Član 120. se odnosi na preferencijalno dodeljivanje ugovora o javnim nabavkama. Dakle, reč je o preferencijalima, veoma osetljivo i veoma delikatno pitanje. Tu tražim da se briše tačka 1) stava 1, a gde se kaže: "Ako su dve ponude ili veći broj ponuda jednake, na osnovu kriterijuma određenih u članu 54, 55. i 56. ovog zakona, naručilac je dužan da da prednost ponudama: 1) čija dodela ne može da bude obustavljena na osnovu člana 119. ovog zakona". Ne može da bude obustavljena. Ne kaže se konkretno šta, kako. Pošto smo mi tražili u članu 119, a vi o tome niste glasali, da se potpuno briše takva stavka, a da se ugradi naš prethodni amandman, da mogu konkurisati samo firme iz onih država u kojima su naši privredni subjekti ravnopravni i imaju isti tretman, pa ako te moje amandmane usvojite, onda nema potrebe da ostaje ova odredba.
Dakle, da ostane ona odredba koja je mnogo šira, ozbiljnija i zsnovana na sveobuhvatnoj zaštiti interesa naših privrednih subjekata, a ne samo na parcijalnoj zaštiti, zaštiti kao mogućnosti. Ovde je reč, ukoliko i jedni i drugi, ukoliko i strani i domaći izvršilac posla.....
(Predsedavajuća: 5,30 minuta.)
Nastavljam, pošto je Čedomir Jovanović otišao, nema više ko da polemiše sa mnom, pa mogu da nastavim.
Dakle, ovde samo u slučaju kad su domaći ponuđači izjednačeni sa stranim u uslovima, onda domaći može da ima prednost. Međutim, kad strani ponuđač ima nešto malo povoljnije uslove, već te prednosti domaćeg nema. To je pogrešno. Tu mora bar da se odredi procenat odstupanja.
Ne mogu biti apsolutno izjednačeni strani i domaći ponuđači i ne može domaći imati prednost samo kad su im ponude potpuno identične. Domaći mora imati prednost i kad mu je ponuda i nešto malo nepovoljnija od stranog, a to se najjednostavnije izrazi u procentima - 10%, 15%, 20%. Možda je optimalno 10%, ali mora iz toga da se vidi da je zaštićen domaći ponuđač.
Ili, kako se to bolje može sračunati. Izračunajte koliko će država da naplati poreza od domaćeg ponuđača, ako on dobije taj posao, na osnovu poreza na plate, poreza na ukupni prihod, odnosno poreza na profit itd. Sračunajte to i taj iznos dodajte ponudi stranog ponuđača. Ako sa ovim dodatnim iznosom prevazilazi ponudu domaćeg proizvođača, ne može da se prihvati. Ako ne prevazilazi, može da se prihvati. To je najjednostavnije. To je čista ekonomska računica.
Vi morate uvek da znate - onaj novac kojim nešto platite, u određenoj meri se vraća Vladi kroz poreze. Ako platite strancu, ne vraća vam se ništa ili skoro ništa, veoma malo. Ako platite domaćoj firmi, vraća vam se mnogo. To vam je onda i ekonomski interes.
Najlakše je potpuno uništiti domaće privredne subjekte. Od koga ćete posle poreze naplaćivati? Osposobite ih tako što ćete im davati pod povoljnijim uslovima poslove, da još veće poreze plaćaju u budućnosti, odnosno na osnovu iste poreske stope da im se naplati veći iznos. Pametna vlada bi na vašem mestu već odavno oborila tu poresku stopu. Ona je nepodnošljiva ogromnoj većini privrednih subjekata, da vam usput stavim do znanja.

