Hvala lepo.
Gospodine predsedavajući, poštovane kolege, gospodine ministre, zadovoljstvo mi je da mogu konačno sa vama, gospodine ministre da razmenim nekoliko reči i da probamo da dovedemo do istinitosti evidencije oko nekoliko važnih stvari vezano za sve poljoprivrednike u zemlji.
Hoću da govorim o dve stvari, jedno je navodnjavanje, drugo je Uprava za agrarna plaćanja, odnosno IPARD novac, pa ću da krenem od ove druge teme. U javnosti se vodila polemika prethodnih nekoliko nedelja i ono što mislim da je suštinski važno jeste da u 2013, 2014, 2015. i u ovoj godini koja je na izmaku, su svi oni koji se bave poljoprivrednom u Srbiji ostali uskraćeni za dve stotine pedeset miliona evra investicija.
Moguće da mnogi ljudi ne znaju kako se dolazi do ovog broja. Konzervativno govoreći, imali smo priliku da od 2013. godine dobijemo bar po 25 miliona evra iz IPARD programa zbog toga što je Uprava za agrarna plaćanja i Ministarstvo poljoprivrede i deo Ministarstva finansija koji je za to zadužen su negde u julu mesecu 2012. godine bili potpuno spremni za to, da aplikacije krenu u 2013. godini. Četiri puta po 25 miliona evra je sto miliona evra para od EU za investicije u srpsku poljoprivredu. Pošto je država dužna prema sporazumima sa EU koji smo potpisali, da na to doda novac, a pošto svako treba da da polovinu na ono što bi dobio, dođemo do 250 miliona evra investicionog novca. To građani Srbije treba da znaju.
Isključivi krivac zašto se to nije dogodilo jesu ministri, a bilo ih je nekoliko, i njihovi saradnici, ministri poljoprivrede u 2012, 2013, 2014, 2015. i 2016. godini, koji su doneli katastrofalne odluke i onemogućili srpskim poljoprivrednicima da do ovog novca dođu. Najveća greška je, naravno, premeštanje Uprave za agrarna plaćanja iz Šapca ovde u Beograd. Nije istina da je bilo ko iz Brisela to tražio, već je istina da kad su od Vlade u Beogradu tražili da objasne šta se dešava, da je neki od službenika ovde, evo, ima i bivša ministarka je tu, napisao kako tobože ne može u Šapcu da se pronađe dovoljno kvalifikovanih ljudi. Onda su oni u Briselu rekli – pa, dobro, vi učinite šta možete, uradite šta znate i umete, pa da vidimo šta da radimo. Četiri godine.
Dakle, iz Brisela su revizije u Srbiji i u Šapcu bile 2009, 2010. i 2011. godine i to svako ko se ovim poslom bavi zna. Svaka od tih revizija iz Brisela je rekla da je zgrada Uprave za agrarna plaćanja služba koja je radila u to vreme u Šapcu, izvanredno završila svoj posao i 2012. godine su rekli da je moguće da apliciranje krene u 2013. godini i pare da se dobijaju u 2014. godini, i to se nije desilo. Krivac za to su ministri poljoprivrede u vladama od 2012. godine.
Pošto sam uveren da ste vratili, vi kad ste postali ministar, upravu u Šabac, da biste danas bili vrlo blizu akreditacije, a vi to niste uradili, vi znate zašto, sad ja vas pitam ovde, koliko ćete para da potrošite da biste zgradu „Srbijašuma“, bivšu zgradu „Srbijašuma“ na Novom Beogradu, doveli do standarda koji je potreban da bi vas Brisel akreditovao i kad mislite da pozovete reviziju iz Direktorata za hranu da dođe ovde u Srbiju da polažete ispit? Jer, prošli put, a to je bilo pre nekoliko meseci, ljudi iz Brisela kad su došli, pobegli su glavom bez obzira. Nisu mogli da veruju da ih je bilo ko iz Beograda pozvao da vide tu bruku i sramotu na Bulevaru revolucije ovde u Beogradu, Bulevaru Kralja Aleksandra, bruku i sramotu.
Samo jedan pomoćnik direktora Uprave za agrarna plaćanja je prisustvovao tom sastanku. To je čovek Marijana Rističevića, ni pomoćnici nisu bili tu. To treba da znaju ljudi u Srbiji. Dakle, 250 miliona evra, koliko je to obrta, koliko je to zarade, koliko je to poreza u svim ovim godinama, i koliko ćete para da potrošite, ministre, da zgradu na novom Beogradu pokušate da dovedete u stanje, a zgrada u Šapcu vam stoji sertifikovana od strane Evropske Unije da je kako treba? Isključivo iz političkih razloga to nećete da učinite i rizikujete da se dalje gube pare.
Premijer je ovde neistinito obavestio poslanike i celu javnost Srbije pre nekoliko meseci kako je obezbeđeno 175 miliona evra iz IPARD programa. Nije tačno i to ste vi danas rekli da nije tačno. Premijer se nije izvinio nikome za neistinu koju je rekao, a ja baš ne verujem da je on imao neku lošu nameru, nego mu je neko ko je sedeo pored njega, dok je bio ovde, slagao ga je. Ja ne znam da li vi govorite istinu premijeru? A, svi ćemo da vidimo šta će da bude u aprilu, kako kažete, martu, junu, kad dođe ovde ispitna komisija iz Brisela, da vidimo da li ste dobro završili građevinske radove, a nama vi da kažete koliko će to da košta. To je istina.
Teče kraj 2016. godine, ulazimo u 2017. Godinu. Mislim da ako budemo radili najbolje što možemo, veliko je pitanje da li u toku 2018. godine možemo i jedan jedini evro da dobijemo, zbog svih ovih velikih propusta koji su učinjeni od 1. avgusta 2012. godine do danas.
Druga stvar – navodnjavanje. Koliko ja vidim, u budžetu ste vi odustali od navodnjavanja. Prošle godine je bilo predviđeno malo novca, ove godine bezmalo nimalo. Ono što mislim da je važno, o tome sam nekoliko puta govorio, sad nisam kad je bila debata o budžetu imao vremena to da kažem, u Srbiji negde oko 200.000 hektara zemljišta ima sisteme za navodnjavanje i odvodnjavanje. Ruku na srce, možda 150.000 hektara, možda malo manje od toga, kako bih to kazao, je legalno. LJudi se snalaze kako znaju i umeju i tamo gde ima mogućnosti i prilike stave pumpe, pa navodnjavaju svoje zemljište.
Ministar to zna, ali ja želim da podelim to sa javnošću još jednom, a i sa poslanicima, zemljište koje je jedan hektar zemljišta, koji je opremljen sistemima za navodnjavanje i odvodnjavanje vode, ima pet puta veću, dakle, pet puta veću zarađivačku sposobnost od zemljišta koje to nema. Pet puta se više prosečno zaradi.
Postoji među stručnjacima u Srbiji značajna razlika u tome kako oni sagledavaju koje površine zemljišta mogu i koje su podobne da budu opremljene ovim sistemima. Pošto sam baveći se ovim poslom koji vi sad radite morao da se obavestim o tome, oni koji su najoptimističniji, koji imaju, kako bih kazao, pogled u to sa najšire tačke gledišta, mislim da čak može preko milion hektara, milion sto hiljada hektara zemljišta. Oni koji su restriktivniji kažu da je to 600.000. Neka je i 600.000, to je 400.000 više nego sad.