Ministre, pogrešili ste, ja sam ušao u Vladu 2. septembra 2013. godine i zašao u januaru 2014. godine, tako da se ne bih vraćao na to.

Odgovorite na jedno jednostavno pitanje, da su stope PDV 18% i 8%, koliko bi manje imali prihoda od PDV ove godine? Da li bi to onda značilo da bi deficit samo po tom osnovu bio veći za 50 milijardi dinara?

Drugo pitanje, da niste uvećali akcize na struju, koje godišnje uzimaju od građana nekih 15 milijardi dinara, da li bi deficit ove godine bio 15 milijardi dinara veći? Da nije povećan porez na dobit pravnih lica, da li prihodi koje u vašem budžetu imate, da li bili manji za 30 milijardi? Imali bi deficit u tom iznosu.

Ovo je vrlo jednostavna matematika ministre. Vrlo jednostavna. Znači, da su stope tamo gde su bile, imali bi deficit, pošto su stope povećane to znači, zavučena ruka u džepove građana i privrede. Nema načina da izbegnete ovo. Nema. Vrlo je jednostavno, kada pogledate brojeve, prosto kao pasulj.

Prema tome, nikakva retorika, nikakva priča, sve zemlje imaju svoje probleme, sve zemlje imaju probleme sa kojima se suočavaju, pogrešna ekonomska politika dovodi do izuzetno niskih stopa rasta, jer nigde ne štedite. Ogromno poresko opterećenje, javašluk u državi, ogromni gubici, aktivirane garancije zbog nesposobnih partijskih kadrova. To vi ne možete da rešite, vi ste u Ministarstvu finansija, to bi Vlada trebala da reši, međutim, ne rešava.

Hvala.

Ovo što je ministar ispričao naravno, na stručnom, ni na bilo kom drugom nivou ne može da stoji, kako su kao navodno povećani prihodi PDV-a samo od bolje naplate. Svaki građanin koji plaća PDV, za bilo koji proizvod, kada mu je stopa 18% plati manje, kada mu je stopa 20% plati više. Znači, mislim da će ministar, kada bude gledao posle video priloge ovde, da će mu biti malo krivo što je izgovorio ove reči koje je izgovorio.

Nego, da se vratimo nazad na ovaj princip štednje. Niko ne spori da je trebalo smanjiti deficit. Niko ne spori. Naravno da ga je trebalo smanjiti, smanjili ste ga na pogrešan način. I da, postoje drugačiji načini da se to uradi, to smo upravo pokazali ovim Predlogom budžeta koji smo podneli, koji pokazuje kako je to potrebno uraditi. To sam uradio kao ministar 2013. godine, budžet za 2014. godinu pokazuje upravo to. Moguće je povezati i radni staž ljudima, moguće je i uvesti red u javna preduzeća preko ličnih karata. Sve je to moguće, ali nije moguće zadržati partijski, parazitski sistem, kako je to Vlada uradila, i sa druge strane pričati građanima kako je nekim čudom smanjen deficit.

Naravno da je dobro da su kretanja na finansijskom tržištu takva da Vlada može da se zaduži sada po manjim kamatnim stopama, da vrati neke od ovih starih dugova. Ali, suština je sledeća, postoji drugi način. Ovo nije dobar način. On nas košta i košta nas, nemilosrdno, kada gledamo ove stavke rasta BDP, jasno nam govori gde je problem. Imate pogrešnu ekonomsku politiku. Vlada ne štedi na sebi, na državi, nego štedi na građanima i privredi. Zavukla nam je duboko ruke u džepove.

Hvala.

Ovde se govori o novim obavezama koje država Srbija preuzima, pa imamo nekih 2,4 milijarde američkih dolara koji se uzimaju od kineske Eksport-Import banke, za različite projekte.

Gde je problem sa ovim? Nije problem, naravno, Kina. Nemamo mi ništa protiv Kine, ni protiv bilo koje druge zemlje na ovom svetu. Međutim, te importno, odnosno uvozno-izvozne banke služe za podršku domaće privrede, u ovom slučaju kineske privrede. Recimo, kad vam Kinezi grade most, pa dođu ovde da ga rade, sa sobom ponesu i paštete iz Kine. Znate zašto? Zato što time pomažu svoj BDP.

