Nije istina. To kakav sam ja čovek a kakav ste vi čovek.

Smešno je.

Smešno je, zato što sam imala reč pa ste mi oduzeli i govorite mi da se prijavim.
Naime, koleginica Gordana Čomić je ovim amandmanom predložila da se milijardu dinara više uloži u Fond za mlade talente. Mi imamo nekoliko načina gde predlažemo da se te pare pronađu u budžetu. Ona je ovde konkretno predložila da se oduzme od „Železnica“ međutim, jedna od stvari gde se isto tako tih milijardu dinara može naći jeste i onaj fond za koji vas kritikuje Fiskalni savet, to je upravo Fond za privatne firme vaših poslovnih partnera, kojima vi bez reda, bez kriterijuma, bez procene i bez pravila dajete 11 milijardi dinara, da biste kupovali investicije na kojima rađani Srbije rade za 200 evra, stoje 15 sati za trakom i nose pelene.
To je zapravo vrednosno opredeljenje kakvo mi društvo želimo da imamo. O tome je govorio naš zamenik šefa Balša Božović, pa ste hteli da ga linčujete ovde, to je bilo pre nego što ste ga izbacili iz Skupštine kada je zatražio da se ogradite o ponašanje Marijana Rističevića, to je pitanje da li mi želimo da gradimo društvo znanja ili želimo da gradimo društvo u kom naši građani poput robova 15 sati stoje za trakom, nose pelene, klanjaju se poslodavcima. Vi sve to predstavljate kao investiciju, iako su građani Republike Srbije ta njihova radna mesta kupili kroz budžet.
Mi predlažemo da se uloži milijardu dinara za one ljude koji su najbolji učenici u Srbiji, za one koji su najbolji studenti u Srbiji, za one koji su najbolji postdiplomci u Srbiji, a vaša ideja da se milijardu dinara uloži u kupovinu radnih mesta na kojima ljudi rade za 180 evra i 15 sati stoje za trakom.
Vi kažete, gospodine Vujoviću, da ovaj amandman nije tehnički moguć, da nije ispravan. Ako nije ispravan, mi ćemo uraditi ispravku, vi znate da je moguće da narodni poslanici naprave ispravku amandmana sve do momenta dok se o tom amandmanu ne bude glasalo. Dajte da stvorimo društvo znanja, dajte da ulažemo u mlade talente, nemojte da ulažemo u firme koje zapošljavaju ljude za 180 evra, jer to nisu investicije, to su kupljena radna mesta, a kupljena su novcem građana Srbije. Fiskalni savet kaže da se ne zna na šta se te pare troše. Vi ste samo zbirno dali spisak firmi koje će dobiti 11 milijardi dinara.
Predlažemo da se umesto toga uloži u mlade talente. Dajte da stvaramo misleće građane, a da ne stvaramo one koji će primorani prihvatati poslove od 180 evra, nositi pelene i stajati za trakom 15 sati dnevno, i to sve zbog toga da bi se predstavilo kako imamo nekakve investicije. Vi se ljutite kada mi kažemo da je to društvo robova. Hajde, vi recite, kako se zove to kada neko 15 sati stoji za trakom i nosi pelene, nema nikakva prava i dobije za to 20.000 dinara? Vi recite kako se to zove, i vi recite da li je to Srbija koju želite da napravite?

U ovom članu, odnosno u delu koji mi predlažemo da se briše se govori o onim silnim dugovima javnih preduzeća i kreditima koje ta preduzeća uzimaju, uzimaju, uzimaju, a onda posle ne mogu da vrate te kredite nego to vraćaju građani Republike Srbije.
Tu se nalazi 29 kredita preduzeća „Srbijagas“, osam kredita naše najuspešnije firme „Er Srbija“, četiri „Železara“ itd. to je upravo ono kada smo govorili gde mi predlažemo da se štedi. Nemojte štedeti na platama i penzijama, štedite na kreditima javnih preduzeća koja se ponašaju kao da nisu uopšte u problemu, kao da nisu u dugovima, čak neka od tih preduzeća nama predstavljate kao izuzetno uspešna.
Tako se na poziciji 1.34 gospodine Vujoviću, nalazi nešto veoma čudnovato. Kaže – kredit gde je rate glavnice za 2017. godinu dva miliona 222 hiljade 222 evra, kredit diže preduzeće „Er Srbija“ kod banke „Inteza“ a. d. Beograd, a namena kredita je održavanje tekuće likvidnosti.
Šta je za ime sveta gospodine Vujoviću ovo? Vi nama firmu „Er Srbija“ koja posluje zahvaljujući subvencijama i čije gubitke pokrivaju građani Srbije predstavljate kao uspešnu firmu koja posluje sa profitom. Zbog čega uspešna firma diže kredit za održavanje tekuće likvidnosti.
Zar nije dovoljno što oni ne plaćaju ni naknade, ni takse, ni gorivo, što oni upropaštavaju aerodrom zbog toga što imaju povlašćen položaj u Srbiji? Zašto preduzeće Er Srbija, koje se predstavlja kao uspešno, diže kredit za održavanje tekuće likvidnosti? Zašto građani Republike to plaćaju i zašto se ovo nalazi u budžetu Republike Srbije?

