Hvala poštovana predsednice.
Koleginice i kolege, dame i gospodo, danas svi personalni predlozi koji su danas na dnevnom redu o kojima bi trebalo da govorimo, danas zapravo govorimo o vladavini prava. Govorimo o ljudskim pravima, o slobodama, o poštovanju, nezavisnosti institucija, o njihovom značaju, o problemima sa kojima se građani suočavaju, sa svim onim oblastima koje truju naše društvo koji udaraju na demokratiju, koji nas onemogućavaju da kao uređeno demokratsko društvo postanemo članica EU. Mislim da nema važnije teme od te i onespokojava način na koji je počela ova sednica, važnost koju ova tema zaslužuje, zahteva od nas posebnu pažnju.
Znate, društvo se brani, a demokratija se jača time tako što se jačaju nezavisne institucije. Nezavisne institucije, državni organi, saveti, o čijim kandidatima mi danas govorimo u proseku beleže jednu deceniju svog rada. Prvu polovinu njihovog rada je obeležila borba da uspostavi institucije, borba za nezavisnost, borba da uopšte počnu da funkcionišu kao nezavisne institucije, organi, saveti, a nažalost, drugu polovinu njihovog mandata obeležava nezapamćen udar na njihovu nezavisnost.
Ova vlast, moram sve zajedno da vas podsetim, je svoj mandat počela udarom na nezavisne institucije. Vlast 2012. godine, kao prvi svoj potez je učinila smenu guvernera Narodne banke i postavila, izabrala ovde u Skupštini zamrznutu stranačku funkcionerku SNS i tog dana najavila kako će ova vlast izgledati. Nažalost, po građane Srbije mi tu realnost živimo svih ovih pet godina.
Opasna je vlast koja udara na ljudska prava, koja zloupotrebljva, u čijoj politici fokus nisu ljudska prava, nekoliko argumenata koji potvrđuju ovu tezu koja je nažalost danas svima jasna. Prvo je da odnos ove vlasti prema ljudskim pravima je činjenica da i poslednja tri izveštaja, a sada ću govoriti o izboru za Zaštitnika građana, za novog ombudsmana, da poslednja tri izveštaja nisu bila razmatrana u plenumu. To nije samo odnos prema instituciji i odnos prema jednom čoveku, niti je to izveštaj jednog čoveka same institucije, to je izveštaj o tome građanke i građani Srbije žive, sa kojim problemima se oni suočavaju. Kada vi ignorišete na taj način, kršeći zakon, instituciju zato što vam smeta u nekom trenutku jedan čovek, vi se zapravo rugate i to je nedopustiv odnos i prema građanima.
Zapravo u tim izveštajima govorimo koji su tu najveći problemi sa kojima se građani suočavaju, koji su najveći problemi sa kojima se danas suočavaju žene, deca, naši najstariji sugraćani, koji su najveći problemi sa kojima se suočavaju osobe sa invaliditetom. Sve to ova vlast. Sve to ova vlast ignoriše, kršeći zakon i onemogućujući da o tome u Skupštini, gde je mesto, razgovaramo.
Dakle, predsednica Skupštine je juče, na nečemu, što bi mogli da nazovemo javnim servisom SNS izjavila, da će funkcija ombudsmana nakon izbora Pašalića, koji je kandidat Odbora o kome mi danas govorimo, dobiti smisao. Moram sve zajedno nas da podsetim, da je smisao institucije Zaštitnika građana da štiti prava građana, da brani građane od loših poteza vlasti. A izjava predsednice možemo da tumačimo kao najavu namere da će ta promena smisla dovesti do toga da će to biti Zaštitnik građana koji će braniti vlast od loših građana. To je nažalost sve ono što živimo već pet godina i to nije prvi put da smo tako nešto čuli.
Dakle, u prvim danima mandata budućeg, gotovo izvesno izabranog Zaštitnika građana, on će se suočiti sa očekivanjima građana i sa potrebom javnosti da na neki način odgovori na goruće probleme koji opterećuju našu demokratiju. Mnogo važnije od njegovih konkretnih odgovora su sve one aktivnosti koje su neophodne da uslede nakon toga. Ovu priliku ću iskoristiti da kandidata za novog Zaštitnika građana, a malo je toliko važnih institucija bilo kada, a posebno danas u Srbiji, zemlji, kandidatu sa toliko urušenim nezavisnim institucijama, sa toliko ugroženim ljudskim pravima, nekoliko stvari.
