Hvala.
Potpredsednice, gospodine ministre, koleginice i kolege, ovaj zakon je kako su neki od mojih prethodnika rekli, ali ne svi, posebno ne poslednji, jedan opasan presedan. Presedan koji u principu uvodi pravno nasilje u ovaj sistem i nesigurnost u našu zemlju i svakako neće dati doprinos poboljšanju ambijenta za strana ulaganja. Zašto to kažem? Zato što je to nesumnjivo jedan poseban, specijalan, specifičan zakon samo za jedan slučaj, u ovom slučaju za "Agrobanku" i zbog toga bi mogao da se zove i "leks specijalis" na neki način.
Sa druge strane, otvara mogućnost da se ovakve transakcije obavljaju u budućnosti. Zato bih za početak hteo nekakve terminološke nejasnoće da raspravim, gospodine Dinkiću, gospodine ministru, da se odnosi ovo na državne banke. Državne banke, pretpostavljam da mislite na one banke u kojima država ima bilo kakav kapital, a ne većinski, zato što u prvom članu ovog zakona se kaže da se ne odnosi na preuzimanje celokupne ili dela imovine i obaveza banaka u kojima Republika Srbija ima direktno ili indirektno učešće, ne precizirajući koliko. Tako ga ja čitam. Na stranu što se sa indirektnim učešćem otvara još jedan krug potencijalnih banaka koje mogu da dođu pod udar ovog zakona.
Zašto ovaj zakon uvodi, uslovno rečeno, pravnu nesigurnost? Izvinite, ako me ubedite da u nekoj zemlji postoji zakon, normalnoj, kandidatu za EU, SAD, čuo sam čak da se i ta zemlja pominje, da postoji ovakav član, preuzimanje se vrši bez pristanka akcionara, deponenata i drugih poverilaca, odnosno dužnika banaka koje učestvuju u preuzimanju.
Zatim, član 7, poslednji stav: "Preuzimanje ne može biti predmet pobijanja od strane poverilaca banaka koje učestvuju u preuzimanju u skladu sa zakonom kojim se uređuju obligacioni odnosi i zakonima kojima se uređuje stečaj." Znači, ovaj zakon derogira delove obligacionog zakona, delove Zakona o stečaju, delove Zakona o stečaju i sanaciji banaka i zato mislim da će biti interesantno kada ovaj zakon dođe na Ustavni sud.
Malo ću kritikovati, trudiću se da budem argumentovan, ali kao što je obično slučaj sa nama iz LDP, mi i nudimo rešenja, ne kritikujemo samo. Rekli ste da je situacija u kojoj se našla "Agrobanka" iznuđena, posledica ogromnih propusta državnih organa.
Tu bih hteo da otklonim još jednu nejasnoću, a to je, kada se radi o državnim organima, pretpostavljam da se u ovom slučaju misli na Vladu i na Narodnu banku. Kad se kaže – Vlada, pretpostavljam da se misli na prethodnu Vladu. U ovom slučaju ću, nadam se da vi to nećete shvatiti lično, govoriti vama, zato što ste vi nekakav kontinuitet sa prethodnom Vladom, i vi i vaši koalicioni partneri iz SPS-a. Prema tome, sve što je radila Vlada prošla, pošto je pola Vlade isto, odnosi se i na ovu vladu. Posle ćemo doći do nekakvih nijansi između toga što je radila prethodna Vlada u jednom trenutku i posle nove godine, kada je uvedena prinudna uprava u "Agrobanci".
Ne možemo biti za zakon koji mora da se donese zbog teških propusta državnih organa i u prethodnim državnim organima, ni u ovim organima nismo učestvovali, pa zato se ne osećamo odgovornim, ni obaveznim, a vi koji ste učestvovali, onda to razumem da hoćete da ispravite propuste prethodnih državnih organa.
Kuda ovo vodi? Vodi pravnoj nesigurnosti, vodi bekstvu stranog kapitala ili nedolasku onog koji je preko potreban da se ta velika stopa nezaposlenosti smanji, vodi potpunoj nesigurnosti privatne imovine i doći ćemo mi do toga kako je "Nova Agrobanka" u stopostotnom vlasništvu države, jer stara "Agrobanka" je bila samo u dvadesetoprocentnom vlasništvu države. Kuda se deo taj privatni kapital? Da li je to neka vrsta nacionalizacije i eksproprijacije? Šta će se desiti sa tim privatnim kapitalom gde dosta njega ima iz EU?
