Dame i gospodo narodni poslanici, danas razmatramo Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, kao i Predlog zakona o optičkim diskovima. Neću govoriti o zakonu o optičkim diskovima, jer je to vrlo efektno pre mene govorio kolega Bojan Mladenović. S druge strane, ne vidim nikakvu kompatibilnost, niti uzajamnu povezanost ova dva zakona. Koncentrisaću se na ovaj zakon koji mi je blizak, jer sam čovek koji dolazi iz prosvete i govoriću o ovom zakonu.
Kao što reče moj kolega Goran Mihajlović, možda ovaj zakon nije trebalo donositi po hitnom postupku nego ga pustiti u redovnu proceduru. Slažem se sa time, ali je ipak od svega toga najvažnije da zakon stigne do 1. septembra, dakle, do početka nove školske godine, kada mu je i vreme. Nadam se da se neće ponoviti situacija od pre dve godine, kada smo donosili osnovnu verziju ovog zakona, čiji smo pretres u parlamentu imali u mesecu julu, ali se desilo nešto – vladajuća većina je tada malo smanjila gas na putu ka Evropi i zakon je počeo da važi tek 8. septembra, što je izazvalo i te kako velike poteškoće i probleme u svim školskim ustanovama, jer znamo svi, da ne ponavljam, da školska godina počinje 1. septembra, a zakon je stupio na snagu 8. septembra.
Da se vratimo samom zakonu, iako se možda na prvi pogled tako čini da su ovo samo kozmetičke izmene ovog zakona, ipak to ne bih tako rekao, jer sam zakon ima 31 član i to pre svega govori da je ovaj prethodni zakon, koji smo doneli pre dve godine, imao veliki broj manjkavosti, što doduše i priznajete, a ovde je priznao to i sam ministar, jer je praksa neke stvari demantovala i to stoji u obrazloženju.
Bez obzira na sve ovo što sam rekao, mora se ipak priznati da ovaj zakon ima i neka poboljšanja. Sada ćemo malo prošetati kroz ovaj zakon. Govoriću ovde i o dobrim i o lošim stranama ovog zakona.
Recimo, član zakona koji reguliše međusobno preuzimanje zaposlenih između ustanova je nedovoljno jasan, iako po svojoj suštini ova stvar ne mora da bude negativna, jer ako se baš doslovno pogleda ovaj član zakona, onda se može videti da se za obavljanje ovog procesa, može zaključiti da se traži saglasnost svih zaposlenih unutar jednog kolektiva, što praktično nikada nije izvodljivo, umesto da se traži samo saglasnost onih zaposlenih na koje se ovaj zakon odnosi.
Zbog toga je u ovom smislu i kod ovog člana SRS intervenisala i amandmanom i zatražila njegovo brisanje, baš zbog ovih nepreciznosti o kojima je ovde reč i o kojima sam govorio.
Zakon predviđa i izmenu nekih stvari koje se odnose na izbor nastavnika, saradnika, vaspitača itd. Reći ću da je ovde zakonodavac imao dobre namere, jer zaista u ovoj oblasti treba da se interveniše, ali nažalost, ovde se nije išlo do kraja, ovde treba ugraditi neke čvršće, pouzdanije mehanizme, kako bi se kod izbora nastavnika, vaspitača, saradnika, obezbedilo da se što manje grešaka napravi prilikom izbora ljudi, jer ipak ti ljudi rade sa decom i svaka ta greška kasnije može skupo da košta i školu i obrazovanje uopšte.
Ne samo to, mislim da kada je u pitanju ova stvar ovde zakon uopšte nije dotakao jednu veoma važnu stvar. Mislim da treba direktorima škola i ustanova dati veća ovlašćenja da nekim ljudima za koje se ispostavi da prosveta ipak nije za njih, da im se direktori zahvale, da im preporuče da potraže neko drugo zanimanje, a da na njihova mesta dođu drugi kompetentni ljudi.
Naravno, slažem se da neko može biti dobar matematičar, dobar fizičar, hemičar, inženjer, ali istovremeno ne mora biti dobar pedagog i na taj način bi izbegli neke neprijatne situacije koje smo imali tokom i ove i svake školske godine i to u više mesta u Srbiji.
Skoro svaka škola, navešću primer bilo koje škole u Srbiji, a u skoro svakoj školi se nađe poneko od profesora, nastavnika kod koga ima više jedinica ili možda nekolicina profesora, jedna mala grupica profesora kod kojih ima više jedinica nego kod svih ostalih profesora zajedno. To je jedna boljka svih škola i boljka našeg obrazovanja i mislim da se Ministarstvo i ljudi koji rade i servisiraju Ministarstvo prosvete moraju pozabaviti ovim, jer praktično to su uvek isti ljudi i to su problemi koji su do sada i za sada nerešivi. Ovde nisam video da nešto od takvih stvari ima namere da se reši u zakonu, mada rekao sam da postoje neke dobre namere prilikom odabira ljudi za prijem u rad u školama.