Dame i gospodo, reč je o ovom odeljku u kome se tretira pitanje evidencije javnih nabavki, odnosno vođenja evidencije i vrstama podataka o javnim nabavkama. U stavu 2. člana 125. se kaže: "Kod dodele ugovora o javnim nabavkama usluga navedenih u Aneksu IB i telekomunikacionih usluga iz tačke 5. Aneksa IA evidencija se ne mora voditi ako vrednost tih javnih nabavki ne prelazi 12,5 miliona dinara."
Mislim da je to suviše veliki iznos da bi bio lišen obaveze evidencije. Zato predlažem da se stav 2. briše.
A, što se tiče ove vrlo interesantne rasprave o zakonu o javnim nabavkama i izlaganja gospodina Šandora Pala, morao bih malo da polemišem, da mu ne ostanem dužan. Znam da je njegova majka Srpkinja i da mu je srpski jezik maternji, što znači veoma, veoma blizak. Ali, neke stvari bi kao jezički stručnjak ipak morao da ima u vidu.
Kada je reč o ovim veoma srodnim samoglasnicima, veoma srodne zvučnosti, kao što su "ć" i "č" i "đ" i "dž" (glasovi - suglasnici) suglasnici...

Čekajte, malopre ste dozvoliti gospodinu Šandoru da o tome govori. Govorim o amandmanu i onome što je bilo u toku prethodne rasprave.

Ja o tome govorim. Govorim o tome i zašto mi samo vreme trošite, a mislio sam da iskoristim samo pet minuta. Ali, dužan sam da odgovorim.

Pa govorim. Govorim o raspravi. Ali, u raspravi su potrebne i digresije. One su veoma važne i odnose se i na ovaj zakon. Objasniću vam kako se odnose.
Prvo, suglasnici "đ" i "dž" i suglasnici "ć" i "č" imaju srodnu zvučnost. E sad, ta zvučnost se veoma individualno manifestuje u praksi. Gospodin Šandor bi trebalo da zna da je praslovenski jezik imao dosta međuglasova. Ti su međuglasovi npr. sačuvani u ruskom jeziku. Izgubljeni su u srpskom jeziku, ali se još u nekim arhaičnim primerima mogu pronaći.

Evo, dovodim odmah u vezu i u tome je poenta. Znate, kada decu uče u osnovnoj školi, pa malo teže shvataju razliku između slova "ć" i "č" i "đ" i "dž", onda im govore o tvrdom "č" i mekom "ć" i tvrdom "dž" i mekom "đ". (Smeh.)
E sad, ono što je po prirodi stvari tvrdo u jednom slučaju, može biti, kao u mom, veoma, veoma tvrdo, a u Šandorovom slučaju meko; ono što je po prirodi stvari meko u mom slučaju, može biti poprilično tvrdo, a kod njega neverovatno meko. Dakle, veoma je besmisleno...

Samo objašnjavam sa stručnog, lingvističkog aspekta. Nema ovde ništa uvredljivo.

Odmah dovodim. U ovoj raspravi o zakonu o javnim nabavkama gotovo sam jedini, čast nekim izuzecima iz drugih partija, koji sam govorio o samom zakonu i to krajnje stručno, sa velikim udubljivanjem u njegov sadržaj, a sve digresije ste vi iz vladajuće parlamentarne većine ovde nametali. Neki dobacivanjem iz klupa, neki za govornicom itd, a hoću da vam stavim do znanja da neću da bežim ni od vaših digresija.
I kad se meri ono što je po prirodi stvari tvrdo, kod mene je najtvrđe, vi to svi znate. A i ono što je meko kod mene je poprilično tvrdo, a kod vas je neverovatno meko, neshvatljivo meko.