Ne govorim samo o značajnim akcionarima stare "Agrobanke" iz Slovenije, članice EU, nego čitam ovih dana i nekih švedskih investicionih fondova u kojima je čak i sadašnji švedski ministar spoljnih poslova izgubio pare. Ćutati neće kada budemo sabirali sve troškove koje će građani platiti zbog ovog što je nesumnjivo, i tu se slažem sa vama, najveći finansijski skandal na ovim prostorima, pa možda od one "Ljubljanske banke", ona ima druge uzroke. Onda ćemo tek videti koliko će to koštati.
Vi ste izgovorili sumu od 600 miliona evra, da će toliko koštati na kraju poreske obveznike, građane Srbije, u totalu sva šteta. Imaćete prilike, pošto vidim da ćete aktivno učestvovati u diskusiji, da odgovorite da li tu očekujete, da li tu uključujete i eventualno gubitak arbitraže koja će pokrenuti privatni kapital koji je stvaranjem "Nove Agrobanke", odnosno teranjem stare "Agrobanke" u stečaj na neki način ispari? Znači, troškovi su drugi razlog zbog kojih ne možemo da podržimo ovaj zakon.
Treći razlog bi bile nekakve nejasnoće, ili kako vi kažete, dileme, koje i dalje ostaju i koje moraju biti razrešene. Bilo bi bolje da su razrešene pre nego što smo počeli ovu debatu, ali biće razrešene. Neke se upravo razrešavaju.
Sada govorimo o upravljanju starom "Agrobankom" tokom 2010. i 2011. godine, kada se najviše loših plasmana desilo i čini mi se da su neki ljudi pod istragom, neki u pritvoru i da se sve ovo što se dešavalo oko toga odnosi na taj period pre uvođenja prinudne uprave krajem prošle godine, krajem decembra prošle godine od strane Narodne banke, kada je za privrednog upravnika došao direktor Agencije za osiguranje depozita.
Jasno je šta se tada dešavalo i jasno je da su bile političke odluke i tu ništa nije sporno i to je već u rukama nadležnih organa i prosto, pomenuli ste izveštaj Narodne banke iz prve polovine 2011. godine i šta se posle preduzelo?
Uvedene su prinudne mere i privremeni upravnik je ušao za novu godinu. Vi ste govorili o koeficijentu kapitalne adekvatnosti, ali nekako mi se čini da treba objasniti javnosti šta se dešava sa likvidnošću te banke. Da li je moguće da je ta banka, uprkos takvom razvlačenju novca tokom 2010. i 2011. godine, tada kada se uvode privremene mere, imala koeficijent dva, inače je jedan najniži koji propisuje Narodna banka, znači, duplo veći nego minimum koji Narodna banka propisuje.
Šta se onda dešava u tih pet meseci do teranja te stare "Agrobanke" u stečaj, nacionalizacije i gubitka imovine, privatne imovine i privatnih akcija i potpunog oštećenja onih koji su bili vlasnici 80% banke? Šta se dešava u tih pet meseci da stvaranjem "Nove Agrobanke"? Ona posle pet meseci takođe ide u stečaj.
Nekako mi se čini da je ovaj zakon samo drugi krug onog što se desilo od Nove godine, da treba da zatvori tu priču u prvih pet meseci ove godine, kada je stara "Agrobanka" oterana u stečaj, a vi dobro znate kako je oterana u stečaj. Novi upravnik je faktični sve sumnjive kredite odmah dao na naplatu, blokirao dužnike i tako uterao banku u taj gubitak od nekih 29 milijardi dinara, jer prosto kada neko duguje a kasni, a vi ga blokirate, taj svakako više neće imati mogućnosti da vam vrati dug ili kamatu. Otuda se, ako dobro razumem, po završnom računu za 2011. godinu gubitak popeo na 29 milijardi dinara, što u odnosu na kapital od 17 ili 18 milijardi je faktički banku uteralo u banku za posebne namene.
