Zahvaljujem, potpredsedniče.
Ušli smo u treću godinu kako je istekao rok da Vlada Republike Srbije i da Srbija usvoji zakon kojim će se rešiti problem nestalih beba. Taj rok proističe iz presude iz 2013. godine koju je naša sugrađanka dobila na Evropskom sudu za ljudska prava, kada je taj sud utvrdio da je Republika Srbija povredila njeno pravo na privatnost, porodični život i 2013. godine Republika Srbija je obavezana da usvoji ovaj zakon do kraja 2014. godine.
Nije me sramota, htela sam da kažem da me je sramota što vas tri godine molim da usvojite ovaj zakon koji predlažem, koji se sastoji samo iz jedne jedine izmene u Krivičnom zakoniku, ali zapravo treba da bude sramota vas koji tri godine bez ijedne reči objašnjenja odbijate da on bude usvojen.
Oni koji su zainteresovani za to da komuniciraju sa građanima, mogli su da vide, da su se prošle nedelje, u nekoliko navrata, svim narodnim poslanicima obratili roditelji iz Udruženja za istinu o nestalim bebama koji su nas molili, preklinjali i razgovarali sa nama o tome da zakon koji je predložila Vlada RS nikako ne sme da bude usvojen. Oni su ceo dan bili u Skupštini, pre nekoliko dana, rekli su da će doći ponovo. Svi narodni poslanici koji su zainteresovani, mogu da se obrate šefovima svojih poslaničkih grupa koji su dobili njihove dopise, a ja za vas imam samo jednu molbu, nemojte da tim ljudima koji su propatili i koji su prošli kroz nešto što mi ne možemo ni da zamislimo, još dodatno otežavamo situaciju, usvajajući zakon koji Vlada Republike Srbije predlaže, za koji oni smatraju da će uništiti svaku mogućnost da ikada saznaju istinu o svojoj deci i koji ne nudi rešenje ni na jedno od problema sa kojima se oni suočavaju i koji ne implementira uopšte presudu koju Republika Srbija mora da implementira da bi ispunila obavezu koju je nametnuo Savet Evrope.
Molim vas, da usvojite ovaj predlog zakona koji sada ja dajem, a to je jednostavno da to krivično delo postane krivično delo koje ne zastareva. Molim vas, da ne prihvatimo da se ikada stavi na dnevni red ovo što Vlada Republike Srbije predlaže i molim vas, da svako za sebe da odgovor koji su oni postavili na kraju pisma koje su nam uputili, a to je da li bi bilo ko od vas danas svoje dete dao u zamenu za 10 ili 15.000 evra, jer to je upravo što njima Vlada Republike Srbije nudi.

Malo vas teško razumemo, gospodine Arsiću. Ili tiho govorite ili je buka u sali, visoko obrazovanje, to ste rekli?

Zahvaljujem.
Zakon o visokom obrazovanju je jedan od niza zakona kojih sam predložila izmenu u cilju da se katastrofalan obrazovni sistem koji imamo, koji ne odgovara ni potrebama vremena u kome živimo, ni potrebama naše privrede, ni potrebama onoga što mi valjda, nadam se, želimo da budemo i on je samo jedan od tri zakona, ostala dva su Zakona o osnovnom sistemu obrazovanja i vaspitanja, i Zakon o udžbenicima.
Ni jedan od ta tri zakona nije dobar. Ni o jednom od ta tri zakona vi ne želite da razgovarate. Mi opet ko zna koji put i već koju godinu za redom slušamo kako nema potrebe da on sada bude usvojen zato što će biti novog zakona o visokom obrazovanju. Ovo je četvrti ministar iz SNS koji obećava da će biti novi zakon o visokom obrazovanju, evo samo što nije, a sve dosadašnje izmene Zakona o visokom obrazovanju koje imamo, nisu rešile ni jedan jedini problem koji postoji u našem visokom obrazovanju, a to je da je naše visoko obrazovanje zastarelo, inertno, ne želi da se menja, ne odgovara našim potrebama i davno, davno, prevaziđeno.
Naši univerziteti, naši fakulteti se ne nalaze ni na kakvim listama najboljih fakulteta u Evropi. Retki su izuzeci koji to uspeju, da ne pričam o onim svetskim listama. Sa naših fakulteta izlaze profesori srpskog jezika, kao što je moje osnovno obrazovanje, koji ne znaju kako da organizuju čas, kako da razgovaraju sa decom, kako da zainteresuju decu za ono što imaju da im kažu, kako da im prenesu znanje, kako da ih nauče. Sa naših fakulteta izlaze pravnici koji nisu videli ugovore sve vreme studiranja, koji nisu obučeni za ono što će im biti posao. Sa naših fakulteta izlaze ljudi koji ne znaju ono za šta su se školovali.
Razloga za to ima više. Između ostalo, profesori na visokoškolskim ustanovama nisu u stanju da im prenesu znanje. Deca na našim fakultetima plaćaju ogromne školarine zbog kojih njihovi roditelji dižu preskupe kredite, a da oni ni dan danas ne znaju na šta te njihove silne pare idu i šta to u toku godinu dana košta 100, 200 ili 300.000 dinara, koliko školarina na pojedinim fakultetima iznosi.
Mislim, da mi moramo da pričamo o tome. Vi ako mislite da ne treba, ako čekate zvonce, vi se zapitajte zašto sedite ovde.

