Da li je napravljen diskontinuitet ako je pola Vlade isto, to ćemo videti, ali kada je u pitanju LDP, postoji kontinuitet. Kada ste u prošloj vladi tražili garancije za "Srbijagas", isto smo govorili. Nema razloga da ne govorimo sada drugačije, sada smo još uvek u 2012. godini i pričamo o 2012. godini.
Bili smo protiv budžeta, obrazložili smo zašto, između ostalog i zbog predviđenih garancija. Došle su na dnevni red te garancije i kontinuitet je da budemo protiv, ali obrazlažemo – protiv. U obrazloženju piše da se odbija naš amandman, kako bi se izbeglo da preduzeće dođe u situaciju da ne može da ispunjava svoje obaveze, što bi prouzrokovalo dodatno opterećenje na likvidnost preduzeća.
Ova rečenica bila je u obrazloženju i prošli i pretprošli put i natprošli put, i svaki put kada ste davali garancije i dok nismo došli do 530 miliona evra bez današnje garancije.
Znači, isto je, zato smo rekli da ima kontinuiteta. Vi tvrdite, eto, sledeće godine neće biti, ali sada ovo je kontinuitet. Nova Vlada, a kontinuitet, tačno. Liberalno demokratska partija, kažete, personalno ne napada menadžment "Srbijagasa".
Kako da vam kažem, čovek koji kaže da se treba zaduživati jer se onda upravlja većim kapitalom, čovek koji je rekao da ovakav javni dug Srbije nije ništa kada bi društveni proizvod bio 100 milijardi evra, zaista je dao doprinos ekonomskoj nauci.
Ali, hajde ako smo mi pristojni, pa ne idemo personalno, mada svakako ne mislimo najbolje o menadžmentu, samo da citiram Zoranu Mihajlović, evo, ne govori LDP, ona je redovno kazala da je "Srbijagas" u teškoj finansijskoj situaciji, jer je od trenutka kada je Dušan Bajatović postao direktor, vrednost kapitala te kompanije smanjena za 40%. Rekla da je da postoji osnovana bojaznost, a ja bih rekao da postoji apsolutna sigurnost da će dug "Srbijagasa" postati javan.
Takođe je rekla da ona, ministarka, Mihajlović Milanović, da je Bajatović zaposlio po rođačkoj i partijskoj liniji više od 200 ljudi. Nije to rekao LDP, sadašnja ministarka koja ne brani ove garancije iz SNS. Zato kažemo da ovoj vladi ne možemo verovati, zato kažemo da ova vlada nastavlja kontinuitet politike zaduživanja zemlje, kao i prethodna vlada, nesporno, jeste nas je jednom zadužila, jer je bila nesposobna, da sprovede suštinske reforme u ovoj zemlji. Zato kažemo da je to kontinuitet politike.
Izvinite, ponoviću vam podatak da je Cvetkovićeva vlada zadužila zemlju za četiri godine, otprilike šest milijardi evra. U toj vladi su sedeli i socijalisti, u toj vladi je Dušan Bajatović takođe bio direktor "Srbijagasa", i G 17 plus, Rasim Ljajić, PUPS, da ne nabrajam sada sve, a ova vlada za ovih pet ili šest meseci, sa ovim zaduživanjem, a biće dug, to je svima jasno, jer firma koja duguje milijardu evra, ona duguje više nego što vredi. Ova vlada je za ovih pet, šeste meseci sa ovim garancijama skoro se približila tri milijarde. Prešla je dve i po milijarde, budite uvereni.
U tom smislu smo protiv ovoga i zato vas molimo za razumevanje, da ne idete dalje tim putem, ukoliko već tvrdite kako ste napravili diskontinuitet.

Vidite, jeste u pisanom obliku da su nam ista obrazloženja, ali u usmenom izlaganju, verujte da su različita, za razliku od Vlade koja je samo jedno obrazloženje dala, a ne više.
Hajde da kažemo ovako, ko vodi Vladu u kojoj sedite? Nekako mi se čini da najbolje razume tu praksu, imali su tada reč, sada nemaju. Rekao sam da smo mi u pisanju amandmana bili kreativni. Nisam rekao da smo bili originalni.
Da, tu praksu su uveli ovi koji sada vode Vladu, odnosno stožer su Vlade, imaju većinu, imaju predsednika. U bici za bolje sutra, u pokušaju da vas sprečimo da učinite još zla, kad kažem još mislim na to da ste prvo prethodno sve ovo radili sa drugim partnerima, sada radite sa ovima koji razumeju ovo "briše se", legitimno je, ne pravim opstrukciju, pričam argumentovano, čak smo vas vraćali na dnevni red, vi ste počeli, ne vi, nego drugi, i mi želimo da sprečimo ono što svi vi znate da ne valja. Svi vi znate. Kad odete kući savest, savest je deo ljudskosti, vi znate da smo mi u pravu.