Srbija da uzima ogromne kredite za izgradnju infrastrukture, koji onda pomažu BDP drugih zemalja, je duboko pogrešna politika. Imamo primere, recimo, sličnog ponašanja, kao npr. od LJiga do Preljine ovaj autoput. Imamo azerbejdžansku firmu, praktično mi kreditiramo, a azerbejdžanska firma radi, ta dva posla su povezana. Onda, recimo, uvoze naftu bez plaćanja carina, akciza, a prodaju našoj privredi sa carinama i akcizama. Pa, recimo, dobiju da zakupe separaciju „Takovo“, da vade usitnjeni kameni agregat i da cena bude tri puta veća nego što je tržišna cena.

Znači, ovakvi koruptivni dilovi, koji se prave po ovim osnovama, su duboko pogrešni i jako loše utiču na BDP. Zadužiti se, uzeti veliki novac za infrastrukturu, a onda hraniti tuđi BDP je veoma pogrešno. Sigurno će se stariji građani setiti kako je bivša Jugoslavija na sličan način finansirala kapitalne projekte, recimo, u Africi, u Aziji, itd, i time podsticala domaću privredu. Mi kroz ovakve aranžmane u stvari postajemo banana država.

Ono što nam je potrebno, to je ono što smo predložili, da se ovakvi krediti povuku, da kada gradimo infrastrukturu ona uvek ide ka domaćoj privredi. Čitav budžet ima taj pogrešan koncept. Treba da se oslanjamo i idemo na to da podržimo domaću privredu.

Da ponovim, 2,4 milijarde dolara po poslovima koji ni na koji način nisu opisani u samom budžetu. Hvala.

Hvala.

Da obavestim ministra, kada vrati neki dug, to je zavukao ruku u džep građana Republike Srbije. Da ga je vratio uštedom države, to bi bilo jedno. Ako ga vrati tako što imamo velike poreze itd, onda je to nešto sasvim drugo.

Da ponovim još jednom, naš problem sa ovim je što treba da odobrimo nešto za budžet, bez da išta znamo o ovim kredita. Ogroman je iznos 2,4 milijarde dolara. Ovde sam opisao zašto je to štetno da se iz kredita, koji uzimamo od stranih država, praktično poslovi daju njihovim kompanijama i pomaže njihov BDP.

Nemam ništa protiv bilo koje zemlje na ovom svetu, ali takve kredite ne treba uzimati. Jugoslavija je to koristila tokom šezdesetih i sedamdesetih godina. Kada uzimamo kredite i gradimo infrastrukturu, to trebaju da rade naše kompanije i da deo za strance bude minimalan.

Kod nas imamo obratnu situaciju, kajmak uzimaju strane kompanije, a našoj građevinskoj industriji ostaju mrvice. To je pogrešna politika koju treba promeniti i upravo to smo predložili ovim amandmanom. Hvala.

Hvala, zaista mi objašnjenja nisu potrebna. Ono što jeste ključno je da ne može u zakonu da bude nešto za šta ćemo glasati, a da to nema detaljno obrazloženje. S tom praksom treba prekinuti. To što je bila ranije praksa, pa ste nastavili sa njom, zaista me ne interesuje. Ono što odobravaju narodni poslanici ovde treba da ima svoje obrazloženje. Ove 2,4 milijarde nemaju nikakvo obrazloženje. Hvala.

Ja upravo to i hoću da kažem, ministre, da ne treba ni da se dogodi. Onog trenutka kad ima dovoljno podataka, onda u tom trenutku može da se podnese i rebalans budžeta i da se podnese detaljna dokumentacija.

Znači, na ovakav način, ovo bi morali sami da znate, da se traži nešto unapred, sa tom praksom treba prekinuti. Bila je i ranije, naravno, dugo godina, međutim, mi nećemo da se rade iste stvari, pogrešne stvari i da samo kažemo – tako je uvek bili i tako ćemo nastaviti da radimo. Ovo je praksa koju treba prekinuti.

Hvala.

Ovo je amandman o potpunoj transparentnosti, obavezuje državu da svakog meseca za prethodni mesec objavi tačno koliko je novca potrošeno iz budžeta i kome je taj novac otišao, da objavi sve ugovore koje potpisuje i da to bude dostupno svim građanima, da objavi sistematizacije radnih mesta, radne učinke, da konačno uvedemo red u državi.

