Zahvaljujem potpredsedniče Milićeviću.
Nažalost, građani Srbije koji nas danas gledaju, roditelji, nastavnici i profesori koji su čuli i prethodnu diskusiju, mislim da dobijaju jedino pogrešnu poruku, jedini poruku koju ne bi trebali da dobiju iz Narodne skupštine Republike Srbije, a koji način diskusije je ovde i o kojim temama, mi smatramo da je prioritet i na koji način mi ovde razgovaramo.
Takođe, moram da kažem da činjenica da o ovako važnim zakonima, posebno zakonima iz oblasti obrazovanja, jer mislim da danas u Srbiji 2018. godine ne postoji, jako je malo tema koje su važnije od teme obrazovanja, od budućnosti, od toga kako obrazujemo buduće generacije da je jako loše da govorimo na ovakav način u objedinjenoj raspravi, sa zakonima koji nemaju nikakvih dodirnih tačaka jedan sa drugim, sa ponovnom zloupotrebom SNS, podnoseći amandmane, pokušava, ne da spreči poslanike opozicije, da govore i da predlažu bolja rešenja, za sve ono što je svima nama zajednički interes nego da obesmisle i ovu raspravu, kao i svaku prethodnu, to je nedopustiva poruka i roditeljima i nastavnicima i učiteljima i profesorima i toj deci. Ako oni iz Narodne skupštine dobijaju poruku da narodnim poslanicima je važnije da optužuju jedni druge, na načine koji ne zaslužuju nikakav komentar, vi ste sami za sebe dovoljan komentar, to je nešto zašta je odgovorna ova većina i za šta nema nikakvog opravdanja.
Kada govorimo o kvalitetu udžbenika, kada govorimo o onome šta je sadržaj, šta stoji u udžbenicima i šta bi trebalo da obrazujem buduće generacije, mislim da ne postoji važnije tema od te, kojim sadržajima mi pripremamo generacije za budućnost da bi to trebalo da bude tema o kojoj mi ovde ceo dan raspravljamo, kandidujući najbolje ideje bez ikakvog prostora za ovakve jeftine i neprimerene za bilo kakvu raspravu, posebno za Narodnu skupštinu, diskusije.
Kada govorimo o bilo kom zakonu, posebno o izmenama i dopunama, vrlo odgovorno je i od vas ministre da počnete da govorite na način, na koji na žalost, nisam imala prilike da čujem od vas, a to je sadašnja situacija.
Ja ću sadašnju situaciju da povežem u dve teme, a to je šta je realnost i šta je odgovornost.
Realnost je da, odgovornost i to je ono što nismo čuli reči od vas da mi nakon nekoliko godina ponovo danas govorimo o Zakonu o udžbenicima. Dakle, Skupština je 2015. godine usvojila Zakon o udžbenicima, tada su slavodobitno ovde usvojeni određeni ciljevi da će to biti zakon koji će konačno rešiti sve probleme, koji postoje u toj oblasti i da će to biti zakon koji će ostvariti sve ciljeve koji su stavljeni.
Ja ću samo pomenuti neke od njih, da će se obezbediti transparentnost kod odobravanja udžbenika, da će se smanjiti korupcija, da će se obezbediti dostupnost udžbenika za sve kategorije, da će se zaštititi porodični budžet. Mi ni jednu jedinu reč nismo čuli o tome, zbog čega ni jedan od ovih ciljeva nije ostvaren, čija je odgovornost.
Odgovornost ove većine koja sada posle tri godine donosi isti zakon i to ne može biti samo personalno vaša, jer niti ste vi ovde da govorite u sopstveno ime, te vam to ne može biti alibi. Znači, nemamo nikakvu odgovornost da menjamo ponovo materiju bez ikakvih rezultata koji su ostali iza prethodnog zakona.
Sa druge strane, govorimo o realnosti. Ja ću jednu digresiju koja oslikava ovu realnost da vam pomenem, kakva je sadašnja situacija.
Za prvi i peti razred osnovne škole u avgustu 2017. godine, ministarstvo je, gospodine ministre, usvojilo nove nastavne planove i programe, pa se tu otvorilo ozbiljno pitanje udžbenika za učenike ovih razreda.
Ministarstvo zatim krši postojeći Zakon o udžbenicima i daje savet školama da ne kupuju udžbenike za te razrede, nego da sačekaju nove udžbenike.
Iz teksta ovog predloga zakona o kome bi mi danas trebalo da govorimo, vidi se da će ti novi udžbenici biti uvršteni u katalog udžbenika do kraja aprila 2018. godine, iako nema nikakve informacije kako su pripremljeni ti udžbenici, kada će biti raspisani ti konkursi, jer i ako udžbenici budu u katalogu do 30. aprila, školama ostaje 15 dana da izvrše izbor udžbenika, što uključuje da svi udžbenici budu dostupni svim školama, da se škole upoznaju sa tim udžbenicima, da sa stručne aktive predlože udžbenike i da nastavna veća za 15 dana donesu odluku o tome.
Dakle, besplatni udžbenici, to je nešto o čemu su i moje kolege iz DS i SDS govorile je nešto što bi trebalo kao odgovorne ljude da nas obavezuje, ne samo na šta nas opominje Ustav. Ako je osnovno obrazovanje obavezno i besplatno. Besplatni udžbenici za đake bi trebalo da se podrazumevaju.
Na žalost, ova Vlada i to je odnos prema političkoj ideologiji, i govori da nema novca za decu, nema novca za roditelje, a ima novca za najskuplje jelke na svetu, ima novca za korupciju, ima novca za netransparentne subvencije, ima novca za gondole, a za ovako nešto nema novca.
Znate, ministre, s obzirom da me vreme opominje da imam samo još jedan minut, još samo dve rečenice.
Nikakav kvalitet udžbenika, a vidimo i određene napore da se u tom pravcu ovde radi, pada u vodu dok postoji zabrana zapošljavanja. Dok postoji zabrana zapošljavanja, kakva je poruka mladim ljudima? Dakle, mladim ljudima koji se školuju, koji žele da pošteno završe fakultete i da rade u onim oblastima koje su prirodno usmerene za državu.
Ako hoćete, mladi ljudi koji ne žele da pobegnu iz ove zemlje iako ih ova Vlada svakim danom i svakim svojim aktom tera, koji žele da budu učiteljica, nastavnica, profesorka. Šta ova Vlada poručuje? Da za takvu osobu, takvu mladu učiteljicu, nastavnicu, nema mesta. Za stranačke aktiviste ima, za nju nema mesta. To sa jedne strane dovodi do toga da npr. u Matematičkoj gimnaziji, a znam da ste vrlo dobro upoznati, mi ne možemo da zaposlimo ljude koji su najbolji profesori u toj oblasti, zar tim malim genijalcima sa kojima se svi opravdano ili neopravdano ponosimo, ne mogu da predaju najbolji?
Dakle, zabrana zapošljavanja je oblast koja bi takođe trebalo da vas interesuje, a mi na žalost nismo čuli ni jednu reč o tome. Nadam se da ćemo imati prilike da u raspravi u pojedinostima govorimo detaljnije.
Mi smo podneli veliki broj amandmana, DS, koji vrlo eksplicitno govore o tome zašto je potrebno da se svaki prostor za korupciju i zloupotrebu suzi i da se omogući ono što nam je najpotrebnije, a to je da obrazujemo generacije za budućnost, sa onim nivoom obrazovanja koji je neophodan. Hvala.