Gospodin Šandor bi trebalo da zna (glasovi - Pal), gospodin Šandor, to mu je ime, a mogu i da mu kažem gospodin Šandor i gospodin Pal; kada se kaže gospodin Pal, mnogo je viši stepen zvaničnosti. Kada se kaže gospodin Šandor, onda je malo prisnije, a nije uvredljivo; prema tome, nema razloga da se ljuti, osim da se javno deklariše da je apsolutno protiv bilo kakve prisnosti, čak i one koja je prirodna, jer neprirodnu prisnost ne možete naći kod nas srpskih radikala, mada možete u Vladi Srbije; trebalo bi da zna da je šprah ili već kako se to kaže - špreh feler, ne znam to, tačno je, može se naći nešto što ne znam - to može biti prirodni nedostatak s kojim nas je Bog stvorio.
Ali, treba da imate u vidu da je i moj veliki prethodnik, od koga sam učio školu, najveći govornik antičkog sveta, Demosten, takođe imao govornu manu, pa mu to ni malo nije smetalo. (Glasovi - ispravio je.) Stavljao je kamenčiće u usta da je malo prikrije, ali nikada nije mogao da je ispravi.
Pustite vi to. Nije ispravio, niste dobro čitali. Ja nisam Demosten, zato ne stavljam kamenčić u usta i nemam potrebe. A što se tiče jezičkih pitanja, koja su ovde raspravljana, raspravljali smo pismenost, a ne izgovor.
Vlada je po pitanju ovog zakona pala na ispitu pismenosti, a što se tiče izgovora pojedinih ministara, tu sam u ogromnoj prednosti. Na primer, u o dnosu na ministra Đelića, moj je jezik toliko prijatniji, toliko prirodniji, toliko suvisliji, suptilniji takođe, evo, pomaže mi gospodin Pal; i ako ništa, moj jezik je neuporedivo muževniji. Kada muškarac izađe za govornicu, očekuje se muževan jezik, kada dama izađe za govornicu, očekuje se ženstveni jezik. Naravno, živimo na početku trećeg milenijuma, kada se uvode i neke nove kategorije; i treći pol, i četvrti pol itd.

Neću prekoračiti sigurno, nijednom niste gospodinu Šandoru Palu upadali u reč zbog njegovih digresija.

Ne može to tako, ne može to da bude bez ikakvog smisla sa onim na šta se replicira, nemojte molim vas. (Pal Šandor, sa mesta: Bilo je smisla.) Nije bilo.

Meni je ostalo još minut i po, nemojte molim vas da me prekidate, jer mi je to dragocenih minut i po.
U ovom slučaju imamo situaciju kad se neko, od koga se o čekuje muževan glas, pojavi za ovom govornicom sa ženstvenim glasom, i tu postoji neki problem, za razliku od mog problema sa izgovaranjem slova "r". To nije toliko strašno da bi čovek morao da potraži medicinsku pomoć, ali onaj kod koga se pobrkaju polovi, kod koga se ne zna jasno da li je muško ili žensko, može da se izleči. Treba ga samo ubediti da je lečenje potrebno. To što se njemu sviđa takav status, što oseća to kao neku svoju potrebu, treba mu razbiti tu svest i naterati ga lepim rečima da se izleči; pa da muškarci budu uvek muškarci, da žene budu žene, i da je osnovni smisao muškaraca i žena da rađaju decu, da ostavljaju potomstvo, a ne da izmišljaju treće polove.