Prvo, da li je pravo na štrajk ustavno ili zakonsko pravo. Da li vlast ima pravo da radnike, zaposlene koji ostvaruju svoje zakonsko pravo na štrajk proglašava krivcima i optužuje ih da će oni biti krivi zbog navodnog odlaska nekih stranih investitora. Da li tako vlast poštuje pravo svih zaposlenih u ovoj zemlji da ostvaruju pravo na štrajk? Da li vlast poštuje slobodu izražavanja koje je ustavno i zakonsko pravo, ljudsko pravo, elementarno bez čijeg poštovanja nema ni demokratije tako što etiketira novinare, tako što im preti, tako što huška ljude. Tako što za državne neprijatelja danas u Srbiji već pet godina proglašava svakog ko se usudi da slobodno misli, a čije se mišljenje ne dopada jednom čoveku ili jednoj stranci. Da li je sloboda izražavanja koje je danas više nego ugroženo u Srbiji kada se prestave skidaju sa repertoara, kada se emisije skidaju sa televizije, kada se ubija svaki prostor za dijalog bez koga nemamo šanse da budemo u uređeno i demokratsko društvo? Da li građani ostvaruju svoje pravo da budu informisani, a to je, podsećam vas pravo svakog građanina da bude istinito i blagovremeno i informisan u zemlji u kojoj redovne programske šeme prekidaju konstantne vanredne emisije, konstantne vanredne konferencije za štampu, gde se najbrutalnije zloupotrebljava nacionalna frekvencija koja je javno dobro, time što ona postaje najglasniji i najubojitije oružje u rukama jednog čoveka samo zbog toga što se nečije mišljenje u nekom trenutku nije dopalo.
Da li je praksa čiji smo svedoci, nažalost, pet godina, našta upozoravaju i poslanici DS važnija od toga u poslednjim izveštajima o napretku zemlje kandidata koji bi trebalo to da interesuje, na činjenicu da ova vlast presuđuje pre suda, da vodi javne istrage. Da imamo činjenicu da se brutalno krši pretpostavka nevinosti koja je ne samo ustavna i zakonska kategorija, ako hoćete to je civilizacijska norma. Na taj način se brutalno krše prava građana onih koji prolaze kroz nezapamćenu medijsku hajku, prevashodno od najviših funkcionera vlasti, koji proglašavaju ko je kriv, a ko nije, ko je odgovora, a ko nije i da se za jedinu isključivu istinu proglašava ono što oni u tom trenutku misle.
Da li je vanredno stanje koje obeležava sve lokalne izbore u prethodnih pet godina u Srbiji gde batinaši u crnim džipovima, zastrašuju građane, gde se kidnapuju aktivisti stranaka, gde se prebijaju kandidati za odbornike i predsednike opština, da li je to zemlja kandidat u kojoj je omogućeno pravo na slobodan izbor. Da li su nezamislivi pritisci na zaposlene, takođe, prevashodno u državnoj upravi, lokalnoj samoupravi, u javnim preduzećima kojima se preti pod pretnjom otkazom ili izmenjenom sistematizacijom koja će dovesti do toga da se oni degradiraju kao ličnost, samo zato što su oni pritisnuti da moraju da glasaju za jednog čoveka. Da li je to neometano i zaštićeno pravo i na slobodan izbor i pravo na rad.
„Savamala“, ja znam da svi to vrlo dobro znaju i znam da kandidat za narednog Zaštitnika građana to vrlo dobro zna, da je „Savamala“ simbol udara na pravnu državu. Te noći, ja bih želela sve nas iz dva konteksta da podsetim na taj slučaj, su još uvek nepoznata lica koja su se sakrila iza fantomke, te noći neovlašćeno lišavali građane slobode, oni su se sakrili iza fantomke koja je u tom trenutku sakrila lica, ali je otkrila karakter ove vlasti. Dakle, građani su protivzakonito i protivustavno lišavani slobode. Ti zastrašeni građani u tom trenutku su zvali policiju u pomoć i ono što je najstrašnija stvar koja obeležava ovu vlast, jer je ta „Savamala“ i simbol ove vlasti i ta fantomka, je činjenica da je policija imala naredbu da policija ne sme da reaguje na pozive građana i građanki koji su zastrašeni, uplašeni, čija je ne samo imovina nego i bezbednost u tom trenutku bila ugrožena. Policija u zemlji koja ima naredbu da se ne odaziva na pozive građana i građanki u pomoć je država u kojoj ti se svakom čoveku sledi krv u žilama.
