Hvala.

Prvi predlog je trebao da bude Briselski sporazum, a ne „Beograd na vodi“. Ja ću morati kao i toliko puta do sada da radim onako kako vi prozivate, mada to nije ispravno. Nismo često ovde, a stalno nam se dešavaju ovakvi tipovi opstrukcija.

Molim vaše zaposlene u Sekretarijatu da provere. Znači, prvi predlog koji smo podneli se tiče Briselskog sporazuma, a ne „Beograda na vodi“. Da li ste proverili? Znači, ignorisanje.

Pitanje „Beograda na vodi“ je pitanje jednog ugovora kojim je napravljen praktično lek specijalis, koji od celog prostora u Savskom amfiteatru, koji vredi negde oko milijardu evra, čitav taj prostor daje jednom investitoru iz UAE, koji onda dobija priliku da na tom prostoru razvija biznis, odnosno gradi stanove. Ne ulaže praktično ništa pošto se stanovi prodaju unapred, građani plaćaju te stanove unapred, onda tim novcem koji dobijaju grade stanove u „Beogradu na vodi“.

Ako uzmemo cene nekretnina u Beogradu, pogotovo cene građevinskog zemljišta, dolazimo do toga da je vrednost zemljišta u Savskom amfiteatru verovatno jedna od najvrednijih lokacija na Balkanu, oko milijardu evra. Da se to isparcelisalo, da je urađen urbanistički plan i urbanistički projekat, država bi zaradila oko milijardu evra.

Umesto toga, napravljen je jedan štetan ugovor po interes Republike Srbije, gde je stranom investitoru data mogućnost da gradi ono što se njemu svidi, a da državi Srbiji ne plati ništa i sve što smo dobili je trećina vlasništva u kompaniji koja se bavi izgradnjom.

Mi predlažemo da se ovaj štetan zakon povuče, kojim se praktično taj projekat „Beograda na vodi“ izdiže na nivo nečega što štiti Republika Srbija, što nije dostupno nijednom domaćem investitoru i da praktično se vratimo na početak, gde je potrebno napraviti urbanistički plan, videti šta da radimo sa do sada izgrađenim objektima i da uredimo stvari tako da rade u interesu Beograđana i građana Srbije.

Dok sam bio ministar privrede, nijednog arapskog investitora nisam video. Sve te ugovore, pregovore su vodili Mlađan Dinkić u to vreme i dve advokatske kancelarije iz Beograda, jedna koja navodno zastupa UAE, druga koja navodno zastupa interese Republike Srbije. Taj štetan ugovor treba povući i treba da se vratimo na početak, od urbanističkog plana pa nadalje. Hvala.

Hvala, predsedavajuća.

Očigledno ste ovo napravili potpuno na preskok, pošto i sami možete da zaključite da nema nikakvog smisla da ja podnesem predlog izmena zakona, i da prvi bude „Beograd na vodi“, a da sledeći bude o lokalnim izborima, gde o lokalnim izborima imamo šest, sedam predloga, odnosno o izborima šest, sedam predloga, a o „Beogradu na vodi“ dva. Te ste očigledno, ja moram da kažem, sa namerom ovo izmešali, ne bi li prekinuli tok mog izlaganja.

Znači, razlog zašto opozicija, prava opozicija, ne satelit opozicija, bojkotuje izbore, može da se nađe u tome kako, koji su uslovi za održavanje fer izbora. Kada vas neko zove na izbore, to je kao da vas zove na utakmicu fudbalsku recimo, ili boks meč, u kome su vam vezane i ruke i noge. Građani Srbije verovatno kada razmisle malo o tome da su vam vezane i ruke i noge, sigurno u takvom meču ne biste učestvovali, nego biste tražili da se naprave fer i poštena pravila, pa po tim pravilima, naravno onda da učestvujete na izborima i da vidimo ko ima veću podršku građana.

