U članu 44. u stavu 2. kod navođenja bitnih zahteva i troškova naknade za korišćenje patenata, kaže se: "Naručilac može da navede u konkursnoj dokumentaciji da naknadu za korišćenje patenata, kao i odgovornost za povredu zaštićenih prava intelektualne svojine trećih lica, snosi ponuđač." Smisao mog amandmana je da se umesto reči "može" stavi reč "mora". Zašto? To je veoma važno, jer se država izlaže opasnosti ako naruči neki posao i izvršilac taj posao obavi koristeći tuđi patent, a naš državni organ i ne zna da je to zaštićeno patentom, da je taj patent negde registrovan, da treba da se plati odgovarajuća naknada itd. državni organ i nije dužan da zna, a pogotovo ako je strani izvođač i može biti patent zaštićen u nekoj stranoj državi.
To nas izlaže mnogim opasnostima, vođenja postupka oko autorskih prava i prava industrijske svojine. Zato u ovom slučaju mora izvršilac posla da snosi odgovornost, a on će onu nadoknadu na ime korišćenja patentnih prava da ugradi u cenu. Čak će i navesti, u jednom segmentu podnete prijave, toliko i toliko novca se izdvaja za plaćanje autorskih prava, odnosno prava industrijske svojine. Ovde se suviše olako to pitanje tretira. Kaže se: može, ali i ne mora. Mi znamo da nam se u praksi često pojavljuju neuki ljudi na tim poslovima, ljudi koji o tim pitanjima ne razmišljaju.
U protekloj deceniji, pa i više godina, imali smo praksu masovnog neovlašćenog korišćenja autorskih prava i prava industrijske svojine. Sad su mnogi od onih koji su neovlašćeno koristili tuđa autorska prava i tuđu industrijsku svojinu u opasnosti da ostanu bez firme da moraju da plate ogromnu odštetu; mnogi od njih nisu ni znali da se te stvari u svetu plaćaju i da je naša zemlja međunarodnim sporazumima obavezana na plaćanje, tako da se ta prava iako su im vlasnici stranci mogu isterivati pred našim sudovima, pod određenim uslovima.
Ovde država može apsolutno da se obezbedi. Država ne zna unapred da li će izvršilac da koristi određen patent, da li će da se koristi određenim pravom industrijske svojine ili autorskim pravom; Izvršilac posla mora ta pitanja sam da reguliše. Zapravo, to je jedna vrsta njegovih statusnih pitanja, prethodnih pitanja koja se ranije moraju razrešiti. Ako se ne razreše, onda on sam treba da snosi rizik, a ne država.

Dame i gospodo, nema do sada tog zakona na koji sam spremao više amandmana. Dvanaest godina sam što narodni, što savezni poslanik. To znači da shvatam važnost zakona. Želeo bih da i vi shvatite važnost zakona, a ne da ga po automatizmu izglasavate, ne razmišljajući i ne unoseći se u njegovu sadržinu.
Ovaj amandman se odnosi na član 45. i traži u stavu 2. u tački 1) posle reči "sedište" da se dodaju reči "ukoliko ta država ima sa SR Jugoslavijom zaključen sporazum o jednakom tretmanu domaćih i stranih ponuđača".
Ovo se odnosi na materiju o kojoj je već bilo govora u nekom od naših prvih amandmana, tiče se uslova za učešće u konkursu stranih lica, bilo fizičkih, bilo pravnih. Ta strana lica ne mogu biti privilegovana u odnosu na naša i ta strana lica, ako su registrovana za obavljanje odgovarajuće delatnosti kod nadležnog organa države u kojoj imaju sedište, ne mogu imati iste uslove za učešće na konkursu kao domaća lica, domaći subjekti, ukoliko naša zemlja nema sa tom državom sklopljen ugovor o jednakom tretmanu domaćih i stranih ponuđača.
Mi već u praksi imamo veliki broj ratifikacija međunarodnih ugovora. Ređe su ratifikacije ugovora o izjednačavanju pravnog položaja domaćih i stranih privrednih subjekata. Takav ugovor imamo sa Rusijom od 2000. godine i sa vrlo malim brojem zemalja. Sve je više zemalja sa kojima sklapamo sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. Ali, za očekivati je da ćemo imati sve više međunarodnih sporazuma ove vrste, gde će se naši privredne subjekti izjednačavati sa privrednim subjektima tih država sa kojima sklapamo sporazume i njihovi sa našim pravnim subjektima. Samo u tom slučaju bi vredela ova odredba i zbog toga bi dobro bilo da Vlada prihvati amandman.