Koji je dugi način? Drugi način je da dobijemo priliku da obrazložimo još jedanput i još jedanput zašto sa ovakvom praksom vođenja države treba da se prekine. Zato nam je teško da slušamo kad se međusobno optužujete, kad objektivno postoji, bar na ovom i hiljadu drugih primera, nešto što se zove kontinuitet.
Promenili su se ljudi, ali se teško menja politika. Na kraju krajeva, možda je to prirodno. Ne može gospodin Atlagić, da ono u šta je verovao 40 godina, ovako sad promeni, kao na primer neko ko mu sada vodi stranku. Zato smo i govorili da je lako promeniti svoje mišljenje, ali je teško promeniti tuđe mišljenje koje je postalo pogrešno onda kad si ti imao pogrešno mišljenje. Kad 20 godina pričaš jedno i zaludiš stotine hiljada ljudi i onda posle 20 godina kažeš – e sad ja tako više ne mislim, mislim suprotno, tvoja je odgovornost da učiniš sve da te ljude koje si zaludeo i koji misle pogrešno i čija je politika, odnosno podrška politici dovela zemlju u katastrofu, da im kažeš sad i vi treba da promenite mišljenje, kao što sam ja. Ja sam odgovoran čovek i neću samo svoje mišljenje da promenim, nego ću učiniti sve da promenim i mišljenje stotina hiljada ljudi koji su mislili od belog da je crno, a od crnog da je belo i druge ljude ubeđivali u to.
(Marijan Rističević, s mesta: Da od belog je brašno.)

Ne znam kojim ste se mojim rečima našli povređeni, gospodine Atlagiću?
Iskreno da vam kažem, gledao sam vas na suđenju Slobodanu Miloševiću. Bili ste svedok tamo, a pre neki dan kad smo raspravljali o produženju mandata vojnika u misijama, pričali ste da je to u skladu sa vanjskom politikom Svetog Save i da sa Rusima imamo srodstvo pravoslavno vizantijsko.
Siguran sam da ste decenijama bili član Saveza komunista, a verujem da ste obavljali i visoke partijske funkcije u toj partiji. O tome sam mislio, kada je neko pričao kako su Srbi najstariji nebeski narod i kako je legitimno raditi šta god u odbrani ognjišta.
Ljudi koji su pripadali jednoj ideologiji postali su zaluđenici neke druge ideologije. Ti koji su zaludeli, ako su sada promenili mišljenje, treba da učine sve i da i njih vrate na pravi put. Ne mislim da je pravi put bio ono što ste decenije Saveza komunista, ali ne mislim zaista da šaljemo vojnike u skladu sa vanjskom politikom Svetog Save.

Dakle, naveo sam zbog čega tražimo da se usvoji naš amandman. Mislimo da će nastati nepopravljiva šteta davanjem ove garancije i da će garancija da se aktivira već početkom sledeće godine, posebno u okolnostima kada je rečeno da više garancija neće biti.
Priča da se sprema plan reorganizacije je prazna priča, jer ta priča traje već četiri godine i svaki put se pominjala kada smo davali garancije kada je prethodna Vlada to zahtevala.
U svakom slučaju, situacija u kojoj predstavnici sadašnje Vlade, ministarka govori tako o onome ko vodi "Srbijagas", a onda ta vlada traži da damo garanciju, priznaćete da nije baš sasvim prirodna i normalna. Bar u tom kontekstu, kad već u nekim važnim stvarima ne možete da se dogovorite, platforme itd, bilo bi lepo da povučete ove zakone, da se prethodno dogovorite, jer taj menadžment treba da bude na korist od ovog novog kredita ili treba da dođe neki drugi čovek.
Podsećam vas da je ta vlada imenovala ponovo Bajatovića pre usvajanja Zakona o javnim preduzećima, da ne bi potpao pod udar Zakona o javnim preduzećima, nekoliko dana pošto je gospođa ministarka sve ovo izgovorila o gospodinu Bajatoviću. Još jedan apel da uvažite naše argumente.

Sledeći su argumenti. Već smo davali garancije od 70 miliona evra za "Galeniku". Ona knjigovodstveno vredi 20 miliona evra. Prihodi su 50, rashodi su 80, gubici ogromni, preko 100 miliona. Neko je rekao da ide iz Vlade predmet, da ćemo sledeće godine probati da nađemo strateškog partnera. Odvaljena je cifra od 100 miliona…

Izvinjavam se.

Još jedan doprinos javnom dugu i ovih 15 miliona će svakako postati javni dug, obzirom da je "Galenika" prezadužena. Opet ista partija u protekle četiri godine na čelu te firme. Setite se, dali smo 70 miliona evra garancija.
Prosto, jasno je da ovog trenutka kada dajemo garanciju to postaje javni dug. Firma čija je knjigovodstvena vrednost 20 miliona, treba da se zaduži za dodatnih 15 miliona. Svakako da će to vraćati građani Srbije, a mi da budemo srećni da neko na tom tenderu koji se najavljuje za proleće, "Galeniku" kupi za jedan evro, pa da je dignemo na noge.