Na kraju osnovne škole, deca dobijaju onu čuvenu svesku sa zadacima, sa pripremama za ranije prijemni, a sada maturu koju treba da polažu i tu je za slučaj srpskog jezika obrađeno celokupno gradivo od petog do osmog razreda. Deca odgovaraju na pitanja iz gramatike i iz književnosti.
Između ostalog, u toj vežbanci, u toj svesci za pripremu za malu maturu, je obrađena i pripovetka „Nemušti jezik“. Ima tri pitanja iz te pripovetke. Ne znam koliko se sećate, to je ona pripovetka u kojoj junak dobije dar da razgovara sa životinjama, pa mu se razne neke avanture dešavaju, između ostalog, kobila mu kaže da mu je žena trudna. On dođe kući, žena se smeje, e sad, žena ga pita zbog čega se smeje, on neće da joj odgovori. On izlazi napolje i na nagovor petla, vraća se u kuću, uzima toljagu i isprebija tu svoju trudnu ženu. Priča se završava rečima – i žena ga nikada više nije pitala zašto se smeje.
To je naša narodna književnost, niko nema problem sa time. Međutim, ono sa čime bismo svi morali da imamo problem jeste način na koji je ta pripovetka obrađena u vežbanci koju svaki osmak godinama gleda, i to na način koji je 10 godina stajao u toj vežbanci. Ima tri pitanja iz ove pripovetke. Prvo pitanje – zbog čega je žena glavnog junaka pripovetke „Nemušti jezik“ zaslužila da dobije batine? Dakle, pitanje se postavlja tako da je žena nekako zaslužila da dobije batine. Tačan odgovor je pod b) – zato što je radoznala.
Drugo pitanje – koje vrline krase junaka pripovetke „Nemušti jezik“? Tačan odgovor je opet pod b) – hrabrost i radoznalost. Dakle, žena je zaslužila da dobije batine zato što je radoznala, a muškarca krasi vrlina radoznalost.
To pitanje je stajalo 10 godina u vežbanci za osnovne škole iz Srpskog jezika i književnosti. Profesor Obradović zna koliko smo se mučili da to bude izbačeno odatle, na kraju jeste izbačeno. To je evo, jedna od stvari koju niko ni od
profesora, ni od nastavnika, ni od dece, ni od roditelja nije primetio da nešto sa tim pitanjem i sa tim odgovorima nije u redu. E, to su naši udžbenici. To je i dalje sistem po kom ih mi odobravamo i to je nešto što mi moramo da promenimo.
Ja vidim, na žalost, da ovde ne postoji volja za to, ali možda će jednoga dana biti. Ja ću i dalje predlagati dok se ne složite sa mnom.

