Ukazujem da ste povredili član 27. Gospodinu Mijatoviću ste dali…

Pozvao se kolega poslanik na član 104. i dali ste mu reč, to je replika. Onda u tom članu…

Izvinjavam se što vičem, neću to više da radim, ali ako mi upadate u reč moram da povisim glas, ne čujem sebe.

Nisam imao nameru nikoga da uvredim i izvinjavam se ako je neko uvređen. Gospodin Mijatović je lepo rekao iako nije trebalo da dobije reč po članu 104. Poglavnik znači vođa.
Pričao sam o događajima od pre 20 godina, onaj ko pravi spiskove, a taj je pravio spiskove. Spiskovi se prave i danas, a njegovi naslednici sa njima prave koaliciju i učestvuju na mitinzima. Izvinite, onaj ko pravi spiskove, pre 20 godina je pravio…

Da li ste davali reč kao repliku uz povredu Poslovnika? Dok budete davali reč kao povredu Poslovnika, javljaćemo se i mi. Manje nas je, ali smo aktivniji.

Povredili ste čl. 106. i 107. Ovo nije bila povreda Poslovnika, ovo je bila replika. Ako neko nije na sednici da uputi repliku, onda mu ne možete dati pravo po Poslovniku u vreme kada ne usvajamo zapisnik. Da li danas usvajamo, da li je sada na dnevnom redu usvajanje zapisnika?
Gospodin Andrić nije rekao da je gospodin Zaharije Trnavčević lažni predsednik Saveta za poljoprivredu, nego predsednik lažnog Saveta za poljoprivredu, da bude tačnije.
Ne želim da polemišem sa gospodinom Trnavčevićem. Na kraju krajeva, birački će sledeći put na izborima reći sve. Ali, nemojte dopustiti ovakvu povredu Poslovnika. Kada bude replike, onda treba da bude replike. Ne usvajamo zapisnik. Dozvoljavate repliku pet dana kasnije ili sedam dana kasnije. Izvinite, na šta ovo liči? Dajte da radimo po dnevnom redu.

Razne smo mi ministre pravde imali u ovih 20 godina višestranačja koji su bili u Vladi, koja je sprovodila ekstremističku politiku, govor mržnje, zločine itd. Ne sećam se da su učestvovali u skupovima sa organizacijama koje taku politiku sprovode. Sada smo dobili takvog, ja se nastavljam na pitanje koleginice Jerkov, a nemam nikakvo pitanje za takvog ministra.
Imam pitanje za Vladu, postoji zakon koji zabranjuje javno okupljanje ispred parlamenta, ovo je bio protivzakonit skup pre neki dan. Legalitet tom skupu daje, gle čuda, ministar pravde, učestvuje sa organizacijama koji prave spiskove nevladinih organizacija i medija za odstrel, pa ja pitam gospodina Dačića, to je njegov ministar, da li su nevladine organizacije razgovarale sa Tačijem, da li su urednici iz medija pregovarali sa Tačijem? Našta to liči gospodine predsedniče Skupštine, što ih ministar nije vodio pred Vladu, zašto ih je doveo pred Skupštinu? Da li je ova skupština usvojila Platformu o Kosovu i kakve mi veze imamo sa pregovorima?
Danas je evropski Milovan otkazao Odbor za Kosovo, a trebalo je da bude, tako ga zovu njegovi ljudi, na dnevnom redu informacija o IBM. Nije dobio stav državnog rukovodstva, a u novinama, pune novine jutros tih stavova. Da li je to sada kao jedna politika za Brisel, a unutra pumpamo ekstremiste. Ekstremisti su na Jarinju, šta vi mislite, ovde pred skupštinu dovedete ekstremiste, a oni će tamo da budu mirni i dobri. O čemu se ovde radi? Pitanje za Vladu, mi ćemo ono što možemo pokrenuti, dakle, inicijativu za smenu tog ministra, nema nas dovoljno, nadam se da će kolege iz DS, iz Lige, svi oni koji se smatraju opozicijom, pa i neki iz vladajuće većine koji ne žele da se Srbija vraća na ovaj način u devedesete i koji iskreno hoće da dobijemo taj datum za početak pregovora, da će podržati tu inicijativu.
Na šta to liči da demonstrira ispred skupštine sa advokatom ubice Zorana Đinđića, mislim na Legiju? Da li možemo da očekujemo, pošto nam se predsednik onako nekako utrenirao u iznenadnim amnestijama, nešto slično?
Dakle, Vlada mora da se ogradi od svog ministra i zato pitam predsednika Vlade hoće li Vlada u nekoj formi da kaže, da ne stoji i da ne podržava organizacije koje prave spiskove. Ne može Vlada da ćuti, ne možete vi da vodite evropsku politiku, a da radite sve u zemlji, kako da kažem, da podrška evropskoj politici opada.
Time opada podrška i vašoj Vladi, ta dvoličnost i to licemerje, za unutrašnju upotrebu, sada smo mi malo patriote, pa mi ništa ne prodajemo i ne izdajemo, a napolju smo kooperativni i ne može dobro da se završi, a tako su radili i vaši prethodnici, ajde na barikadi, ajde sa barikada.
Obmanjujete tamo građane sa severa Kosova, ne kažete im istinu, izbegavate da se o tome priča, a danas je bila prilika na Odboru i još plus ministar pravde, član Vlade učestvuje sa ekstremistima u javnim skupovima.
Pitanje je vrlo jasno, da li će se Vlada ograditi od onoga što radi taj ministar pravde. To je prvo pitanje.
Drugo pitanje, to je za vas, kako ste dopustili da se ispred Parlamenta u vreme zasedanja održava javni skup, kada to nije dozvoljeno?

Hvala predsedniče. Koleginice i kolege, moje pitanje je vezano, nećete verovati, za platformu o Kosovu. Ako mislite da sam cepidlaka, zaista nisam. Upozoravam vam vas i podsećam da ekstremisti prete nasiljem na severu Kosova. Neku su već izašli na puteve.
Podsećam vas da argument ne pije vodu da se radi o sprovođenju sporazuma koji je usvojila prethodna vlada i da to nisu novi pregovori. Prosto, ne pije vodu, zato što se pregovora oko IBM, o carini. Jasno je da će se carina naplaćivati u Mitrovici, u južnom delu Mitrovice, u Nišu. To znači da je jasno kome ostaje novac. Ta platforma bi trebala da reguliše to pitanje - koliko od tog novca ide za sever Kosova? Mi nemamo stav o tome. Normalno je da kada nema platforme i kada nema podrške za ono što radi vladin pregovarač da ekstremisti dižu glavu i pokušavaju taj prazan prostor da iskoriste. Ne mislite valjda da je platforma iz jula prošle godine okvir za ovo što se sada dešava.
Znači, sada je potpredsednik Vlade, zamenik premijera i sve ono što ide uz gospodina Vučića, takođe rekao biće opet, biće skoro, ali je nema. Izostanak platforme, odnosno podrška Skupštine onome što se dešava u Briselu. Večeras naš premijer radno večera u Briselu, bez platforme. Apsolutno mislim da Skupština nije na visini zadatka, da se izmakla i prepustila Vladi. Mislim da bi podrška Skupštine nečemu što se dešava relaksirala situaciju na severu Kosova i u Srbiji. Prvo pitanje - gde je platforma?