Hvala, predsedniče.
Koleginice i kolege, koleginica Vesna Marjanović je obrazložila postupak naših sedam kandidata. To je, da kažemo, politički deo programskog saveta, pošto ipak predstavljaju Skupštinu. Tu ništa nije sporno, oni su u manjini, ukupno programski odbor ima 19 članova.
Koji su tih drugih 12? Tih 12, po zakonu treba da predstavljaju građane, javnost, mada programski odbor, i ovo pričam više zbog građana i javnosti, nema neke velike ingerencije. U principu, može malo da maltretira direktora RTS i upravni odbor, tako što će da ga propituje, daje inicijative. Nije vlastan da donosi odluke koje se tiču vođenja RTS, Javnog servisa. Važno je reći – ne plaća se. Znači, nije plaćena funkcija.
Koji su ovih 12 kandidata, koje je utvrdio savet RRA od 19, koliko ih je bilo na početku procedure i o kojima ćemo se izjašnjavati sa naših sedam kolega? Razni su to kandidati, razne su to biografije. Znam da nema interesa da se sad u to upuštamo, ali objektivno, trebalo bi malo popričati o tim biografijama i načinu na koji su izabrani, i na kraju krajeva o njihovim predlagačima na ovu funkciju, jer mi preuzimamo odgovornost time što ćemo dići ruku za njih.
Bilo ih je 19 i RRA je izabrao 12, i njihove biografije su u materijalu. Ima tu i onih koji su završili fakultet, ima ih koji nisu završili fakultet. Ima ih koji nešto o televiziji znaju, ima ih većina koji o televiziji znaju bar po biografijama, samo tako što su gledali televiziju. Još je interesantnije kada se uđe u predlagače ovih 12, o kojima će se Skupština izjašnjavati.
Naizgled, po zakonu, predlagači bi trebali da budu stručna udruženja, nevladine organizacije, jednom rečju stručni civilni sektor, novinarska udruženja, itd. Kada se pogledaju predlagači ovih 12 kandidata, dolazi se do zaista interesantne činjenice, koju javnost ipak treba da zna.
Na primer, Neša Galija, muzičar, njega je predložilo Udruženje muzičara džez, zabavne i rok muzike. Koliko god da je Neša Galija, hajde da kažem, blizak, ako ne i član SPS i koliko god možda SPS uticao, ovo je na neki način najozbiljniji kandidat od ovih 12. Čovek zaslužuje tu da bude, zbog toga što se godinama ipak bavi nečim što ima veze sa televizijom, drugo, predložilo ga je ipak jedno udruženje kome ništa ne možemo da zamerimo, kredibilno udruženje. Tu je mnogo muzičara koji se bave džez, rok muzikom i ništa nije sporno.
Ali, kada krenemo dalje u ovih 11, sledeći kandidat predložen je od Srpskog kulturnog kluba iz Novog Sada, šta god to bilo. U svakom slučaju, to ima pečat i potpisuje neki kopredsednik. Znači, ima dva predsednika ili najmanje dva. Oni su predložili Jasminu Leković. Uzmite pa pročitajte biografiju Jasmine Leković.
Treći kandidat takođe ima predlagača sa pečatom, Marko Vukomanović. Ovo što govorim, da se ne uvrede neki kandidati, nije na njihov račun nego na proceduru i na predlagače. Ko je predložio Marka Vukomanovića, a ima pečat? Udruženje građana "Lav fest" Vrnjačka banja. Verovatno je na neki način, stručno to udruženje. Ne sumnjam za Marka Vukomanovića, mislim da je dizajner, ali zaista, ovo je poslednji kandidat koji je predložen sa pečatom.
Sledi serija kandidata koje su predložila fizička lica. Recimo, Aleksandru Grkinić iz Beograda predložila je izvesna Milica Milićević. Ima samo adresa i matični broj. Tanju Samplač predložilo je isto fizičko lice, Tatjana Grulović. Zorana Vujovića, doktora, profesora sa "Singidunuma", nije imao ko da predloži, nego neki Aleksa Jokić. Jednog znam, ali mislim da nije taj. Tanju Dojčinović je predložilo isto fizičko lice. Dragoljuba Kojičića, njega većina nas zna, bavio se čovek politikom, takođe je predložilo fizičko lice. Što ga nije predložila neka organizacija, makar bila "Lav fest" iz Vrnjačke banje ili neka slična ili neki srpski kulturni klub, samo ne iz Novog Sada, nego, recimo, iz Preševa? Ne znam. Dr Zorana Avramovića takođe je predložilo fizičko lice, neka Snežana Stojanović. Braca Grubačić, i on nam je među kandidatima.
