Gospođo predsednice, poštovana ministarka, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, gospodo iz Visokog saveta sudstva, imamo nekoliko važnih tema. Govoriću naravno o zakonima i predlozima iz oblasti pravosuđa. Nesrećno i na način na koji se vodi ova Skupština imamo priliku da o njima govorimo u jednoj tački dnevnog reda, a to su stvari za koje bi mi kao odgovorni poslanici, kao predstavnici građana trebalo sa punom pažnjom, te u tom smislu svaki izbor i tužilaca i zamenika tužilaca i sudija i tužioca za ratne zločine mora da se posmatra u kontekstu širih od samih biografija kandidata. Poštujući ljude koji su se kandidovali za mesta na kojima se nalaze, a ja neću da ulazim u njihove biografije, govoriću o kontekstu, načinu njihovog izbora, netransparentnosti koja prati taj postupak, što ostavlja ogromnu sumnju i mene kao odgovornu narodnu poslanicu onemogućava da podržim bilo koga u izborima koje ste nam vi ovde predložili.
Dakle, stanje u pravosuđu, ogromni problemi i u sudstvu i u tužilaštvu govore o tome da posledice trpe građani, da posledice trpe institucije i da posledice trpi pravna država odnosno vladavina prava. Ne moram narodni poslanici da vas podsećam da je Evropska komisija u svojim konstantnim izveštajima o napretku nas opominje na nekoliko ključnih stvari na koje mi kao društvo ne reagujemo, na koje vi kao predstavnici struke ne reagujete na način koji bi bio potreban da se stvari koje su problem reše i da se mnoge od njih unaprede. Nezavisnost sudija i citiram izveštaj o napretku Evropske komisije i tužilaca nije obezbeđeno u praksi da postoji ogroman prostor za politički uticaj na izbor, a to je na žalost ono što smo juče i danas svedoci da čujemo iz diskusija narodnih poslanika iz SNS. Da predstavnici vlasti i dalje javno komentarišu suđenja i istrage koje su u toku, što predstavlja ogoljen i ogroman prostor na uticaj i pritisak.
Kada govorimo na izbor tužilaca, to je ono što sam rekla, mnogo važniji je sam kontekst o tome kakvo je stanje u tužilaštvu, koji su sve to problemi koje opterećuju tužilaštvo mnogo važniji od samih biografija kandidata koji su predviđeni. Opterećenost tužilaštva danas, posla koji jedan tužilac radi od novog Zakonika o krivičnom postupku gde danas javni tužilac ima jedan radni dan za posao koji istražni sudija je imao pet radnih dana, da imamo činjenicu a to je ministarka juče rekla, da nam nedostaje veliki broj tužilaca. To je oblast koja ne bi trebala da trpi i to je nešto na šta bi trebalo adekvatno da se reaguje.
Dakle, po evropskom proseku imamo manje tužilaca u odnosu na broj stanovnika, mnogo manje čak i u odnosu na taj evropski prosek mi imamo ogroman broj tužilaca koji nisu izabrani na ta mesta. To je odnos prema toj instituciji i takvo stanje je potpuno neodrživo.
Curenje informacija iz istrage i pritvora i činjenica da tužilaštvo na tako nešto ne reaguje godinama, da tako nešto nije samo nekakva praksa koja je postojala pet godina nego na žalost pravilo, da informacije iz istrage i pritvora se po pravilu pojavljuju u istim medijima koji onda vode procese protiv određenih lica. Ta lica prolaze kroz medijski linč, što predstavlja svojevrstan i brutalan i nedopustiv napad i pritisak i poruku i upozorenje na sudije, tužioce kako bi oni trebali da reaguju.
Netransparentnost izbora, a to je ono o čemu su i moje kolege govorile, je činjenica da kandidati koji nisu prošli, a imamo nekakvu rang listu, koja nije transparentna niti jasna. Nemamo mogućnost kandidata koji nisu prošli da se žale, da dobiju obrazloženje koji su to razlozi zbog kojih oni nisu prošli. Imamo neverovatne situacije gde je Poverenik za informacije tražio po prijavi Alumni kluba Pravosudne akademije da se dostave biografije 17 kandidata za zamenike o kojima mi danas govorimo i neverovatni stav da to predstavlja nekakvu službenu tajnu, profesionalne biografije kandidata o kojima bi mi trebalo da govorimo. Ne znam kako to može biti službena tajna kada mi te biografije imamo. Tužilačka funkcija je mnogo važnija od personalne biografije samog kandidata. Ona ima širi interes za javnost i to su stvari koje ne bi trebalo da se ponavljaju.
Kada govorimo o tužilaštvu i o stanju u tužilaštvu, mi na žalost govorimo o slučaju „Savamala“ koja predstavlja brutalan primer, to je događaj koji se dogodio i koji je udario na temelj pravne države. „Savamala“ je udar na temelj pravne države i na žalost simbol ove vlasti, ali ćutanje tužilaštva u prethodnih godinu dana, a evo ovih dana ćemo obeležiti 13 meseci i na žalost to je obeležje tužilaca. Ne vidim ni jedan jedini razlog zašto tužilac postupajući nije izašao konstantno i obavestio javnost i građane Srbije o čemu se radi u predistražnom postupku. Da li postoje problemi u tom postupku? Da li možda onaj koji nije sprečio rušenje mnogo važnije od toga ko je naredio policiji da ne reaguje na poziv građana u pomoć je odgovornost njegova. Na žalost, tužilaštvo time što ćuti saučestvuje u tom udaru na pravnu državu i to je nešto što je potpuno neverovatno.
