu srpskih radikala. Ali, to samo pokazuje u kakvom je stanju naš pravosudni sistem. Znate, nije nikakav problem, vi nas sutra možete da iselite. Mi možemo pod šator, možemo pod kišobrane, ali nas ne možete zaustaviti i ne možete nas sprečiti da govorimo istinu i da raskrinkavamo vašu vlast. Nemate vi ni dovoljno zatvora, ništa vi ne možete, vi ste potpuno nemoćni. Vi jedino kalašnjikove u ruke, pa nas pobijte. I naši grobovi će se tad s vama boriti, Čedomire Jovanoviću, i naši grobovi.
Opet pominje ovde neki sudski proces. Kaže - zbog zloupotrebe položaja i organizovanog kriminalnog dela nad advokatom Nikolom Barovićem. Prvo, tu nema zloupotrebe položaja, nikakve. Naravno, pretučen je Nikola Barović. Osnovana je sumnja da sam ja podstrekač, ali još ne mogu da dokažu. Ali, potpuno novinog čoveka su optužili kao izvršioca, koji je tada bio u Požarevcu i ima 15-20 svedoka da je bio u Požarevcu. Nađite pravog izvršioca, pa možda ćete i dokazati da sam ja podstrekač, ali ne možete, mučite se nekoliko godina sa tim suđenjem. Ja se neprekidno odazivam, samo juče, na zahtev Dragoljuba Mićunovića, nisam išao na sud, jer sam imao važnije poslove.
(Glasovi iz sale: U banku.)
Nekad i u banku svratim, meni je savest mirna, poslujem sa bankama, držim račune u domaćim bankama, ponešto mi je zaostalo i u stranim, pokušavam to da prebacim. Nemam šta da skrivam, nemam čega da se stidim.
Što se tiče Haga, i dalje se nudim da idem u Hag. Evo, Batić, koji je prošli put sa Đinđićem sprečio da dobijem vizu, sad neka urgira da mi daju vizu i neka mi plati putne troškove, odmah idem u Hag. Evo, to je izazov. I lap - top jedan da ponesem, može i to na račun Vlade Srbije. Teško mi je bez lap topa da idem u Hag.
(Vladan Batić: I sa zarđalom kašikom.)
Može i sa zarđalom kašikom.
Ovde Čedomir Jovanović demantuje jednu suštu istinu. Deda Čedomira Jovanovića i deda Ljubomira Jovanovića Staklenog su rođena braća, a njihovi očevi su braća od strica. Dakle, i oni su braća od stričeva. Oni su najbliži rođaci.
(Čedomir Jovanović: Kako se zove moj stric?)
Evo, napraviću ti porodični pedigre, i time ću se baviti. Šta, sad da pamtim ime tvog strica. Saznaću i to, polako, doneću sve. Nema za mene tajni. Kada se nešto zainatim da isteram na čistinu, ništa me zaustaviti ne može. To ste valjda videli do sada. To što Čedomir Jovanović upućuje zahtev MUP-u i okružnom tužiocu, pa odmah obaveštava javnost, takođe je glupost, jer i ono što ste podneli u septembru mesecu, još mi nikakvo suđenje niste zakazali, jer ne smete.
Dušan Mihajlović se boji suočavanja sa mnom pred bilo kojim sudom. Tužite me, nikad se ne pozivam na imunitet, uvek idem na sve sudske pozive. To najviše volim. Deset tomova knjiga od tih sudskih procesa ću objaviti, deset hiljada strana, jer svi ti sudski procesi pokazuju ko ste vi i kakvi ste, prirodu vaše vlasti. Nema za mene tu nikakvih tajni, niti ima tu bilo kakvih problema. Ajde, odmah, ajde privatna tužba, javni tužilac, bilo šta. Ajde, brzo, gotovo, zakazujte odmah. Evo, optuženi se slaže, po kratkom postupku. Što ne smete? Bojite se, nije vam čista savest.
(Glas iz sale: Zovi hitnu pomoć.)