Zahvaljujem.
Radi se o već pominjanih 11 milijardi dinara koji idu privatnim firmama koje vi nazivate investitorima. Radi se zapravo o vašim poslovnim partnerima koji dobijaju desetine hiljada evra ne bi li zapošljavali građane koji će raditi za 180 evra, stajati 15 sati za trakom i ponižavati se pred svojim poslodavcima i vašom strankom.
Ja bih pitala gospodina Šarčević – kako je moguće da mi imamo 11 milijardi dinara u budžetu za ovo, a da fakulteti Univerziteta u Novom Sadu, a možda i drugi fakulteti u Srbiji, danas dobiju dopis da Ministarstvo prosvete nema sredstava da isplati plate za zaposlene u visokom obrazovanju za mesec novembar? I kako je moguće da mi imamo 11 milijardi dinara za firme vaših poslovnih partnera za kupovinu investicija, a da nemamo para za Fond za mlade talente, kao što smo mi predvideli u amandmanu koji će isto tako verovatno biti odbijen, baš kao i sve što mi ovde predlažemo?
Nemojte da imamo 11 milijardi dinara za one koji otvaraju radna mesta na kojima se radi za 180 evra, zato što oni za ta radna mesta dobijaju desetine hiljada evra građana Republike Srbije. Nemojte da imamo 11 milijardi dinara za njih, a da nemamo za plate profesora univerziteta, da i ja danas, kao verovatno ostale kolege dobijemo dopis sindikalaca zaposlenih u prosveti koji nas ko zna koji put mole da se u budžetu za njih nađe para, zato što su opet ostali zakinuti, zato što je nominalno njihovo povećanje i dalje manje, i zato što su njihove plate i dalje 13% manje od republičkog proseka. Tako da, obrišemo ovih 11 milijardi dinara za vaše poslovne partnere i nađimo pametniju namenu gde da se ta sredstva utroše.

104. gospodine Milićeviću.
Ja ne znam na osnovu kojih moći vi niste čuli šta je gospodin Stefanović izrekao, ali ono što ne mogu da prihvatim je da vi u situaciji u kojoj vam narodni poslanik kaže da je pomenut, pitate ministra da li ga je pomenuo, onda on odmahuje glavom, i to još ministra Stefanovića, koji kaže da nije pomenuo.
Znate šta, gospodin Stefanović kaže i da je doktor nauka, pa to ne znači da govori istinu kada to govori. Tako da, molim vas, obratite pažnju na to šta se izgovara na sednici i nemojte da potpitujete ministre da li narodni poslanici imaju pravo na repliku ili nemaju. Vaš posao je da to sami znate, a ne da se konsultujete sa njima.