Da. Dame i gospodo narodni poslanici, mi srpski radikali upozoravali smo Vladu Republike Srbije krajem prošle godine, kada je izglasan, da aktuelni zakon o budžetu nije realan, da poreska politika nije promišljena i da ti poreski prihodi koji su planirani ne mogu da budu ostvareni. Pokazalo se da ste vi za prva četiri meseca ove godine ostvarili oko 29,7% planiranih poreskih prihoda. Dakle, nedostaje vam nešto više od 3% da biste onu godišnju dinamiku mogli da ostvarite.
Naravno, vi ovde još niste stigli da obračunate poreze, porez na nekretnine, odnosno porez na imovinu, pošto ste oklevali nekoliko meseci sa određivanjem poreskih stopa, obračunom poreske osnovice i ukupnog iznosa koji se plaća, pa kada ste videli da ćete imati podbačaj u realizaciji mnogih drugih budžetskih stavki, onda ste do neba digli taj porez na nekretnine; on je sada u proseku 50% veći nego što je bio prošle godine.
To su zvanični podaci koje je uprava javnih prihoda, preko svojih najviših funkcionera, iznela u javnost. Ako to nije tačno, ministar Đelić je onda trebalo u javnosti to da demantuje, te svoje funkcionere koji su izašli sa takvim informacijama. Jedan od njih je bio i Aleksandar Radović. Nije objavio fotografiju u intervjuu koji je dao za izvesne novine, ali su zato intervju objavili na nekoliko strana.
Ovde se postavlja pitanje: zašto dolazi do podbačaja u naplati određenih budžetskih stavki kroz poreze? Zato što je vaša nerealna ambicija da ostvarite solidan ekonomski rast, industrijski rast u ovoj godini uz dizanje poreskih stopa. Ne može i jedno i drugo.
Ne možete u isto vreme da dižete poreze do neba, poreska opterećenja za sve privredne subjekte, a sa druge strane da očekujete realni privredni rast. Vi možete imati privredni rast iskazan kroz neke lažne statističke proračune, gde ćete više cene pojedinih proizvoda, na primer struje, obračunavati kao veću proizvodnju, pa je prošle godine proizvedena ta i ta suma struje izražena u novcu, a ove godine je to mnogo više.
Juče je novi ministar energetike na televiziji najavio poskupljenje struje od 50%. Vi krajem godine možete da kažete da ste i proizveli 50% više struje jer ste 50% više naplatili, ali to nije realno iskazivanje stanja u proizvodnji, nego zamazivanje očiju javnosti na osnovu nekih nestručnih i nerealnih pokazatelja.
Ako vi vaš ekonomski rast ostvarujete samo dizanjem cena, onda tu nikakvog rasta ne može biti. Rast bruto domaćeg proizvoda, planiran na 4% za ovu godinu, nerealan je i ne može se ostvariti. Rast cena ste planirali 20% i taj rast je već prevaziđen, iako ga vi pokušavate preko nekih naručenih istraživanja pojedinih agencija, pojedinih ekonomskih instituta predstaviti mnogo nižim nego što je on u stvarnosti. To ne prolazi kod naroda, jer ljudi nisu slepi i vide koliko cene i dalje svakodnevno rastu.
Zatim, sama industrijska proizvodnja ne može da raste 2-3% ove godine jer nema gde to da se ostvari. Dajte primer bar nekoliko fabrika u ovoj zemlji koje mogu da povuku taj industrijski rast; nema ih. Svaka od tih fabrika ima problem sa padom proizvodnje, realizacije i naplate. U uslužnom sektoru ste planirali rast od 15%. A gde? U građevinarstvu; kažete naročito u oblasti građevinarstva. Gde se to ostvaruje? Nećete valjda rušenje objekata koji su građeni bez dozvole da proglasite rastom u sferi uslužnih delatnosti. Tog rasta nigde nema.
Dobro, vi koji se u ovo ne razumete, shvatam da ste nestrpljivi i morate da budete, pošto morate da ostvarite ovaj umanjeni kvorum, ali pokušajte bar nešto da naučite iz ove rasprave.
Što se tiče rasta zarada, on se ovde može iskazati kroz rast budžetskih prihoda na osnovu oporezivanja zarada i to je stavka koja vam konstantno raste. Ali, porast zarada nije praćen porastom životnog standarda. U praksi se dešava nešto sasvim suprotno od onoga što je planirano. Zarade rastu u konkretnim novčanim iznosima, ali istovremeno životni standard opada, što znači da rast plata ne prati rast cena, pojednostavljeno.
Jedino od svega što ste planirali uspevate da ostvarite smanjivanje broja zaposlenih i zaista otpuštanje radnika je sve brže u mnogim privrednim i vanprivrednim delatnostima. Nameće se ovde, kao jedno od ključnih pitanja, zašto vam je ovoliki podbačaj u naplati poreza na ekstraprofit? Zašto taj porez niste naplatili u onom iznosu u kom ste najavili? Zbog selektivne naplate. Vrebali ste samo političke protivnike, politički nepodobne pojedince i firme, njima naplaćivali, a onima koji su bliski režimu gledali ste kroz prste i nemate nijednu moćnu firmu blisku režimu ili pojedinca u strukturi vlasti koji su platili iole ozbiljan porez na ekstraprofit. To je tačno.
Ministre, treba da objasnite zašto je ovoliki podbačaj u naplati poreza na ekstraprofit; na stranu što je taj porez protivustavan, što će ga verovatno sada ovaj popunjeni Ustavni sud proglasiti za koji dan neustavnim, pa ćete tada, po svoj prilici, morati da prekinete naplatu. Jeste li vi očekivali možda da će to svakako biti proglašeno neustavnim, pa da ne morate posle da vraćate pare; samo nekima da naplatite, a onda ćete reći - oni su takvi i takvi, pa im ne treba vraćati pare.
Kod ove stavke koja se tiče upotrebe budžetskih sredstava, korišćenja budžetskih sredstava, odnosno trošenja, postoje vrlo indikativni podaci.
Idealno je kada svi budžetski korisnici za prvi kvartal ostvare planiranu potrošnju. Dakle, kada procentualno prate ukupni iznos određen za tu godinu, predviđen za tu godinu. Vi tu imate velika odstupanja i kroz ta odstupanja mi možemo sagledati koji su prioriteti Vlade Srbije, kome je Vlada majka, kome maćeha. Evo najdrastičnijih primera. Ministarstvo pravde i lokalne samouprave imalo je realizaciju 57,3%. To je tabela dva na strani 50, na dnu strane. Dakle, za prvi kvartal 57,3%. Ukoliko se ovom dinamikom u tom ministarstvu nastavi trošenje para, za celu godinu to će biti najmanje 170%. Oni mogu svaku pohvalu da dožive u ovoj Narodnoj skupštini, jer čim ovoliko mnogo troše podrazumeva se da mnogo rade, ali je sada ključno pitanje šta rade.
(Nenad Bogdanović: Kako si izračunao?)
Ja sam rekao - najmanje 170%; može biti samo veći iznos, jer je 57% u prva četiri meseca već potrošeno. Gledajte sada kako stoje pravosudni organi sa tog aspekta. Što se tiče pravosudnih organa, Vrhovni sud ima 30%, Viši privredni 26,7%, Tužilaštvo skoro 30%, Pravobranilaštvo 34,5%, jer ono vam je potrebnije i ono štiti interese Vlade u građanskim parnicama, zatim okružni sudovi 27,4%, opštinski sudovi 26,6%, privredni sudovi 26,9%, okružna javna tužilaštva 26%.