Dobacuju mi da budem muško, da odustanem. Muškarci nikada ne odustaju, zato ni ja ne odustajem.
Dame i gospodo, u članu 134, koji se odnosi na način podnošenja zahteva za zaštitu prava povređenih u okviru primene ovog zakona, predlažem da se u stavu 4. brišu samo tačke 4) i 5).
Kaže se: "Podnosilac zahteva dužan je da u zahtevu za zaštitu prava navede sledeće podatke" (pa se nabrajaju neki podaci koji su zaista potrebni), pa se u tački 4) kaže "povreda odredaba ovog zakona u pogledu postupka javne nabavke i u tački 5) "činjenice kojima se dokazuje povreda odredaba ovog zakona u pogledu postupka javne nabavke".
Znate, postoje neke stvari koje se podrazumevaju. Pretpostavka je da, ukoliko neko traži zaštitu prava, za to postoje ozbiljni razlozi, da je onaj koji traži zaštitu uočio ozbiljne nepravilnosti u postupku. Zbog ove činjenice se ne mora ni kažnjavati neko sa nekom prevelikom kaznom za zaštitu prava, međutim, ovde je potrebno neke druge stvari precizirati.
Onaj ko podnosi zahtev za zaštitu ne mora da bude dobar poznavalac prava. On ukazuje na problem koji je stvoren. Nije čak neophodno ni da se tačno pozove na određeni član zakona, ali sama činjenica da on oseća da su mu prava povređena i da apsolvira u žalbi, u svom prigovoru koji tamo obrazlaže, koji objašnjava itd, dovoljno je da je nadležni državni organ dužan da rešava po njegovoj žalbi.
Da li je reč o kršenju zakona ili ne, i koje odredbe zakona, to će određivati nadležni organ. On ne sme ni da bude vezan za određivanje nekog zakonskog člana u samom prigovoru. To ne sme da bude nikakav okvir, koga će se on slepo držati. Dovoljno je da on dobije žalbu, pa da ispita osnovanost žalbe po pitanju svih zakonskih odredbi.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred sobom imamo Predlog za imenovanje novog sekretara Narodne skupštine Republike Srbije. Taj predlog je došao posle ostavke sekretara kome nije istekao mandat do kraja. Mislim da Narodna skupština nema razloga da žali što je prethodni sekretar podneo ostavku, jer je veoma loše obavljao svoju funkciju.
Međutim, sama činjenica da smo imali sekretara Narodne skupštine za koga će, ubeđen sam, većina poslanika da potvrdi da nije dobro obavljao svoju funkciju i da je pre isteka mandata podneo ostavku, morao da podnese ostavku ili već šta je tu bilo, nije ni bitno, otvara pitanje skupštinske kadrovske politike, jer je sekretar Narodne skupštine jedan od najviših funkcionera koga imenuje Skupština. Funkcioner je zakonodavne vlasti.
Mi pred sobom imamo predlog za izbor novog sekretara. Mislim da predlog nije potpun. Nemam nameru da govorim o samom kandidatu, ne poznajem ga, nisam nešto naročito značajno o njemu ni čuo, ni saznao... (Predsednik- njoj)... o kandidatu govorim.
(Glasovi-kandidatkinji.)
Govorim o kandidatu. Ma, govorim o kandidatu. (Glasovi- kandidatkinji.) Evo, opet (smeh). Kod vas može i - poslanica, i - kandidatkinja...
(Predsednik: Molim vas da ne ometate govornika.)
... i - profesorica, sve to kod vas može. Govorim o kandidatu za sekretara Narodne skupštine. (Glasovi-kandidatkinji.) Reč je o funkciji. Što se vi toliko upuštate u te polne razlike, kada ste nam počeli nove polove uvoditi. Videli smo u nekom drugom zakonskom projektu čak i da smatrate da su polne odlike stvar slobodnog opredeljenja svakog pojedinca. Pa, nemojte, malo se upristojite zbog toga.
Da, vi uvodite i srednji pol, i - nedefinisane polove, i - slobodno seksualno opredeljenje; ono što je Bog stvorio i predodredio kod vas je stvar slobodnog opredeljenja. Ovde je reč o kandidatu. Dakle, nekome ko u narednom periodu treba da obavlja određenu funkciju. Ako jednom izaberemo ženu za predsednika republike onda ona neće biti - predsednica republike, nego - predsednik republike. A, vi koji niste još dovoljno izučili srpski jezik, bolje vam je da ćutite, jer ne morate na sva zvona oglašavati vaše neznanje.