Drugo pitanje je vezano za nešto što se desilo prošle godine. Sećate se da su bili izbori u nekim opštinama na Kosovu. Sećate se da predsednica parlamenta nije raspisala izbore za Zubin Potok i Zvečan. Tamo su održani nekakvi izbori, ali ne u skladu sa Ustavom i zakonima Srbije, jer nisu bili ni raspisani.
Evo vidim u materijalu za sednicu Odbora za Kosovo koje će se održati u četvrtak, predstavnici tih opština potpisuju nekakve zaključke o primeni sporazuma IBM i očigledno već realizuju danas te zaključke.
Moje pitanje – ko plaća opštinske strukture koje su, pod navodnicima, izabrane na izborima, takođe pod navodnicima? Da li se to plaća iz budžeta? Ne pitam za čistačicu u opštini i za finansiranje opštine. Pitam za predsednika opštine i za Skupštinsko veće ove dve opštine koje su imale izbore, ali ne po zakonima Srbije, a koliko znam ni po zakonima Kosova. Da li se novac iz budžeta troši za nelegalne strukture? Ako je nešto nelegalno, složićete se da su rukovodstva te dve opštine nelegalni, jer nije bilo zvaničnih izbora.
Treće pitanje je upućeno vama, gospodine Stefanoviću. Mi smo pre više od mesec dana imali sednicu Odbora za KiM, na kojoj smo doneli zaključak, velikom većinom, da se formira anketni odbor koji će ispitati trošenje para na Kosovu od 2000. godine do oktobra ove godine. U raspravi o budžetu pre neki dan niste prihvatili, vi iz vladajuće većine, naš amandman da DRI kontroliše trošenje para na Kosovu. Mi smo kao odbor zaključili da treba da se ispita ono trošenje u prošlosti, zato smo i predložili amandman, da se u budućnosti opet to ne radi kroz anketni odbor, ali vi ste rešili da se to radi tako.
Pitam vas, koliko dugo putuje taj zaključak Odbora od Drecuna do vas? Kada će se na Kolegijumu bar raspravljati o formiranju anketnog odbora? To vas pitam i zbog ovog drugog pitanja. Finansiraju se nekakve stvari koje ne bi trebale da se finansiraju. Na kraju krajeva, ne pričam sada o televizijskim emisijama. Moram da vas podsetim, gospodine predsedniče, da su i neki poslanici iz vaše stranke glasali. Velikom većinom je taj zaključak usvojen. Mislim da samo jedan nije, ali njega ne držim za člana vaše stranke, on je tu prekomandovan. Ovi drugi koji su tu iz političkih razloga, oni su glasali. Kada će biti rasprava o formiranju tog anketnog odbora?
Tri pitanja sam postavio. Prvo – šta je sa platformom? Drugo – da li se iz budžeta finansiraju predstavnici opštinskih struktura Zvečan i Zubin Potok, koji nisu imali izbore? Kakve god da su u privatnoj režiji organizovali, to ne obavezuje državu Srbiju, Vladu obavezuju zakoni i budžet. Treće – šta je sa anketnim odborom?

Hvala predsedniče.
Koleginice i kolege, moje pitanje je upućeno predsedniku Vlade, Ivici Dačiću, obzirom da Vlada utvrđuje i vodi politiku zemlje, kako unutrašnju tako i spoljnu, ja pitam šta je sa platformom za Kosovo? Prošlo je skoro mesec i po dana od najave da će biti za neki dan, pa za nedelju dana, pa samo što nije. Znate onu dramu u kojoj se pominje "Đekna", ona je trebala da umre, a vaša platforma nikako da se rodi.
Za to vreme, predsednik Odbora za Kosovo bavi se Gotovinom i Markačom, Haškim tribunalom, a poslanici neki pre neki dan ovde drže konferenciju za štampu u sali, u zgradi Skupštine, i najavljuju, doduše, pasivan ali i veliki otpor primeni dosad postignutih sporazuma. O čemu se ovde radi? Da li ste vi prihvatili platformu prethodne Vlade, obzirom da je pola Vlade u ovoj Vladi? Vi ste prethodnu Vladu kritikovali da nema platforme, a sada nemate ni vi, ili je imate.
Dok je kosovski parlament usvojio svoju platformu, već ima mesec dana, mi imamo zadnji dokument o Kosovu od jula prošle godine, u kome ste velikom većinom izglasali da mi tražimo povratak na stanje od pre 25. jula prošle godine, na Brnjaku i Jarinju. Sada vidimo da gospodin Dačić u pregovoru sa Tačijem dogovara primenu onih sporazuma. Sada do 10. će ponovo ići u Brisel da se vidi treći put sa gospodinom Tačijem i mi ne znamo tu vašu platformu. Gospodin Drecun je samo jednom zakazao sednicu Odbora za Kosovo.
Ta sednica je trebala da posluži da se Borko Stefanović stavi na stub srama i da je on odgovoran za sve dosadašnje dogovore, iako je sve što je on potpisivao, odnosno parafirao, usvojila Vlada i potpisao Ivica Dačić kao uredbe Vlade. Znači, sada se sprovode uredbe Vlade, Vlade u kojoj je pola onih koji su bili i u ovoj Vladi. Da li to znači da vam ne treba platforma? Za to vreme predsednik države ide u akademiju, razgovara sa Dobricom Ćosićem i priprema neku platformu koju još nismo videli. Ko ovde vodi politiku, predsednik države ili Vlada? Zato pitam predsednika Vlade.
Podsećam gospodina Drecuna da smo na toj sednici usvojili jedan stav da se formira anketni odbor, tj. da Skupštini predložimo formiranje anketnog odbora koji bi ispitao trošenje novca na Kosovu. Nisam primetio da je ovo postala tema, a prošlo je od te sednice skoro mesec dana.
Dakle, pitanje je šta je sa platformom, da li ćemo je videti ili ćemo je dobiti tek kada se završe pregovori?
Podsećam vas da argument da se sada samo radi i dogovora o sprovođenju do sad postignutih sporazuma ne pije vodu zato što za početak pregovora nama trebaju i drugi dogovori, o energetici itd, da ne ulazim u to.
O čemu se ovde radi? Gospodin Drecun treba da se bavi svojim poslom, pa da iskomentariše tvrdnje ili pretnje poslanika koje su se čule pre neki dan, da predsednik Nikolić treba da spreči sprovođenja do sad postignutih sporazuma ili će ta bude veliki pasivan otpor na Kosovu. Kako to predsednik Nikolić može da spreči? Koja su mu to ustavna ovlašćenja? Ko ovde vlada, Vlada ili predsednik Nikolić?
Nekoliko puta ste se sastajali u kabinetu predsednika Nikolića i kažete sad su se dogovorili o osnovama platforme, pa onda kaže – nismo, ali Vlada sad nešto popravlja, prvi dokument, drugi dokument. Nikakav dokument nismo videli.
Ona sednica Odbora za Kosovo je bila zakazana da dobijemo informaciju o toj platformi. Ništa ne dobismo, sve bude radnja po Borku Stefanoviću.