Ministar bi trebalo da objasni ovu disproporciju, zbog čega se ona pojavila, koji su razlozi i šta će se desiti u ostala dva kvartala ove godine, da li će se ovaj trend nastaviti, pa će Ministarstvo pravde uspeti da istera i više od 170% od svoje budžetske stavke, a da li će pravosudni organi da imaju veću realizaciju u mesecima koji slede. Možda ste hteli namerno da ih izgladnjavate, pa gladan čovek kada mesec dana ne vidi hleba onda dobije celu veknu da bude srećan i presrećan. Ne znam koji su vaši razlozi, ali znam koje su posledice takve ekonomske politike.
Interesantno je da imate podbačaj kod Ministarstva unutrašnjih poslova, što znači da želite da smanjite broj zaposlenih u policiji, iako je policija mala i minimalna. Ranije ste govorili da u Srbiji ima 150.000 policajaca, a sada se ispostavilo da ih nema više od 25.000. Znači, šest puta manje nego što ste govorili u predizbornoj kampanji i to vam je malo. Iz nekog razloga policija vam ne treba i iz nekog razloga policija nekome smeta. Svi znamo kome smeta policija. Naravno, jedan broj policajaca se smanji tako što se generali likvidiraju, a drugi broj mnogo tiše, kroz otkaze, zbog odlaska na druge poslove ili ostajanja bez posla.
Možete do mile volje da mi upadate u reč, to meni apsolutno ne smeta, to pokazuje vas u pravom svetlu, a ne mene. Da vidimo dalje kako se odnosite prema studentima. Stavka predviđena za studentski standard realizovana je samo sa 20,3%. Zašto? Zaboravili ste one jadne studente koji su se godinama po ciči zimi smrzavali, jer ste im obećavali bolji studentski standard, bolje uslove studiranja itd. Sada im odjednom ne treba ni studentski dom, ne treba im hrana u studentskim menzama, ne treba im ništa. Kod njih je realizacija samo 20%. Zašto je kod njih realizacija smanjena za više od jedne trećine za ova četiri meseca?
Kako se odnosite prema naučnoj delatnosti? Nauka takođe u vašem sistemu vlasti ne predstavlja delatnost od opšteg društvenog značaja, ne predstavlja nešto za šta država treba da troši svoje pare. Vi imate mnogo važnije potrebe i imate mnogo uputnije načine za trošenje sredstava. Zato ste za nauku, prema ovim pokazateljima, izdvojili skoro dvostruko manje od onog iznosa koji je planiran. Ministarstvo za nauku, tehnologiju i razvoj ima najmanju realizaciju. Oni govore o izdacima za funkcionisanje organa, da je izvršenje 1,5%, a to nije toliko važno. Međutim, ostale specijalizovane usluge 14,5%, a iz budžeta Republike Srbije 12,1%. Zašto je to tako?
Zašto Srpska akademija nauka spada u one ustanove kod kojih postoji veliki podbačaj u finansiranju budžetskim sredstvima? Zašto Srpska akademija nauka ima samo 26,9% realizaciju za ova četiri meseca? Znači li to da vam Akademija nauka ne treba? Znači li to da bi trebalo sprečiti akademska istraživanja i da ćete ubijati sve društvene nauke u našoj zemlji tako što ćete ih proglašavati nacističkim, uz recenzije profesora Univerziteta iz Bolonje ili iz drugih zemalja Evropske unije? Ako su vrhunski intelektualci, poput Slavenka Terzića i Radoša Ljušića, došli pod udar takvih recenzija šta onda mogu da očekuju oni koji se još nisu afirmisali u javnom i naučnom životu, šta da očekuju oni koji su tek na startu svoje naučne, odnosno akademske karijere. Hoće li država da potcenjuje dalje nauku, hoće li možda da ukida nauku?
Pogledajte šta ste uradili u sferi obrazovanja. Osnovno obrazovanje ima realizaciju 25%, osam procenata manje nego što je trebalo. Trebalo je namanje 33% za ova četiri meseca. Srednje obrazovanje 24,8%, učenički standard 24%, više i univerzitetsko obrazovanje 24,8%. Nije bitno gde ja trenutno predajem ili ne predajem. Bitno je za nekoliko meseci da će biti najkompromitantnije u javnom životu ako je neko uopšte poznavao nekog DOS-ovca. Ako je čovek imao u komšiluku DOS-ovca, to će mu biti kompromitantno u društvenom životu.
Zašto ovako postupate sa osnovnim, srednjim školama i fakultetima? Zato što pokušavate mnoge od tih fakulteta da uništite, a paralelno sa tim ste dozvolili da se na nekontrolisan način otvaraju privatni fakulteti i da pojedini profesori sa državnih fakulteta drže nastavu na tim privatnim fakultetima. Gde vam je tu upravni nadzor? Gde vam je prosvetna inspekcija? Kako može, na primer, profesor državnog pravnog fakulteta istovremeno da drži nastavu na privatnom fakultetu za poslovno pravo? U kojoj to još zemlji na svetu može?
Postoje oglasi u novinama za upis studenata na te fakultete, pratite malo i štampu. Gospodine Jovanoviću, ako vi niste stigli da izučite azbuku za ovo vaše dosadašnje školovanje, ja tu nisam kriv, to postoji.
Lažem, je li? E, to vodi bračni par Vodinelić, koji su u isto vreme i profesori Pravnog fakulteta, državnog, i koji još vode taj privatni fakultet. To je kod vas moguće, vi to podržavate, vama to nije nikakav problem, a kada se to javno saopšti sa govornice, onda kažete da lažem. Možete i to da govorite bez ikakve intervencije predsedavajućeg, jer kada ste počeli da izbacujete cele poslaničke grupe iz Narodne skupštine, sve je ovde dozvoljeno. Možete sledeći put doći ovde sa sabljama, sa puškama i tako da uvodite red.....
(Predsednik: Gospodine Šešelj, molim vas da se vratite na temu ... nije vreme nego tema.)
Isteklo vreme? Nisam odstupio od teme, nego vodim dijalog sa poslanicima koji se ne usuđuju da izađu za govornicu i polemišu, nego dobacuju iz klupa i misle da je to adekvatan način političke borbe. Videćemo gde će vas dovesti taj način političke borbe. Bilo je i većih junoša od vas, pa ne znam šta se sa njima desilo, videćemo šta će se sa vama desiti.
Kakva je situacija kod Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede? Gledajte kakvi drastični podaci: za funkcionisanje organa tog ministarstva potrošeno je 52,3% ukupnog predviđenog godišnjeg novca, za četiri meseca je potrošeno 52%! A za tekuće subvencije 17%. Znači, na subvencije samo 17%, a za rad organa Ministarstva 52%. Ovde verovatno postoji neko objašnjenje, a to će ministar valjda da objasni. Zašto je to tako? Neko je dobacio - vadio cisterne iz Dunava; možda je. Da li je to nadležnost njegovog ministarstva? To bi trebalo da vadi Sreten Lukić koji je to ubacivao u Dunav, nije to Veselinov ubacivao, da li je tako Veselinov? Ti loviš ove ptice, jelene, divlje svinje i tako, ali još nisi hladnjače bacao u Dunav. Jesi li, nisi počeo?
(Predsednik: Upozoravam vas na prekoračenje vremena.)
Hteo bih da završim samo konstatacijom da ovaj zakonski projekat rebalansa budžeta predstavlja pravo svedočanstvo vaše ekonomske politike. Iz ovoga se može sagledati koje su osnovne tendencije vaše ekonomske politike, i tako će nas situacija zateći već na jesen, kada narod iskusi njene posledice.