Trebaće vam i hitna pomoć, znam ja to. Nikakvu mi energiju ne trošimo za obračun sa DOS-om. Mi ulažemo političku energiju u cilju raskrinkavanja prave prirode vaše vlasti. To je suština. Mi hoćemo da vas raskrinkamo do kraja, da narod vidi ko ste, kakvi ste. Znate, narod na jednim izborima glasa za jedne, na drugim za druge. Mi sada ubeđujemo narod da više nikada ne treba za vas da glasa. To je naš cilj i zato trošimo energiju. Time činimo najveće dobro i naciji i državi. To je suština.
Nemojte vi da žalite našu energiju. Imamo mi energije i za druge stvari. Znate, snimajte video kamerama, objavljujte, pravite afere, što izmišljte za Maršićanina, čujem da je sve izmišljeno, meni možda možete naći nešto stvarno. Lansirajte, ajde, nešto radite. Šta ste se tako spetljali? Po malo objavite - evo, uplašili se radikali hapšenja, pa danas u "Nacionalu" - "Nacional sprečio hapšenje". Dajte, odmah hapsite,šta čekate? Nećete imati vremena posle. Ako zakasnite, gotovi ste,posle ću ja početi da hapsim, neću oklevati.
To samo zato što ste vi insistirali na ovoj raspravi. Iskoristio bih ostatak vremena da se vratim na ovu osnovnu temu, jer ona je najvažnija. Želim dobronamerno da vas ubedim, da vas nagovorim, da vam skrenem pažnju da nije pametno da se ukida PIV Kosova i Metohije kao institucija. Ponavljam vam predlog, zahtev, smenite sve članove PIV-a, ali nemojte da ukidate instituciju. Stavite svoje ljude. Stavite Batića, stavite Čedu Jovanovića, stavite bilo koga, ali sačuvajte firmu, sačuvajte instituciju, trebaće nam, trebaće narodu, državi. Nemojte sami da se odričete jedne poluge koja nam može biti veoma korisna. To mi je želja da vas ubedim, ali izgleda vas ne vredi ubeđivati, jer vi ste zaslepljeni, imate neke spoljne naloge koje izvršavate, pa šta vam kažu ovde Vilijam Montgomeri i njemu slični, vi to sprovodite i to je za vas zakon, to je za vas Ustav.
Umesto da Vladanu Batić Ustav bude Sveto pismo, on za Sveto pismo smatra onaj nalog koji je dobio. Evo, sada lista moje knjige, dobro bi bilo da Vladan Batić pročita sve moje knjige i tamo će naći mnogo pametnih stvari. Ima tu šta i da se citira. Meni je uvek drago kada Vladan Batić citira moje knjige, samo što on nikakvih argumenata protiv mene ne može da nađe. To je ono što je u ovom slučaju veoma važno i što ja više govorim on sve nervoznije lista i lista.
Batiću, to je trebalo ranije pročitati, pa podvući, pa staviti listiće, nemoj da zavrćeš strane, tamo vidim si jednu stranu zavrnuo, to niko ne radi ko voli knjigu. Ja u životu ni jednoj knjizi nisam zavrnuo stranu, jer volim knjige. Knjige neke je trebalo na vreme pročitati.
Trebalo je na vreme naučiti kada je donesen Dušanov Zakonik. Trebalo je naučiti sadržaj tog zakona, pa da znate da je car Dušan sam sebe ograničio pa rekao: sudovi da sude po ovom zakonu, a ne po volji cartstva mi. Dalje, car Dušan je rekao, ako je u suprotnosti odredba zakona sa carevom voljom primenjuje se zakon suprotno carevoj volji. Vi u slučaju kada je Čeda Jovanović u koliziji sa zakonom, primenjujete Čedu.
Kada je Vladan Batić u koliziji sa Ustavom, onda on kaže, Ustav nije Sveto pismo i ne primenjuje se, jer on je pametan, znate, on ima znanje, on ima sposobnost i ono što kaže je sušta istina. To što lupeta, a za njega 19 godina ne znači ništa, promaši za 19 godina kroz istoriju, šta to znači 19 godina više ili manje. Znate, sa 18 se postaje punoletan, gospodine Batiću, ogromno je to vreme. Ogromno je to vreme.