Sve priče o tome kako je to komplikovano i kako traži mnogo resursa padaju u vodu pred činjenicom da sam kao ministar 2013. godine za mesec dana uveo potpunu transparentnost u rad Ministarstva privrede, gde se svaki mesec objavljivalo tačno koliko se novca troši, sistematizacija radnih mesta, sve subvencije, svi ugovori su bili okačeni da građani mogu da vide.

Znači, ovo je jednostavno uvesti. Ovo je onaj amandman koji je danas ministar pominjao kako se ponavlja mnogo puta. Jednostavno sprečimo raspravu o svima njima tako što ćete da usvojite taj amandman, koji je praktično jedan lek protiv korupcije, koji će zadati najveći udarac korupciji i uopšte partokratiji u Srbiji. Transparentnost je taj ključni lek. Ako usvojite jedan od ovih amandmana, mi ćemo naravno povući ostale, zato što je dovoljan jedan. Ako ne, ponavljaćemo ovu priču. Hvala.

Pa amandmanu.

Imam pravo na repliku, naravno, ali to vam je manir, dajete repliku samo vladajućoj većini.

Jako mi je drago, ministar ovde obmanjuje građane, suštinska razlika između 300 amandmana koje je podnela vladajuća većina i ovog amandmana je što ovaj nešto suštinski menja. Obavezuje državu da objavi sve ugovore i sav novac. Ovi amandmani koje je podnela vladajuća većina ništa ne menjaju na budžetu i neće glasati za sopstvene amandmane. Ministar se pravi nevešt kao da ne razume ovo. Ministre, ako ne usvojite do 10-og, pošto vam je kratko vreme, dali su vam mogućnost i do 11-og. Pa ako vam nije do 11-og, do 12-og.

Nije potrebna Švedska, ministre. Ministarstvo privrede u Vladi Republike Srbije je imalo potpunu transparentnost od septembra 2013. do januara 2014. godine. Znači, tu smo bili ispred Švedske, moguće je bez ikakvih troškova. Sedite malo, obračunajte efikasnost vladajuće većine koja je podnosila svoje amandmane, za koje ni sami neće glasati. Jer da glasaju za svoje amandmane, imalo bi smisla da ih podnose. Mi ćemo za svoje glasati. Glasajte za jedan, bilo koji i time ćemo uvesti potpunu transparentnost i borbu protiv korupcije. A vi se bojite rasprave o tome, pa pričate potpuno nebitne stvari. Znači, usvojite amandman, objavite ugovore i kako se troši novac.

Mi smo i u jednoj opštini gde smo imali malu poslaničku grupu uveli svakog meseca objavljivali gde je novac otišao, tako bi trebalo kolega da se informiše.

Što se tiče uvođenja ove potpune transparentnosti, mi smo ovo uveli u Ministarstvu privrede, uveli, znači, sistematizacije radnih mesta postoje. Podsetiću vas na lične karte. Da ste malo obratili pažnju na njih 2014. godine, ne bi završili sa ogromnim gubicima po ovim raznim firmama, gde je, recimo, Železara Smederevo 270 miliona evra za dve godine, 2014. i 2015. godine gubici.

I nikome ne pada napamet, niti je padalo napamet da otpušta bilo koga, nego da uvede red. Za „Beograd na vodi“ npr. Železnice su mogle od zemljišta koje imaju na tom terenu, to je 100 ha zemljišta u sastavu Amfiteatra, vrednog preko milijardu evra. Taj novac je dovoljan ceo restrukturiranje Železnice. Znači, kad se arči imovina, kad se arči novac na ovakav način bez elementarne odgovornosti, onda imate posledice. Posledice su smanjenje plata, smanjenje penzija, zavlačenje ruke u džepove građana, povećanje poreza itd. Znači, to vam je posledica neodgovornosti. Znači popis imovina rađeni za svako preduzeće u Srbiji, za svako od Železnica, preko svih javnih preduzeća, za sve društvene firme. To je prekinuto nakon moje ostavke. Znači, praktično prekinuto je uvođenje reda, i posledice imamo. Nakon toga morate da smanjujete plate i penzije jer ne možete da se okrenete ka onome što bi trebalo da uradite.