Dame i gospodo narodni poslanici, možda sam se pogrešno javio, jer neki poslanici DOS-a mi dobacuju - da je Poslovnik već ukinut, i onda nemam pravo ni da se javim. Pa, ako je zaista to istina, odmah bih se vratio na svoje mesto. Ako nije istina, onda bih reklamirao kršenje nekoliko članova Poslovnika koji je važio do pretprošle sednice.

Prvo, Poslovnik predviđa mere udaljenja narodnih poslanika sa sednice i proceduru kako se to čini. Dakle, poslanik se udaljava sa sednice tek kada se izreknu sve prethodne mere. Može samo u izuzetnom slučaju da se odmah odstrani sa sednice, ako dođe do fizičkog napada ili sličnog postupka kojim se ugrožava fizički ili moralni integritet.

To je sada diskutabilno - ako jedan poslanik okupa predsednika Narodne skupštine, da li može i njih nekoliko koji su se tu zatekli sa njim zajedno da budu isključeni. Međutim, isključeni su i poslanici koji uopšte nisu bili u sali: Božidar Vučurović, celog tog dana je bio u sudu, imao je neku građansku parnicu; zatim Stevo Dragišić, koji je došao na početak sednice i otišao, uopšte nije bio na sednici. Isključen je i Ljubomir Kragović, koji je mirno sedeo u klupi, nije mogao da se pomeri jer ga je bolela kičma.

Ti poslanici su isključeni. To je kršenje Poslovnika (Glasovi - nije.) Nije? Dobro, ako nije vi ćete to glasanjem utvrditi da nije i vi se samo smejte, mislite da to tako može. Kod vas može, ali se postavlja pitanje koliko dugo može.

Drugo, Poslovnik, koji ste vi nekoliko puta menjali i učinili krajnje rigidnim, kaže da mera isključenja traje do kraja te sednice, odnosno 20 dana zasedanja (rada) Narodne skupštine. Narodna skupština radi sve radne dane zasedanja, čak može i subotom i nedeljom da radi po potrebi, pošto se ponedeljkom drže skupštinski odbori, petkom itd.

Vi ste mene sprečili da uđem na prošlu sednicu, jer računate u tih 20 dana samo 20 dana skupštinskih sednica, a danas ste sprečili ulazak svim poslanicima Srpske radikalne stranke na sednicu. Zbog toga ova sednica nije regularna, nije legalna, protivposlovnička je i insistiram da se utvrdi kršenje Poslovnika.

Upravo sam dobio prečišćeni tekst Poslovnika koji ste vi, u međuvremenu, usvojili. Na vreme bih vas upozoravao da to ne radite, da mi je bilo moguće da dođem na sednicu. Pošto ste to već uradili, upozoravam vas da sada to ne kršite. Ovde je određen dan za glasanje. U tom danu se vrše sva glasanja, pa i glasanja o zapisniku.

Ne možete vi zapisnik danas izglasavati, nego u onaj isti dan koji odredite za izglasavanje zakona i drugih skupštinskih odluka. Nisu poslanici obavešteni da je danas dan za glasanje. Neki bi možda danas došli da glasaju, a pošto nije dan za glasanje nisu hteli da dođu. Ne možete to da radite. Treba da poništite ovo glasanje o zapisniku i da se o zapisniku izjašnjavate kada odredite dan za glasanje.

