Hvala vam, gospodine predsedniče.
Poštujući vreme i poštujući važnost zakona koji su nažalost objedinjeni, ja ću govoriti nekoliko minuta o Zakonu o stanovanju. Moram na početku da kažem da smatram da je odnos…
Gledaju nas ceo dan ministarka, verujem da i vi znate, građani. Uznemireni su. Imaju različite informacije i važno je ono što dolazi iz ovog Doma. Nažalost, tokom čitavog dana, diskusija je sve samo ne o onome šta građanke i građane Srbije najviše muči. Obraćamo se, pričamo o svemu, samo ne o onome kako će ovaj zakon koji uređuje svakodnevni život građana, koji se bukvalno tiče i zadire u njihova prava i obaveze… Svaki zakon je posvećen životu ljudi, ali Zakon o stanovanju koji uređuje način na koji mi koristimo naše zajedničke prostorije i naše privatne stanove, odnos države prema tome je nešto što zabrinjava svakog građanina.
Nažalost, ove diskusije koje su posvećene 90% premijeru Srbije ne prepoznaju i rugaju se zabrinutosti građana koji nas slušaju i očekuju od nas rešenja.
Podneli smo veliki broj amandmana. Nisu svi „briše se“, neki su veoma konkretni, iako ne smatram da su amandmani „briše se“ nerelevantni, oni su i više od stava.
Na kraju moram da kažem, na početku, odnos Vlade prema Skupštini, prema narodnim poslanicima opozicije nije samo odnos prema poslanicima opozicije. Kada mi imamo dva dana da spremimo osam važnih zakona, to je odnos prema građanima Srbije, jer mi ovde zastupamo njih. Mi smo dužni da pregledamo sve zakone, da pripremimo amandmane i da zastupamo njihov glas, tako da to nije odnos prema opoziciji, mnogo gore, to je odnos ove vladajuće stranke i koalicije prema građanima Srbije.
Dakle, ovaj zakon utiče na svakodnevni život građana. Način na koji govorimo o njemu je loš. Namera, gospođo ministarka, da se uvede red u Zakon o stanovanju, uopšte u ovu oblast, je dobra. Ja nemam nikakve sumnje da su vaše namere dobre, međutim, u trenutku kada svoje namere pretočite u ovakav predlog rešenja prestaju da budu relevantne.
Rešenja koja su predložena u ovom zakonu su loša. Ona duboko ugrožavaju nekoliko stvari. Prenormiran, danas smo čuli taj argument. Apsolutno jeste. Ovim zakonom praktično uvodimo nekoliko novih organa. Prenormiranost, rast neke obaveze koje su već normirane u nekim zakonima. Restriktivno vam je. Važnije od toga, njegov duh je potkazivački, da prijavimo komšiju u čijem stanu živi zakupac, da prijavimo Poreskoj upravi.
Mi danas imamo u 2016. godini u Srbiji kandidata za članstvo u EU poresku upravu koja ima kampanju – prijavi komšiju, prijavi podstanara, zovi na ovaj broj telefona, pošalji mejl na ovaj mejl ili prijavi da u nekom stanu na trećem spratu živi neko lice koje nije prijavljeno.
Dakle, zadire se u privatnost građana, o tome ću nešto više da govorim, udara se na nepovredivost stana i ponovo se čini nepravda tzv. zaštićenim stanarima, koji su ovakvim rešenjima sve, samo ne zaštićeni.
Član 153. iako je on amandmanski povučen i 152. i 154, mene ne sprečava da o njemu kažem nekoliko reči, zato što je to ponovljena namera da uradite nešto što i pre nekoliko godina predsednik odbio da potpiše zakon koji je ovde usvojila ova većina, Zakon o prodaji državne nepokretnosti, vi ste tu nameru da se povlašćenom krugu lica koji žive u luksuznim vilama, oni te vile otkupe, a 20 godina bez kamate vaše obrazloženje vrlo je interesantno zašto to povlačite. Nadam se da će se zbog onoga što ste rekli u obrazloženju, a to je da se porodicama poginulih policajaca i vojnika nađe rešenje vrlo brzo u podzakonskim aktima ili u predlogu nekog drugog zakona.
Građanima se umesto sigurnosti ovim Zakonom o stanovanju, uteruje strah, umesto odgovornosti, njima se uteruju nove procedure, novi troškovi, novi organi, nove komplikacije sa birokratijom. Prostori za zloupotrebu u ovom zakonu, i naši amandmani se odnose uglavnom, odnosno 90% oko toga su neverovatno veliki, molim vas da ih detaljno pogledate. Mi praktično uvođenjem profesionalnih upravnika i prinudnih upravnika, kada lokalna samouprava jednoj zgradi uvodi u prinudnu upravu, praktično uvodimo novi politički organ koji negde ispod mesne zajednice, pa mesna zajednica, pa opština, građani danas imaju problem sa ostvarivanjem prava. Vi ste, koleginici Čomić, koja vas je nekoliko puta danas, kao ovlašćena predstavnica pitala koliko ima registrovanih skupština stanara, nismo uspeli da dobijemo taj odgovor. Kako mislite da će se danas stanari organizovati, kako mislite da će oni danas uspeti između sebe da se dogovore da neko od njih, komšija, koje poznaju prihvati se obaveza koje ovim Predlogom zakona, uvodimo neverovatno više obaveza nego što su oni imali u prethodnim zakonima?