Kako je moguće, to nije niko do sada objasnio, da banka na početku godine ima takvu likvidnost, uprkos onome što se dešavalo pod Antonićem, Laletom Sekulićem i ostalim njihovim poslovnim partnerima, tipa Čović i slični i ko zna koliko drugih, a da je ona još uvek likvidna i da posle pet meseci prinudne uprave ona odlazi u stečaj i slovenački kapital i svaki drugi privatni kapital faktički bude prevaren, oštećen, zbog čega najavljuju tužbe. To je jedna od stvari koje moraju da se objasne.
Drugo, cela ta kampanja tokom ove godine, ne kažem da tu ima veze Vlada, ova pogotovo, na početku godine, koliko znam, 360 miliona evra su bili osigurani depoziti u "Agrobanci". Normalno, kada je svaki dan banka u novinama, pa se hapse ovi, pa se hapse oni, palo je to na 250. Otišlo je 110 miliona evra iz te banke pod uslovima koji su za očekivati ako se vodi kampanja. Niko ništa nije preduzeo da, kao što vi kažete, hajde ljudi, nemojte da se plašite, sve su pare sigurne, depoziti su sigurni. To se mirno gledalo, a čini mi se da je to i ovu "Novu Agrobanku" dodatno uništilo. Zato mislim da postoji nekoliko pravaca. Dali ste dva pravca u kojima ste razmišljali kao rešenje i onda ste se odlučili za ovo. Mi mislimo da je ovo loše rešenje. Ne mislimo ništa dobro ni o onom drugom rešenju, ali između dva loša uvek se bira manje loše.
Sami ste rekli da ćete sada, kada, oprostite na izrazu, uvalite ovo što je ostalo od "Nove Agrobanke" Poštanskoj štedionici, da Poštanska štedionica neće da poklekne, ali će zato Agencija za osiguranje depozita 250 miliona evra keša da doda Poštanskoj štedionici kao garancija likvidnosti tih uloga.
Pretpostavljam da ne očekujete da će ljudi početi da dižu pare. I ja ne očekujem i ne bi trebalo to da se desi, ali će možda neko ko je bio veran Poštanskoj štedionici zbog toga što ovo, zovemo ga ovo, "Nova Agrobanka", u ovakvom stanju kako ste vi opisali sa tim razmacima od 450 miliona evra, mnogo ste nekako koristili velike cifre, pa 600 miliona gubitak da se neko poplaši ko je u Poštanskoj štedionici držao pare i da kaže šta je sada ovo, bolje da idemo u neku treću. Nadam se da do toga neće doći, ali nekako mi se čini da je čistije bilo rešenje da je, kad već Agencija za sanaciju depozita 250 miliona evra daje Poštanskoj štedionici, a garantovani depoziti "Agrobanke" su 250 miliona evra, pa, prosto, primenio se Zakon o sanaciji i stečaju banaka, taj novac otišao ne Poštanskoj štedionici, nego onima čiji su tamo štedni ulozi, znači običnim građanima.
Vi i ja ćemo se uvek složiti, siguran sam da ćete se složiti, da će građani mnogo bolje znati šta će sa svojim novcem, nego bilo koji ministar, zvao se bilo kako.
Zato mislim da bi ovo bilo čistije rešenje, koje ne bi ugrožavalo i pravni sistem naše zemlje. Zato i postoji, na kraju krajeva, Zakon o sanaciji i stečaju banaka, da se utvrdi šta se desilo. To nije sporno, ali ovo rešenje koje otvara mogućnosti za,kako da kažem, opasnu volju Vlade, vaše ili bilo koje druge, u situaciji kada država, odnosno Vlada nema para da posegne za nekakvim parama, da se bavi menadžmentom u bankarstvu, da ukrupnjuje banke i da razdvaja banke, čini mi se da je mnogo veća šteta, nego da se desilo ono što je neminovno da se desi sa nekom bankom koja je došla zbog toga što državni organi nisu radili svoj posao, a ne zbog toga što privatnici i privatni kapital tu pogrešno upravljao, da dođemo do tog rešenja čistije, jasnije, zakonski. Narod dobija pare, ne dobija Poštanska štedionica. To bi mnogo veće poverenje u bankarski sistem dovelo. Kad jedna banka ode u stečaj isplate se depoziti. Iz Agencije za osiguranje depozita će otići 250 i ovako i onako.