I Stefanovića, gospodine Milićeviću.
Dakle, pitam zbog čega u budžetu za 2017. godinu postoji suma od 11 milijardi dinara koja se daje izvesnim firmama, za koju i Fiskalni savet u oceni koju su svi narodni poslanici dobili kaže da je nejasno? Kome ide? Zašto ide? Po kojim kriterijumima? Pod kojim uslovima i koji su efekti toga?
Pitam vas za budžet za 2017 godinu, vi mi odgovarate za Miškovića. Da li zbog Miškovića, gospodine Stefanoviću, vi 2017. godine firmama po slobodnom izboru dajete neodređenu količinu novca pod nepoznatim uslovima, nepoznatim kriterijumima i sa nepoznatim očekivanjima? Da li zbog Miškovića, gospodine Stefanoviću, vi danas netransparentno trošite pare građana Republike Srbije? I da li postoji ijedno pitanje koje vama može da se postavi a da vi ne dajete odgovor od pre pet, deset ili sedam godina? Da li postoji ijedan momenat u budžetu za 2017. godinu, gde Fiskalni savet kaže da netransparentno trošite pare, da ste odgovorni za to vi?
U budžetu za 2017 godinu se nalazi suma od 11 milijardi dinara za koju Fiskalni savet kaže da ne zna na šta se troši. Kako možete da mi odgovarate o nečemu što je bilo pre šest godina? U današnjem danu mi o ovome razgovaramo. U subotu ćemo usvojiti to, ćete vi usvojiti to, da se 11 milijardi dinara daje napoznatim firmama. Molim vas, odgovorite mi šta se dešava u današnjem vremenu, a ne u onome od pre pet godina ili u onome kako vi vidite vreme od pre pet godina.

Gospodine Stefanoviću, čitaću polako da biste mogli da razumete.
Strana 14., ocene Fiskalnog saveta - ponavlja se problem netransparentnosti rashoda za subvencionisanje investitora u budžetu za 2016. godinu, aproprijacija za podsticaj investitorima data je zbirno kroz ukupnu masu sredstava i nisu bili poznati pojedinačni iznosi podsticaja. Na taj način i dalje nije poznato koliko sredstava je kom investitoru odobreno, pa se Narodna skupština i javnost ne mogu upoznati sa strukturom ovog izdašnog budžetskog rashoda.
Da li ste razumeli reč – netransparentno? Da li znate njeno značenje i da li možete da se izvinite, i meni i narodnim poslanicima, zato što ste rekli da sam rekla neistinu, kada sam rekla da u oceni Fiskalnog saveta piše da netransparentno delite 11 milijardi dinara?
Kada se izvinite, a očekujem da se javite da se izvinite što ste mi to rekli, očekujem i da date odgovor na pitanje – zašto 2017. godine netransparentno delite 11 milijardi dinara firmama po svom izboru?

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Malo čudno vodite sednicu, možda više obraćate pažnju gospodinu Martinoviću, on sugeriše stalno nešto, pa možda ne pratite baš najbolje.
Radi se naravno o finansiranju AP Vojvodine i čuvenom pitanju – šta čini 7% koliko Ustav Republike Srbije propisuje da budžet AP treba da bude.
Vi ste po starom dobrom običaju, gospodine Vujoviću pokušali tih u 7% da stavite mnoge stvari koje ne pripadaju tih 7%, mnoge stvari koje drugi zakoni naše zemlje kažu da ne smeju da ulaze u tih 7% ne bi li se napravila slika, kako to premijer Vučić kaže da Srbija Vojvodini daje mnogo više što Ustav to propisuje. E, pa, ne daje gospodine Vujoviću, na stranu to kada ne biste uzimali sve ne bi bilo potrebe da dajete ništa.
Svojim amandmanom sam predložila da sve ono što vi stavljate u budžet AP Vojvodine, a ne treba da čini budžet AP Vojvodine, ne ulazi u tih 7%. Pritom mislim, naravno, na plate zaposlenih u osnovnim i srednjim školama, zato što član 157. stav 2. tačka 4) Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja jasno kaže da se plate za zaposlene u osnovnim i srednjim školama obezbeđuje budžetu Republike Srbije, a ne o budžetu AP Vojvodine kako vi to pokušavate da stavite. Mislim na transferna sredstva lokalnim samoupravama i mislim na sva ona sredstva koja su na računu AP Vojvodine zadrže samo jedan dan. Zbog toga što vi veštački pokušavate da napravite 7,3% da biste se prikazali velikodušni pred građanima, zbog toga AP Vojvodina ne može da ispuni svoju ustavnu obavezu i da finansira onaj procenat kapitalnih investicija koje po Ustavu mora da finansira.