Samo nekoliko, vlasnik posebno, vezano za prikupljanje podataka, obrazloženje koje je stiglo i mišljenje na naše amandmane je, sve samo ne zadovoljavajuće, poverenik za zaštitu podataka o ličnosti nam je na to skrenuo pažnju, ne samo da je upravnik dužan da prikuplja evidenciju o tome ko živi u kom stanu, nego vi u ovom Predlogu zakona obavezujete i vlasnika stana da kada zaključi ugovor o zakupu sa stanarom koji je kod njega da on to mora da da i upravniku. Šta će upravniku ti podaci? Za šta ih on koristi? Kome ih daje na uvid? Kada budu polagali te kurseve, dobijali licencu Privredne komore, da li oni znaju šta smeju, odnosno ne smeju da rade sa tim podacima? Gde ovde piše da oni nikako neće te podatke podneti poreskoj upravi? Šta garantuje, ne meni, ne nama, nego građanima da ti podaci, uključujući sa jedinstvenim matičnim brojem građana, neće završiti kod poreske uprave do drugih?
Kada govorimo o – smanji porez, povećaće se kirije, o tome sam govorila da će ljudi jedni druge prijavljivati gde stanuju stanari, sporno je praviti od upravnika zgrada nekakve poreznike amatere i njima nametati obavezu da oni prikupljaju takve podatke. Kada govorimo o nepovredivosti stana, u prethodnom nacrtu koji je bio krajem prošle godine, vidim da ste izmenili, ublažili te odredbe, ali su one danas po mom dubokom uverenju, potpuno protivustavne. Nepovredivost stana je ustavna kategorija a vi u članu 14. govorite da vlasnik posebnog dela, vi obavezujete svaku građanku i građanina, da je on dužan da pusti u svoj stan, zbog nekakvog mišljenja nekakvog građevinskog inspektora, samo isključivo po odluci suda. Ne po odluci i mišljenju građevinskog inspektora, može se ući u stan. To, moram da kažem nekoliko stvari oko toga, gradski menadžer koji se u pauzama kada se brine o fontani koja će pevati u centru Beograda, on Beograđanima kaže da će oni biti obavezni da puste nekoga u svoj stan, između ostalog da će brigu o fasadama, liftovima, krovovima sada postati i obaveza lokalne samouprave i da će oni imati pravo da nametnu tu obavezu skupštini stanara, odnosno upravniku iz sledećih razloga: ukoliko fasada na zgradi nije bezbedna, ukoliko su delovi skloni padu, ili je jednostavno ružna. Molim vas, pogledala sam detaljno zakon, ovo ne stoji u zakonu, pa vas molim samo da kažete da li gradski menadžer Goran Vesić ne govori istinu, ili je ovo zaista mogućnost da lokalna samouprava zbog toga što neko proceni da je fasada jednostavno ružna, citiram menadžera, sprovede takvu obavezu.
Dakle, kada opština propiše da je određena zgrada dužna da sprovede nekakve radove tu informaciju dobije samo upravnik. Upravnik ima obavezu, vrlo netransparentnu, da prikupi nekakve tri ponude i da izvrši radove na toj zgradi. Nakon toga, on daje račune svim stanarima koji nisu upoznati o tome, koji nisu odlučivali o toj odluci. Ukoliko oni nemaju da plate tada, njima će se ili blokirati računi ili će im se praktično staviti hipoteka i nemogućnost raspolaganja stanom u kome žive, koja će biti zadužena za iznos koji je neki upravnik i neka lokalna samouprava procenila oko toga.
Nekoliko reči, poštujući vreme da ostavim kolegama, o zaštićenim stanarima. Razumem i nije vaša odgovornost, da se odmah razumemo, ovo je nešto što je nasleđen problem svih vlada, višedecenijski. Jedna nepravda koja je učinjena stanarima koji, ne želim više ni da ih zovem zaštićeni stanari, zato što zbog predloga ovog zakona oni su sve samo ne zaštićeni, cinično je da ih tako zovemo, oni jedini nisu imali pravo kada su sve građanke i građani imali pravo 1992. godine da otkupe stanove koji su im dodeljeni. Nisu oni birali da žive u tim stanovima. Ova rešenja, nažalost, ih dovode u još nepravedniji položaj, em što im se povećava kirija, ostavlja im se neizvesnost da li će dobiti kvadraturu kakvu zaslužuju, otvara se jedna nova nepravda. Molim vas da pogledate amandmane koji su vrlo detaljni, koji su u saradnji sa više od 10.000 ljudi, prevashodno Beograđana, koji imaju ovaj problem, detalji su vrlo konstruktivni i predlažu se određena rešenja da ih ponovite.
Na kraju, umesto da pojednostavimo građanima život i da kažemo Vlada Srbije vam nudi, narodnim poslanicima na razmatranje zakon koji će da nam olakša život, koji će da nam olakša svakodnevne probleme, kada govorimo o stanovanju, mi nudimo građanima nešto što im komplikuje život, nešto što uvodi dodatnu birokratiju, dodatne troškove i veliki prostor za zloupotrebe.