Trebalo bi, valjda da znate da te sistematizacije radnih mesta postoje. Ako vodite firmu kako treba, ako vodite ministarstvo kako treba, valjda sve to već imate. Merila radnog učinka, i sistematizaciju, i kada je koji zaposleni tu, to se jednostavno objavljuje na sajtu. Hvala.

Hvala.

Kada govorite o činjenicama ništa ne dobijate, nego pokušaje izvrtanja. Ja se na to neću osvrtati. Ono što je suština je kada smo bili u Ministarstvu privrede sve smo objavili. Znači sve ove stvari o kojima sada govorimo, to je rađeno ne samo za ministarstvo nego za sva preduzeća u Srbiji, znači za svako od njih umesto tog uvođenja reda dobili smo potpun haos. Imali smo u budžetu predviđenu stavku da svim zaposlenim isplatimo zaostale zarade, da im se poveže radni staž. To je bio deo budžeta za 2014. godinu koji je ukinut.

Znači, uvođenje reda praktično nas vodi i to je pravi pravac smanjenja deficita, on dovodi do ušteda i on dovodi do pozitivnih efekata. Kada to ne radite onda su troškovi ogromni. Troškovi na strani javnih preduzeća su ogromni. Morate velike subvencije da dajete, morate da otplaćujete kredite, odnosno da za aktiviranje garancije i kamatu i glavnicu otplaćujete, i to je recimo u ovom budžetu 30 milijardi, prošle godine 40 milijardi.

To je cena neodgovornosti. Neodgovorno je kada sto hektara najvrednije građevinskog zemljišta u Beogradu, a to je Savski amfiteatar, poklonite stranim investitorima, kažu da su Arapi, ja nijednog Arapina tu nisam video, to je Dinkić pregovarao oko svega toga. To zemljište na kome je dozvoljeno da se gradi, dva miliona kvadrata poslovnog i stambenog prostora, taj komada zemljišta košta, odnosno vredi gotovo milijardu evra. Pa, taj novac je dovoljan za sve stvari koje treba da se urade u Železnici povodom restrukturiranja.

Kada nemate popis imovine, kada ne uvodite red, kad imate opšti javašluk na sve strane. Imate partijsko zapošljavanje nesposobnih partijskih kadrova, onda vam je posledica ovo. Ništa ne može da skrene sa ove teme i nikakvo izmišljanje stvari koje se nikad nisu desile. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Prekršili ste član 106. da govornik može da govori samo o tački dnevnog reda. Povređen je Poslovnik i 104. trebali ste da mi date repliku malopre.

Mora da se govori o tački dnevnog reda i znam da bole ove reči, boli da se govori o amandmanima, boli da se govori o budžetu.

Bežalo se od toga, dva-tri dana, sad je došlo na raspravu. Ne možete uvredama da pobegnete. Znači, treba da poštujete Poslovnik. Ovo niste smeli da dozvolite, trebali ste da opomenete poslanika. Ni reči nije govorio o amandmanu, a javio se po amandmanu. Građani to vide. Očigledno boli da se razgovara po amandmanu.

Dajte, molim vas, vodite računa o redu u Narodnoj skupštini i da poslanici ne mogu da pričaju šta im padne na pamet.

Poštovani poslanik se svaki put javi i priča mimo teme, obično sa uvredama. To jednostavno morate prekinuti.

Inače, građani bi morali da znaju da, kad tako nešto radite, da se praktično bojite rasprave. Kad ne dajete replike, bojite se rasprave. Dajte, molim vas, poštujte Poslovnik. Građani vas gledaju.

Hvala.

Ponoviću još jednom. Jako je dobro da je smanjen deficit. Smanjen je na jako pogrešan način. Zavučena je ruka u džepove građana i privrede. Svi porezi su povećani, ostavljen javašluk u državi. Ogromne subvencije se i dalje daju i stranim investitorima i javnim preduzećima. Garancije se plaćaju. Jedna opšta neodgovornost i primer partokratije. Na kraju cenu plaćaju svi građani. Cenu plaćamo jako niskim rastom BDP-a. Srbija ima rast od 1,66% u periodu od 2014. do 2016. godine, kumulativni rast. Recimo, Kosovo ima 9% u istom periodu, Rumunija 12%, Crna Gora 7%, Albanija 8%. Platili smo cenu jako loše sprovedene reforme.