Zahvaljujem predsednice.
Imam dva pitanja koja bih uputila danas. Prvo je upućeno ministarki pravde i odnosi se na broj sudova …

Hvala vam.
Interesuje me koji je, koliki broj sudova ima račune u blokadi zbog raznih dugova koje imaju i prema advokatima po službenoj dužnosti i prema veštacima, itd. Razlog zbog čega to pitam je zbog toga što to povlači sledeće pitanje, a to pitanje je – na koji način onda ti sudovi isplaćuju zarade svojim zaposlenima, ako su im računi u blokadi?
Drugo pitanje je zapravo podstaknuto nečim što je premijer juče izjavio. On je odgovarajući na pitanje upućeno ministru finansija, da li je ovaj fenomen i ekonomski pokazatelj i reči ministra da smo za dve godine uspeli da ostvarimo onaj cilj koji smo zacrtali da će biti ostvaren pre tri godine. Da li to znači da će biti ukinut Zakon o privremenom smanjenju penzija?
Premijer je odgovorio nešto što je veoma uznemirujuće. On je, naime, rekao da će penzije biti povećane onima koji su najsiromašniji, da će oni imati veće penzije nego ikada i zatim je rekao rečenicu – da, moj otac i majka imaće nešto manju, ali će najsiromašniji penzioneri imati značajno veću. Ja nemam ništa protiv toga, mislim da je to pravičnije i pravilnije, posebno u uslovima koje smo imali u to vreme, u uslovima ekonomske krize.
To što premijer smatra da njegovi roditelji imaju preveliku penziju, to je njegova privatna stvar. On može sa svojim roditeljima da se dogovori, da ukoliko smatra da oni te svoje penzije nisu pošteno zaradili, da ih daju siromašnim penzionerima, da ih daju u humanitarne svrhe, da uplate na neke račune ili već neka reguliše to što on smatra da mu roditelji imaju prevelike penzije na drugi način. Međutim, mene zabrinjava, da li to ona znači da premijer smatra da penzionerima koji su pre smanjenja imali velike penzije ne treba te penzije vratiti, zato što su razlike koje su postojale među tim penzijama, prema njemu, nepravične, nepravedne i nepravilne, kako je sam rekao.
Ukoliko to jeste slučaj, premijer mora znati da na takvo šta nema pravo. Penzioneri su te svoje penzije zaradili tokom vremena koje su proveli radeći poslove na kojima su bili zaposleni. Oni su decenijama vredno uplaćivali u Fond iz kog bi trebalo da dobijaju te penzije i ne može premijer, zato što smatra da je nepravično da neko ima veliku penziju, a neko malu, sada da priča o tome kako će samo onima koji su najsiromašniji biti povećane penzije, a onima koji su, prema njegovoj proceni, imali velike penzije, te penzije neće biti čak ni vraćene na nivo pre smanjenja.
Naravno, ovom pitanju se pridružuje i naše pitanje, kada će biti ukinut Zakon o privremenom smanjenju penzija, s obzirom na to da ne može baš biti logično da nam se svakoga dana priča kako nam ide bolje nego ikada, da nam juče i premijer i ministar finansija ceo dan govore o tome kako su nam rezultati ekonomski fenomenalni i kako smo izašli iz krize, kako naši građani će uskoro to i osetiti, a da i dalje postoji potreba za smanjenjem penzija i da li onda postoji način da se ispuni ono što mi zahtevamo, a to je da ne samo da se penzije vrate na nivo koji je bio pre nivoa smanjenja, nego i da se penzionerima vrati sve ono što im je oduzeto tokom ovih specijalnih mera.
Dakle, pitanja ima nekoliko, prvo – da li i kada će penzije biti vraćene na nivo pre smanjenja? Da li će biti penzionerima nadoknađeno ono što im je oduzeto u vreme smanjenja? I šta će u skladu sa Zakonom, a ne u skladu sa premijerovim mišljenjem, biti sa onim penzionerima koji su imali prema njegovoj proceni prevelike, nepravedno velike penzije?

