Hvala, predsednice.
Kao što smo imali prilike da čujemo, od kolega koji su već o ovom članu govorili, u njemu se radi o naknadama za rad predsednika i članova komisija i drugih stalnih i privremenih radnih tela u javnom sektoru. Postoji taj stav 2 da se zadužuju nadležni organi, korisnici javnih sredstava, da preispitaju potrebu postojanja i visinu naknada iz stava 1 ovog člana, radi smanjenja izdataka po ovom osnovu, i u tom cilju iniciraju izmene zakona i propisa, opštih i drugih akata kojima je uređeno plaćanje ovih isplata. S obzirom na to da se ovakav isti član, sa ovakvim istim stavom, nalazio i u prethodnom budžetu za 2016. godinu, mene interesuje da li vi imate nekakav podataka koliko je tih korisnika javnih sredstava zapravo ukinulo naknade za rad komisija, koliko ih je u tom cilju iniciralo izmene zakona, propisa i kolike su uštede ostvarene ili se prosto radi o tako jednoj odredbi koja ovde stoji da bi se stvarala slika kako vi imate nameru, jednoga dana, da ukinete naknade za rad u različitim komisijama. Mislim da svako zna da tih komisija ima koliko hoćete i da su naknade u njima više nego izdašne.
Pošto je to, meni se čini, jedna načelna odredba kojoj uopšte nije ni mesto u zakonu, jer nema ni podataka šta se dešava ako neko ne ispuni to zaduženje. Interesuje me, da li znate koliko je korisnika javnih sredstava postupilo sa istim ovakvim zaduženjem kojim je dato u budžetu za 2016. godine i u koliko je njih je zapravo ukinuta. Da li imate neke podatke ili nešto ovde očito treba da se menja ako ste toliko posvećeni tome da se zaista na taj način uštede sredstva, čini mi se da baš i niste.

Zahvaljujem, predsednice.
Ovaj član govori o tome da Vlada Srbije može da otpiše dugove određenim privrednim subjektima ili da ih pretvori u kapital. Da li je moguće da vi u drugoj godini smanjenja plata i penzija, u kojoj nam je javni dug dostigao 74% BDP, u kojoj se opet najavljuju poskupljenja akciza, u kojoj nema para za plate zaposlenih u visokom obrazovanju, u kojoj vas prosvetari mole za 15 hiljada dinara preko televizije jednokratne pomoći, vi donosite odluku da Vlada i dalje može da preuzima dugove određenih privrednih subjekata, pa nam još u obrazloženju govorite da je to radi nekakvog ostvarivanja stabilnosti i poboljšanja opšteg stanja u Srbiji?
Evo, objasnite nam, očigledno da nikome od narodnih poslanika koji su podneli isti amandman kojim vas mole da obrišete ovu velikodušnu ponudu koju dajete pojedinim privrednim subjektima, nikome nije jasno kako možete da imate para da preuzimate dugove određenih privrednih subjekata na štetu budžeta Republike Srbije, a da nemate para ni za vraćanje penzija, ni za povećanje plata, ni za vraćanje plata na ono što je bilo, ni za jednokratnu pomoć, ni za Fond za mlade talente, ni nizašta od onoga drugog što smo mi predlagali u ova dva dana rasprave.
Ja ne mogu, gospodine Vujoviću, da prihvatim da nema para za mlade talente, a da ima da preuzimate dugove propalih javnih preduzeća i drugih privrednih subjekata, isto tako propalih, očigledno, ali ne znam što biste preuzimali njihove dugove, osim opet ako se ne radi o nekakvim vašim privatnim dilovima, o čemu treba da nas obavestite odmah, jer to je očigledno sve što radite.

Zahvaljujem.
Odnosi se na poslednji stav ovog člana gde se investitor javljaju i crkve i verske zajednice. Mi smo nekoliko puta javno isticali da smatramo da crkva ne treba da se javlja kao investitor, posebno ne kada su u pitanju objekti koji nisu namenjeni za versku upotrebu, s obzirom na to da je poznato da crkva gradi objekte koji imaju komercijalnu namenu. To su različiti turistički objekti itd.
Postavlja se pitanje kakvi su to objekti koji se 11 godina ne završavaju, zašto se ne završavaju, da li postoji ikakva prilika da oni budu završeni? Zbog toga predlažemo da se ovaj stav ovog člana briše, ako ne i ceo član, zato što zaista i vi treba da sagledate da li ti objekti, koji 11 godina ne mogu da se završe, uopšte i treba da se završe. Očigledno da postoje nekakvi malo ozbiljniji problemi od toga da se iz godine u godinu u godinu u godinu stalno pojavljuje isti član u svakom budžetu koji usvajamo ili ipak treba nešto da promenimo, jer nešto malo ozbiljnije tu nije u redu.