Dakle, jasno i glasno pitanje – da li se ta platforma radi, da li će biti predstavljena poslanicima? Ako mislite da pregovori, razgovori i dijalog s Kosovom treba da se obavlja bez znanja ovog parlamenta, onda je to u redu, većina uvek može da izglasa šta hoće, ali vas podsećam da smo ranije imali prilično veliku aktivnost oko tih deklaracija, rezolucija. Objektivno, sve su bile na pozicijama pogrešne politike. Zato smo ovde i došli. Mi želimo da vidimo tu platformu. Pričali ste najširi konsenzus itd. Ako je najširi konsenzus da platforme nema, onda smo mi tu nemoćni.
Tražim odgovor dokle se stiglo u izradi platforme za Kosovo.

Hvala potpredsednice.
Kolege i koleginice, pred nama je važna odluka izbora članova Saveta guvernera NBS i direktora Uprave za kontrolu bankarskog sektora važna zbog toga što trenutno prisustvujemo priličnom neredu u bankarskom sektoru. Kada vidimo nered u Vladi i na drugim mestima, što bi u bankarskom sektoru pa bilo bolje.
Hajde da idemo redom, zašto mislim da je nered? "Agrobanka" je otišla u stečaj, onda je "Nova Agrobanka" posle nekoliko meseci otišla u stečaj, akcionari iz EU najavljuju tužbu, to su sve okolnosti u kojima će savet preuzeti svoju obavezu, a pošto nema članova Saveta i nemamo mogućnosti da saznamo kakav je njihov koncept, onda možemo samo zbog građana da ocenimo situaciju u kojoj oni preuzimaju važnu funkciju u državi i eventualno da im damo neki savet kada već od njih ne možemo da čujemo njihov koncept i planove kako nameravaju da ovaj nered malo uvedu u red.
Dakle, "Agrobanka" je to što je bila, prebačeni su depoziti Poštanskoj štedionici, a čujem da se najavljuje i dokapitalizacija Poštanske štedionice. Sa druge strane, ljulja se "Razvojna banka Vojvodine", vidimo da Vlada hoće da je faktički ugasi, tako što bi depozite prebacila na neku drugu banku. U Vojvodini se tome protive i hoće da je dokapitalizuju. Članovi Vlade često su proteklih dana davali izjave o procentu nenaplativih plasmana u "Razvojnoj banci Vojvodine", što svakako nije doprinos stabilnosti finansijskog sistema u državi, a to je pored inflacije najvažnija funkcija NBS, pa i gospode koja će biti izabrana za Savet guvernera.
Znači, sa jedne strane imamo zaista probleme u bankarskom sektoru, PBB, Srpska banka itd, a sa druge strane članovi Vlade koji bi trebali da ipak vode računa šta pričaju, jer ugrožavaju na neki način već ugroženu banku. Da vas podsetim da je za samo nekoliko meseci kada je u pitanju "Agrobanka" zbog onoga što se dešavalo oko "Agrobanke", ne kažem da nije trebalo da se dešava, samo kažem da je trebalo i više i ranije i dublje. Devizni depoziti 260 miliona koliko ih je bilo u "Agrobanci", pali su na 150. Znači, ljudi normalno reaguju, kao i svi mi plaše se za svoju ušteđevinu.
Znači to su nekakvi elementi situacije u kojoj Savet treba da preuzme svoju ulogu. Ali, hajde da pre toga, pre nego što nastavimo o Savetu, kažem nekoliko reči o kandidatu, kandidatu za direktora Uprave za nadzor nad finansijskim institucijama. Zove se Đorđe Jeftić, njega ne znam, za razliku od većine kandidata za članove Saveta. Nije bilo teško malo se raspitati šta je taj čovek radio iako postoji biografija. Piše da je zaposlen u NBS od marta 2001. godine do danas, znači već 11 godina. Pre toga je radio u "Invest banci", možda je simbolična činjenica da je juče ili prekjuče Evropski sud za ljudska prava presudio po tužbama nekih građana BiH da "Ljubljanska banka" i "Investiciona banka" ili prevedeno Slovenija i Srbija moraju da isplate staru deviznu štednju građanima BiH koji su štedeli u tim bankama na isti način na koji su štednje isplaćene građanima Slovenije kada je u pitanju "Ljubljanska banka" i građanima Srbije kada je u pitanju "Invest banka". Radi se o filijali "Invest banke" u Tuzli, jer su neki građani BiH tužili zbog deviznih uloga Srbiju i Sloveniju zbog "Ljubljanske banke" u Sarajevu. Sud je presudio da su dve države dužne i njima da isplate staru deviznu štednju.
Pošto je gospodin radio u "Investbanci" možda je to simbolično, međutim, nije samo radio u "Investbanci", dok je bio taj gospodin Jeftić u Narodnoj banci, u jednom trenutku je imenovan za stečajnog, odnosno prinudnog upravnika "Metals banke". Nije bio sam, bio je sa nekim Petrovićem i to je bio period od 23. avgusta 2008. godine do 16. novembra 2009. godine. Za to vreme po NIN-u, u toj "Metals banci" došlo je do izdavanja bankarske garancije firmama Darka Šarića za kupovinu novosadskih hotela "Putnik" i "Vojvodina" i nekog plasmana od 18 miliona evra jednom beogradskom preduzeću. To se desilo u vreme kada je taj Jeftić bio jedan od stečajnih upravnika, odnosno prinudnih upravnika "Metals banke", a tamo ga je poslala Narodna banka. Onaj drugi neki Petrović, on je kasnije 2010. godine i uhapšen. Nekako mi se čini da je ovaj deo biografije koji ne postoji u zvaničnoj biografiji, a postoji u medijima, morao da se nađe u ovoj biografiji.
Nekako mi se čini da nije slučajno da čovek koji je bio u "Metals banci" prinudni upravnik a za čije se upravnikovanje desilo svašta, da nije slučajno izabran, da se slučajno ne predlaže za ovako odgovornu funkciju, posebno ako imamo u vidu da iz Ministarstva finansija nastavljaju da najavljuju stavljanje Razvojne banke Vojvodine pod kontrolu. To što mu u zvaničnom CV u imejl adresi piše iza mankija (@) NBS.yu, mislim da je to štamparska greška sumnjam da na tu imejl adresu može da dobije neki mejl unazad dve ili tri godine, jer yu ne postoji više. Ovo što je bio u "Metals banci" je ozbiljna stvar, a vi ste ga predložili, vi ćete ga izglasati, pa ćemo videti šta će se desiti, ali neko ko je tako radio kao prinudni upravnik u takvoj banci, a plasmani i aktiva i pasiva "Metals banke" je u Razvojnoj banci Vojvodine, nije baš najbolja preporuka za petogodišnji mandat direktora Uprave za nadzor banaka i finansijskih institucija.
Idemo na savet, zaista su zvučna imena ljudi, ozbiljne biografije, od profesora Nebojše Savića, Stoleta Stamenkovića, gospodin Kovačevića, a ovu dvojicu baš ne poznajem, četvrtog i petog, ima jedna načelna primedba kada su njihove biografije u pitanju. Oni su ekonomski stručnjaci, bavili su se analizama, ali ne bi se moglo reći sem donekle za profesora Savića da su stručnjaci za monetarnu politiku.