Da se vratimo kandidatu. (Glasovi-kandidatkinji.) Slušajte, o ovome imam da govorim nekih 40-50 minuta, prema tome slobodno možete da trošite moje vreme, ionako nisam znao šta sve da kažem za tih 50 minuta (smeh), pa mi ovaj dijalog sa vama i odgovara.
Kada smo dobili predlog za izbor novog sekretara Narodne skupštine, a vi ako imate kandidatkinju onda birajte sekretaricu Narodne skupštine, jer ovde ne stoji - sekretarica nego - sekretar, kandidat je za sekretara, očekivali smo da dobijemo i određene podatke koji su uobičajeni, nužni, neophodni kada je reč o izboru za ovako visoku funkciju.
Ovo je funkcija unutar parlamentarne uprave. Parlament ima svoju upravu, kao što to ima sudska vlast i izvršna vlast, ali je uprava parlamenta, odnosno administracija parlamenta, puna određenih specifičnosti kojima se odlikuje u odnosu na upravu sudske i izvršne vlasti, tako da je funkcija sekretara Narodne skupštine mnogo važnija od funkcije sekretara Vlade, sekretara Vrhovnog suda, sekretara Ustavnog suda itd.
Da bismo mogli meritorno raspravljati o kandidatu morali bismo ovde da imamo podatak kada je kandidat rođen. Mi ovde imamo potvrdu da je kandidat zaista rođen i ovde piše gde je rođen, ali ono što je najvažnije - ne znamo kada je rođen. Morali bismo da znamo. To - kada je kandidat rođen važnije je od toga gde je rođen. Godine moraju biti određene, jer se ovde ne bira dama nego se bira sekretar Narodne skupštine.
Kada budemo birali prvu damu Parlamenta onda nećemo tražiti da se kaže koje je godine rođena, onda ćemo samo gledati da li ima zdrave zube ili veštačku vilicu. To bi možda bio jedan od kriterijuma. Međutim, ovde je reč o sekretaru Narodne skupštine. Moramo znati koje je godine rođen kandidat, kao što to moramo znati za sve druge visoke državne funkcionere; morali smo znati i za Kori Udovički i za mnoge druge koje smo ranije birali.
Ovde stoji da je kandidat diplomirala na Pravnom fakultetu u Beogradu. (Glasovi-diplomirao.) Ovde stoji da je diplomirala. Ne, nego - kandidat. Međutim, ne stoji koje je godine diplomirala. To je mnogo važnije od same činjenice gde je diplomirala. Jer, na osnovu toga koje je godine kandidat rođen i koje je godine diplomirao na Pravnom fakultetu izvlačimo mnogo zaključaka o ličnosti kandidata. Da li je to kandidat koji je fakultet završio u redovnom roku od četiri do četiri i po godine, što je nešto što se može tolerisati, ili je reč o kandidatu koji je studirao osam, deset ili petnaest godina itd.
To je veoma važno kod onih funkcija gde je potrebna sasvim određena stručna sprema. To za ministra nije važno, ali je važno kada je reč o sekretaru Narodne skupštine. Ministar ne mora da bude određene struke i specijalnosti. Ministar nekada ne mora biti ni pismen, imali smo i takvih slučajeva, ali sekretar Narodne skupštine mora biti diplomirani pravnik i mi, kao narodni poslanici, imamo pravo da dobijemo podatke o tome kakvog je kvaliteta taj pravnik.
Ako ovde već niste naveli njegovu prosečnu ocenu u toku studija, onda ste bili dužni da navedete kada je završio Pravni fakultet. Možda prosečna ocena sama po sebi ne znači mnogo, ali mnogo znači godina završetka studiranja.
Treće, ovde se opet daju neki podaci koje je kandidat sam o sebi naveo, pa se kaže da je prvi radni odnos, kao pripravnik, zasnovala u Službi Narodne skupštine. I tu nam je potrebno da znamo koje godine. To je veoma važno i insistiram da se Narodnoj skupštini bar usmeno saopšti kad je kandidat rođen, koje je godine završio Pravni fakultet i kada je kandidat zaposlen u Službi Narodne skupštine.