Zaista ne želim da govorim u ovom trenutku o biografijama, ali kod Brace Grubačića mora se prosto zastati i reći, ko se ne seća njegove aktivne uloge u medijskoj pripremi za atentat na Zorana Đinđića, taj ima kratko pamćenje, da ne pominjem nesrećnu koleginicu Dadu Vujasinović, koja je mrtva nađena u njegovom stanu. On je inače sa novom vladom i novom proevropskom kadrovskom politikom, koliko ja znam, već izabran za predsednika nadzornog odbora SDPR. Ako mu to nije dovoljno, nego želi da bude u ovom programskom savetu, koji se ne plaća, gde jedina privilegija može da bude da vidi Tijanića, onda u redu.
Poslednja dva kandidata koje sam ostavio kao poslasticu, Biljanu Nikolić i Katarinu Ostojić, nemojte da neko pomisli da ima veze sa mnom ili sa mojom suprugom, nema. Ko je njih predložio? U materijalima koji mogu da se nađu na sajtu RRA, njih su predložile one same. Znači, na mestu predlagača za Biljanu Nikolić stoji – Biljana Nikolić. Kod ove Katarine Ostojić stoji da se sama predložila. Imamo i dva kandidata koji su se sami predložili.
Sada, hajde mi objasnite, zar ovo nije izigravanje suštine zakona da u programskom odboru RTS sede ljudi koji predstavljaju javnost, koji predstavljaju novinare, koji predstavljaju dramske umetnike, koji predstavljaju muzičare? Jeste izigravanje. Očigledno da je ovde nekakva šema i nekakvi brojevi da su radili i da se tu glasalo po sistemu jedan, tri, šest, osam, 12, itd. i, nažalost, to je stiglo.
Ovo je kritika Saveta RRA, ne kritika kandidata. Kandidati su tu manje-više nebitni, osim jednog kojeg sam izdvojio.
Ko nije prošao, pošto ih je bilo 19? Recimo, nije prošao Bata Grulović, koji se 40 godina bavi televizijskim poslom, od RTS do svetskih televizija itd, koga je predložilo Udruženje "Ujedinjeni televizijski eksperti". Nije prošao ugledni reditelj Srboljub Božinović, koga je predložilo, gle čuda, Udruženje dramskih umetnika Srbije. Znači, ozbiljna organizacija. Ne samo što ima pečat, jer svako ima pečat, nije teško napraviti pečate. Oni nisu prošli, a kada pogledate biografije svih ovih kandidata, biće jasno da ova dva čoveka nesumnjivo moraju biti pre, nego bilo ko od ovih, a najpre od ovih koji su se sami predložili. O njima uopšte ne želim da govorim.
Mi ćemo aminovati ovakve kandidate? Jedina je sreća u tome što je to telo relativno nebitno, pa ne mogu neku štetu da naprave, ali ipak mislim da rušimo kredibilitet Skupštine glasajući za ovakve biografije i za ovakve kandidate određene na ovakav način na koji sam opisao. Oni ne mogu ni da pomognu, ni da odmognu RTS, ali ako ćemo da budemo ozbiljni i ako ćemo da gradimo evropske standarde i ako pokušavamo da promenimo nešto u ovoj zemlji, ovo bi bio zadnji put ili bi trebalo da bude zadnji put da se ovako, na ovaj način ljudi koji zaslužuju tamo da se nađu, sklone, a da pred Skupštinu dođe predlog koji apsolutno ne zaslužuje da bude razmatran ili bar većina ovih, ne kažem svih.
Zamislite, molim vas, neko nije mogao da nađe bar prijatelja da ga predloži, kako su većina ovih predloženi od nekih fizičkih lica, pa je morao sam da se predlaže? Šta govori to o kandidatu?
Dakle, u vreme kada je takva hajka na medije, o čemu je govorila koleginica Trivan, u kome Vlada ćuti o toj hajci, u kome se prave spiskovi, jedan ovako ozbiljan posao radimo na ovako neozbiljan način. Ne samo mi, nego i oni koji su nam poslali ovih 12 kandidata. Mislim da to zaslužuje kritiku i smatram da je javnost trebala da sazna nešto o tome, ali sada nemojte da se javljate, pa izglasajte. Hvala na pažnji.

Hvala, predsedniče, koleginice i kolega, sama činjenica da je objedinjena rasprava o Razvojnom fondu Vojvodine, o davanju garancije za 225 miliona evra i o izmenama Zakona o energetici kaže da nešto tu nije u redu. Verujem da je na dnevnom redu bila tačka, recimo, pelcovanje pasa, da bi to isto ugurali ovde. Kakve veze ima ovo jedno s drugim? Očigledno je da je nešto ovde što treba da se sakrije, ili da se 87-og dana redovnog zasedanja, pred Novu godinu, proturi onako a da niko ne primeti.
Prve dve diskusije su o Razvojnom fondu Vojvodine. Niko o 225 miliona garancija koje će, gotovo sigurno, u velikoj meri postati javni dug, znači, vraćaće ga svi građani Srbije, ni o izmenama Zakona o energetici.
Da počnemo, bar, od te energetike, jer mi se najviše javlja da se tu nešto krije. Nesporno je da je prethodni zakon imao nejasnoća i da je to trebalo popraviti, ali ima nekoliko stvari koje sreću kvari kada je u pitanju dobra namera.