Glavni zadatak i zakonska obaveza NBS je vođenje monetarne politike, ne neke druge, ne da analizira, stabilnost cena i stabilnost finansijskog sistema i to su dve obaveze NBS, jedine.
Zato brinem što se ovih dana iz Vlade čuje često i iz poslovnih krugova zahtev za koordinaciju mera Vlade, poslovanja, odnosno politike NBS. Nikakva koordinacija tu ne može biti, svako mora da radi svoj posao, NBS da čuva stabilnost cena, odnosno da ne dozvoli inflaciju koja je apsolutno najbitnija stvar kada je u pitanju privlačenje stranih investicija i standarda građana, a sa druge strane, Vlada da vodi fiskalnu politiku i da se proteže prema guberu. Mi faktički vidimo da se sada, a na to smo upozoravali kada smo početkom avgusta razgovarali o izmenama NBS, vidimo da se NBS pokušava staviti u funkciju i budžeta koji je nakrivo nasađen i u principu postavljena pogrešnim pretpostavkama, pa zato kažemo da nije realan i napada nekih koji su se preinvestirali i zadužili, a govori o onima koje obično u narodu zovemo tajkunima, napadu njihovom na devizne rezerve. Čini mi se da će gospoda koja će biti izabrana u Savet guvernera NBS zaista imati ozbiljan posao da NBS vrate u ono što zakon kaže da mora da radi, da čuva stabilnost cena i finansijskog sistema, a Vlada, makar izgubila izbore, ako ne ume da vodi ekonomsku, pre svega, fiskalnu politiku, da privuče strane investicije, Vladi vladin posao.
Šta tu možemo da kažemo kao eventualni problem, pored ovoga što sam pričao o bankarskom sistemu, sa kojim će se suočiti gospoda koja će biti u Savetu guvernera? Mi vidimo trenutnu manipulaciju sa kursom i nemojte da se šalimo, ovaj kurs nije realan. Posledice ovako nerealnog kursa su objektivno podsticanje uvoza i destimulisanje izvoza. Šta to znači na trgovinski bilans zemlje, šta to znači na platni bilans, u situaciji kada dugovi rastu, ne moram da govorim.
Verujem da je namera ovakvog kursa koji je iznenađujuće došao sa izborom novog guvernera, način da se zaduženost Srbije smanji.
Kada bi kurs bio realan, ne bi bilo 55% zaduženost Srbije u odnosu na BDP, nego bi bilo 60 ili 70%. Na taj način se pomaže ministru finansija da budžet za sledeću godinu upristoji tako da bi mogao da kaže kako je smanjio deficit, ali bojim se da dugoročno ovakav kurs neće ni otvoriti put ka izvozu, a samo će još više pogoršati trgovinski bilans.
Ovo je jedna mera koja se zove – drži vodu, dok majstori odu.
S druge strane, puštanje inflacije, a jasno je da inflacija jeste otišla predaleko, daleko od svih projekcija s početka ove godine, već je prešla u 12% u ovom tromesečju i biće do kraja godine verovatno 15%, a to je na neki način dodatno oporezivanje građana od 15% i na taj način se pravi lažna slika kada je u pitanju ovaj budžet, jer svi su građani oporezovani sa dodatnih 15%.
Treća stvar o kojoj moraju da razmišljaju članovi Saveta guvernera, veoma čudna stvar koja najviše liči na ono zaduživanje građana, ako se sećate u švajcarskim francima, pa im je posle, iako su uredno vraćali kredite, dug je postojao sve veći, a to izdavanje, zaduživanje države za popunjavanje budžetskih rupa u dolarima.
Čini nam se da je prilično neobično zaduživati se u dolarima, kada jedan, imate vrlo malo dolara u deviznim rezervama, kada dva, imate velike troškove u dolarima, a to je nafta, a sada i dug u dolarima, a prihode nemate u dolarima.
Najviše imate prihoda od izvoza u evrima. Bojim se da je neko prevideo da potencijalna opasnost od rasta dolara u odnosu na evro i kursnih razlika koji će opet pasti na teret građana Srbije i mislimo da ljudi koji će savetovati guvernerku, moraju o tome da povedu računa, jer ne možemo da zamislimo da ministar finansija ne shvata zašto je kamata u dolarima 2%, a kamata u evrima 4 ili 5%, zbog toga što se očekuje da će dolar rasti. A ako bude dolar rastao zbog ovog zaduživanja u dolarima, jao si ga nama, eto dodatni trošak za građane.
Šta možemo eventualno da savetujemo guvernerima, odnosno Savetu guvernera? Verujem da i oni razmišljaju kako da srede ovo što se sada dešava u bankarskom sistemu i da promene nešto, jer se mora nešto promeniti.
Imamo zaduženu državu i u principu, bogate građane. Šalim se kada kažem bogate građane. Mislim na deviznu štednju. Negde je procena da je devizna štednja otprilike osam milijardi evra. Država se non-stop zadužuje kod domaćih banaka po ceni novca, tj. kamata od 6-7%, a građani od tih banaka dobijaju za tih osam milijardi evra devizne štednje negde otprilike 4-5. Teško da će preko pet biti kamata u ovoj nedelji štednje, ako još traje.
Znači, na neki način, preko posrednika, banaka, građani finansiraju rastrošnu i trošadžijsku državu. Logičnije bi bilo da se ta dva kruga spoje, da građani direktno kreditiraju državu. Država može, Narodna banka može da izdaje devizne obveznice. Građani, umesto da čuvaju novac u bankama, mogu da kupuju te devizne obveznice po, recimo, kamati od 5,5%. Time će država i jeftinije doći do novca, nego što dolazi sada, zadužujući se u devizama kroz devizne obveznice od domaćih banaka. Znači, država bi bila na dobitku. Plaćala bi kamatu procenat, do procenat i po, možda i dva, manju, a građani bi dobijali veću kamatu nego ovu koju dobijaju sada u bankama. To nije teško ostvariti i nije teško smisliti. Nadam se da će u tom pravcu ljudi koji će preuzeti upravljanje Narodnom bankom, odnosno kreiranje politike, jer da se ne lažemo, ne očekujemo to od guvernera, koliko god draga bila sa svojim plavim očima, da može da odgovori na ono što Narodnu banku ubuduće čeka.
Dakle, jedno od mogućih rešenja je to - faktički devizna štednja. Time bi građani dobili portfolio, imali bi hartije od vrednosti. Ne bi morali višak svog novca da upumpavaju u stanove, kuće, koji zvrje prazni, pa onda banke finansiraju kredite onih koji su uložili novac i čekaju da prodaju kvadrat po tri hiljade evra. Sve bi bilo drugačije, a domaće banke bi tada imale mnogo više motiva i likvidnih sredstava da eventualno kreditiraju privredu, jer se često ovde čuje kako banke neće da ulažu u privredu. Pitanje je da li imaju računa. Na kraju krajeva, svakako nemaju motiva u ovom trenutku, kada uvek imaju siguran posao sa državom. Država malo-malo pa kaže – dajte pare, potrošili smo opet više nego što smo zaradili, banke plasiraju po 6-7% i što bi oni rizikovali sa nekakvim ulaganjima u nekakvu firmu koja objektivno zbog svega može i da ne vrati te kredite. Ovako bi se otvorio put da banke finansiraju u većem stepenu nego do sada privredu i firme, a građani bi finansirali državu i svi bi bili na dobitku.