U budžetu o kom danas razgovaramo piše kako će Srbija izgledati 2017. godine, šeste godine vlasti SNS.
Da li za ovih šest godina građani žive bolje? Da li će se nakon usvajanja ovog budžeta nešto promeniti u Srbiji? Da li se nešto promenilo u prethodnih šest godina, osim što su se promenila imena finansijski najmoćnijih tajkuna u Srbiji? Sada nisu najbogatiji oni stari, sada su najbogatiji neki novi. A šta to znači za život građana Republike Srbije?
Da li u ovom budžetu postoji način da porodice sa dvoje dece sutra lakše plate račune? Da li može tu decu da odvede na letovanje, da li može da im plati školu stranih jezika, da li može da im plati privatne časove zbog toga što je to jedini način da ta deca dobro prolaze u školi? Ne. Da li ovaj budžet koji danas usvajamo radi za bračne parove koji ne znaju šta će da rade svakog meseca kada im dođe na naplatu rata za kredit? Ne. Da li ovaj budžet radi za sve one ljudi koji imaju svoje profesije koje ova Vlada ne ceni? Da li on radi za ljude koji se spremaju da odu iz zemlje? Da li radi za one koji se još nadaju da u ovoj zemlji postoji nekakva budućnost? Odgovor je – ne.
Ovaj budžet ne radi ni za lekara, ni za učitelja, ni za poljoprivrednika, ni za vojnika koji za 75 dinara dnevno čuva granicu na jugu Srbije. Za njih u ovom budžetu nema para, ali zato ima para za plaćanje kredita propalim javnim preduzećima, ima para za zapošljavanje hiljada stranačkih aktivista, ima para da se daju desetine milijardi dinara kompanijama koje zapošljavaju ljude za 23.000 dinara mesečno, a ti ljudi posle 15 stoje na traci i nose pelene dok sve to rade.
U ovom budžetu nema para ni za Vojvodinu. Vi pokušavate da u budžet Pokrajine stavite i transferna sredstva za lokalne samouprave i plate za nastavnike, profesore i učitelje i sva ona sredstva koja će se samo jedan dan zadržati na računu AP Vojvodine, sve pokušavajući da prikažete kako ispunjavate onih sramnih 7% iz budžeta Republike Srbije, a još premijer ovde juče ima obraza da nam govori o tome kako se Autonomnoj pokrajini nešto daje. E, to je problem Vlade Republike Srbije koju vodi SNS jer svi stalno mislite da nešto dajete građanima svojom milošću, svojom dobrotom, a da ne želite ne biste ni morali da im dajete.
U ovom budžetu nema nijednog rešenja za bilo kakav problem, nema nijedne reforme i, ono što je najproblematičnije, nema šanse za one koji ne žele da kleče pred vašom strankom ili pred svojim poslodavcima. To je Srbija koju vi pratite, samo treba da budete svesni da u Srbiji žive ljudi koji neće još moći dugo da trpe takvo ponašanje.

Mali je problem, gospodine Vujoviću, kako je došlo do tog preokreta. Vi pitate da li bi građanima bilo bolje da ove mere niste sproveli? Da, bilo bi im bolje da im niste smanjili plate i penzije, a da ste umesto toga smanjili neverovatnu potrošnju u javnim preduzećima. Pa, vama Fiskalni savet u ovim komentarima budžeta, koje smo dobili, kaže da mi dan danas ne znamo šta vi plaćate za javna preduzeća, zašto plaćate, koje garancije, koje kredite, koje subvencije. Ne zna se koje subvencije dajete privatnim preduzećima, a to, kako da vam kažem, nije pošteno, gospodine Vujoviću.
Nije pošteno da vi uzmete građanima plate i penzije, a da ne smanjujete sulude troškove javnih preduzeća. Nije pošteno, gospodine Vujoviću, da vi zabranite zapošljavanje mladim lekarima, a da ne zabranite zapošljavanje u javnim preduzećima. Nije pošteno, nije pravedno, nije korisno i nije dobro za građane.
Tako da, nije sve u tome da se napravi preokret. Poenta je u tome kako će do tog preokreta doći. A, vi ste to uradili na najgori, najštetniji i najnepravedniji i za građane najskuplji način. Ne sporimo se mi oko toga da li deficit treba smanjiti. Sporimo se o tome kako će se to uraditi. Ovo kako vi radite plaćaju samo građani, a Fiskalni savet vam kaže da na drugim mestima, gde morate da štedite, trošite više nego ikada. U tome je problem, gospodine Vujoviću.
Izvinjavam se što sam rekla ovo za dnevnice za vojnike koji su na granici. Samo, evo, neka mi se odgovori kolike dnevnice recimo imaju policajci i tamo oni koji čuvaju ovaj derbi, gde ih napadaju oni huligani, pa ću priznati da su dovoljno velike dnevnice i vojsci i policiji i povući ću što sam rekla.