Posle 18 godina, nažalost, vašu vlast će narod da zaboravi, ali će i dalje patiti zbog negativnih posledica, njenih, zbog vaše samovlade, zbog vaše strahovlade, vaše samovolje, vaše beskrupuloznosti i vaše nesposobnosti da rešavate životne probleme, a spremnosti da činite svaku štetu narodu i državi, ako to odgovara potrebama vaših partija ili potrebama nekoga spolja ko traži od vas da izvršite njegove naloge. Gospodine Batiću, slušajte malo, pametni ljudi slušaju, a neznalice pričaju. Naravno, neznalice evo ovde međusobno vode neku komunikaciju.
(Vladan Batić, sa mesta: Nema šta da slušaju, pametni ljudi ne slušaju budale.)
Kako to? Evo sad, Vladan Batić kaže za mene da sam budala. Možda i jesam budala. Možda i jesam budala. Nisam kriminalac i izdajnik srpskog naroda poput Vladana Batića i ostalih DOS-manlija.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas moram da vam odam jednu važnu tajnu: najdraži lik među DOS-ovskim političarima za mene je Vladan Batić. Prvo, on danas pokazuje da intenzivno čita moje knjige.
Malo me je uvredio - za knjižicu od 200 strana kaže "knjižurina". Batiću, imam knjiga od 1.000 strana, kad do njih stigneš, glava će te zaboleti, ej, periku ćeš morati da stavljaš.
Dalje, tačno je da sam u najranijoj mladosti imao nekoliko apologetskih tekstova, ali tako su nas u školi učili. Međutim, dok sam ja, kao disident, progonjen od strane policije, Vladan Batić je dva puta neuspešno podnosio molbu da ga prime u partiju.
Kad su mene izbacili, on je tek podnosio molbu da ga prime i nisu hteli da ga prime; tamo nekakve marifetluke je pravio u opštinskim službama, ko zna šta je radio, za neke ovce, za neka čuda. Ali, da ne ulazim u to, to je njegova prošlost, da se ne mešam u njegov privatni život.
Vlada Batić je danas prekršio savezni Krivični zakon. Zbog onog teksta koji je ovde čitao, ja sam osuđen na osam godina zatvora. Nešto je to posle smanjivano, ali sam svoju kaznu odležao do poslednjeg dana. On bi kao ministar pravde morao da zna da je krivično delo nekome, ko je do kraja izdržao kaznu, spočivatavati ono zbog čega je bio kažnjen. I, sada mora javni tužilac da digne optužnicu protiv Vladana Batića. Ja ću da zamolim javnog tužioca da ne diže tu optužnicu jer sam i dalje ponosan na taj tekst, a to je jedan od mojih najboljih mladalačkih tekstova.
I moram, na kraju, da vam kažem zašto imam toliko simpatija za Vladana Batića. Nema ni jednog živog Srbina koji više od mene mrzi Hrvate, osim Vladana Batića. Zbog toga je on meni simpatičan i zato ga sa moje strane glava neće zaboleti, može do mile volje da me napada, može sve moje knjige da pročita, a nije mu ostalo dovoljno života da stigne sve da ih pročita, ima ih 95, a on je došao do sedme, osme, ali treba uporno da nastavi, a ako treba da mu produžavamo život i to ćemo učiniti samo da stigne sve knjige da pročita.
Sa moje strane nema ni tužbe, sprečiću javnog tužioca da je podigne, ako se ja ne osećam pogođenim, ne sme ni javni tužilac da interveniše, tako da i sa te strane može biti siguran. Ovo što se tiče Hrvata, on tu čak prevazilazi ono što sam ikada mogao i da sanjam. Prema tome, ja o tom pitanju ne moram više ni da govorim, tu je Vladan Batić, ekspert za antihrvatsku mržnju i hvala DOS-u što takvog stručnjaka ima u svojim redovima, pa imam manje posla i mogu da se bavim drugim problemima.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je besmisleno da Narodna skupština donosi ovaj zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakona iz jednostavnog razloga što Srbiji ne treba krivični zakon. Državi koja nema sudove, čemu služi krivični zakon? Kod nas, od kada je DOS došao na vlast, sudovi uopšte ne postoje. Ranije je bilo mnogo problema. Ranije je bilo dosta instrumentalizovanih sudija, podmićivanja, korupcije itd. Od kad je DOS došao na vlast, svi sudovi u ovoj zemlji su direktni produžetak DOS-ovskog partijskog aparata.