Jedna od mogućih ideja je da se proba sa deviznim obveznicama na međunarodnom tržištu, pa da vidimo kakva će kamata biti. Verovatno ne manja od sedam, ali toliko faktički i sada plaćamo kao država obveznice domaćim bankama. U tom slučaju bi domaće banke takođe mogle da imaju više interesa da finansiraju privredu, jer bi na međunarodnom tržištu, evropskom tržištu te obveznice prodavali, a ne u domaćim bankama. Opasnost je svakako da njihove centrale tada kupuju, pa da ostane sve na istom. Tako da mislimo da je ideja o direktnom finansiranju rasipničke države od strane građana, normalno. Koja je garancija da građani kupe? Neki kolateral bi morao da bude. Recimo, "Telekom", dve milijarde država kada bi se zadužila od građana, mogla bi kao garanciju da da "Telekom". On otprilike toliko i vredi, tako da građani apsolutno budu sigurni da njihovo kreditiranje države ima pokriće u realnim materijalnim vrednostima koje treba da vrate...
(Predsedavajuća: Vreme.)
Završavam.
... vrati dug i može da proda. Hvala.

Dopustili ste povredu Poslovnika gospodina koji zamera na onome što sam rekao u diskusiji. Znači, da li će sada vladajuća većina propisivati šta mi iz opozicije smemo da kažemo. Kako ne vlada nered? Nered vlada. Čitate li vi novine? Ne zna se ko koga prisluškuje, ko kome preseca kolonu. Ima li to veze sa nama? Da li je to prethodna vlada? Pola prethodne vlade je u sadašnjoj vladi. Ne znam da li mislite na ove nove u Vladi ili na one stare kada kažete prethodna vlada. Ako mislite na staru, znači mislite na SPS, Dinkića, Rasima Ljajića. Zašto optužujete opoziciju kada iznosimo argumente? Nije to vrednosni sud u činjenici. To su činjenice. Ako vama nisu prihvatljive, kažite – u pravu ste gospodine Ostojiću, vlada nered, to jeste činjenica, ali to je za nas neprihvatljiva činjenica.
Bio je jedan poslanik sa početka 90-ih, koji je priznavao istine, ali je rekao da je to neprihvatljiva istina. Mislim da smo na korak od toga da ovakav vrednosni sud od vladajuće većine nametnete opoziciji. Možda ćete nekom nametnuti. Verujte, LDP teško, nemoguće, propalo.

 Hvala.
Gospodine predsedniče, uvažena guvernerko ili guverneru, kako želite, koleginice i kolege, mislim da je ovaj član izmena Zakona o NBS suština ovih izmena. Ovde moramo da poklonimo malo više pažnje.
Apsolutno je jasno da je početkom avgusta zakon menjan da bi se promenio guverner. Je li tako? Tako je. To se desilo. Nećemo da se pravimo ludi. Tada smo govorili da je to loše, da se ugrožava nezavisnost NBS, da ćete brzo doći u skupštinu sa izmenama tog zakona i to se opet desilo.
Posle negativnog stava u izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije smo došli ovde i šta smo dobili? Osim onih, kako ih zovete, pravno-tehničkih izmena i redakcija, šta god to značilo, da ne kažem lekture, ovo je suština.
U avgustu ste pričali da će se Statut NBS potvrđivati u Skupštini, a danas toga nema. Mislim da je to najbolji dokaz šta ste hteli sa ovim zakonom i šta se u međuvremenu u tih vaših 100 dana desilo.
Nekako ova priča o Zakonu o NBS i smena guvernera, a nismo glasali za onog prethodnog, tako da neko ne misli da ga branimo, najbolji je pokazatelj tumaranja u tih vaših prvih 100 dana. Zato apsolutno mislimo da je amandman kolega iz DSS na mestu. Nismo davali amandmane zato što smo od početka bili protiv tog zakona, a nešto što se grbo rodi, vreme ne ispravi, pa nije bilo smisla popravljati.
Ako ostajete pri stavu da želite da očuvate nezavisnost NBS, onda nema razloga da mi u Skupštini ne potvrdimo Statut. Ta činjenica da smo birali Savet, pa da onda ne moramo o onome što on donosi kao akt da raspravljamo, pa birali smo i Vladu, pa raspravljamo o zakonima koje Vlada predlaže. Mislim da, a da ne govorimo da je to praksa sa drugim regulatornim telima i agencijama slična i ima takve prakse, mislim da treba još jednom da razmislite. Ne vidim nikakvu opasnost, da kažem, vas u NBS ili vašu vlast u NBS, ukoliko se Statut pojavi pred poslanicima. Hvala.

Brojne su primedbe Evropske komisije i MMF na početkom avgusta usvojeni zakon i mislim da se ovde radi o jednoj stvari koju zbog građana treba reći. Te primedbe se odnose na samostalnost NB zato što izmene sa početka avgusta narušavaju samostalnost NB i to znate. Pravdali ste se i objašnjavali da nismo dobro razumeli, da je izgubljeno u prevodu itd, ostavimo sada to. Nezavisnost NB nije ustavna kategorija. pogledajte Ustav gde jasno piše da je samostalna a ne nezavisna. Pustite sada nezavisnost. I ja sam grešio dok nisam pogledao kada sam koristio tu reč. Znači, samostalna treba da bude izmenama Zakona iz avgusta, kako to kažu oni u čije društvo treba da uđemo. Čak i vi sa novootkrivenim evro-entuzijazmom želite tamo. Kažu da se narušava samostalnost kada vladajuća većina u parlamentu zajaše NB. U tom smislu, kažite otvoreno.
Kada uticaj na NB ima vladajuća većina to je narušavanje samostalnosti, tako oni misle. Između brojnih stvari kojima je narušena početkom avgusta, izmenama zakona, samostalnost nalazite ovu da ponudite i kažete – to neće da se pita Skupština, za statut, i time jačamo samostalnost. Nije u tome suština. Suština su drugi članovi koje ne menjate i time mislite da ćete zadovoljiti ili otkloniti primedbe koje postoje u MMF ili iz Evropske komisije. Nećete, zato što ostaju one druge odredbe sa početka avgusta koje bitno narušavaju ne nezavisnost nego samostalnost NB.
Mi koji ne glasamo za ovo nismo protiv parlamentarne kontrole NB, samo kažemo – ovo je ništa u odnosu na ono što smo govorili početkom avgusta, što bitno narušava samostalnost NB i na kraju krajeva da se vratim – bila je to izmena zakona da bi se promenio guverner. Kakav god da je bio prethodnik to se tako ne radi i to je najbolji dokaz narušene samostalnosti NB. Zahvaljujem.

Hvala, predsedniče.