To je što se tiče ličnosti kandidata, ne bih se upuštao u neke druge detalje, a sada nekoliko reči o onome šta treba da radi sekretar Narodne skupštine. U toku ovih 12 godina Narodna skupština je promenila nekoliko sekretara. Neki od njih su uspešno obavljali svoje poslove, neki se uopšte nisu mešali u svoje nadležnosti, a neki su se nekritički prilagođavali političkom stavu skupštinske većine ili rukovodstva Narodne skupštine, kršeći pri tome i Ustav i zakon i Poslovnik Narodne skupštine.
Zato ističem da je za sekretara Narodne skupštine neophodno izabrati ličnost sa izuzetno visokim kredibilitetom, moralom, stručnošću, ličnost koja će biti savesna, koja neće zarad određenih političkih interesa da žrtvuje svoju savest, principijelnost i dostojanstvo.
Imali smo nebrojeno slučajeva da sekretar Narodne skupštine učestvuje u kršenju Poslovnika, ili sebe stavlja u ulogu tumača Poslovnika, pa na osnovu sopstvenog nakaradnog tumačenja, čak angažuje oružane snage u vidu skupštinskog obezbeđenja da se volja onoga ko krši Poslovnik nemilosrdno i do kraja sprovede u život. Takav sekretar nije potreban Narodnoj skupštini.
Narodnoj skupštini treba sekretar koji će sa stručnog aspekta tumačiti pravo. Dakle, on nije autentični tumač. Autentični tumač može biti samo Narodna skupština u celini. Međutim, autentičnom tumačenju uvek prethodi stručno tumačenje, koje ukazuje na sve pravne aspekte sa gledišta struke "ni po babu ni po stričevima".
Takvog sekretara možda nikada nismo imali, ali bismo ga morali jednom izabrati. Da li će to biti u ovom mandatu, tek u sledećem ili u nekom narednom, to je teško danas proceniti, pogotovu nama koji ne poznajemo vašeg sadašnjeg kandidata. I, ne ulazim uopšte u to kakav je to kandidat. Govorim kakav bi trebalo da bude kandidat, a vi procenite da li ste upravo takvoga predložili i da li takvog treba da predložite, odnosno da li vam treba neki kao onaj dosadašnji, samo što će sa suprotne strane da zloupotrebljava svoju funkciju i nakaradno tumači Ustav, zakone i Poslovnik.
Ako vam treba sekretar koji će biti kao onaj dosadašnji, kako se zvaše, Georgije, pa samo izokrenut u ogledalu, onda znajte da Narodnoj skupštini, kao instituciji, ne treba. Ovde je potreban sekretar Narodne skupštine za koga neće postojati poslanici vlasti i poslanici opozicije, za koga će svi narodni poslanici biti ravnopravni i sve skupštinske službe podređene njihovim potrebama; koji neće upravljati skupštinskim službama manipulišući pravima narodnog poslanika ili narodnih poslanika-celih poslaničkih grupa, kao što sada imamo slučaj - u pripremama sednica pojedinih skupštinskih odbora, npr. Administrativnog odbora, gde se neki poslanici, koji su na dnevnom redu, uopšte ne obaveštavaju o sednici, ne dobijaju materijal za sednicu; ili se manipuliše pravima celih poslaničkih grupa itd.
Sve su to osetljiva pitanja, gde se ustavna i zakonska prava krše uz saradnju službenika Narodne skupštine. Uloga je sekretara Narodne skupštine da spreči zloupotrebu svojih službenika i da bude kontrolor nad radom svakog službenika, ukazujući mu da on mora striktno profesionalno obavljati svoje dužnosti, a ne po želji i potrebama određenih moćnika u datom trenutku.
Nažalost, rekao sam, ranije nismo imali takve sekretare. Ovaj poslednji je bio najgori u tom smislu, a kakav će biti sledeći, ostaje da se vidi. Ali, taj sledeći, ako želi da stekne autoritet, mora se postaviti na principijelan način. Ukoliko se tako postavi, nova vlast neće imati potrebe da menja sekretara.
Da li je moguće takvog profesionalca postići i kandidovati, to je drugo pitanje. Nova vlast uvek jednom dolazi, Milka, to bi ti trebalo da znaš. (Milka Marinković, sa mesta: To znam.)