Kada ste usvajali Zakon o poljoprivrednom zemljištu, pre više meseci, molili smo vas da iz njega izbacite odredbu prema kojoj u svakoj opštini u Srbiji trećina poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini može da se da izabranom privredniku, naravno, po slobodnom izboru Vlade Republike Srbije i predsednika opštine, na period od 99 godina.
Mi smo umesto toga predlagali da se napravi nekakvo javno nadmetanje, da se napravi konkurs, da se naprave uslovi, ko mogu biti ti privrednici, privatnici koji uzimaju to zemljište u zakup, da se vidi koje zemljište to može biti, da se ne bi desilo da oni uzmu najbolje zemljište u svakoj opštini, a da onda samostalnim poljoprivrednim proizvođačima ostane zemljište koje je ili neobradivo ili zaparloženo ili lošeg kvaliteta.
Molili smo vas da napravite bilo kakve uslove i bilo kakve kriterijume po kojima možete da cenite kome se to poljoprivredno zemljište daje na period od 99 godina, s obzirom na to da je to period u kom generacije u porodicama koje se bave poljoprivredom neće moći da obrađuju to zemljište i umesto toga će raditi kao nadničari na nekakvim velikim poljoprivrednim posedima vaših poslovnih partnera, koji su ta poljoprivredna zemljišta dobili isključivo zbog toga što su blisko sa nekima iz vrha SNS.
Više od deset hiljada porodica u Srbiji živi isključivo od toga što uzima u zakup poljoprivredno zemljište u državnoj svojini i obrađuje ga. Vi ste ih ovom svojom odlukom ostavili bez ikakvih izvora prihoda i naterali ste ih da rade na zemljištu koje ste bez ikakvih kriterijuma, bez ikakvih uslova, bez ikakvih pravila dali svojim poljoprivrednim parterima na period koji je izuzetno dug.
Sada kada vidimo Zakon o vodama, vidimo da nešto slično planirate da uradite i sa vodnim zemljištem. Očigledno je da je čitav ovaj zakon usmeren ka tome da opet odabrani partneri SNS ili nekoga iz vrha vaše stranke dođu i do vodnog zemljišta, da mogu i tamo da grade, da dobijaju direktnom pogodbom zakup nad vodinim zemljištem u slučaju da su izgradili neki nelegalan objekat tamo. Opet se stalno ponavlja ta matrica u kojoj profitiraju, dominiraju i imaju koristi oni koji su kršili zakon, oni koji su obilazili pravila i to samo na osnovu toga što su bliski sa vama. Mislim da to treba da prekinemo. Hajde da počnemo sa poljoprivrednim zemljištem.

Strategija razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine je usvojena 2012. godine. Usvojila ju je prva Vlada Aleksandra Vučića, iako je ona pripremana godinama pre toga. U njenoj izradi su učestvovali svi relevantni stručnjaci koji se bave obrazovanjem. Svako ko se u Srbiji bavi obrazovanjem, razmišlja o obrazovanju, piše o obrazovanju, je učestvovao u izradi te strategije.
Vi ste je usvojili 2012. godine, iz čega se moglo pomisliti da je to nešto sa čime se vi slažete i da je to nešto što ćete vi podržati. U toj strategiji su navedena rešenja za sve probleme koje mi imamo u našem obrazovnom sistemu, u našim osnovnim školama, u našim srednjim školama, a to su problemi koji se odnose na zastareli način nastave, na loše udžbenike, na činjenicu da deca nemaju nikakav osećaj pripadnosti prema školi, da se njihova škola svodi na to da sede tamo i uče napamet šta im je rečeno na času, pa onda posle odgovaraju, pa za mesec dana nemaju pojma ni šta su radili, ni šta su naučili, ni o čemu su pričali. I u toj Strategiji obrazovanja, su ljudi koji se bave obrazovanjem, koji razmišljaju o obrazovanju, koji pišu o obrazovanju, dali način na koji oni smatraju da do 2020. godine naš ogroman problem može da se reši.
Vi ste to prihvatili, neko bi rekao sa željom da se to zaista i reši, da se implementira. Međutim, s obzirom na to da su mogućnosti da se implementiraju ta rešenja ostale samo dve školske godine, ja ne znam na koji način mi mislimo da merimo šta smo uradili u obrazovanju od 2012. do 2020. godine.
Umesto toga, mi imamo premijera koji je otišao u Nemačku, pa je tamo video da ima dualno obrazovanje i u budžetu koji je usvojen u subotu mi već imamo nešto što se zove Fond za promociju dualnog obrazovanja. Svi ljudi koji se bave obrazovanjem u Srbiji su protiv toga da se u Srbiju uvede dualno obrazovanje. U strategiji apsolutno piše da se svi stručnjaci iz obrazovanja u Srbiji protive dualnom obrazovanju, ali nama ne treba strategija, nama samo treba šta je Vučić u Nemačkoj video i onda ćemo mi to da implementiramo.
Ja vas molim da to ne radite sa obrazovnim sistemom, jer ne možemo praviti strategiju na osnovu toga šta je Vučić video u Nemačkoj, pa mu se dopalo. Ako imamo strategiju, ako ste je vi usvojili, ja mislim da treba da je sprovedemo. Način da to uradimo jeste da usvojimo izmene zakona koje implementiraju makar deo onoga što u strategiji piše.