Mi predlažemo u stvari uvođenje reda u državi, da država štedi, a ne građani. Predložili smo da se poveže radni staž i isplate zaostale zarade za sve zaposlene u društvenim preduzećima, da se isplate ratne dnevnice svima koji su to imali za vreme ratova na Kosovu devedesetih godina. Predlažemo uvođenje besplatnih udžbenika za svu decu u osnovnim i srednjim školama. Predlažemo smanjenje nameta na rad, tako da ima neoporezivi deo, odnosno deo na koji se ne plaćaju doprinosi za zdravstvo, na minimalac.

Ovo su prave mere podsticaja i nataliteta, odnosno borbe za roditeljstvo, i s druge strane, prave mere za podršku domaćoj privredi. Ovo je način na koji se i drži balans u budžetu, i sa druge strane, ostvare efekti koji nam trebaju u privredi. Hvala.

Hvala za repliku.

Ovo je gomila neistina. Prvo, niti sam ja zapošljavao u ministarstvu, apsolutno nikoga. Ono o čemu govori poslanik, pravljene su lične karte za sva preduzeća u restrukturiranju, za sva preduzeća, pa smo onda praktično, dok smo radili te lične karte, morali da dovedemo ljude samo za taj posao. Oni nikakve veze sa mojom partijom nemaju. Moj kabinet je bio najmanji od svih kabineta, manji od svih kabineta ministara koji su ovde prisutni i svo vreme bili ovde. Znači, jednostavno, te stvari ne da ne stoje, nego je jedno izvrtanje koje je potpuna neistina.

Ovo se radi samo da bi se pobeglo od suštine, a suština je da imamo jako loš budžet, da država nigde nije štedela, da to što država nigde nije štedela, praktično na kraju košta građane i privredu. Da je malo gledao poslanik budžet, video bi lepo na sajtu da u budžetu za 2014. godinu uopšte nema subvencija kod Ministarstva privrede. Ovo o čemu govori, jednostavno, nije istina, ali dobro, navikli smo to od njega, i to je tako svaki put.

Inače, kada smo krenuli, tamo postoje neke subvencije koje je moguće nekada davati. Međutim, kada smo ušli u Ministarstvo i videli na šta to tamo liči i da se uzima partijski reket za svaku od njih, onda smo sve to poukidali, pošto je čista korupcija i tom korupcijom se i dalje bavi vlast na svim nivoima, svi građani o tome znaju, partijsko zapošljavanje je njihovo, pa to su desetine hiljada ljudi koje su uglavili u javni sektor, nemaju dovoljno stolica da sede na njima.

Spočitavati projekte uvođenja ličnih karata za sva preduzeća, zapošljavanje mladih ljudi i ekonomista koji su to radili, pa onda izmišljati da oni imaju neke veze sa Dosta je bilo je zaista smešno. U mom kabinetu je bilo pet ljudi sa kojima smo radili, i to je sve. Ušli smo i izašli iz Ministarstva kada sam podneo ostavku. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Povređen je član 103. Govornik je koristio repliku, pričao dva minuta, a nije imao osnova za to. Član 103. kaže kako se koristi povreda Poslovnika. Morate da obrazložite kako je nastala, a da koristite to vreme da nastavite da vređate, da izmišljate stvari to Poslovnikom nije predviđeno.

To jako dobro znate, ali očigledno vam je gospodin Orlić pretio prstom, napravili smo video snimak, pa ćemo ga okačiti, tako da će ljudi moći to da vide.

Znači, ovo je zaista ponižavanje dostojanstva Narodne skupštine. Trebali bi da prestanete to da radite. Ne možete dozvoljavati ovakvo vređanje poslanika, koristeći, član 103, povrede Poslovnika. Očigledno ih nešto žulja, smeta im diskusija o amandmanima. Hvala.

Prilikom predstavljanja Vlade, predsednica Vlade Ana Brnabić je dostavila građanima i poslanicima njihove biografije. Tada sam joj postavio nekoliko pitanja, ni na jedno nije odgovorila tokom debate, pa ću joj sada postaviti ista ta pitanja. Nadamo se da će poštovati pravila i odgovoriti u zakonskom roku od 15 dana.

Znači, u toj Vladi je predstavila sve ministre i praktično, kad im pogledamo biografije, vidimo da niti imaju radno iskustvo, niti imaju obrazovanje koje je potrebno, znači, ni znanje, ni radno iskustvo za pozicije koje obavljaju, a oni su pisali budžet, odnosno budžete ministarstava koje vode.