Guvernerko, koleginice i kolege, ponoviću stav da ne možemo glasati za ovaj zakon jer smo još u avgustu rekli da on ograničava samostalnost NBS, a ne nezavisnost. Kada bude nezavisna, to će morati da piše u Ustavu. Mi, kao što znate, jesmo za promenu Ustava koji ste svi vi zajedno doneli pre šest godina. Voleli bi da je NBS nezavisna. Za sada može da bude samo samostalna. Je li tako? Tako kaže Ustav.
Da, inflacija je jedna od dve obaveze NBS. Nije kolega Obradović tu, a moram sa njim da prokomentarišem i polemišem, o obavezama u zemljama u razvoju, da Narodna banka koordinira sa Vladom. Upravo je to suprotno od samostalnosti i buduće nezavisnosti. Jasne su funkcije, u Zakonu o NBS, Narodne banke, a to je pre svega inflacija, odnosno cenovna stabilnost i kurs. Sve drugo je ona većina koju je izabrao narod na izborima. Zbog toga je samostalnost bitna, da se guverner suprotstavi lošoj, pogubnoj, trošadžijskoj, rasipničkoj politici Vlade.
Kako on može da se suprotstavi ukoliko nije samostalan? Cenim vašu zamrznutu funkciju, ali zamrznuta funkcija je i dalje funkcija. Na kraju krajeva, ako imamo jedinstven primer u Evropi da predsednik partije je i ministar odbrane i koordinator službi bezbednosti itd, što mislim da ne postoji nigde, što ne bi i guverner bio na funkciji, makar zamrznutoj?
Oko inflacije će biti vaš prvi zadatak. Ako ste samostalni, moraćete da dođete u sukob sa Vladom. Ni MMF koji šalje tehničku misiju ne veruje u parametre budžeta, da će 5% biti sledeće godine inflacija kada je u ovom tromesečju već 12%. Koliko će tek biti u poslednjem tromesečju ove godine? Da ne govorimo o rastu BDP od 2%, kada će ove godine biti verovatno pad od 1%. To je posao, po meni, onoga ko vodi centralnu banku da kaže Vladi, kao što kaže MMF, nerealne su vam procene i to će uticati i na sveukupnu situaciju u zemlji i nestabilnost itd, i kao guverner moram da reagujem i kažem istinu, da to ne valja. Da bi se obavljala na taj način funkcija guvernera, mora da bude samostalan i nezavistan.
Nismo krivi, što kaže Rade, što nisu izabrani funkcioneri NBS još. Ne znam kakve veze imamo mi što nisu izabrani. Biće da je ipak vladajuća većina odgovorna što se to nije desilo. Ne sećam se da smo mi iz opozicije neku tešku opstrukciju napravili pa niste to uspeli da uradite. Niste u stanju do sada da se dogovorite, što dokazuje da komešanje među vama postoji.
Kao guverner NB, ako dođe ovde ministar, a vi ste samostalniji od njega, i priča o propasti nekih banaka, priča o depozitima i frlja se stotinama miliona evra, velika šteta je 600 miliona, propašće depoziti osigurani i neosigurani, ode "Agrobanka", pa ode "Nova Agrobanka", pa "Razvojna banka Vojvodine", mislim da to sve svakako nije doprinos stabilnosti finansijskog sistema i uopšte nekog poverenja u ovu zemlju da bi neko došao da uloži pare. Ne morate da budete ni pravnik, ni ekonomista. Možete da budete običan čovek koji ima štednju i zbog takvih stvari možete da se poplašite, da podignete štednju. Takvo ponašanje izvršne vlasti bi moralo da bude pod kritikom samostalnog i nezavisnog guvernera, jer je funkcija guvernera i NB da očuva stabilnost finansijskog sistema. Ne mislim da je to doprinos stabilnosti. To je jedna sugestija koju imamo da damo. Ovo sve drugo smo rekli više puta i ostaćemo na tim pozicijama da se zalažemo za nezavisne i samostalne institucije.
Na kraju krajeva, do ovih izmena smo došli zato što je neko ko je sada autoritet za vas, i dobro je što je neko napolju autoritet za vas, sa zapadne strane mislim, rekao da nije to dobro i vi ste to popravili. Hajde da vidimo šta ćete uraditi sa onim što je prvi zadatak vas kao guvernera Centralne banke, a to je inflacija. Čini mi se da smo na putu da postanemo lider, što bi rekao Boris Tadić, u regionu, ali ne samo u regionu nego i šire. Hvala.

Hvala.
Potpredsednice, gospodine ministre, koleginice i kolege, ovaj zakon je kako su neki od mojih prethodnika rekli, ali ne svi, posebno ne poslednji, jedan opasan presedan. Presedan koji u principu uvodi pravno nasilje u ovaj sistem i nesigurnost u našu zemlju i svakako neće dati doprinos poboljšanju ambijenta za strana ulaganja. Zašto to kažem? Zato što je to nesumnjivo jedan poseban, specijalan, specifičan zakon samo za jedan slučaj, u ovom slučaju za "Agrobanku" i zbog toga bi mogao da se zove i "leks specijalis" na neki način.
Sa druge strane, otvara mogućnost da se ovakve transakcije obavljaju u budućnosti. Zato bih za početak hteo nekakve terminološke nejasnoće da raspravim, gospodine Dinkiću, gospodine ministru, da se odnosi ovo na državne banke. Državne banke, pretpostavljam da mislite na one banke u kojima država ima bilo kakav kapital, a ne većinski, zato što u prvom članu ovog zakona se kaže da se ne odnosi na preuzimanje celokupne ili dela imovine i obaveza banaka u kojima Republika Srbija ima direktno ili indirektno učešće, ne precizirajući koliko. Tako ga ja čitam. Na stranu što se sa indirektnim učešćem otvara još jedan krug potencijalnih banaka koje mogu da dođu pod udar ovog zakona.
Zašto ovaj zakon uvodi, uslovno rečeno, pravnu nesigurnost? Izvinite, ako me ubedite da u nekoj zemlji postoji zakon, normalnoj, kandidatu za EU, SAD, čuo sam čak da se i ta zemlja pominje, da postoji ovakav član, preuzimanje se vrši bez pristanka akcionara, deponenata i drugih poverilaca, odnosno dužnika banaka koje učestvuju u preuzimanju.
Zatim, član 7, poslednji stav: "Preuzimanje ne može biti predmet pobijanja od strane poverilaca banaka koje učestvuju u preuzimanju u skladu sa zakonom kojim se uređuju obligacioni odnosi i zakonima kojima se uređuje stečaj." Znači, ovaj zakon derogira delove obligacionog zakona, delove Zakona o stečaju, delove Zakona o stečaju i sanaciji banaka i zato mislim da će biti interesantno kada ovaj zakon dođe na Ustavni sud.
Malo ću kritikovati, trudiću se da budem argumentovan, ali kao što je obično slučaj sa nama iz LDP, mi i nudimo rešenja, ne kritikujemo samo. Rekli ste da je situacija u kojoj se našla "Agrobanka" iznuđena, posledica ogromnih propusta državnih organa.