Dame i gospodo narodni poslanici, meni je jasno što ste vi tako razdragani i što se oduševljeno smejete, jer imate mnogo razloga za slavlje, pošto vam je Vlada bila toliko uspešna da narod grca od besa i kose čupa na svakom koraku - šta mu bi da vam ukaže poverenje na izborima. Ali, narod vam jednom ukaže, pa drugi put ne ukaže poverenje i tako se te stvari odvijaju.
Govorio bih o konkretnom predlogu sa dva aspekta. Prvo, sa formalno-pravnog. Vi kao da u Vladi Srbije nemate nijednog ozbiljnog pravnika i kao da vam nema ko dati blagovremeno savet kad pristupate inicijativama za zakazivanje vanrednih sednica Narodne skupštine. Pošto Ustav predviđa dve mogućnosti zakazivanja vanredne sednice Narodne skupštine, na predlog Vlade ili na predlog jedne trećine poslanika, prošli put, kada je bila takva tematika na dnevnom redu da se podrazumevalo da inicijativu mogu podneti samo narodni poslanici - usvajanje izmena i dopuna Poslovnika, razrešenje stare i formiranje nove Republičke izborne komisije - kao inicijator vanrednog zasedanja pojavila se Vlada Srbije.
Ne morate vi svi biti pravnici, ne morate te stvari poznavati, ali zato morate imati sposobne službe koje će vas blagovremeno savetovati. Onaj ko vam je to savetovao, ili je hteo namerno da se ogrešite o Ustav i princip podele vlasti, koji je osnovni demokratski princip, ili nema pojma o tome, pa vas je pustio da beskrajno srljate. U srpskom parlamentarizmu biće zabeleženo da je Poslovnik Narodne skupštine menjan na sednici koja je sazvana na zahtev Vlade, da je na zahtev Vlade sazvana sednica na kojoj se menjala Republička izborna komisija itd.
Danas činite nešto sasvim suprotno. Nije Vlada ta koja predlaže izbor ministara, nego mandatar, odnosno predsednik Vlade. Ovo je akt rekonstrukcije Vlade. Ovde, umesto da se Vlada pojavi kao inicijator za sazivanje vanredne sednice, pojavljuje se 84 poslanika. Ovde ste sasvim sa suprotnog aspekta postupili, opet naopako, jer ovde je trebalo Vlada da bude inicijator vanrednog zasedanja, a predlagač sam predsednik Vlade. Ministri se razrešuju ili biraju na predlog predsednika Vlade, a ne na predlog Vlade. Naravno, u drugim slučajevima može i na predlog poslanika, ali to ovde nije u pitanju. Ovde je sama Vlada trebalo da bude sazivač vanrednog zasedanja, a trebalo je malo ozbiljnije formulisati ovu tačku dnevnog reda.
Pazite kako je formulisana - Predlog za izbor jednog broja članova Vlade, koji je podnela Vlada Republike Srbije. Prvo, ovde vam nedostaje jezički stručnjak: Predlog za izbor jednog broja članova Vlade; to me podseća na ono najmračnije komunističko vreme, kad jezički stručnjaci uopšte nisu bili na ceni, nego se stvarao tzv. novogovor, Orvelovski novogovor - Predlog za izbor jednog broja članova Vlade. Može li neko od ljudi kojih među vama možda ima, koji su jezički stručnjaci, nešto ovako da prihvati, može li da mu prođe?
(Dobacivanje iz sale.)
Može, naročito si ti jezički stručnjak i kod tebe može sigurno.
Ovde je trebalo da stoji - Predlog za rekonstrukciju Vlade Srbije. Taj predlog zastupa predsednik Vlade, a ne Vlada u celini, ali se vanredno zasedanje Narodne skupštine zakazuje na zahtev Vlade u celini. Sada smo utvrdili da Vlada nema dobre pravnike. Ne znam ko vam ono beše sekretar za zakonodavstvo, odavno nisam bio u ovoj skupštini. Kako se zove? Možda vam nije stručan sekretar za zakonodavstvo, ali ima neke druge kvalitete koje ste cenili i na osnovu tih kvaliteta je on došao na tu funkciju, ali onda tražite nekoga ko će vam biti pravni savetnik, angažujte neku advokatsku kancelariju ili nekog sličnog.
Naravno da ima i te kako mnogo razloga ne samo za rekonstrukciju Vlade, nego za smenu i izbor nove vlade. Ovo je samo delimična rekonstrukcija, koja ništa ne menja na stvari. Ovde smo čuli ostavku ministra Novakovića. Meni se odmah postavlja pitanje: da li je ministar Novaković bio iskren iznoseći razloge za svoju ostavku, jer nikada nisam čuo da je on bio ministar oročen na godinu dana, dakle ministar sa skraćenim mandatom, ali sam čuo da je povodom njegovog rada i njegovog ministarstva bilo sukoba unutar same vlade. O tome je pisala štampa pod vašom kontrolom: oko nabavke nafte, gasa, gasnih aranžmana itd. To je pitanje trebalo raspraviti. Ako niste spremni da ga raspravljate, ako je jednostavnije da ministar sam podnese ostavku, i to je vaše pravo, ali nemojte očekivati da ćete javnost ubediti u one razloge koji su ovde zvanično izneseni.
Ovde ste krenuli u jednu rekonstrukciju ovlaš, koja u suštini ništa ne predstavlja. Imam samo nešto što ćete teško da objasnite građanima Srbije. Kada ste formirali ovu vladu, menjali ste Zakon o vladi i hvalili ste se da ste bitno smanjili broj članova vlade, a onda ih posle toga postepeno povećavate. Hvalili ste se kad ste ukinuli Ministarstvo za ekologiju. Trebalo vam je godinu dana da shvatite da je to veoma važno ministarstvo i da Vlada bez njega ne može da obavlja jedan važan deo ustavnih nadležnosti.
Dakle, niste znali, sad ste saznali, shvatili ste i ispravljate grešku. To je za pohvalu. Ko god shvati grešku posle bilo kog vremena, pa je javno prizna, treba ga pohvaliti. Sada pohvaljujem predsednika Vlade Zorana Đinđića, što je shvatio tu grešku i otvara ponovo resor ekologije. Nemojte se hvaliti u dnevnoj štampi da je to po prvi put u Srbiji, jer Srbija je to ranije imala, dok vi niste ukinuli.
Ovde su predložene neke ličnosti o kojima mogu da kažem mnogo stvari. Neću da govorim mnogo, reći ću samo malo. Miodrag Isakov, potpredsednik Vlade. Zbog kog razloga? Neću uopšte da ulazim u njegovu ideološku i političku orijentaciju; ona je opštepoznata i za mene nije naročito bitna, ali treba odgovoriti na pitanje zašto se povećava broj potpredsednika Vlade. To je suštinsko pitanje. Hoće li on imati neke posebne dužnosti u Vladi koje će obavljati i da li je posebno kompetentan za te dužnosti ili je reč samo o političkoj nagodbi unutar DOS-a, vladajuće koalicije, pa je jedan od elemenata te političke nagodbe da Isakov uđe u Vladu.
Što se tiče Rodoljuba Šabića, ne mogu lično da ga osporavam, jer je verovatno sposobniji od mnogih ministara koji su već odavno u Vladi, lično. Međutim, ovde se postavlja pitanje ne legalnosti ili legitimnosti njegovog izbora u Vladi, ako dobije 126 glasova to niko ne može osporiti, ali se postavlja pitanje legalnosti njegovog ostanka u Narodnoj skupštini, pošto je Vrhovni sud već dva puta presudio da je oteta cela politička partija Vuku Obradoviću - Socijaldemokratija i pod čudnim okolnostima je došlo do ujedinjenja te Socijaldemokratije, otcepljenog krila, sa Socijaldemokratskom unijom.
Oni se sada pojavljuju pod novim nazivom - Socijaldemokratska partija, mada je druga Socijaldemokratska partija formirana pre desetak godina. Sada postoje dve partije sa potpuno identičnim nazivom. To u Ministarstvu pravde, kad su registrovali, morali su da vode računa. Ministarstvo pravde mora po službenoj dužnosti da kontroliše da li već postoji partija sa takvim identičnim nazivom, pa da skrene pažnju kod registracije nove, da ne može baš pod tim nazivom, nego mora nešto i da promeni, makar samo jednu reč dodala.
Što se tiče vašeg reagovanja na presudu Vrhovnog suda, ona je neprimerena ulozi izvršne vlasti u ustavnom sistemu podele vlasti. Dakle, sa aspekta postojanja tog osnovnog principa podele vlasti. Ali, ni to za vas, očigledno, nije naročito važno.
Kod ove nove ministarke Udovički postoje stvari koje su za pohvalu, ona je naturalizovana Srpkinja, ili Jugoslovenka, kako je navedeno, to je za pohvalu. Međutim, postoje stvari iz njene biografije, koje nikako nisu za pohvalu.
Ona se nalazila na određenim dužnostima, ali u biografiji ne stoji ko joj je bio poslodavac, da li MMF, Svetska banka ili bilo ko drugi. Ovde se iznosi samo njeno činovničko zvanje. Dakle, bila je ekonomista za Zimbabve. Šta znači ekonomista za Zimbabve, gde, u kojoj instituciji? Član Vlade Zimbabvea nije bila, to sam jutros proverio, pouzdano sam to proverio.