Zahvaljujem, predsednice.
Osim same činjenice da vi očigledno nemate nameru da penzionerima niti penzije vratite na staro, niti da im vratite ono što su za vreme umanjenja imali, prosto nas zabrinjava taj jedan neverovatan odijum koji i sam premijer, a očigledno i politika Vlade, ima prema onim penzionerima koji imaju veće penzije. Najveće poniženje od vlasti SNS je to što ste vi nekako uspeli da ubedite građane da su penzije od 40.000 dinara velike, da je to bogatstvo za te ljude koji imaju 40.000 dinara penzije.
Ja mislim da je to najporaznija činjenica, da su ljudi sa penzijama od 40.000 dinara zaista počeli da važe za ljude koji raspolažu nekakvim velikim parama i da su to ljudi kojima ostali penzioneri zavide. A to što je premijer u nekoliko navrata rekao da on lično smatra da su pre umanjenja te razlike bile nepravedne, nepravične, itd, da su njegovim roditeljima smanjene penzije, da se one sada neće vratiti na nivo pre smanjenja, da njegovi roditelji neće dobiti povećanje, znate, to je njegova privatna stvar. NJegova privatna stvar je ako on misli da njegovi roditelji imaju prevelike penzije. On treba to da reši sa svojim roditeljima, da se sa njima dogovori da oni uplate te penzije u humanitarne svrhe ili nešto drugo da uradi, ali on nema prava da drugim penzionerima koji su imali penzije veće od 40.000 dinara taj novac koji im je oteo ne vraća.
Ponoviću još jednom – najveća nepravda i najveće poniženje za građane Srbije je to što ste ih ubedili da su penzije od 40.000 dinara velike i to je slika i prilika vaše trogodišnje vlasti i ovog celog umanjenja penzija.

Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče.
Kao što vam je poznato, član 107. Poslovnika zabranjuje govornicima da vređaju druge poslanike. Ja sam izuzetno uvređena time što predsednica Skupštine narodne poslanike naziva malicioznim …

U pravu ste. Nije mi se obratio kolega narodni poslanik, nego koleginica narodna poslanica Maja Gojković. Izuzetno sam uvređena kao koleginica narodna poslanica njenim izlaganjem da su ovde neki poslanici maliciozni zato što na sednici, ili ne znam kada, zamišlja da je trebalo da govorimo o skupštinskom budžetu, osim sada ovde, zbog toga što na sednici Administrativnog odbora, na kojoj je trebalo da o tome razgovaramo, nismo imali prilike to da učinimo zbog očigledne namere SNS da prikrije ono što se dešavalo prethodnih dana u Narodnoj skupštini i zbog očigledne namere SNS da između pristojne Srbije, dostojanstva Narodne skupštine, s jedne strane, i kolege narodnog poslanika Marijana Rističevića, izabere kolegu narodnog poslanika Marijana Rističevića, zbog čega je uostalom i naš šef poslaničke grupe, kao i drugi poslanici, isključen sa sednice.
Tako da, nije bilo prilike da govorimo o budžetu Narodne skupštine tamo gde je trebalo govoriti … (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem, predsednice.
Reklamiram povredu člana 127. koji govori o našem elektronskom sistemu, ali i ostale članove koji se na njega odnose, jer to nije jedini put u Poslovniku da se on pominje. Ovde se konkretno radi o identifikaciji nas kao narodnih poslanika.
Sada ne znam da li vi niste videli da smo mi bili prijavljeni za reč da govorimo o amandmanu Odbora za finansije, ili ste po ugledu na kolegu Martinovića, rešili da ignorišete te naše zahteve. Za sebe sigurno znam, a čujem i da ostali poslanici oko mene govore. Bila sam prijavljena da govorim o amandmanu Odbora za finansije još pre nego što se kolega Martinović prijavio za reč. Ne znam šta se desilo, vi nama niste dozvolili da o tom skupštinskom budžetu govorimo na sednici Administrativnog odbora, ne dozvoljavate nam sada, pa prosto, ako ne radi elektronski sistem, dajte onda da pređemo na neki alternativni način rada, da vi vidite da se mi prijavljujemo za reč, jer ne želim da verujem da vi nama niste želeli da date reč. Verujem da vi niste videli da smo mi prijavljeni, jer u suprotnom, gospođo Gojković, mi bismo imali mnogo veći problem od jednog amandmana, a vi kažete ostalo je još, ne znam, nije važno koliko je ostalo amandmana, važno je da smo mi bili prijavljeni za reč da govorimo o jednom amandmanu, a da ste vi taj naš zahtev ignorisali, što u skladu ni sa jednim članom Poslovnika, dozvolite, vi nemate pravo da učinite.

Ne znam čega bih reklamirala povredu ako ne čujete reč – Poslovnika. Dobro.
Član 158, gospođo Gojković. Poznato vam je koliko u raspravi u pojedinostima u kojoj se trenutno nalazimo predstavnik predlagača ima pravo da govori. Predstavnik predlagača, ministri Vujović i Antić su iskoristili vreme koje je predlagaču na raspolaganju da govori o svakom amandmanu i ako se neka pravila odnose na poslanike ovde u Skupštini, naglasiću, poslanike opozicije, pošto se na poslanike vlasti očigledno ne odnose ta ista pravila, ja vas molim da ta pravila primenjujete i na predstavnike predlagača.
Ako vi nekad procenite da zarad razmene argumenata možete ponekad i da prekršite Poslovnik, da date reč nekome ko inače ne bi imao pravo, to bi bilo opravdano ako biste vi to činili u svim situacijama, a vi to činite samo kada su u pitanju poslanici vladajuće koalicije i kada je u pitanju predstavnik predlagača i naravno predsedavajući to čine kada ste u pitanju vi i vaša potreba da govorite mimo reda, pravila i Poslovnika.
Tako da vas molim da ista pravila primenjujete na sve i molim vas da predstavnika predlagača ograničite na dva minuta po amandmanu, koliko u skladu sa Poslovnikom stoji na raspolaganju da govori.

Ne, od ovlašćenog.

Šef me je ovlastio.

A to samo za SNS?

Vi možete da menjate ovlašćene u toku rasprave. Demokratska stranka ne može ili o čemu se radi?

Primenjujete drugačije pravila.

Naravno da hoću.

Predsednice, upravo vam govorim da hoću da govorim i koristim vreme ovlašćenog.