Ovako, uz potpuni medijski mrak, uz kontrolu na izborima gde imamo nesređene biračke spiskove, gde imamo da mrtvi glasaju, da glasa dijaspora koja je napustila zemlju, ovo sam lično utvrdio tokom izbora, jednostavno takvi izbori nisu fer. Izbori na kojima imamo zastrašivanje građana, izbori u kojima imamo uticaj na birače tako da iz straha moraju da glasaju da ne bi izgubili posao, to nisu fer i pošteni izbori…

Poslanica Stamenković vam pokazuje kartice koje su ubačene, gde nema poslanika. Imate mnogo kartica koje su ubačene, imate mnogo kartica predsedavajuća koje su ubačene, gde ne sede poslanici.

Mi moramo to da vam dokumentujemo.

Vidite koliko imate kartica ubačenih, gde ne sede poslanici.

Pogledajte koliko imate kartica ubačenih gde ne sede poslanici.

Nemate kvorum.

Predsedavajuća, nemate kvorum.

Predsedavajuća, nemate kvorum, a imate toliko kartica koje su vam ubačene. Pa, valjda ćete nešto uraditi po tom pitanju.

Pa, kamere vas snimaju predsedavajuća.

Hvala, predsedavajuća.

I dalje nemate kvorum.

Ono što je u tom zakonu predloženo jeste par stvari koje bi nas dovele do toga da imamo fer i poštene izbore. Građani bi morali da znaju da ako uslovi za izbore nisu fer, da je onda besmisleno učestvovati na tim izborima dok se ne naprave pravila koja su fer za sve učesnike u političkom procesu.

Ono što smo predložili ovim zakonom je da se omogući svim građanima da nakon izbora mogu da provere da li su glasali, odnosno važnije da li je neko glasao umesto njih. Tako da, kao što danas građani mogu da odu na sajt Ministarstva državne uprave i da tamo ukucaju svoj matični broj i da onda dobiju na kom biračkom mestu glasaju, ova zakonska izmena bi im omogućila da isto to mogu da urade i nakon izbora.

Na taj način bi transparentno svi građani koji su u dijaspori, mogli da provere da li je neko glasao umesto njih. Ja sam lično na par izbora pronašao ljude koji su bili upisani u birački spisak i bio je potpis pored njihovog imena iako u to vreme nisu bili u zemlji. Takođe, glasaju mrtvi i to sam se lično uverio, preminuli građani, gde je u birački spisak upisano kao da su glasali, odnosno neko se potpisao umesto njih.

Ova zakonska izmena je jednostavna da se sprovede, dovela bi do, odnosno dala bi nam potpunu transparentnost izbornog procesa i omogućila da potpuno skinemo tu sumnju sa dnevnog reda da se glasa umesto ljudi, odnosno da se na takav način filuju birački spiskovi.

Ova izmena, kao i druge izmene koje smo predložili, idu u pravcu dobijanja fer i poštenih izbora. Bitno je radi potpunosti, kazati da situacija sa izborima u Srbiji nije samo rezultat rada ove vlast koja je tu od 2012. godine, nego imamo jedan kontinuitet od uvođenja višestranačja gde se manipuliše sa biračkim spiskovima. Znači, i u vreme devedesetih, i u vreme bivše vlasti, posle 5. oktobra i vlasti SNS te manipulacije su česte.

Građani verovatno ne znaju, mi imamo 6,7, 6,8 miliona ljudi upisanih u birački spisak, a imamo samo oko pet miliona ličnih karata. Ovo vam jasno govori da postoji velika razlika i postoji veliki prostor za manipulaciju. Ova zakonska izmena koju smo predložili je zakonska izmena koja nam omogućava da praktično sprečimo te zloupotrebe i da se one više ne dešavaju.

Ovo bi bio veliki korak ka tome da dobijemo fer i poštene izbore pored sređivanja stanja u medijima i omogućavanja… (Isključen mikrofon.)

Hvala, predsedavajuća.

Taj zakon smo podneli zajedno sa onim prvim zakonom kod „Beograda na vodi“, očigledno idete na preskok, pa da bi prekinuli nit izlaganja.