Da, svih 20 minuta.
Zatim, bila je drugi desk-ekonomista za Mozambik. Hajde da nađemo sada registar naših zanimanja. Postoji registar zanimanja u Srbiji, da vidimo gde je to zanimanje - drugi desk-ekonomista? To ne postoji, desk-ekonomista, to još nismo imali. Desk znači na engleskom daska ili tabla itd, što bi značilo na srpskom jeziku - ekonomista za dasku ili ekonomista od daske. Ne znam kako drugačije da prevedem, možda ne znam dobro engleski, ali ima među vama valjda i stručnjaka za engleski, koji bi to mogli prevesti.
Dalje, stažirala je svojevremeno, od 1994. do 1995. godine, u okviru programa za ekonomiste, u timu za Mozambik, u Afričkom odelu. Čega je to Afrički odeo; je li UN, NATO pakta, EU, MMF-a, Svetske banke, čega? Nedostaje, treba da se dopuni, u najmanju ruku.
Kako je bila uspešna u Zimbabveu, u Mozambiku, to pokazuje stanje u tim zemljama; još uvek tamo jauču i kažu - hvala vam, samo neka ide što dalje. Naravno, mi smo imali iskustvo i sa Božidarom Đelićem i njegovom saradnjom sa Čubajsom u Rusiji, cela Rusija je sa tim upoznata, svi znaju ko je Čubajs, svi sada znaju, nažalost, i ko je Đelić. Bolje mu je bilo dok narod ove zemlje nije znao, sada svi znaju.
Nemam ništa protiv Kori Udovički, lično je ne poznajem, prvi put je u životu vidim i govorim samo na osnovu ovih podataka, koje nam je Vlada Srbije dostavila, da ne bi bilo nikakvih zabuna.
Što se tiče Tomice Milosavljevića i Anđelke Mihajlov, ne bih mogao ništa konkretno da kažem, što bi osporavalo njihova lična svojstva, iz jednostavnog razloga što ne znam. Međutim, ovde se odmah nameće pitanje - šta je Vlada Zorana Đinđića čekala godinu dana sa predlogom za izbor novog ministra zdravlja?
Bivši ministar zdravlja je podneo ostavku pre nekih godinu dana, možda i više. Godinu dana Srbija nije imala ministra zdravlja, a izgleda nije imala ni zdravstvo. Nije ranije zdravstvena situacija u Srbiji bila dobra. Bila je loša, bile su i mnoge afere u zdravstvenoj sferi.
Vama je to očigledno zabavno, možda će jednoga dana i meni to biti zabavno, ali tek onda kada vi odete odavde. Koliko će to trajati, videćemo. Samo se vi zabavljajte.
Bilo je i ranije mnogo afera u sferi zdravstva. Sećamo se afere Nenada Đorđevića, sećamo se afere Leposave Milićević itd, a onda u jednom trenutku Srbija je ostala bez ministra i godinu dana Vladi nije trebao ministar zdravlja. Ovde se nameće pitanje - ko je u tih godinu dana upravljao zdravljem? Nije ni zamenik, nego predsednik Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, ili direktor, kako se to zove, nije ni bitno; nije to bitno kako mu se funkcija tačno zove, nego je bitno što je brat Gorana Vesića; to je veoma bitno.
Za tu ličnost su vezane sve nove afere u zdravstvu i stropoštavanje u provaliju nivoa zdravstvene usluge u Srbiji. Da li će novi ministar biti u stanju da bar delimično ispravi to zatečeno stanje, ostaje da vidimo, ali se sada nameće novo pitanje - zašto je predsednik Vlade išao na ovako usku rekonstrukciju Vlade? Da li to znači da smatra da svi drugi ministri dobro obavljaju svoju dužnost, da li smatra da u Vladi nema nikakvih drugih ozbiljnijih problema i da još neki resori nisu spremni, odnosno nisu zreli za rekonstrukciju, za personalnu promenu na njihovom čelu, pa da pomogne malo predsedniku Vlade, da krenemo redom po resorima.
Od komunističkog perioda, Srbija ne pamti situaciju u kojoj se ministar pravde postavio u ulogu šefa pravosudne sfere vlasti i niko da mu objasni da on nije nadređen sudijama, da on ne može sa kamerom da upada i da kontroliše da li su sudije na radnom mestu, ne može da proglašava dan pravosuđa i da napada predsednike suda što nisu došli na svečanost koju je on organizovao.
Ko može da proglasi dan pravosuđa u Srbiji - može Narodna skupština zakonom ili najviša sudska instanca. Najviše sudske instance u našoj zemlji su paralelno Ustavni i Vrhovni sud. Jedan drugome ti sudovi nisu nadređeni, ali ne može ministar pravde.

Nisam se udaljio, reč je o rekonstrukciji Vlade, postavljam pitanje predsedniku Vlade što nije išao mnogo šire i detaljnije u tu rekonstrukciju.
Dalje, u toj vladi imamo ministre koji se zalažu za retroaktivne poreske zakone, a ti zakoni su izglasavani; imamo ministra vera, koji je sebi dozvolio u nekoj osvetničkoj pomami da iz svog ministarstva otpušta, da daje otkaz čak i trudnicama, odnosno ženama na porodiljskom odsustvu, i takav slučaj imamo, pa je sud tu ženu vratio na njeno radno mesto.
Imamo u toj vladi ministra za nauku, koji za istoriografske teme traži recenzente u Italiji i oni mu uzvraćaju tako što naše najveće istoričare, naše najveće intelektualce iz te oblasti, proglašavaju maltene nacistima. Imamo takvog ministra za nauku.
Imamo čitav niz drugih ministara; imamo ministra građevina, Šumarca, koji po Srbiji samo ruši, koji je sebi postavio zadatak da se stotine hiljada objekata po Srbiji sruši i ti objekti se ruše.
Imamo ministra za rad - kako se koji nasmeje, njega ću da pomenem - koji je omiljen kod radničke klase kao sindikalni lider je postao ministar.

A šta je tema dnevnog reda, kažite mi?

Molim vas, povodom tog konkretnog izbora postavljam pitanje - zašto još neki ministri nisu menjani, je li to nedozvoljeno sa aspekta Poslovnika i Ustava?

Koji je drugi način?

Držim se dnevnog reda, tema dnevnog reda je rekonstrukcija Vlade Republike Srbije i govorim o nedostacima ovog predloga za rekonstrukciju. Ovde se u Vladu uvodi samo pet novih ličnosti, pokušavam da dokažem predsedniku Vlade da je trebalo menjati mnogo više od pet; mogao je postaviti pitanje ministra saobraćaja, načina na koji se dodeljuju licence, odnosno koncesije za popravku puteva u Srbiji, za asfaltiranje puteva itd, da li može neko ko se nije nikada bavio tim poslom na volšeban način da se dočepa građevinskih mašina, da dobije taj posao u konkurenciji sa ogromnim brojem naših firmi, koje su to decenijama radile i proslavile se radeći takve poslove po arapskom svetu, po Africi itd.
Ima li u tome nešto čudno? Da li je to bio razlog da se menja i taj ministar? Ima li razloga da se menja ministar privatizacije? Mislio sam da je nestalo na neki čudan način samo 30 miliona maraka od prodaje Beočinske cementare. Imao sam televizijski duel sa Nenadom Čankom i on me je u emisiji ubedio da je nestalo 50 miliona maraka, da je tolika razlika između ranije ugovorene cene i cene po kojoj je izvršen transfer.
Pa da vidimo, znate, Nenad Čanak nije bilo ko, on je jedna od ključnih ličnosti vaše koalicije, jedan od stubova vaše koalicije, pa da raspravimo to pitanje.
Kada ćemo ga raspraviti, ako nećemo danas? Da vidimo kako bi ministar unutrašnjih poslova objasnio što do sada nije rasvetljeno nijedno od tih spektakularnih ubistava, a desila su se i mnoga nova, na koje nema odgovor.
Znate, ponovo je ubijen policijski general. Nikada nisam imao dobro mišljenje o tom čoveku, ali mi je žao u slučaju svačije smrti, bez obzira bio neko dobar ili loš, niko ne zaslužuje da na takav način bude likvidiran.