Prvo, ove izmene Zakona o energetici nisu dobile saglasnost jedne evropske institucije, uključujući i Evropsku agenciju za energetiku. Očigledno da u trenutku kada Vlada menja Poslovnik i kaže da sada svi zakoni moraju da idu na javnu raspravu, ovde imamo jedan važan zakon koji prolazi bez javne rasprave i to u ovim okolnostima koje sam već opisao.
Šta je sporno? Sporno je to što nije bilo javne rasprave i što se nije sačekalo mišljenje onoga ko treba da da mišljenje, jer smo deo tog sistema, jer ova Vlada želi hitro i brže nego prethodna, takve su reči danas, da dovede do datuma početka pregovora. To je prva načelna zamerka zakonu.
Druga je retroaktivnost nekih članova. Znate, ako je neko dobio energetsku dozvolu ili energetsku saglasnost po starom zakonu koja važi tri godine, kako možete da sada kažete da važi godinu dana? U principu, ne samo da nije ustavno, nego nije, na kraju krajeva, ni podsticaj ulaganja u energetiku.
Zašto sam počeo od energetike? Zato što tu, em što je kao prioritet Vlade energetika, em što tu nekakve pare, nekakve strane investicije mogu da dođu. Ovaj zakon se ne tiče hiljada i desetina hiljada ljudi, možda par stotina investitora, ali se radi o desetinama možda i stotinama potencijalnih miliona investicija. Zato je nejasan i, hajde da kažem, neke konfuzije iz prethodnog zakona su trebale da budu otklonjene jasnim stavovima. Kad ono imamo i retroaktivnost, da ko je dobio na tri godine, sada će važiti dozvola godinu dana i ima i dalje nejasnih stvari, mnogo.
Recimo, član 34a – imalac energetske dozvole, odnosno imalac saglasnosti, gubi se dozvola ako taj preduzme pravnu ili faktičku radnju sa namerom da izda tu energetsku dozvolu ili saglasnost trećem pravnom ili fizičkom licu. Nije sporna namera, ali šta znači faktička radnja? Šta znači faktička radnja, ako vi osnujete firmu, taj ima energetsku dozvolu, odete u banku, tražite kredit, banka traži udeo u firmi, kao zalog, i tako faktički prenesete banci energetsku dozvolu. Nije jasno, kao što mnogo toga nije jasno, verujem da je sa namerom ostalo nejasno da bi se davala velika diskreciona ovlašćenja ministru da uređuje ove nejasne stvari. Umesto da zakon postane jasniji, on postaje nejasniji, nema podršku Evrope i uvodi retroaktivnost. To su osnovne zamerke.
Znate šta, neki ljudi bliski SNS iz udruženja poslodavaca su rekli da je Zakon o javnim nabavkama u zadnjem trenutku menjan pod pritiskom nekih interesnih grupa. Nekako mi se čini da se i ovde radi o nekakvom pritisku interesnih grupa. Videćemo koje su to. Da li je, recimo, NIS rešio da uđe u proizvodnju struje od vetra i sunca ili se radi o nečem trećem? To ćemo videti. Ne uliva poverenje, a posebno na ovaj način smuljan zakon. Na kraju krajeva, pričamo o javnim nabavkama. Ministarkino, čini mi se, prvo predizborno obećanje bilo je da će uvesti jeftinu struju i nije ga ispunila. Pre neki dan vidimo da ćemo kupovati struju od Elektroprivrede Republike Srpske direktnom pogodbom. Ne kažem da nije bilo energetske mafije.
Kada već pričamo o Zakonu o javnim nabavkama, zašto nije raspisan tender za tu struju? Videćemo kakvi su uslovi tog ugovora. Da li ćemo morati da povlačimo struju iz Republike Srpske, i ako nam ne bude bila potrebna, recimo, ako omanu meterolozi, pa ova zima ne bude tako hladna kako se priča? Da li ćemo onda morati našu struju da izvozimo da bi otplaćivali ovu struju iz BiH, odnosno iz Republike Srpske? To su samo neke dileme, jer je nezgodno u 20 minuta govoriti o tri važne teme koje ste sastavili, da se u suštini, o nekoj ili o svakoj, ne bi ozbiljno razgovaralo.
Kada je u pitanju Razvojni fond Vojvodine, jasno je da je u pitanju spašavanje štete. To nije sporno. To je još jedan dokaz, uslovno rečeno, ponižavanja i ucenjivanja Vojvodine. Ko potcenjuje i ponižava Vojvodinu, taj potcenjuje i ponižava Srbiju zbog toga što je Vojvodina, da vas podsetim, deo Srbije. U pravu je gospodin Varga, da je od ministara u Vladi trajala kampanja protiv "Razvojne banke Vojvodine", ali vi znate da su iza toga politički interesi.