Evo, konkretan primer. Ljubomir Jovanović Stakleni ispalio je osam metaka u Petra Panića početkom 2000. godine. Možete vi da se smejete do mile volje, vama će se smeh i tako zalediti na licima. Upucao ga je sa četiri metka u stomak, dva-tri u pluća, jedan u nogu, jedan u ruku i pobegao u inostranstvo. Raspisana poternica za njim. Nije smeo da se vrati u zemlju dok nije DOS došao na vlast. Kada je DOS došao na vlast, vratio se i Ljubomir Jovanović Stakleni, a nijedan ga sud ne goni, nije u zatvoru, nije u pritvoru, nikom ništa. Zašto? Ljubomir Jovanović Stakleni je rođak Čedomira Jovanovića. To je razlog.
U ovoj zemlji najveća muka je sa mafijom. Ovde već desetak godina postoji mafija koja upravlja svim poslovima oko nafte, švercom nafte, duvana, oružja, droge.
Ko čini tu mafiju? Stanko Subotić Cane, Filip Cepter i Dragoljub Marković, zvani "Krmivoprodukt". Oni su vinovnici svih ključnih likvidacija u proteklih 10 godina. Za nekima od njih je raspisivana poternica, a kada je DOS došao na vlast poternice su povučene.
Ko su instrumenti ove mafije za prljave poslove? To su Jovica Stanišić, Franko Simatović-Frenki, Milorad Luković Legija, Mihalj Kertes, Dragan Vasiljković zvani kapetan Dragan i tako dalje. Iza svih ubistava, ključnih ubistava na beogradskom asfaltu i u drugim krajevima Srbije, oni stoje.
Zašto ni jedan sud nije u stanju da ih dovede pred lice pravde? Zato što su svi oni najbliži prijatelji Zorana Đinđića, predsednika Vlade Srbije. Zoran Đinđić je čedo te mafije, a ta mafija je narasla pod Miloševićem i pod socijalističkim režimom. Tamo je nikla, imala je odrešene ruke po raznim pitanjima, polako se osamostaljivala, razvijala itd. Ta mafija je još u ono vreme stvorila Zorana Đinđića.
Još 1993. godine, na konferenciji za štampu Srpske radikalne stranke, obelodanio sam da se UDBA sprema da smeni Dragoljuba Mićunovića i da na mesto šefa Demokratske stranke dovede Zorana Đinđića. To je ostalo zapisano, to je u jednoj mojoj knjizi objavljeno. UDBA je to i uradila, UDBA je lansirala Zorana Đinđića, a onda kada se toliko osilila, a Milošević toliko oslabio, jednim potezom mafija je eliminisala Miloševića i dovela Zorana Đinđića na vlast. Ta mafija je ubila ...

Gospođo Čomić, po vašem mišljenju kada se za nekoga kaže ...

Gospođo Čomić, nemojte moje vreme toliko da trošite.

Znate, kada bih iznosio stvari iz privatnog života drugih ljudi, bavio bih se onim čime se bavi Goran Vesić; on nekome naštima seksualnu aferu, nekome režira, nekome izmisli, nekome obelodani itd, ali to je svojstveno DOS-ovcima i ja se time ne bavim.

Gospođo Čomić, na prvoj godini Pravnog fakulteta naučio sam da nečija sprega sa mafijom kao podatak ne može biti činjenica iz privatnog života. To je činjenica iz javnog života. Evo, ovde neko dobacuje i Milan Lukić. Milan Lukić je najbliži rođak generala Sretena Lukića, koji je jedan od glavnih šefova policije pod DOS-ovskom vlašću. Vi ste na vlasti, vi bi trebalo da rasvetlite i otmicu i likvidaciju muslimana iz voza u Štrpcima i mnoge druge stvari. Međutim, šta je ključni argument protiv vaše vlasti?

Nemojte vi mene da štitite od vaših poslanika, nego ovo vreme što mi pojedete da mi nadoknadite, gospođo Čomić, to bi bilo najispravnije u ovom slučaju.
U avgustu prošle godine ubijen je Momir Gavrilović, bivši visoki funkcioner UDBE Republike Srbije. Zašto je ubijen? Zato što je Vojislavu Koštunici ...