Evo, još samo jednu rečenicu, ako ćete biti malo tolerantni, s obzirom da su mi upadali u reč, a i vi ste me prekidali.

Da li mi dozvoljavate?

Dame i gospodo narodni poslanici, nastaviću da postavljam pitanja predsedniku Vlade Srbije Zoranu Đinđiću, ne očekujući da mi on odgovori naravno na ta pitanja, jer tu jednostavno adekvatan odgovor nije u stanju da pruži.
Izmenama i dopunama Zakona o Vladi ukinuto je Ministarstvo pravde i lokalne samouprave i uvedena dva ministarstva, Ministarstvo pravde i Ministarstvo za upravu i lokalnu samoupravu. Danas se bira ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Što se ne bira i ministar pravde?
Srbija sada nema ministra pravde. U kom statusu je sada tamo Vladan Batić? Da li je on tamo v.d. ili za deo koji se odnosi na Ministarstvo pravde važi stari zakon, a novi zakon važi samo za Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave? Nema tog pravnog stručnjaka koji može da razreši ono što vi zapetljate.
Da li je danas bilo jednostavnije - lupam ja Milka, lupam, samo ti dobacuj, meni to ništa ne smeta, čak mi mnogo i prija - čak danas ste mogli komotno da izaberete ponovo Batića ili nekog drugog, ali taj problem da rešimo. Nije problem u tome što vi danas ne birate ministra pravde, problem je što nikome nije palo na pamet, što niko nije video da je ukinuto jedno ministarstvo, a da su otvorena dva nova ministarstva i da se moraju birati dva nova ministra. Niko to od vas nije video. To govori o kompetentnosti vaše vlade.
Zatim, Vlada je bila u obavezi da najmanje jednom u godini dana podnese izveštaj Skupštini, izveštaj o svom radu, a naročito o vođenju politike, o izvršavanju zakona, drugih propisa i opštih akata, o ostvarivanju plana razvoja i prostornog plana i o izvršavanju budžeta Republike. Tako je to predviđeno članom 213. Poslovnika Narodne skupštine. Vlada tu svoju obavezu nije ispunila. Ona je obavezna i Zakonom o vladi na tako nešto.
Zašto Vlada nije ispunila svoju obavezu? Čega se to Vlada boji? Šta to Vlada prikriva? Šta je to za Vladu neizvesno u raspravi, pa izbegava ovakvu obavezu? Zašto se usteže? U čemu je problem? Čak od vas ne očekujemo ni kompetentan, ni stručan, ni ozbiljan izveštaj, ništa od toga od vas ne očekujemo. Mogli ste da donesete izveštaj poput ovih zakonskih projekata, poput ovog predloga za rekonstrukciju, koji nije na stručan način sastavljen itd. Vi bežite uopšte od rasprave o Vladi.
Postavlja se ovde pitanje, zašto predsednik Vlade nije tražio promenu ministra poljoprivrede. Nikada se u istoriji Srbije nije desilo da u jednoj godini, za vreme jednog ministra, bude izvršen genocid nad pticama pevačicama. Više od pola miliona ptica je ubijeno radi izvoza u Italiju. Koja je to zemlja na svetu, da bar ministar ne bi pao kada se tako nešto desi. Sada umesto da nam pevaju slavuji, da nam pevaju štiglići i slične ptice, sada nam pevaju gavranovi, čavke, gačci, jer njih ministar poljoprivrede nije hteo da lovi iz neznanog razloga. Zašto se sve to dešava baš u okviru ove vlade?
Šta nam predsednik Vlade obećava rekonstrukcijom Vlade? Da li nam obećava poboljšanje ukupnih političkih, ekonomskih i socijalnih prilika u zemlji? Da li će ovom rekonstrukcijom Vlade da se stvore uslovi da fabrike, koje su ranije kako-tako životarile, a već godinu i po dana uopšte ne rade, dobiju neki posao i pokrenu proizvodnju? Da li će ova rekonstruisana Vlada sada da odustane od svog plana o otpuštanju 700 hiljada radnika? Da li će ova rekonstruisana Vlada na ozbiljniji način da pristupi privatizaciji, da izbegava skandale oko naštimanih cena i da li će ta privatizacija da se sprovodi prema zakonu, a ne na jedan način koji je veoma blizak kriminalnom.
Da li će ova vlada da napokon popravi stanje u poljoprivredi? Obećavali ste čuda poljoprivrednim proizvođačima, seljacima, a ni jedno obećanje niste ispunili. Realna cena otkupa poljoprivrednih proizvoda je mnogo niža nego što je bila ranije. Pod vašom vladom desilo se čudo neviđeno, devalvirala je i nemačka marka. Neki ekonomski eksperti tvrde da je upravo zbog toga nemačka marka i ukinuta. Ono što se za 100 maraka kupovalo 2000. godine, pod vašom vladom ne može da se kupi ni za 300, 400 maraka.
Da li će izbor novog ministra energetike značiti novo povećanje cene struje u Srbiji ili ćete sada ići na sniženje cena? Da li Srbija zaslužuje najveću cenu struje u čitavoj Evropi, tako da je 18% skuplja od najskuplje u Evropi; da li to Srbija zaslužuje? Šta znači izbor novog ministra? Još veće cene struje do neba ili sada neke umerenije, niže cene. Pretpostavljam da novog ministra niko nije ni upoznao šta ga tu čeka; da je potpuno van toga.
Da li će sada nova rekonstruisana vlada da popravi stanje u socijalnoj sferi. Da li će penzije i dalje realno da zaostaju u odnosu na visinu plata ili će se vratiti stari koncept, gde će penzije pratiti visinu plata? Namerno ste u toku ovog vašeg mandata doneli zakon po kome se penzije više ne usklađuju isključivo prema visini plata, nego se usklađuju prema vašoj proceni porasta troškova života. Gde se to još tako penzije obračunavaju?
Da li će ova rekonstruisana vlada biti u stanju da popravi socijalni položaj najugroženijih kategorija stanovništva? U sferi dečijih dodataka ništa niste popravili, samo ste pokvarili. Ispametili ste ljude, a sada im treba nekih 20, 30, 40 dokumenata da uopšte steknu pravo koje im je zakonom propisano. Da li će se popraviti socijalni status ratnih vojnih invalida i civilnih žrtava rata? Na to pitanje predsednik Vlade nikakav odgovor nije ponudio, nije sada ništa ni obećao.
Vi ste ranije mnogo obećavali. Godine 2000. u predizbornoj kampanji ste obećavali čuda. Sada ste unazad godinu dana uopšte prestali da obećavate. Sada ništa ne obećavate, smatrate da više nema potrebe. Pokazali ste da ni jedno obećanje ne izvršavate i zašto biste dalje obećavali. Narod mora na vas da se privikne, narod mora da vas trpi, narod mora da glumi da je srećan što mu je takva vlada i time se svi problemi završavaju.
Da li je u ovoj situaciji Vlada spremna da reši i jedan ekonomski ili socijalni problem? Da li je ova vlada, sada kada je rekonstruisana ili će biti rekonstruisana za nekoliko časova, u stanju da se obračuna sa kriminalom? Da li će Vlada biti u stanju, preko nadležnog ministarstva policije, da razreši neko od spektakularnih ubistava iz ranijeg perioda, koje ni ranija vlast nije bila u stanju da razreši, kako ste obećavali? Da li će ova vlada da doprinosi zataškavanju ubistva ministra odbrane, Pavla Bulatovića, kao što je zimus rađeno, ili će sada da se otvori u pravcu istraživanja i rasvetljenja tog ubistva? Da li će ova vlada, sada kada je rekonstruisana, da rasvetli otmicu i verovatno likvidaciju Ivana Stambolića? Da li će ova vlada biti sada u stanju da reši aferu oko otmice grupe putnika muslimanske veroispovesti iz voza u Štrpcima i njihovu likvidaciju? To do sada niste ni pokušavali da rasvetlite. Šta se krije iza toga?
Ko je to toliko moćan da spreči rasvetljenje? Već mesecima i godinama pominjem ime tog pukovnika, Ljubiše Beare; niti ga traži Haški tribunal, niti naša policija, niti vojna bezbednost, niti Interpol, niko ga živ ne traži. Čovek je otmicu organizovao, likvidaciju, ubijanje ratnih zarobljenika kod Srebrenice itd. Niko živ ga ne traži. Pitam se, šta se desilo sa tim čovekom, zašto on nikome nije interesantan.
Dalje, da li će ova rekonstruisana vlada biti u stanju da razreši ubistvo Momira Gavrilovića, da li ćete biti u stanju? Da li nam sada obećavate da ćete biti u stanju da razrešite ubisto generala Buhe? Da li ćete biti u stanju da razrešitu ubistvo novinara Milana Pantića iz Jagodine? Jagodina je toliko malo mesto, ne može biti veliki izbor mogućih počinilaca i organizatora tog ubistva. Kada ćete to da razjasnite? Šta čekate? Da li će ova vlada, sada rekonstruisana, biti u stanju da se obračuna sa mafijom? Da li će i dalje mafija upravljati glavnim životnim tokovima u ovoj zemlji, a posebno finansijskim tokovima?
Da li će ova vlada ponovo da daje Dragoljubu Markoviću, "Krmivo-produktu" ili nekom drugom iz surčinskog klana da popravlja puteve po Srbiji? Da li ste vi imali nekog primerenijeg da popravlja te puteve? Mogao sam da vam nabrojim 20 preduzeća u Srbiji, najmanje, koja su se svojevremeno proslavila u kvalitetnoj izgradnji takvih puteva. Vi nađete nekoga koji je do pre neki dan uzgajao piliće i jaja, a sada on vrši asfaltiranje po Srbiji, i nikom ništa, sve je to normalno u Srbiji. Da li će i pod ovom rekonstruisanom vladom to da bude normalno ili neće?
Kakva će biti politika gonjenja počinilaca krivičnih dela? Da li će i dalje, kako kome iz vrha DOS-ovske vlasti padne na pamet, ljudi biti prozivani, a posle niko nije u stanju da im dokaže krivicu; a tamo gde je krivica dokazana, čak i kod najtežih krivičnih dela, da se ljudi brane sa slobode? Osam metaka se ispali u čoveka i počinilac krivičnog dela pokušaja ubistva i dalje se brani sa slobode. Šta još tu ima da se utvrđuje? Priznao je da je pokušao ubistvo, žrtva je poznata, meci su izbrojani i izvađeni iz tela, sve je fotografisano, slikano, a stoji se.
Da li će ova vlada prestati da vrši pritisak na druge sfere vlasti? Da li će ova vlada, sad kada je rekonstruisana, s obzirom na nove ljude koji u nju ulaze, uključujući i Rodoljuba Šabića, prestati da se ponaša kao tutor Parlamenta, da se ponaša kao grana vlasti iznad Parlamenta? Da li će ta nova, rekonstruisana vlada, prestati da vodi parlamentarnu politiku u zemlji?
Da li će ova vlada prestati da se meša u ingerencije pravosudne vlasti? Ima mnogo razloga da se kritikuje stanje u pravosuđu, pogotovo da se pojedinačno kritikuju sudije i predsednici sudova, ali to nikada ne sme da radi neko ko pripada izvršnoj vlasti. Može partija, i vladajuća i opoziciona, mogu mediji, ali ne može ministar, ne može ni predsednik vlade. Predsednik Vlade treba da shvati da je u hijerarhiji vlasti ispod i predsednika Parlamenta, i predsednika Vrhovnog suda i predsednika Ustavnog suda.