U ovom slučaju moramo razmotriti još jedan važan aspekt - sekretar Narodne skupštine je ključni čovek, koji raspolaže skupštinskim finansijama, čovek koji je nalogodavac za izvršenje određenih budžetskih stavki povodom ostvarivanja nadležnosti Narodne skupštine.
Ovde se odmah nameće pitanje - da li predloženi kandidat ima sposobnosti da se bavi tim poslovima, da li je spreman i sposoban da kontroliše te poslove i da svojim stručnim autoritetom zadobije poverenje službenika? Da li ste o tome uopšte razmišljali, ne vidi se iz ovoga papira. Morali ste. (Poslanik okreće papir.) Sa druge strane je prazno, uvek je kod vas sa druge strane prazno. O tome i govorim; ili ne vidim ili je ono mastilo kojim pišete namerno takvo da ga opozicija ne vidi. Ali, opozicija vidi i kad žmuri, to gubite iz vida. Lep je ovaj dijalog ovako.
Dame i gospodo narodni poslanici, ukoliko predsednik Narodne skupštine nije predložio sekretara koji raspolaže ovakvim kvalitetima, predlažem da se predlog povuče i da se razmisli o novom kandidatu. A, ako ste ubeđeni da ovaj kandidat raspolaže dovoljnim kvalifikacijama, stručnošću, sposobnošću, znanjem, poštenjem, moralom za obavljanje funkcije, znajte da će ga SRS držati neposredno pod kontrolom, da će svaki njegov potez procenjivati i obaveštavati javnost.
Sve to smo radili i u slučaju prethodnog sekretara, iz istog razloga radićemo i u odnosu na ovoga sekretara, kao što smo u proteklih 12 godina svakoga držali pod kritičkom pažnjom. (Glas iz sale: A gde je Radmilo Bogdanović?)
Radmilo Bogdanović nije bio sekretar Narodne skupštine, ali je SRS javno tražila njegovu smenu, u martu 1991. godine, na konferenciji za štampu, sa koje su izveštavali svi mediji. A, što se tiče Radmila Bogdanovića, mnogi od vas, koji ste sada u DOS-u, nemaju čistu savest, a i Radmilo Bogdanović bi mnoge stvari o njima mogao da priča. Meni je o nekima pričao, ali to drugom prilikom, pošto danas nije na dnevnom redu.
I na kraju... (Glas iz sale: Zar stvarno na kraju?) Hajde, još malo, imam još onih 27 minuta posle, pa mi baš odgovara što mi ovako upadate u reč. Taj metod "toplog zeca" kod nekoga prolazi, a kod nekoga ne prolazi. Kod mene nikada nije prolazio. Prema tome, možete vi to do mile volje da upražnjavate.
Na kraju, ima jedno pitanje, koje je veoma važno - odnos sadašnje parlamentarne većine prema skupštinskoj administraciji uopšte. Čim ste preuzeli vlast, počeli ste da kinjite skupštinsku administraciju, da neke ljude bezrazložno otpuštate, po partijskom kriterijumu, da dovodite nove, slabijeg kvaliteta, nesposobnije. Nemam ništa protiv toga, to je vaše pravo. Ali, znajte da ste uveli jedan metod, koji do sada nije poznat u našoj praksi i da će taj metod spremno primenjivati svako ko posle vas dođe na vlast. Znaće se, kada se vlast menja, svi koje je prethodna vlast dovela pakuju kofere sami, prazne fioke i odlaze; dolaze novi.
Taj ste metod vi prvi uveli, u tako rigidnoj, ekstremnoj formi, a taj metod će se svideti i svim drugim partijama; znajte da ni ovi vaši kadrovi, koje ste nametnuli, koje ste doveli za ove dve godine, i koje ćete dovesti još za ovih nekoliko meseci koliko ćete ostati na vlasti, neće dugo posle vas biti na tim funkcijama. Moraće da dele vašu političku sudbinu posle narednih izbora.