Dakle, prekid saradnje, i to je drugi kontekst koji je jako važan za budućeg, za nekog ko je pokazao spremnost da se kandiduje za Zaštitnika građana, taj kontekst je posebno važan, da je prekid saradnje svih onih koji su dužni po zakonu da sarađuju sa Zaštitnikom građana, je apsolutno u tom trenutku prekinut i onda je krenula jedna nezapamćena, brutalna, medijska i svaka druga kampanja na čoveka koji je u tom trenutku bio Zaštitnik građana, koji je predstavljao instituciju i štitio građane.
Ono kroz šta je prolazio prethodni Zaštitnik građana, mnogo važnije od toga šta to lično znači za njega i za instituciju koju je on u tom trenutku predstavljao, je svojevrsna pokazna vežba za sve građanke i građane ove zemlje, kako će proći svako ko se usudi da poštujući Ustav i zakon, radeći svoj posao, stane na put namerama jednog čoveka ili jedne stranke. To je pokazna vežba koja je vrlo važna i za čoveka koji je iskazao spremnost da bude uopšte kandidat za narednog Zaštitnika građana.
Mi smo svi u situaciji da trenutni predsednik Republike Srbije ne može da podnese da ima predsednika koji zvoca, te se zato kandiduje za predsednika, ne može da podnese novinare koji postavljaju pitanja te ih zato nedopustivo etiketira, ne može da podnese građane koji slobodno misle pa pokazuje njihove privatne fotografije, predstavlja njihove lične tvitove, itd. Sa druge strane, to je čovek kome ne odgovara Zaštitnik građana koji štiti građanke i građane, poštuje Ustav i zakone, to je čovek kome ne odgovara predlog za Zaštitnika građana koji su predložile nevladine organizacije koje se godinama bave zaštitom ljudskih prava, nego neko koga predloži jedna stranka i jedna većina – i onda predlaže gospodina Pašalića.
Gospodin Pašalić ima prostor da opravda sve opravdane sumnje koje mi i danas iznosimo i koje sam sigurna da će biti iznete u narednoj diskusiji i ima prostor da mi njegovu spremnost, da znajući sve ovo, njegovu spremnost da uopšte bude kandidat za Zaštitnika, tumačimo kao njegovu neverovatnu hrabrost i beskompromisnost, jer je on spreman da prolazi kroz iste stvari kroz koje je prolazio njegov prethodnik, zato što će beskompromisno poštovati Ustav i zakone.
Što se tiče zakonskih uslova, to je ono što je moja koleginica malo pre govorila, koji su neophodno potrebni po zakonu da bi građanin Srbije uopšte bio kandidat za Zaštitnika građana, tu tema vremena studiranja i prosečne ocene, po meni, je možda trebala da bude tema koja je trebala da bude onda kada je on bio biran za sudiju. To je loša poruka. Ali, ono što je tema i što nas kao odgovorne ljude obavezuje su zakonski uslovi za koje ja imam problem da vidim da su oni poštovani.
Dakle, zakon precizira da kandidat mora da ima zapaženo iskustvo u zaštiti prava građana. I pored sudijske biografije koju smo imali prilike kao narodni poslanici i javnost da se upoznamo, mi smo iz javnosti dobili informaciju da je budući kandidat za Zaštitnika građana, pored toga što je radio kao sudija Prekršajnog suda, bio član skupština fudbalskih klubova Zvezde, Partizana. Moram da vam kažem da sam se zaista prilično trudila da nađem vezu između toga i između zapaženog iskustva u zaštiti ljudskih prava, i to je ono što je problem. Ne sme da postoji, za bilo koju, a posebno za ovako važnu instituciju, u ovako krhkoj demokratiji koja je napadnuta, bilo koji prostor za nešto što može da bude sporno, a mislim da je ovo više nego sporno.