Zbog toga jedan od najvažnijih zadataka direktora i treba da bude taj da izvrši pravilan izbor zaposlenih, kako bi se greške u budućnosti svele na minimum.
U zakonu je dobra stvar što se menja onaj član koji se odnosi na odgovornost učenika i vođenje vaspitno-disciplinskog postupka protiv učenika. Međutim, ovde se nažalost opet nije išlo do kraja. Ovde je opet ova stvar pogrešno urađena. Zakon predviđa da se vaspitno-disciplinski postupak ne može voditi bez prethodnog saslušanja učenika i uzimanja njegove pisane izjave, odnosno bez prisustva njegovog roditelja ili staratelja, ako se radi o maloletnoj osobi. To je sve u redu.
Ali, moram da vas podsetim da praksa poznaje i druge situacije. Imamo puno puta priliku da škola, odnosno prosvetni radnici nisu u situaciji da uzmu niti pisanu izjavu, niti da saslušaju učenika, niti da kontaktiraju ili razgovaraju sa njegovim roditeljima, odnosno starateljima. Ovo o čemu govorim je posebno izraženo u srednjim školama, jer ima puno slučajeva, učenici se upišu u prvi, drugi ili neki sledeći razred srednje škole, idu nekoliko dana, nedelju dana, uzmu potvrdu da su redovni učenici, iskoriste tu potvrdu za dečiji dodatak, za prevoz, porodičnu penziju ili neku drugu mogućnost koju im pruža zakon i više se ne pojavljuju u školi. Taj učenik više tokom cele godine ne dolazi u školu, a vi niste u mogućnosti da ga izbacite iz škole, iz razloga što niste u mogućnosti da ga saslušate i uzmete pismenu izjavu, jer njega više nema u školi, jer mu nije glavni motiv da ide u školu, da nastavi školovanje, nego mu je glavni motiv bio da školu iskoristi za ovu privilegiju i beneficiju o kojoj sam govorio.
Onda, tokom čitave godine u dnevniku, u rubrici za izostanke, provlači se ime jednog ili više učenika, a to je pogotovo čest primer kod romske populacije i škola je tu nemoćna i zbog toga je SRS intervenisala amandmanom da u određenim slučajevima kod ovih prilika, ne mogu sada ovde da se setim svega, i nekih sličnih prilika, da se može povesti disciplinski postupak protiv učenika posle izvesnog i određenog vremena kada je evidentno očito i jasno da se njegovo saslušanje ne može izvršiti, ne može se uzeti pismena izjava od njega i da se ne može doći do njegovih roditelja.
Rekoh, SRS je ovde intervenisala amandmanom i molio bih i ministra i njegove saradnike, gospodina Kostića i Mitrovića da o ovome povedu računa.
Opet, kada sam kod ovog izostajanja iz škole, a to su još neke kolege pominjale, ima jedna neprecizna odrednica koja kaže – ako se blagovremeno ne opravdaju izostanci, ta reč blagovremeno je ipak neprecizna, to blagovremeno može biti jedan dan, dva dana, pet dana i mislim da to takođe treba da se ispravi u zakonu.
Što se tiče vođenja evidencije i podataka koji obuhvataju te evidencije, lično smatram da se ovde traži preveliki broj podataka. Vidimo da izmene i dopune ovog člana zakona maltene i baziraju najveću pažnju, ako pogledate zakon najvišeg teksta odnosi se na ove evidencije.
Naravno shvatam nameru, treba ustrojiti i evidenciju. Treba da se ima baza podataka, ali ovde zaista ima previše podataka koji su apsolutno nepotrebni. S jedne strane, tu treba čitava armija iz škole ljudi koji treba da radi na ovim podacima. Zamislite škole sa hiljadu i više učenika, a imamo takvih škola. Tu moraju da se uzmu podaci o njegovim roditeljima, pa o dedi po ocu, babi po ocu, dedi po majci, babi po majci, devojačko prezime majke po ocu, devojačko majke po majci. Verujte mi, radio sam na tim slučajevima, tako da mi je to poznato.
Bilo je ovde pokušaja da se radi nešto sa "EIDS" da se radi, tu je nešto stalo, ali nije ni tamo baš sve tako loše. Ima tu i dobrih stvari.