To se nešto smanjuje.

Prilično sam sigurna da nas potkradate sa tim vremenom.
Vi kažete, gospodine ministre, da radite u dogovoru sa prosvetnim radnicima. Vidite, problem sa tim je što prosvetni radnici kažu da vi dogovor ne poštujete i da Vlada Republike Srbije koju vodi Aleksandar Vučić, možda vi niste lično sedeli u njoj, nije ispoštovala ni jedan jedini dogovor sa prosvetnim radnicima, da su njihove plate i dalje 13% ispod republičkog proseka, iako je velika većina njih visokoobrazovana i sada vas mole za 15.000 dinara jednokratne pomoći preko medija, što vi nemate, baš kao što nemate ni za ovaj Fond za inovacione tehnologije, a s druge strane, imate onih sada već čuvenih 11 milijardi dinara koje poklanjate svojih koalicionim partnerima.

Zahvaljujem, potpredsedniče.
Složila bih se sa članovima Vlade koji su rekli da pojedine lokalne samouprave ne ispunjavaju svoje obaveze, u krajnjem, to su u većini slučajeva vaši ljudi, znate vi sa kim imate posla, nisu to baš neki ljudi koji poštuju zakon i pridržavaju se procedura, to bar građani najbolje znaju.
Međutim, nastaje problem u formulaciji načina na koji ministar, nadležan za poslove finansija, sankcioniše lokalne samouprave koje se ponašaju na tako nezakonit način prema sredstvima koja su dobila za određene namene.
Naime, u zakonu piše, ja bih molila gospodine Vujoviću da odgovorite, u zakonu piše da ministar nadležan za poslove finansija može privremeno obustaviti prenos transfernih sredstava iz budžeta Republike Srbije.
Šta ta reč može da znači? Da li to znači da on u svakom slučaju to radi kada se lokalne samouprave ponašaju nezakonito, da li odlučuje od slučaja do slučaja, a kada može, kada ne može, ako bude odlučivao kada će odlučiti da obustavi od izvršenja budžet, kada neće, da li će se voditi nekim kriterijumima koji će biti unapred određeni? Da li će to određivati na osnovu toga ko je u kojoj lokalnoj samoupravi na vlasti, i generalno zbog čega se ova konstrukcija može privremeno obustaviti, prenos transfernih sredstava, zašto se ne zameni rečju „obustavlja privremeno prenos transfernih sredstava“, pa da to ne bude ostavljeno, vama gospodine Vujoviću, na slobodan izbor kada ćete neku lokalnu samoupravu da sankcionišete zato što ne poštuje zakon, a nekoj ćete malo progledati kroz prste kada ne poštuje zakon, jer ovako kako je stavljeno, čini se, da vam je upravo to namera. Tako da, bi trebalo, ili da to stavite da ministar u svim takvim slučajevima reaguje, ili da ne reaguje uopšte.