Tu bih hteo da otklonim još jednu nejasnoću, a to je, kada se radi o državnim organima, pretpostavljam da se u ovom slučaju misli na Vladu i na Narodnu banku. Kad se kaže – Vlada, pretpostavljam da se misli na prethodnu Vladu. U ovom slučaju ću, nadam se da vi to nećete shvatiti lično, govoriti vama, zato što ste vi nekakav kontinuitet sa prethodnom Vladom, i vi i vaši koalicioni partneri iz SPS-a. Prema tome, sve što je radila Vlada prošla, pošto je pola Vlade isto, odnosi se i na ovu vladu. Posle ćemo doći do nekakvih nijansi između toga što je radila prethodna Vlada u jednom trenutku i posle nove godine, kada je uvedena prinudna uprava u "Agrobanci".
Ne možemo biti za zakon koji mora da se donese zbog teških propusta državnih organa i u prethodnim državnim organima, ni u ovim organima nismo učestvovali, pa zato se ne osećamo odgovornim, ni obaveznim, a vi koji ste učestvovali, onda to razumem da hoćete da ispravite propuste prethodnih državnih organa.
Kuda ovo vodi? Vodi pravnoj nesigurnosti, vodi bekstvu stranog kapitala ili nedolasku onog koji je preko potreban da se ta velika stopa nezaposlenosti smanji, vodi potpunoj nesigurnosti privatne imovine i doći ćemo mi do toga kako je "Nova Agrobanka" u stopostotnom vlasništvu države, jer stara "Agrobanka" je bila samo u dvadesetoprocentnom vlasništvu države. Kuda se deo taj privatni kapital? Da li je to neka vrsta nacionalizacije i eksproprijacije? Šta će se desiti sa tim privatnim kapitalom gde dosta njega ima iz EU?
Ne govorim samo o značajnim akcionarima stare "Agrobanke" iz Slovenije, članice EU, nego čitam ovih dana i nekih švedskih investicionih fondova u kojima je čak i sadašnji švedski ministar spoljnih poslova izgubio pare. Ćutati neće kada budemo sabirali sve troškove koje će građani platiti zbog ovog što je nesumnjivo, i tu se slažem sa vama, najveći finansijski skandal na ovim prostorima, pa možda od one "Ljubljanske banke", ona ima druge uzroke. Onda ćemo tek videti koliko će to koštati.
Vi ste izgovorili sumu od 600 miliona evra, da će toliko koštati na kraju poreske obveznike, građane Srbije, u totalu sva šteta. Imaćete prilike, pošto vidim da ćete aktivno učestvovati u diskusiji, da odgovorite da li tu očekujete, da li tu uključujete i eventualno gubitak arbitraže koja će pokrenuti privatni kapital koji je stvaranjem "Nove Agrobanke", odnosno teranjem stare "Agrobanke" u stečaj na neki način ispari? Znači, troškovi su drugi razlog zbog kojih ne možemo da podržimo ovaj zakon.
Treći razlog bi bile nekakve nejasnoće, ili kako vi kažete, dileme, koje i dalje ostaju i koje moraju biti razrešene. Bilo bi bolje da su razrešene pre nego što smo počeli ovu debatu, ali biće razrešene. Neke se upravo razrešavaju.
Sada govorimo o upravljanju starom "Agrobankom" tokom 2010. i 2011. godine, kada se najviše loših plasmana desilo i čini mi se da su neki ljudi pod istragom, neki u pritvoru i da se sve ovo što se dešavalo oko toga odnosi na taj period pre uvođenja prinudne uprave krajem prošle godine, krajem decembra prošle godine od strane Narodne banke, kada je za privrednog upravnika došao direktor Agencije za osiguranje depozita.
Jasno je šta se tada dešavalo i jasno je da su bile političke odluke i tu ništa nije sporno i to je već u rukama nadležnih organa i prosto, pomenuli ste izveštaj Narodne banke iz prve polovine 2011. godine i šta se posle preduzelo?
Uvedene su prinudne mere i privremeni upravnik je ušao za novu godinu. Vi ste govorili o koeficijentu kapitalne adekvatnosti, ali nekako mi se čini da treba objasniti javnosti šta se dešava sa likvidnošću te banke. Da li je moguće da je ta banka, uprkos takvom razvlačenju novca tokom 2010. i 2011. godine, tada kada se uvode privremene mere, imala koeficijent dva, inače je jedan najniži koji propisuje Narodna banka, znači, duplo veći nego minimum koji Narodna banka propisuje.
Šta se onda dešava u tih pet meseci do teranja te stare "Agrobanke" u stečaj, nacionalizacije i gubitka imovine, privatne imovine i privatnih akcija i potpunog oštećenja onih koji su bili vlasnici 80% banke? Šta se dešava u tih pet meseci da stvaranjem "Nove Agrobanke"? Ona posle pet meseci takođe ide u stečaj.
Nekako mi se čini da je ovaj zakon samo drugi krug onog što se desilo od Nove godine, da treba da zatvori tu priču u prvih pet meseci ove godine, kada je stara "Agrobanka" oterana u stečaj, a vi dobro znate kako je oterana u stečaj. Novi upravnik je faktični sve sumnjive kredite odmah dao na naplatu, blokirao dužnike i tako uterao banku u taj gubitak od nekih 29 milijardi dinara, jer prosto kada neko duguje a kasni, a vi ga blokirate, taj svakako više neće imati mogućnosti da vam vrati dug ili kamatu. Otuda se, ako dobro razumem, po završnom računu za 2011. godinu gubitak popeo na 29 milijardi dinara, što u odnosu na kapital od 17 ili 18 milijardi je faktički banku uteralo u banku za posebne namene.
Kako je moguće, to nije niko do sada objasnio, da banka na početku godine ima takvu likvidnost, uprkos onome što se dešavalo pod Antonićem, Laletom Sekulićem i ostalim njihovim poslovnim partnerima, tipa Čović i slični i ko zna koliko drugih, a da je ona još uvek likvidna i da posle pet meseci prinudne uprave ona odlazi u stečaj i slovenački kapital i svaki drugi privatni kapital faktički bude prevaren, oštećen, zbog čega najavljuju tužbe. To je jedna od stvari koje moraju da se objasne.
Drugo, cela ta kampanja tokom ove godine, ne kažem da tu ima veze Vlada, ova pogotovo, na početku godine, koliko znam, 360 miliona evra su bili osigurani depoziti u "Agrobanci". Normalno, kada je svaki dan banka u novinama, pa se hapse ovi, pa se hapse oni, palo je to na 250. Otišlo je 110 miliona evra iz te banke pod uslovima koji su za očekivati ako se vodi kampanja. Niko ništa nije preduzeo da, kao što vi kažete, hajde ljudi, nemojte da se plašite, sve su pare sigurne, depoziti su sigurni. To se mirno gledalo, a čini mi se da je to i ovu "Novu Agrobanku" dodatno uništilo. Zato mislim da postoji nekoliko pravaca. Dali ste dva pravca u kojima ste razmišljali kao rešenje i onda ste se odlučili za ovo. Mi mislimo da je ovo loše rešenje. Ne mislimo ništa dobro ni o onom drugom rešenju, ali između dva loša uvek se bira manje loše.