Živimo u zemlji u kojoj Poverenik tuži Više javno tužilaštvo zato što ne žele da daju službene biografije postupajućeg tužioca za taj slučaj, 800.000 dinara je tužilaštvo kažnjeno, građani Srbije plaćaju nerad tužilaštva ali to su potpuno neverovatne stvari. Imamo paradoksalnu situaciju da Republičko javno tužilaštvo tuži Poverenika zato što je Poverenik naložio da javnosti da profesionalnu biografiju i kaže ko je postupajući tužilac u slučaju „Savamala“ zbog toga što je navodno povredio javni interes i ugrozio ne znam koji zakon. Nije jasno ni koji je zakon povredio ni kakav je to javni interes koji sprečava građane Srbije da imaju informaciju ko je tužilac, ko ćuti na brutalni udar na pravnu državu koji traje već godinu dana.
Gospodo tužioci, svi koji radite na tom slučaju, oduprite se pritiscima, izađite u javnost. Ukoliko ne možete da podnesete te pritiske, ja vas molim da se sa tog mesta sklonite. To je brutalan udar na pravnu državu i nedopustivo je da tužilaštvo na tako nešto ćuti već više od godinu dana.
Uticaj na rad tužilaštva, primeri političkog uticaja, komentarisanje prevashodno od strane premijera, sada izabranog predsednika gde on govori da neki čovek je kriminalac, da je drugi čovek najveći narkodiler i da on treba da se procesuira, da gradonačelnik Beograda ni zašta nije kriv, da nije kupovao stanove, da je njegov potpis falsifikat, gde je glavni dokaz i glavna istina poligrafsko testiranje, da za pad helikoptera niko nije kriv u trenutku kada nije ni pokrenuta istraga, da za „Savamalu“ niko nije kriv i da za to da je on znao, da bi on čak seo u taj bager i rušio samo danju, a ne noću, a da je sve ostalo u redu. Ako nešto može da se definiše o uporednoj praksi, po svim pozitivnim propisima kao direktni udar, kao direktno upozorenje i direktna poruka to su nezapamćeni pritisci koji dolaze prevashodno od predstavnika, od najviših predstavnika vlasti, prevashodno od Aleksandra Vučića.
Kada govorimo da postoje medijsko-politički pritisci, pa čak i Visoki savet sudstva je reagovao na ponašanje Televizije Pančevo, o jednoj brutalnoj kampanji na sudiju, da su to nedopustivi napadi da su na žalost na toj Televiziji Pančevo pokazivali i porodične prilike i fotografije članova porodice, što je očito manir ove vlasti i samo zbog toga što je ta sudija časna poništila presudu po privatnoj tužbi funkcionera SNS protiv jednog novinara.
Dakle, ta uigrana, na žalost, već pet godina dobro uigrana političko-medijska propaganda koja na brutalan način krši pretpostavku nevinosti, to konstantno curenje informacija istrage i pritvora su nešto što na žalost ni vi ne reagujete.
Samo nekoliko reči o izboru, odnosno o Predlogu zakona o sudijama ću govoriti kada budemo imali vreme o amandmanima, to je parekselans, politička poruka i svaki argument da se stavlja u isti odnos sa predsednikom Vrhovnog kasacionog suda je činjenica da predsednicima sudova i to sve ankete o sudijama govore da su najviši pritisci, pod jedan, od predstavnika političke vlasti i pod dva, od predsednika sudova. Mi danas predloženim zakonom pokušavamo da im obezbedimo dupli mandat čime bi oni mogli da imaju osam godina mandata. Osam godina ozakonjenog prostora na uticaj sudija, a to je nešto o čemu ćemo više govoriti u amandmanima.
Dakle, izbor tužioca za ratne zločine je nedopustivo da od decembra 2015. godine Srbija nema tužioca za ratne zločine. Imamo konstantne najave premijera od decembra 2016. godine, da će biti izabran u narednih sedam dana, pa je u novembru rekao da će biti izabran naredne nedelje i da je isključiva krivica Vlade što nemamo tužioca za ratne zločine. Izveštaj o malom broju predmeta i domaćoj strani koji koincidiraju sa činjenicom da nemamo tužioca za ratne zločine, da je svake godine sve manje i manje.
Ono što je ključno, ono što je važno za svaku zemlju, a posebno za zemlju kao što je Srbija, znate, odnos prema ratnim zločinima je odnos prema našoj prošlosti, a naša zajednička obaveza je da tome posvetimo najveću pažnju i da to tužilaštvo goni apsolutno svakoga ko je činio bilo kakav zločin, a posebno oni koji su tako nešto učinili u ime naše zemlje, to je naša obaveza prema budućnosti, na žalost odnos koji mi kao društvo, koji ova Vlada ima prema Tužilaštvu za ratne zločine je odnos prema ratnim zločinima. Mi imamo činjenicu da je predsednik Srbije, još uvek predsednik Srbije Tomislav Nikolić, odlazeći predsednik, na brutalan način vodio kampanju protiv prethodnog tužioca za ratne zločine, čak ga upozoravajući odakle ideja tom čoveku da on nešto kopa po Srbiji, nek dobro razmisli taj tužilac za ratne zločine šta radi.
To su neverovatni pritisci. Neverovatna upozorenja i neverovatne poruke. Na žalost, sve ono što je nastalo posle toga što je gospodinu Vukčeviću istekao mandat, činjenica da imamo političke vrednosti, argument zašto taj čovek nije upisan u imenik advokata, to je nešto što apsolutno predstavlja odnos ove države prema ratnim zločinima.
Poštujući vreme, ostavljajući vreme mojim kolegama, govorićemo više o amandmanima, ja mislim da su ovo ključne stvari i da svaki kontekst izbora mora da se razgovora u kontekstu širem od samih biografija. Hvala na pažnji.