Demokratska stranka je zajedno sa Socijaldemokratskom strankom podržala predlog više od 80 nevladinih organizacija da kandidat za Zaštitnika građana, da budući Zaštitnik građana bude gospodin Miloš Janković, koji je zamenik Zaštitnika građana, a u ovom trenutku vršilac dužnosti Zaštitnika građana. Nažalost, taj predlog nije prošao Odbor. To je porazna činjenica, ali je prilično tačna slika ove vlasti.
Ignorisanje predloga kredibilnih nevladinih organizacija, predstavnika civilnog sektora, koji se godinama, a neki i decenijama, bave zaštitom ljudskih prava, predstavlja problem iz nekoliko aspekata. To je, prvo, odnos prema civilnom sektoru, drugo, i kao što smo imali prilike da čujemo, je odnos prema kontinuitetu rada i treće, ako hoćete, je odnos i prema preporukama i prema mišljenjima i evropskih institucija kojima je ovoj vlasti u prethodnih nekoliko godina, kada su se opredelili da im to bude politika a ne nešto drugo, su im puna usta evropskih vrednosti usklađivanja. Dakle, činjenica da nije postojao ni pokušaj traženja konsenzusa da budući Zaštitnik građana ne bude proizvod samo puke matematike većine, činjenica da nije postojao ni dijalog sa civilnim sektorom, da je njihov predlog grubo ignorisan, je nešto što govori da nisu uvažene ni preporuke Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, Venecijanske komisije, ako hoćete, i elementarnih demokratskih principa.
Jednog kandidata su, dakle, predložile nevladine organizacije, aktivisti za ljudska prava, drugog kandidata je predložila jedna stranka i većina, a uz to, većina najavljuje promenu smisla institucije. To je strašna poruka za građane. Znate, za građane koji su u prethodnih 10 godina prepoznali važnost ove institucije, jer se više od 100 hiljada građana obratilo instituciji Zaštitnika građana, preko 35 hiljada pritužbi je podneto Zaštitniku građana i njegovom timu, što samo dokazuje da su te pritužbe vremenom postajale sve konkretnije, na isti onaj način na koji su napadi onih koji nisu imali pravo da imaju bilo kakve dileme oko te nadležnosti postajali sve glasniji.
Ova vlast misli da je bezgrešna. Misli da je svaki zakonski pokušaj kontrole ove vlasti bezmalo pokušaj državnog udara. Misli da svako ko se usudi da govori i da misli drugačije je, najblaže rečeno, državni neprijatelj. Ovoj vlasti su potrebni bolji građani, a ne bolja uprava. Potrebni su joj građani koji ćute, institucije koje ne zvocaju, vlast koja apsolutno nema nikakvu kontrolu.
Ono što je važno za gospodina Pašalića, ja verujem da on pomno prati ovu današnju diskusiju, da se on kandiduje za funkciju čiji je posao da štiteći prava građana od loših poteza vlasti, zapravo kontroliše tu vlast. Karakter ove vlasti je, nažalost, vrlo dobro poznat svima nama jako dugo, a gospodin Pašalić će imati šansu da svoj karakter pokaže već u prvim danima svog mandata, odgovarajući, i mnogo važnije, ne samo odgovarajući, nego ponašajući se i preduzimajući aktivnosti u odnosu na pitanja koja sam na početku diskusije ne postavila nego podsetila, i njega i javnost, a koja opterećuju naš rad.
Na kraju diskusije o Zaštitniku građana, ja želim da svim zamenicima Zaštitnika građana, svim ljudima koji su vredno, posvećeno, radili u onoj instituciji, koji su pokušavali da od nje naprave instituciju koja ima ne samo kredibilitet nego i mnogo važnije, poverenje građana, sve pohvale za njihov dosadašnji rad i mnogo važnije od toga, sva podrška za ono što ih čeka u budućnosti, a to je borba da očuvaju nezavisnost te institucije, jer će jedino tako moći da štite prava građana.