Gospodine Arsiću, da li je vama poznat sadržaj člana 109. Poslovnika Narodne skupštine?
U tom članu piše u kojim slučajevima se narodnom poslaniku izriču opomene. Mi smo svi sedeli u ovoj sali, i nijedan od uslova koji treba da se ispune da biste vi narodnom poslaniku izrekli opomenu u slučaju prethodnog govornika, nije ispunjen. Koliko vidim, u njemu ne postoji odredba da predsedavajući može, ukoliko govornik kaže nešto što se njemu ne dopadne iz bilo kog razloga, da izrekne opomenu.
Molim vas, da ili povučete opomenu ili na drugi način ispravite ovo što ste uradili, jer to što ste uradili je apsolutno u suprotnosti sa Poslovnikom. Molim vas, da mi obrazložite na osnovu koje odredbe člana 109. ste vi narodnom poslaniku, Bošku Obradoviću, izrekli opomenu?
On niti je prišao govornici bez dozvole predsednika Narodne skupštine, niti je govorio pre nego što je zatražio i dobio reč, niti ste ga upozorili da ne govori o pitanje koje je na dnevnom redu, pa on nastavio, niti je prekidao govornika u izlaganju, ni dobacivao, neposredno se obraćao, upotrebljavao psovke, uvredljive izraze. Mislim, šta ste vi uradili malopre, gospodine Arsiću?

On je izrekao ime i prezime…

Da li vi znate šta je neposredno obraćanje?

Naravno da želim, s tim što imam utisak da vi ne razumete šta je neposredno obraćanje.

Ovo je još jedan član koji govori o neposlušnim opštinama koje ne poštuju zakon i o kazni ministarstva nadležnog za finansije, ali ne o kazni koja će uslediti nego o kazni koja može da usledi, kako piše u zakonu.
Kada nam je ministar prošli ovakav slučaj obrazlagao on je ispravno rekao da opštine treba da znaju da ukoliko ne poštuju zakon ministarstvo nadležno za poslove finansija sazna za to da opština ne poštuje zakon, da će slediti takve i takve posledice.
I, vi biste gospodine Vujoviću bili apsolutno u pravu samo to što u zakonu ne piše. U zakonu ne piše da će slediti posledice i da će ministarstva nadležno za poslove finansija kazniti takve opštine. U zakonu piše da ministarstvo nadležno za poslove finansija može kazniti ne takve opštine ali ne i da će u svim slučajevima to i učiniti.
Tako da vas ja ponovo pitam, kada ćete kazniti te opštine, a kada nećete? Kako ćete donositi odluku o tome, na osnovu čega? Da li smatrate da bi bilo primereno da u drugim zakonima kada govorimo o kaznenim odredbama pišemo da ukoliko neko prekrši zakon kazna može biti nametnuta, a i ne mora i da je to nečija proizvoljna odluka.
Tako da vas molim da nas obavestite o kriterijumima na osnovu kojih ćete donositi odluke kada ćete neku opštinu kazniti za nepoštovanje zakona, a neku opštinu nećete kazniti ili će, kako mi sumnjamo, ta vaša odluka biti zasnovana isključivo na tome ko čini vlast u toj opštini, što bi prevazilazilo vaše nadležnosti kao ministra.

Zahvaljujem.
Imam utisak da vi niste, gospodine Vujoviću, razumeli o čemu sam ja govorila. Ja govorim o stavu 3. ovoga člana, gde piše da ukoliko jedinice lokalne samouprave ne obezbede u budžetu i ne isplate jubilarne nagrade, itd. na predlog ministara nadležnog za poslove finansija može privremeno obustaviti prenos transfernih sredstava.
Moje pitanje vama je – zašto tu ne piše obustavlja prenos transfernih sredstava? Na osnovu čega ćete vi odlučivati, gospodine Vujoviću, kada ćete obustaviti, a kada nećete? Da li postoje nekakvi unapred određeni kriterijumi kada ćete obustaviti, a kada nećete? Kako ćete vi doneti tu odluku? Zbog čega to nije napravljeno kao vaša obavezna mera, nego kao vaša proizvoljna odluka? Upravo ono što vi govorite, da ne treba da imamo situacije krize, meni se čini da ste upravo vi to pravo sebi dodelili ovim i da mi nemamo jasne kriterijume na osnovu kojih ćete vi nekada doneti tu odluku, a nekada nećete, a znate koliko imaju problema prosvetni radnici, pa čak i sa tom isplatom jubilarnih nagrada.