Žao mi što ste vi, gospodo iz Vojvodine, u tom ponižavanju i potcenjivanju prihvatili da učestvujete. Na kraju ste promenili mišljenje, dogovorili ste se i sada je ovo posledica tog dogovora. Ako je neustavan bio Fond za razvoj Vojvodine zato što je Ustavni sud rekao da mi moramo da osnujemo takvu instituciju i ako je ovo sada ispravljanje, hajde da kažem, onih grešaka iz Statuta ili napada na Vojvodinu koji traje od kada je formirana ova Vlada, nadam se da ćete vi uskoro predložiti zakon po kome je Novi Sad glavni grad Vojvodine, pa kada mi kažemo da jeste, onda će on biti, pošto je to neustavna odredba iz Statuta. Onda ćete predložiti zakon da u Vojvodini trudnice mogu da dobijaju prinadležnosti, kada mi to izglasamo, onda će to biti u skladu sa Ustavom.
U svakom slučaju, to je jedna tužna situacija. Nesporno je da za ovo što se dešava u Vojvodini, da je došla na nivo nerazvijenog područja, svakako snosi onaj ko je ljuljao "Razvojnu banku Vojvodine", ali i vi koji ste, na kraju, pod tim ucenama podlegli, iako ste imali nameru i ovde smo kada smo raspravljali o "Agrobanci" slušali vaš čvrst stav da će te ići na dokapitalizaciju banke, onda ste odustali. Znam da sila Boga ne moli, ali ta odgovornost za ovo što se dešava u Vojvodini mora da se podeli između Pokrajinske Vlade i Republičke Vlade. Ako vam je to draže, odgovorna je Republička Vlada.
Mislim da to ništa dobro neće doneti Vojvodini. Na kraju krajeva, bilo bi lepo, gospodine Pastor, da kažete, na primer, nešto o zalogama, odnosno kolateralima koje ima banka koja će otići u stečaj. Govorim o zemlji, o osam hiljada hektara zemlje koje su kombinati založili za kredite. To će sada preći na neku drugu banku. Koliko ja znam, to je jedino zemljište koje u ovom trenutku u Vojvodini može da se kupi, jer ko god želi da kupi, teško može da kupi zemlju, a tih osam hiljada hektara će preći u banku koja će preuzeti depozite propale "Razvojne banke Vojvodine".
Da li je to cilj cele ove igre, da li je tu neko nekom nešto obećao, to vi bolje znate, ali mi se čini da niste dovoljno učinili da zaštitite interese onih koje predstavljate u Pokrajinskim parlamentu i Vladi.
Sada se vraćamo na najvažniju stvar, a to je davanje garancija za novih 200 miliona evra zaduživanja "Srbijagasa", 10 miliona evra za zaduživanje JAT i 15 miliona evra za zaduživanje "Galenike".
Hajde da pođemo od JAT. Sećate se da smo pre dve godine, otprilike, ovde dali garancije za 51 milion i 500 hiljada evra za tekuću likvidnost. Pazite, dve godine kasnije njima treba 10 miliona evra za tekuću likvidnost. Ovo su sve, da ne upotrebim neku ružniju reč, potrošili. U tih 51 milion bilo je i dva i po miliona za iznajmljivanje i obnovu flote. To je potrošeno za tekuću likvidnost. Nikakvo iznajmljivanje novih aviona nije bilo.
Da vas podsetim, ko ne zna, da neki već iznajmljeni avioni koji su u vlasništvu JAT, odnosno koje iznajmljuje JAT, kako to ovi jatovci kažu, kanibalizovani. Mi smo jedan iznajmljeni avion rasturili u delove da bi održavali druge. Kako ćemo taj iznajmljeni avion, koji je rasturen u delove, vratiti? To će verovatno biti nečija druga briga.
Zašto prvo pominjem JAT? Zbog toga što ministar Mrkonjić kaže da će se ovaj JAT ugasiti, država će preuzeti dugove i na proleće će se, kao feniks, pojaviti neki novi JAT sa novom flotom itd.
Zar nije to direktno priznanje da će davanje garancije za ovih 10 miliona postati javni dug i da će ga vraćati svi građani Srbije, kad ministar lepo kaže – dugovi ovog JAT-a idu državi, a novi JAT se formira bez dugova. Znači, vi ćete u subotu glasati da zadužite građane Srbije za ovih 10 miliona direktno, znajući da ovaj JAT to nikada neće vratiti.