Sami ste rekli da ćete sada, kada, oprostite na izrazu, uvalite ovo što je ostalo od "Nove Agrobanke" Poštanskoj štedionici, da Poštanska štedionica neće da poklekne, ali će zato Agencija za osiguranje depozita 250 miliona evra keša da doda Poštanskoj štedionici kao garancija likvidnosti tih uloga.
Pretpostavljam da ne očekujete da će ljudi početi da dižu pare. I ja ne očekujem i ne bi trebalo to da se desi, ali će možda neko ko je bio veran Poštanskoj štedionici zbog toga što ovo, zovemo ga ovo, "Nova Agrobanka", u ovakvom stanju kako ste vi opisali sa tim razmacima od 450 miliona evra, mnogo ste nekako koristili velike cifre, pa 600 miliona gubitak da se neko poplaši ko je u Poštanskoj štedionici držao pare i da kaže šta je sada ovo, bolje da idemo u neku treću. Nadam se da do toga neće doći, ali nekako mi se čini da je čistije bilo rešenje da je, kad već Agencija za sanaciju depozita 250 miliona evra daje Poštanskoj štedionici, a garantovani depoziti "Agrobanke" su 250 miliona evra, pa, prosto, primenio se Zakon o sanaciji i stečaju banaka, taj novac otišao ne Poštanskoj štedionici, nego onima čiji su tamo štedni ulozi, znači običnim građanima.
Vi i ja ćemo se uvek složiti, siguran sam da ćete se složiti, da će građani mnogo bolje znati šta će sa svojim novcem, nego bilo koji ministar, zvao se bilo kako.
Zato mislim da bi ovo bilo čistije rešenje, koje ne bi ugrožavalo i pravni sistem naše zemlje. Zato i postoji, na kraju krajeva, Zakon o sanaciji i stečaju banaka, da se utvrdi šta se desilo. To nije sporno, ali ovo rešenje koje otvara mogućnosti za,kako da kažem, opasnu volju Vlade, vaše ili bilo koje druge, u situaciji kada država, odnosno Vlada nema para da posegne za nekakvim parama, da se bavi menadžmentom u bankarstvu, da ukrupnjuje banke i da razdvaja banke, čini mi se da je mnogo veća šteta, nego da se desilo ono što je neminovno da se desi sa nekom bankom koja je došla zbog toga što državni organi nisu radili svoj posao, a ne zbog toga što privatnici i privatni kapital tu pogrešno upravljao, da dođemo do tog rešenja čistije, jasnije, zakonski. Narod dobija pare, ne dobija Poštanska štedionica. To bi mnogo veće poverenje u bankarski sistem dovelo. Kad jedna banka ode u stečaj isplate se depoziti. Iz Agencije za osiguranje depozita će otići 250 i ovako i onako.
Šta će se desiti u budućnosti sa tim akcionarima? Mora se odgovoriti na ovo pitanje. Zašto? Privatni akcionari, oni koji čine 80% vlasništva, koji su činili 80% vlasništva u staroj "Agrobanci", koji su imali plan za sanaciju te banke, zašto je država, odnosno predstavnici državnog kapitala minirali Skupštini na proleće dva puta i ovi nisu bili u situaciji da predstave taj plan za sanaciju stare "Agrobanke". Možda bi neko od njih ušao u dokapitalizaciju. Organi države su u principu namerno, tako izgleda nama sa strane, oterali tu banku u stečaj i time natovarili ove vlasnike stare "Agrobanke" iz EU da sada na arbitraži traže pare, traže obeštećenje itd, jer je nesporno da je neko ko je bio vlasnik 20% uzeo ili uzurpirao sva moguća prava i time sprečio i oterao jednu banku, pa onda i ovu drugu banku u stečaj.
Mislim da tu postoji mnogo nejasnoća koje moraju biti objašnjene da bi se tražila podrška za ovakav zakon, čak i pod uslovom da ona prva dva uslova ne postoje, a to je da ovo ugrožava pravni sistem, uvodi jednu vrstu pravnog nasilja u kome izvršna vlast može, tako da kažem, da se igra tuđim novcem, jer to ipak nije državni novac, samo je u malom procentu državni novac. S druge strane, ko će da ulaže u neku banku u kojoj država ima 3% vlasništva, a 97% je privatno, da utera u nekakvo preuzimanje itd. u kome ne važi Zakon o obligacijama, ne važi Zakon o stečaju itd. Mislim da bi bilo čistije da se primenio Zakon o stečaju, nego da se pravi ovakva ekvilibristika, koja će i ovako da košta građane Srbije.
Vi rekoste 600 miliona, hajde uzmimo tih 250 miliona što su osigurani depoziti koji bi bili isplaćeni po Zakonu o stečaju, jer za to garantuje država, odnosno Agencija za osiguranje depozita i ona ima 250 miliona. Ostatak neosiguranih depozita mogao bi se iz stečajne mase isplatiti. Pre ili kasnije, ne znam kakvi su depoziti, kakvi su plasmani. Ima nekih priča da, na primer, jedno sedam-osam milijardi su plasmani A i B klase, najbolji plasmani koji se prebacuju sada Poštanskoj štedionici uz tih 60-70 ekspozitura, uz još četiri milijarde drugih depozita.
Vi ste nam rekli da će 500 ljudi ostati bez posla u Agrobanci. Ima ih 800, kažete da će ih ovi preuzeti oko 300, znači 500 će ostati bez posla. Verujem da bi tih 300 našlo posao i u slučaju da je "Nova Agrobanka", da se primenio Zakon o stečaju. Na kraju krajeva i ovde će se primeniti Zakon o stečaju, jer posle preuzimanja aktive i pasive ova banka nova ide u stečaj.
Čini mi se da su nekakvi drugi motivi iza, ja stvarno neću da nagađam koji, sa našeg političkog i stručnog stanovišta, ovaj zakon je lošije rešenje nego da je primenjeno ono što postoji. A zašto onda postoji Zakon o sanaciji stečaja? Nekoliko puta ste rekli da je, srećom, ovo izolovan slučaj. Ovo obrazloženje kao da nije pisao neko iz vašeg Ministarstva. Na primer, vi kažete da je ovo izolovan slučaj, ove dve banke, razvojne banke Vojvodine i Agrobanke, a kada navodite razloge zbog kojih se predlaže da propis stupi na snagu odmah, a ne da se čeka osam dana, kažete da preti Srbiji, potencijalno preteća opasnost koja bi se ogledala u mogućem kolapsu privrede Republike Srbije. Pa da li je moguće da će privreda Srbije da kolabira zbog Agrobanke? Nekako mi ne izgleda to, osim što, usput je plus ovde u obrazloženju, kako da kažem, puno nekakvih epiteta i prideva koji uz ovu materiju ne idu.
Koleginica Batić je pričala o velikoj opasnosti za stabilnost, ovde piše s druge strane – nakon što se izvrši preuzimanje imovine i obaveza, banka koja se susrela …
(Predsedavajuća: Vreme.)
… sa teškoćama, završavam. Nije se ona susrela sa teškoćama, nego je to iznuđena posledica ogromnih propusta državnih organa, tu se sa vama slažemo, ali mislimo da rešenje nije u dobrom pravcu. Hvala.