Recimo, pitanje je šta kvalifikuje Vulina za mesto ministra odbrane? Šta u njegovoj biografiji baš njega kvalifikuje za taj posao? Šta ga je u prethodnoj Vladi kvalifikovalo za ministra za rad i socijalna pitanja? Zatim, šta Zorana Đorđevića, koji je u prethodnoj Vladi bio ministar odbrane, kvalifikuje da bude ministar za rad i socijalna pitanja? Šta u njegovoj biografiji to govori? To što je bio šofer guvernerke, to nije kvalifikacija. Nadam se da to nije u stvari glavna stvar zbog koje je izabran u poziciju.

Zatim, imamo kadrove koji ništa osim političkog iskustva nemaju, kao što su Ružić i Antić iz SPS. Znači, ni jedan dan radnog iskustva mimo politike oni nemaju. Šta ih kvalifikuje za državnu upravu i za energetiku?

Zatim, šta kvalifikuje ministra Stefanovića za policiju i unutrašnje poslove? Ni dana radnog iskustva u oblasti bezbednosti nema. Sad je izabran i za koordinatora za službe bezbednosti biroa koji predsednik formira. Zbog čega je postavljen na tu poziciju? Diplomirao je na Megatrendu, doktorirao je na Megatrendu. Šta ga kvalifikuje za ovu poziciju?

Zatim, kakve veze ima ministarka Mihajlović sa saobraćajem? Ona je predavala u Prvoj ekonomskoj školi, radila u EPS-u, Elektroistok. Takođe je radila, odnosno radi kao vanredni profesor na Megatrendu. Kakve ovo veze ima sa saobraćajem?

Zatim, Nenad Popović u Vladi. Šta radi taj čovek u Vladi? Bukvalno je uništio „Minel“. Znači, pored svih Karića, Dinkića, Šarića i ostalih koji polako, zastarevaju im predmeti, i on je jedan od tih koji su učestvovali u pljačkaškim privatizacijama. Šta radi u Vladi? Kako može premijerka uopšte da govori o tome da se bore protiv korupcije kad ima još dva ministra koji su hapšeni koji su u Vladi – Goran Knežević i novi ministar Goran Trivan?

Kakve ovo veze ima sa oblastima koje bi trebalo da vode? Nijedan od ministara nema kvalifikacije. Zbog toga imamo budžete koje imamo, koji su katastrofalni, gde ministar finansija pokušava nekako da održi makroekonomsku stabilnost, a nikakve reforme ni u jednoj oblasti nema. Građani mogu jako lepo to da vide. Jedna oblast u društvu, zdravstvo, prosveta, bilo koja oblast u koju je uveden red, kultura, šta kvalifikuje ove ljude i da li je predsednica Vlade ijednog od njih birala da bude ministar?

Mi ovde postavljamo pitanja svakog utorka i četvrtka i svi oni kojima postavljamo pitanja imaju po zakonu obavezu da nam odgovore. Ovo su pitanja, da građani vide, koja smo postavili predsednici Skupštine i predsedniku Republike Srbije, koji je prethodno bio predsednik Vlade, i to 25 puta predsednici Narodne skupštine, 34 puta do sada predsedniku Republike. Ni jedan jedini put nismo dobili odgovor.

Da bi građani znali, kad postavimo pitanje, stručne službe ga otkucaju, pošalju nadležnom organu da odgovori na njih. Nijedan odgovor za godinu i po dana nismo dobili.

Pitanje za predsednicu Narodne skupštine, ponovo, zbog čega unižava dostojanstvo Narodne skupštine i glasa, organizuje glasanje na zvonce? Zbog čega to radi? Svaki put poslanici vladajuće većine glasaju na zvonce.

Pitanje za predsednika Republike – zašto ne poštuje pravila i ne odgovara na pitanja poslanika? Pitanje za njega je, takođe, da li, kad govori o promeni Ustava, kad govori o dijalogu, da li u stvari govori o tome da hoće da izbaci preambulu iz Ustava Republike Srbije? Da li je koalicija koju je SNS sklopio sa Haradinajem na Kosovu u stvari uvid u to? Zahtevamo odgovore. Hvala.