Kod ove evidencije i kod ove baze podataka moramo napraviti neku selekciju jer može doći do velikih zloupotreba kod te baze podataka. Naime, veliki broj ljudi, veliki broj faktora ima kompletnu socijalnu sliku svakog učenika i ako je to tako, onda će se u školi uvek ili u ustanovi, govorim u školi zato što dolazim iz škole, ali i u nekoj drugoj ustanovi će se uvek naći neko ko će hteti da zloupotrebi to što ima tu socijalnu sliku o nekom učeniku i njegovog roditelja ili od njegovog saradnika da traži određenu protivuslugu za sebe.
U zakon ste vratili jednu stvar koju sam vam pre dve godine ukazivao. Odnosi se na vraćanje mogućnosti na održavanje zaposlenih u određenim slučajevima i preko propisane norme.
Moram da podsetim ministra Obradovića, ako se seća, pre dve godine sam u ime SRS obrazlagao onu osnovnu verziju zakona i baš sam naveo primer da, recimo, postoji deficit jednog zanimanja, to se odnosi pogotovo, ne u Beogradu, u većim delovima Srbije, pa sam naveo primer Topličkog okruga i recimo u srednjoj stručnoj saobraćajnoj školi tamo apsolutno nema saobraćajnih inženjera, a danas u gotovo svakom manjem mestu u Srbiji takvu situaciju imamo sa profesorima matematike. To je takođe deficitarno zanimanje i zato je dobro što ste ovu mogućnost vratili.
Uz sve ovo što sam govorio smatram da je najveći nedostatak ovog zakona, a i svih zakona koji donosi ova vlada, iako se ministar ovde hvalio sa 120 podzakonskih akata i pravilnika, ne želim da sumnjam u to, želim da mu verujem, ali još uvek nisu doneti svi odgovarajući pravilnici, pogotovo pravilnik o ocenjivanju, a bez tog pravilnika o ocenjivanju sve ono što se radi nije baš na pravi način vrednovano.
Ovim zakonom daje se veći značaj i bliže se reguliše obrazovanje odraslih i vidimo da se ovde uskoro najavljuje donošenje ovog zakona. To je u redu.
Moram da kažem da ova stvar realno nikada nije zaživela u praksi, to znam iz iskustva i ne verujem da će to biti nakon donošenja ovog zakona o obrazovanju odraslih o kojem je ovde reč.
Setite se, mi smo i formirali i Prosvetni savet za obrazovanje odraslih. Videli smo da ti ljudi još uvek ne primaju platu, iako mislim da ova stvar jeste potrebna Srbiji, jer u Srbiji ima veliki broj nepismenih, ali ovde treba još bliže i temeljnije pristupiti ovim stvarima jer u praksi to do sada nije dalo nikakve rezultate.
Priveo bih kraju moju diskusiju. Hajde da vidimo kakvi su efekti reforme obrazovanja koju vodi ova vlada, odnosno vratiću se i na prethodne vlade, pre ove. Bez obzira što su prosvetni radnici zbog štrajka koji je trajao dugo, nezadovoljni ministrom Obradovićem, znam da pokušavaju nešto da rade, ova reforma počela je 2003. godine i sa ciljem da se poveća efikasnost i kvalitet obrazovanja. Evo, osam godina je prošlo od tada. To je period da se završi jedna kompletna osnovna škola i rezultati ne da nisu zadovoljavajući nego čak mislim da su poražavajući.
Danas, posle osam godina, izuzev svetlih primera naših talentovanih učenika, koji su osvajali prva mesta i medalje na raznim svetskim, evropskim i drugim takmičenjima, imamo učenike koji imaju slabije znanje nego pre osam godina i koji imaju slabiji odnos prema školi i uopšte prema obrazovanju nego što je to bilo pre osam godina.
Naravno, to možda nije samo razlog reforme obrazovanja, postoje tu i drugi faktori – opšta slika društva, ekonomska kriza, besperspektivnost, nemogućnost zapošljavanja.
Ovo što sam govorio za osnovne i srednje škole, to isto važi i za fakultete. Danas možda studenti sa naših fakulteta izlaze sa većom prosečnom ocenom nego što je to nekada bilo, možda završavaju fakultet za kraće vreme nego što je to nekada bilo, ali čisto sumnjam i siguran sam da izlaze sa manje znanja nego što je to bilo možda u vreme dok sam studirao, ljudi pre mene ili posle mene, ali to je ipak ta činjenica, a takva je situacija i sa dobijanjem akademskih titula i akademskih zvanja. Danas je i ta stvar devalvirala i bukvalno je moguće veoma lako i veoma brzo steći neko akademsko zvanje – dr, mr itd, pogotovo na privatnim fakultetima. Toliko. Hvala.