Simboličan šef izvršne vlasti je predsednik Republike. Imamo li ga još, to još niko ne zna, ali nije bitno. Trebalo je ranije raspisivati te izbore. U hijerarhiji državnih funkcionera na prvom mestu dolazi predsednik Republike, pa predsednik Narodne skupštine, pa predsednik Ustavnog suda, pa predsednik Vrhovnog suda, pa tek onda predsednik Vlade.
Imali smo mi period u kome se sudstvo smatralo direktnim produžetkom izvršne vlasti. Ali, to je totalitarni komunistički period. Proteklih 12 godina mukotrpno je vršeno oslobađanje sudske vlasti. Nedovoljno, neadekvatno često, ali bar nije zabeležen ovaj reverzibilni pokušaj da se sudska vlast ponovo potčini izvršnoj vlasti. Čak i ljudi kojima ste vi najviše verovali, pa ste ih postavljali za predsednike Vrhovnog suda, okružnih sudova itd, i njima je postalo nepodnošljivo takvo mešanje izvršne vlasti u njihov posao. Zamislite da su to neki ljudi u čijem izboru niste učestvovali ili da su protiv vaše volje izabrani na ta mesta: kakva bi tek onda bila situacija?
Da li ova vlada uopšte ima nameru da izvršava svoje ustavne nadležnosti ili ona misli da sama kreira sopstvene nadležnosti; pa ono što joj se ne sviđa iz okvira ustavnih nadležnosti smatra da ne treba i ne mora da radi, nego radi samo ono što želi i što joj prija. Jedna ozbiljna, umna vlada se prepoznaje po tome što najviše insistira da radi ono što joj je najteže i najneprijatnije. Bežanje od problema ne može biti način rešavanja problema, a to u ovoj sadašnjoj vladi niko nije shvatio, niko nije razumeo. Niste u stanju da razumete ili idete linijom manjeg otpora. Mogu da kažem u globalu da je ova vlada nekompetentna, ali pretpostavljam da ima pojedinačno kompetentnih ljudi. Zašto oni ne dolaze do izražaja? Ne mogu zbog opšte atmosfere.
Šta je proizvela ova vlada za proteklih godinu i po dana? Proizvela je atmosferu straha u Srbiji. Nikada tolika atmosfera straha u proteklih 12 godina nije postojala. Pazite, da je neko pod Miloševićem digao cenu struje 100%, u Srbiji bi možda došlo i do oružane pobune; ne bi niko smeo da isključuje građanima masovno struju po kućama itd. Vi ste struju poskupeli za 400% i takse ste digli do neba. U toj atmosferi je toliki strah da ljudi šapatom izražavaju nemirenje.
Da li ova vlada, sada rekonstruisana, misli nešto da menja u informativnoj sferi? Ova vlada upravlja državnom televizijom na način nepoznat od 90. godine. U proteklih 12 godina bilo je mnogo problema sa državnom televizijom. Državna televizija je bila pristrasna, bila je angažovana na nedozvoljen način od strane režima, ali ovakva medijska blokada opozicije nikada nije postojala. Imate medijsku blokadu opozicije, u kojoj SRS već godinu i po dana nema pristupa, apsolutno nema pristupa državnoj televiziji.
Da li je to nešto čime se predsednik Vlade može pohvaliti ili će on da kaže da nema kontrolu na državnoj televiziji? Onda je upravo i u tome problem što on nema kontrolu. Ko mu kontroliše državnu televiziju, da li Vilijam Montgomeri? Ko mu je postavio glavnog i odgovornog urednika Informativnog programa? Ako to nije Vlada postavila, ko je onda postavio, ko to može da postavlja? Ko je postavio Upravni odbor? Prvo, nemoguće je da postoje nezavisni ljudi u upravnom odboru. Oni su uvek zavisni od onoga ko ih postavlja i ko može da ih razreši. Nezavisni ljudi u političkom sistemu ne postoje i nemojte tu terminologiju, predsedniče Vlade, ovde da nam nudite. Jednostavno, ona ne može da prođe.
Ovde se postavlja pitanje da li će državnu televiziju kontrolisati Narodna skupština ili Vlada. Do sada je uvek Vlada. Ranije su se opozicione partije zalagale da je kontroliše direktno Narodna skupština, proporcionalno učešću svake političke partije u strukturi Narodne skupštine. Da nikome ne odgovara državna televizija, takve okolnosti su nemoguće. Vi pokušavate predstaviti javnosti da nikome ne odgovara ili bar prividno izgleda kao da nikome ne odgovara; sigurno nekome odgovara, ali taj neko je van strukture institucionalne vlasti. Ako predsednik Vlade tvrdi, a već je izrekao iz klupe tako nešto, bar u tom smislu, da nema kontrolu nad državnom televizijom, onda je to dodatni element njegove odgovornosti kao predsednika vlade. On nije imao kontrole ni nad svojim potpredsednikom, pa je uhvaćen u špijunskoj aferi. Može tako nešto da se desi i oko državne televizije, Zorane Đinđiću. Gde je garancija da neće da se desi?
Predsednik Vlade, odnosno Vlada, ne smeju da izgube kontrolu nad nečim što je u njihovoj nadležnosti. Ako se vi stidite vaše nadležnosti u toj oblasti ili ako vam ona ne odgovara, predložite Narodnoj skupštini da se donese zakon po kome će ona direktno kontrolisati državnu televiziju.
Državna televizija je veoma važno i opasno političko sredstvo, sredstvo političke borbe i uvek je pod nečijom kontrolom. Da li će biti pod kontrolom Vlade ili Parlamenta, principijelno je pitanje. To je stvar koncepcije. Ali, ako će biti van kontrole i Vlade i Parlamenta, onda je to ogromna opasnost po narod i državu. Neko će sigurno kontrolisati ili neko već kontroliše. Neko tamo kreira uređivačku politiku mimo vaše volje, ako nastavi predsednik Vlade da insistira da on nema kontrolu nad državnom televizijom. Neko mora da kontroliše, jer tamo je ogroman državni novac uložen. Kad se kaže državni, misli se narodni.
Ne može neko formalno nezavisan upravljati državnom televizijom, nego mora upravljati neko ko će odgovarati Vladi i Parlamentu, ko će snositi odgovornost za svaki svoj postupak i ko će moći da bude i smenjen, ako ne radi u okviru politike Vlade ili Parlamenta.
A kakva će biti politika Vlade i parlamenta po tom pitanju, o tome se raspravlja u Narodnoj skupštini, a ne da neko tamo postavlja svoje lične ili kriterije koje mu naloži neko spolja. Je lÄ i na tom polju naša država treba da pokaže da nema nezavisnost, da nema samostalnost, jesmo li mi pod okupacijom? Oseća se da jesmo, ali niko da prizna. Je li vaša želja da budete po okupacijom, pod prinudnom upravom? Ako vam je to želja, kažite javno.
Ako vam to nije želja, i ako vama to smeta, onda se tome usprotivite. Ko je taj ko vam može postavljati uslove? Od toga bi trebalo izvršna vlast da se boji, to je ključno pitanje. Vi pokazujete svojim stavom i ponašanjem kao da se nikoga ne bojite, a to je pogrešno iz dva razloga. Prvo, zato što biste morali nekoga da se bojite, morali bi da se bojite raspoloženja svog naroda, građana Srbije, morali bi da se bojite parlamenta. Da ga se bojite, ne biste ga ovako ponižavali, kao što to radite godinu i po dana i morali bi da se bojite sudske vlasti. Ne da vi upadate sa kamerama u sudove, nego da sudska vlast vas temeljito kontroliše.
Vi se očigledno ne bojite ni glasa naroda, ni parlamenta, ni sudske vlasti. Mediji su do kraja dirigovani, instrumentalizovani. Vi pokazujete izvestan strah, ali to je strah od nekog vaninstitucionalnog faktora. Pa, da razmotrimo koji je to vaninstitucionalni faktor. Postoje dve mogućnosti. Neću se direktno opredeliti ni za jedno od te dve mogućnosti, ali ću izložiti obe.
Prvi taj vaninstitucionalni faktor mogu da budu spoljne sile i one su realan vaninstitucionalni faktor uticaja na Vladu Srbije, koga se Vlada objektivno boji. Jer, da se vi ne bojite tog faktora, nikada se ne bi moglo desiti da cela Vlada prekrši Ustav i sve pozitivne zakone i isporuči Miloševića Haškom tribunalu.
Znate, ne postavlja se pitanje da li je meni žao ili ne. Žao mi je svakog Srbina koji je tamo otišao protiv svoje volje, ali su u pitanju nesagledive posledice takvog čina. E, to nisam u stanju, Milka, da ti objasnim, žao mi je, trudio bih se iz petnih žila, ali unapred procenjujem da nisam u stanju da ti objasnim.
Dakle, taj spoljni faktor postoji. Postoji još jedan vaninstitucionalni faktor. Vi niste krivi za pojavu tog faktora. Taj faktor se pojavio ranije, pre 10-12 godina. To je faktor organizovanog kriminala ili mafije, ali vi se očigledno bojite tog faktora i mnogi od vas su pod kontrolom tog faktora. Sada neću poimenično da prozivam - ovaj jeste, onaj nije. Možda bih bar kod jednog pogrešio, a ne bih želeo takvu grešku da napravim.
Ali, mnogi su pod kontrolom tog faktora. Neki su ranije pristali uz taj faktor, misleći - biće im korisno, podržaće ih, finansiraće ih, doprineće im u nečemu itd. Međutim, taj faktor sada traži da mu se vrate usluge i zbog toga se vrpoljite. Već vam je neprijatno. Taj faktor se ponaša kao aždaja, nezaist je. Svakim danom sve više traži. Ispočetka nije tražio tako mnogo i vi ste mogli - date mu da radi auto-put, malo ga zadovoljite, date mu ponovo Ibarsku magistralu, još malo ga zadovoljite.
Njegovi apetiti su porasli do nesagledivih granica. Vi koji pokušavate sada da se otrgnete, niste u stanju. Kako taj problem da rešimo? E, to ćete morati sami da procenite. Najjednostavnije je zaključiti da ćete deliti sudbinu tog faktora. Samo, taj faktor je postao nepodnošljiv i spoljnjem okruženju, i zapadnim silama; s tim što su zapadne sile bile dovoljno moćne da kontrolišu taj mafijaški faktor onda kada im je on koristio za određene stvari; pa ga još i podstaknu, pa mu pomognu itd.
On više nije potreban, zapadne sile ga jednim potezom odbace. Vama više nije potreban, ali vi niste u stanju jednim potezom da ga odbacite, niste više u stanju ni da ga savladate.
Zašto niste u stanju da ga savladate - neki od vas bi možda i pokrenuli izvesnu akciju na tom planu. Ne smeju, lični strah. Neki su umešani, mogu da budu kompromitovani, ustežu se, drže se po strani, neki beže u penziju, neki beže na sporedne funkcije itd.
Ko to može da uradi - samo onaj ko nije umešan, samo onaj ko nije kompromitovan. Jer, tu je kompromitacija trajna.
Predsednik Vlade, naravno, beži od razgovora na ovu temu. Da ne beži od razgovora, ne bi mu smetala opozicija u parlamentu. Pošto je planirano i popunjavanje Ustavnog suda, i s tim ću završiti, koliko mi je još ostalo?