Slično je i sa "Galenikom" kojom smo već dali garancije od 70 miliona evra i sada traže još 15 miliona evra, sa "Galenikom" koja je nekad bila uzorna fabrika, a sad ni senka toga nije. Sad kažemo – naći ćemo strateškog partnera. Ko će da bude strateški partner firme koja je toliko urušena i koja je toliko zadužena ili i tu se sprema uzimanje dugova i prebacivanje na građane Srbije, a nekome tu "Galeniku" bez dugova. U redu ako je to koncepcija, ali to onda treba jasno reći. Kada pričamo o zaduživanju, svi smo pričali, i vi koji ste bili opozicija, i mi koji smo tada bili opozicija, da je Mirko Cvetković za četiri godine zadužio buduće generacije sa šest milijardi evra. Izvinite gospodo, vi ste na vlasti samo pet meseci. Sa ovih 225 miliona evra, vi ćete se približiti cifri od tri milijarde evra za pet meseci, a ova prethodna Vlada šest za četiri godine. Vi ste takav zalet uhvatili u zaduživanju, da mislim da ćete Mirka Cvetkovića, neće vam trebati četiri godine, ni tri, vi ćete ga stići za godinu dana ako nastavite ovako. Ko će to da vraća? Oni koji sada imaju pet godina, oni koji se još nisu rodili. Dvesta miliona dodatnih za "Srbijagas", od toga 170 miliona za tekuću likvidnost. Šta znači tekuća likvidnost? To je za pomaganje sportskim klubovima, to je za razne koncepte, jer sve to radi "Srbijagas" i još plus ovih dana šalje obaveštenja da gas u sred zime poskupljuje.
Gospođa ministarka će, nadam se, imati možda i nešto da kaže, iako zvanično ovde brani samo Zakon o energetici. Šta je tek gospođa ministarka rekla o direktoru "Srbijagasa" koga je Vlada pre neki dan ponovo imenovala, normalno, pre Zakona o javnim preduzećima, jer po Zakonu o javnim preduzećima teško da bi mogao da bude? Mislim da je rekla da, od kad je on došao, ako se dobro sećam, evo "Srbijagasa", "Srbijagas" je izgubio 40% vrednosti svog kapitala. Šta to znači? Šta to znači za firmu koja se u protekle četiri godine zadužila sa milijardu evra? A mi poslanici, tj. vi ste dali garanciju u protekle četiri ili tri godine ukupno 530 miliona evra. Sad ovih 200, to je garancija, a oni se zadužuju i bez garancija, a pada kapital preduzeća. Šta to znači? To znači da preduzeće neće moći da vraća, pa to znači da će i to postati javni dug. Znači, dodatno zaduživanje građana Srbije. To je reforma javnog sektora i to je ono što nam prodaju neki iz Vlade u ovih pet meseci, a u suštini za pet meseci ste povećali zaduživanje Srbije skoro do tri milijarde. Zaista, ako neko normalan za ovo može da glasa, neka glasa, ali mislim svakako da, sem u našoj poslaničkoj grupi, još ima onih koji tako nešto neće uraditi, jer naprosto jednom mora da se stane.
Zašto u ovoj zemlji postoji Zakon o stečaju? "Agrobanka" treba da ide u stečaj. Jok, našli smo rešenje. Znate zašto su našli rešenje, gospodine Varga? Da se nikad ne utvrdi šta se dešavalo u toj "Agrobanci". Dva stečaja, nova "Agrobanka" i sve to u "Komercijalnu banku" i Bog sveti više neće da raspetlja šta je sve bilo u proteklih nekoliko godina. Tako je verovatno i sa "Razvojnom bankom Vojvodine". E sada, sa "Srbijagasom", malo je previše. Ako hoćete da budemo pošteni, mnogo je to para za firmu koja u sred zime diže cene. Znam da će uvek reći – niska je cena gasa, nije tržišna, po većoj ceni uvozimo itd, građani ne plaćaju. Zašto nema izveštaja državnog revizora o "Srbijagasu"? Nastavljamo o dodatnom zaduživanju, davanju garancija za dodatno zaduživanje te firme, a nemamo izveštaj revizije. Da li mislite da je to normalno? A priča se npr. da postoje dve firme preko kojih "Srbijagas" uvozi gas, ne samo onaj "Jugorosgas" nego još neka. Bog sveti zna šta se tu dešava, a mi otprilike, u nekom ritmu, ne krivim samo vas, to smo radili i u prethodnom mandatu, u nekom ritmu od šest meseci 200 miliona, pa 200 miliona i zaista, valjda ima kraja. Da li se to zove profesionalizacija javnih preduzeća, menadžmenta? Ovo je, možemo da kažemo, na granici skandala.
Vi kažete da je prethodni režim, a pola prethodnom režima je u vašoj Vladi, upropastio i zadužio zemlju, a vi nastavljate apsolutno kontinuitet. Razumem koalicione sporazume, razumem želju da se bude na vlasti po svaku cenu, ali sam siguran da među vama ima ljudi koji znaju da ovo nije u redu. Ne kažem da neće glasati protiv, znam šta je partijska disciplina, ali kada odete kući ili kada pričate prijateljima bar kažite – ono nije trebalo da se radi, nije trebalo da se glasa i sa tim treba da se završi, ali šta da radimo, moramo da guramo dalje.
Budite svesni da zadužujete decu koja se još nisu rodila.

Gospodine Arsenoviću, imam pravo na dve replike, ali prvo ću se obratiti ministarki, jer je to ipak važnije.