U nekoliko reči, s obzirom na činjenicu da smo mi objedinili tačke dnevnog reda i da danas, pored najvažnije teme, govorimo o takođe izuzetno važnim temama, a to je predlog izbora članova odbora Agencije za borbu protiv korupcije, koje je gotovo dve godine u blokadi, u Srbiji, zemlji kandidatu za članstvo u Evropskoj uniji, koja je otvorila poglavlja 23 i 24, u kojoj vlast neguje korupciju, jer mi imamo blokiranu Agenciju za borbu protiv korupcije, sa neverovatnim pravnim igrarijama oko izbora. Kao što smo bili svedoci da ste radili oko izbora članova regulatornog tela za elektronske medije, tako, ako ne i gore, imamo nedopustive igrarije ove većine i oko predloga za članove Agencije za borbu protiv korupcije, te tako ova Agencija ne može ni da rešava, više od 40, 50, predloga su trenutno na čekanju, ne može da analizira finansijski izveštaj stranaka sa prethodnih izbora, a svedoci smo da jedan čovek i jedna stranka su nesrazmerno više potrošili sredstava od svih drugih kandidata.
Sa druge strane, vezano za borbu protiv korupcije, gde se apsolutno ništa ne dešava u ovoj zemlji, imamo i apele i mišljenja i izveštaje i Biroa za društvena istraživanja i svih drugih koji govore da vlast prosto ignoriše borbu onih čiji je to posao za borbu protiv korupcije i ono što je nažalost činjenica, da će borba protiv korupcije očigledno sačekati neku drugu vlast.
Na kraju, predlog da gospoda Petrović i Vučković i Ante Primakov kao kandidati za predsednika i za članove Fiskalnog saveta koji su, podsetiću vas, kandidati koji su na tim mestima još od 2011. godine, je samo izuzetak od pravila da istorija ne počinje sa Srpskom naprednom strankom. Čak i mišljenja i preporuke Fiskalnog saveta koje je javnost, a i mi kao narodni poslanici, prevashodno kada govorimo o budžetu, nas Fiskalni savet upoznaje sa time, on govori o problemu netransparentnosti subvencija, da mi ne znamo kojim firmama se daju subvencije, koji su iznosi, ko to određuje, govore o problemima tajnih ugovora, govore o mnogim problemima oko kojih se vlast oglušuje, sa jedne strane.
S druge strane, Fiskalni savet je poslednjih dana, poslednjih nedelja upozorio Vladu Srbije na nešto što poslanici, što DS upozorava već godinama, a to je da je neodgovorna ekonomska politika činjenica da vi otimate od gradova i opština i time ne otimate samo tih lokalnih samouprava, nego i od građana čiji je obim prava manji u tom slučaju. Govori o tome da preko 1,2 milijarde evra danas nedostaje, da su u tolikom problemu naše opštine i gradovi. Na to, naravno, Vlada ne reaguje, kao što ni MMF nije tražio da se nastavnici otpuštaju i to je neverovatna podvala koju vi nudite građankama i građanima Srbije, nego je tražio da se naprave uštede. Kao što MMF nije tražio da se protivustavno smanje penzije, nego da se smanje uštede, a Vlada naplaćujući sopstvenu neodgovornost i nesposobnost od građana Srbije, se hvali da je najvažnija stvar time da je smanjen deficit. Pa, znate šta, ako uzmete od svih opština i gradova sve, pa vi ćete deficit smanjiti još više.
Ono što obeležava izbor članova Fiskalnog saveta, a mnogo važnije je čitav kontekst svih ovih izbora koji su danas pred nama je da je razlog zbog koga su ovi kandidati predloženi za članove Fiskalnog saveta jedino i isključivo to što se njihovo mišljenje, bar za sada, u ovom trenutku ne smeta mišljenju jednog čoveka jedne stranke. Kada to bude zasmetalo svima je jasan scenario koji će nakon toga uslediti.
Da zaključim, borba za vladavinu prava, a to je ključna tema današnjih izbora, sve tri tačke dnevnog reda govore o tome, borba za prava građana, za jake i nezavisne institucije, jer samo tako imamo šansu da, pod jedan, imamo slobodne građane i, važnije, kontrolisanu vlast. Borba za demokratiju je neprestana. Neki građani su se za nju borili dok su neki drugi radili nešto drugo. Neki građani su zajedno sa ljudima pokušavali svih prethodnih godina da je uspostave. Nažalost, mi danas moramo da je branimo i to je obaveza DS. Hvala vam na pažnji.