Zahvaljujem.
Ovo je jedan od zakona, kao i oni zakoni koje predlaže naš kolega Balša Božović, za čije sprovođenje nije potrebno obezbediti nikakva dodatna sredstva koji bi trebalo da su opšte prihvatljivi i za koje je zaista čudnovato zbog čega poslanici vladajuće koalicije ne žele ni da se o njima razgovara, pa samim tim ni da budu usvojeni.
Ja verujem da je i vama, ako ne vama, onda šefovima vaših poslaničkih grupa, pa vas molim da ih zamolite da vam pokažu to pismo, stiglo pismo Udruženja roditelja nestalih beba u kojima vas oni kao narodne poslanike mole da razmislite o zakonu koji je predložila Vlada Republike Srbije, da ne podržite taj zakon i da se sastanete sa njima da čujete šta je to što ti ljudi imaju da vam kažu.
Jedna od osnovnih stvari koju oni zameraju predlogu Vlade Republike Srbije, osim toga što smatraju da uopšte i ne sprovodi presudu koju je Vlada Republike Srbije, morala da sprovede već pre gotovo dve godine, jeste to što i po zakonu koji ste vi predložili krivično delo krađe beba će u jednom momentu zastariti.
Ne znam kolege kako vas nije sramota da tri godine vas molim da u Krivični zakonik stavimo odredbu da krivično delo krađe beba ne zastareva i oni su jednu strašnu rečenicu napisali, a u toj jednoj rečenici mislim da je sadržan sav njihov bol i svi problemi sa kojima se oni susreću. Tamo su napisali - da istraga mora da traje dok se ne pronađe ili dete ili leš. To su stvari sa kojima ti ljudi svaki dan žive i to su stvari zbog kojih ja vas molim da u Krivični zakonik unesemo samo jednu izmenu, a to je da se među krivična dela koja ne zastarevaju uvrsti i krivično delo krađe beba.
Nadam se da ćete imati prilike da pročitate pismo koje su oni poslali svim poslaničkim grupama. Vaše šefove poslaničkih grupa, ako ta pisma nisu došla do vas, molim da vam pokažu i molim vas treću godinu za redom da nađemo načina da pomognemo tim ljudima. Kao da nije dosta sve što su do sada preživeli, nego moraju još i ovo poniženje da trpe, a na nama je da im pomognemo da iz toga izađu. Samo treba da prihvatite da se ova jedna stvar uradi.

Loš sistem obrazovanja je jedan od osnovnih razloga zbog čega mi kao društvo ne možemo da krenemo u smeru u kom želimo da se krećemo pod pretpostavkom da je to društvo koje želimo da izgradimo društvo znanja, društvo u kom se ceni rad, društvo u kom imamo obrazovane, misleće građane koji su u stanju da kritički sagledaju svet oko sebe, da unaprede sredinu u kojoj žive, a problem je u tome što naš obrazovni sistem ne da ne proizvodi takve građane kakvi su nama potrebni za društvo moderno, evropsko koje želi da se razvija, nego naprotiv, sputava baš ono što je različito, što postoji među našom decom i pokušava da nekako ukalupi svu tu našu decu koja su toliko različita među sobom, sa različitim talentima, sa različitim interesovanjima, sa različitim mogućnostima, terajući ih da sede u učionici iz dana u dan sedam, osam sati dnevno, da uče napamet, da posle reprodukuju to što su naučili.
Mislim da je svima jasno da mi ne možemo 2016. 2017. i 2018. godine da imamo obrazovni sistem koji je isti kao što je bio pre 150 godina. U svim oblastima našeg društva mi smo doživeli nekakav razvoj. U svim oblastima našeg svakodnevnog života mi imamo neverovatne promene u odnosu na ono što je bilo pre 150 godina.
Vozimo različita kola nego pre 150 godina, koristimo različite telefone nego pre 150 godina, živimo u različitim domovima nego pre 150 godina, a učionice i škole nam izgledaju apsolutno isto kao pre 150 godina. Rezultat toga je da naša deca jako loše prolaze na međunarodnim testovima. Rezultat toga je da naša deca izlaze iz škola, a da ne znaju ništa o onome za šta su se školovala. Rezultat toga je da njihov uspeh zavisi isključivo od toga da li roditelji imaju para ili nemaju para da im plaćaju privatne časove. Rezultat toga je da siromašna deca, a pametna, veoma često ne mogu ni da dođu do fakulteta kada tek postoji nekakva mogućnost da dobiju neku stipendiju. I, rezultat toga je da mi danas kao najveće investicije vidimo one investicije koje su zapravo kupljene, gde Republika Srbija daje 10, 20 i 30 hiljada evra za poslove na kojima će neko 15 sati stajati.