Gospođo Mihajlović, pohvalio sam nameru da se poprave nejasnoće. Nisam osuđivao propisane uslove za oduzimanje dozvole, samo sam naveo jedan od uslova kao nejasan, koji daje šta znači faktička pravna radnja ili faktička radnja sa namerom.
Pod dva, kada sam rekao da ostaje diskreciono pravo, nisam mislio na to što vi govorite. Vidite, Vlada bliže propisuje uslove i postupak sticanja povlašćenog proizvođača. Ima mnogo tih vlada, bliže ministara itd. U tom smislu sam mislio da mnogi ljudi čitaju ovo i ne razumeju, a bave se time. O tome se radi.
Kada sam govorio o retroaktivnosti, mislio sam na član 10. – postupci koji su započeti do dana stupanja na snagu ovog zakona okončaće se po odredbama ovog zakona. Bilo bi logično da se postupci započeti po starom zakonu završe po starom zakonu. Nekako mi se to čini logično. Ako kažete da je neko započeo postupak u starom, a završiće ga po novom, nisam pravnik, ali pravnici kažu da je to retroaktivnost.
Što se tiče kupovine struje, pustite vi upoređenje cene rezervisane sa interventnim uvozom. Svakako da je interventni uvoz najskuplji. Nemojte te dve stvari da upoređujete, koje nisu uporedive. Samo sam rekao – u redu, možda je ovo najbolja cena, ali bi bili sigurni da je ovo najbolja cena koju ste vi postigli u dogovoru sa Republikom Srpskom da je bilo tendera. Možda bi se postigla i niža cena. Javila bi se "Elektroprivreda Republike Srpske", ali bi se javio možda još neko, pa bi bila niža cena. Nemojte da upoređujete. Ovo što ste vi sada dogovorili, to nije nikakav interventni uvoz. Ostavite 80 i nešto evra po megavatu.

Da li mogu samo dve rečenice gospodinu Babiću?

Gospodine Babiću, pročitajte u novinama to što sam rekao. Nisam to čuo, to piše danas u novinama da su neke interesne grupe menjale u zadnjem trenutku. Oni su bili kod vas na listi, pa sam u tom smislu rekao da su bliski vama.
Što se tiče Čedomira Jovanovića i Šilerove, smislite nešto novo. Kolege iz DSS su četiri godine ljuljale po tome. Imate li nekoga ko ima originalnije ideje? Nemam nikakav problem s tim, ali stvarno…
Samo još jedna rečenica. Izgovorili ste dva puta – SNS se bori protiv kriminala i korupcije. Duboko sam verovao da to rade državne institucije, ali kada vi kažete da stranka to radi, onda se nadam da će ostale kolege i javnost o tome zauzeti stav.

Uvažavam to, ali ako se javite na tender Elektroprivrede Republike Srpske, oni kažu – ko da više dobije našu struju. Ne možemo da se hvalimo kako smo pobedili neke koji… znači, mi smo dali najveću cenu pa smo ih pobedili.
Pod dva nesporna je činjenica da je zakon stigao juče, počinje da važi maltene sutra i da nije prošao Odbor za evropske integracije i da nema mišljenje Evropske komisije.

Pomenut sam i ja i još sam ovlašćen.
Gospodine Arsiću, znači ne želim dalje da nastavim, samo kažem, to piše danas, ne mogu reći u novinama, zato što nije sve što se prodaje na kiosku novina, ali hajde ovako da kažem, to piše u nekoj vrsti službenog glasnika. To je glasilo koje se kupuje. Službeni glasnik je zato što objavljuje ko će sutra biti uhapšen, neka vrsta. Zna pre nego tužilac.
E tu piše da je izmenjen zakon, neposredno pred dolazak u parlament. Svaka čast što je zakon bio 15 dana nama dostupan i u parlamentu. To nije sporno. Pohvalili smo vas za to. Samo kažemo – što ovaj nije bio? To nema veze što je komplikovan, manje komplikovan, malo članova? Koliko god da polemišemo, ja neću izgovoriti ime te štampane stvari, zato što prosto ne želim da dajem reklamu.
Nisam ja to izmislio, pročitao sam. Ako vi kažete – to što piše, nije tačno, ja to prihvatam. Verujem da u tim štampanim stvarima mnogo toga nije tačno i znam. Mada, za ova hapšenja pokazalo se da je tačno. To piše u novinama, nisam to ja izmislio. To je izmenjeno, očigledno su ti ljudi učestvovali na neki način u izradi, u pisanju nacrta zakona i predloga. I kada je došla konačna verzija tačno, na vreme, dve nedelje ranije, neko se osetio pogođenim.
Moguće je da su to interesne grupe koje su nezadovoljne, ne ulazim u to. Samo sam citirao ono što sam pročitao danas u pres klipingu.

Gospodine predsedniče, mislim da kršite član 27. Poslovnika. Ne dozvoljavate poslanici da završi javljanje. Dali ste joj reč, prekidate je, a u isto vreme odgovarate sa tog mesta i nastavljate polemiku. Mislim da je to zloupotreba te funkcije.