Šta će se desiti u budućnosti sa tim akcionarima? Mora se odgovoriti na ovo pitanje. Zašto? Privatni akcionari, oni koji čine 80% vlasništva, koji su činili 80% vlasništva u staroj "Agrobanci", koji su imali plan za sanaciju te banke, zašto je država, odnosno predstavnici državnog kapitala minirali Skupštini na proleće dva puta i ovi nisu bili u situaciji da predstave taj plan za sanaciju stare "Agrobanke". Možda bi neko od njih ušao u dokapitalizaciju. Organi države su u principu namerno, tako izgleda nama sa strane, oterali tu banku u stečaj i time natovarili ove vlasnike stare "Agrobanke" iz EU da sada na arbitraži traže pare, traže obeštećenje itd, jer je nesporno da je neko ko je bio vlasnik 20% uzeo ili uzurpirao sva moguća prava i time sprečio i oterao jednu banku, pa onda i ovu drugu banku u stečaj.
Mislim da tu postoji mnogo nejasnoća koje moraju biti objašnjene da bi se tražila podrška za ovakav zakon, čak i pod uslovom da ona prva dva uslova ne postoje, a to je da ovo ugrožava pravni sistem, uvodi jednu vrstu pravnog nasilja u kome izvršna vlast može, tako da kažem, da se igra tuđim novcem, jer to ipak nije državni novac, samo je u malom procentu državni novac. S druge strane, ko će da ulaže u neku banku u kojoj država ima 3% vlasništva, a 97% je privatno, da utera u nekakvo preuzimanje itd. u kome ne važi Zakon o obligacijama, ne važi Zakon o stečaju itd. Mislim da bi bilo čistije da se primenio Zakon o stečaju, nego da se pravi ovakva ekvilibristika, koja će i ovako da košta građane Srbije.
Vi rekoste 600 miliona, hajde uzmimo tih 250 miliona što su osigurani depoziti koji bi bili isplaćeni po Zakonu o stečaju, jer za to garantuje država, odnosno Agencija za osiguranje depozita i ona ima 250 miliona. Ostatak neosiguranih depozita mogao bi se iz stečajne mase isplatiti. Pre ili kasnije, ne znam kakvi su depoziti, kakvi su plasmani. Ima nekih priča da, na primer, jedno sedam-osam milijardi su plasmani A i B klase, najbolji plasmani koji se prebacuju sada Poštanskoj štedionici uz tih 60-70 ekspozitura, uz još četiri milijarde drugih depozita.
Vi ste nam rekli da će 500 ljudi ostati bez posla u Agrobanci. Ima ih 800, kažete da će ih ovi preuzeti oko 300, znači 500 će ostati bez posla. Verujem da bi tih 300 našlo posao i u slučaju da je "Nova Agrobanka", da se primenio Zakon o stečaju. Na kraju krajeva i ovde će se primeniti Zakon o stečaju, jer posle preuzimanja aktive i pasive ova banka nova ide u stečaj.
Čini mi se da su nekakvi drugi motivi iza, ja stvarno neću da nagađam koji, sa našeg političkog i stručnog stanovišta, ovaj zakon je lošije rešenje nego da je primenjeno ono što postoji. A zašto onda postoji Zakon o sanaciji stečaja? Nekoliko puta ste rekli da je, srećom, ovo izolovan slučaj. Ovo obrazloženje kao da nije pisao neko iz vašeg Ministarstva. Na primer, vi kažete da je ovo izolovan slučaj, ove dve banke, razvojne banke Vojvodine i Agrobanke, a kada navodite razloge zbog kojih se predlaže da propis stupi na snagu odmah, a ne da se čeka osam dana, kažete da preti Srbiji, potencijalno preteća opasnost koja bi se ogledala u mogućem kolapsu privrede Republike Srbije. Pa da li je moguće da će privreda Srbije da kolabira zbog Agrobanke? Nekako mi ne izgleda to, osim što, usput je plus ovde u obrazloženju, kako da kažem, puno nekakvih epiteta i prideva koji uz ovu materiju ne idu.
Koleginica Batić je pričala o velikoj opasnosti za stabilnost, ovde piše s druge strane – nakon što se izvrši preuzimanje imovine i obaveza, banka koja se susrela …
(Predsedavajuća: Vreme.)
… sa teškoćama, završavam. Nije se ona susrela sa teškoćama, nego je to iznuđena posledica ogromnih propusta državnih organa, tu se sa vama slažemo, ali mislimo da rešenje nije u dobrom pravcu. Hvala.