Što se tiče Sporazuma sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, taj sporazum u stvari privileguje sve investitore iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. To vam je, dragi građani, kao kada bi vaša kompanije, odnosno kada bi vi krenuli da poslujete recimo u Nemačkoj, i da tamo otvorite firmu i dobijate podršku države da vam neki delovi nekih zakona ne važe za vas, i da dobijete uslove koje domaći investitori i domaći privrednici nemaju. Takav vam je ovaj zakon o Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Po internetu kruži jedan vic, kaže momak – otišao sam u Nemačku i tamo pokrenuo jednu firmu, odnosno otvorio buregdžinicu i tražio sam od Nemačke države da mi za svakog zaposlenog da subvenciju od 20 hiljada evra, tražio sam da mi omogući da ne plaćam poreze, da mi izgrade prodavnicu, a da ću ja zauzvrat njima da prenesem tehnologiju pravljenja bureka. Zamislite, deportovali su me.

Sad, ono što se dešava u Srbiji je upravo ono o čemu govori ovaj momak u ovom vicu, a to je da nama dolaze ti strani investitori, dobijaju uslove koje domaći privrednici nemaju i time ih praktično stavljaju u privilegovan položaj u odnosu na sve domaće privrednike. Ovu praksu moramo da prekinemo. Jedan od prvih koraka bi trebao da bude da ukinemo sve zakone koji prave takvu situaciju i jedan od njih je ovaj zakon o privilegovanom položaju kompanija iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Ja sam bio ministar privrede 2013. godine četiri meseca i 23 dana. Za to vreme se radilo na tim ugovorima o „Beogradu na vodi“, znate ovo investiranje, kupovina vojvođanske zemlje u Karađorđevu, zatim „Bačka“ iz Sivca, ima dosta ljudi u Bačkoj, znaju kolika je zemlja otišla bukvalno budzašto.

Za vreme dok se to dešavalo nije bilo ni jednog Arapina. Znači, sve te ugovore su pregovarali naši ljudi, i sa strane države i sa strane Ujedinjenih Arapskih Emirata. To mi onda govori da se u stvari ne radi o arapskim parama, nego da se verovatno radi o pranju našeg novca koji se pere preko investicionih fondova u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. To je nešto što je nedopustivo i ovim zakonom bi praktično ispravili sve to.

Ovo je još jedan od izbornih zakona, odnosno paketa izbornih zakona, koji govori o tome kako da postignemo fer i poštene uslove za izbore. Bojkot predstojećih parlamentarnih izbora koji sprovodi istinska opozicija u Srbiji je u stvari akt kojim želimo da postignemo fer i poštene izbore.

Mi ne želimo da se vlast menja na ulici, mi ne želimo nikakve nerede, kao što to pišu naslovne stranice novina. Ne želimo ništa od toga. Želimo samo fer i poštene izbore. Bojkot nije cilj, bojkot je sredstvo. Šta želimo da postignemo tim sredstvom? Želimo da postignemo fer uslove i poštene uslove za izbore, odnosno pravila koja su dobra za demokratiju i parlamentarizam.

Među tim uslovima, odnosno među tim stvarima koje treba da se poprave ne radi se o nekim velikim i dugačkim listama, radi se o jednostavnim stvarima. Prva stvar je da imamo fer pristup medijima. Opozicija ne traži da ima više pristupa, čak ni jednako pristupa kao i vladajuća koalicija. U svim zemljama sveta to je normalno, ali nije normalno da opozicija nema nikakav pristup medijima.

Druga stvar, želimo sređene biračke spiskove. Imate 6,8 miliona birača u biračkom spisku i imate negde oko pet miliona ličnih karata. Znači, razlika između biračkog spiska i broja ličnih karata je 1,7 i 1,8 miliona građana. Pa, onda nije ni čudo da na izborima vidimo da glasaju mrtvi i da glasaju ljudi koji nisu bili u zemlji u trenutku glasanja. To sam lično utvrdio kontrolom biračkog materijala nakon predsedničkih izbora, ali i nekih drugih izbora.

Ovim zakonom bi rešili nekoliko pitanja. Recimo, pitanje oko toga da glasaju mrtvi i građani koji nisu u zemlji, sve što treba da uradimo jeste da se nakon izbora javno na internet stranici Ministarstva da mogućnost građanima da preko svog matičnog broja provere da li je neko glasao umesto njih, ako nisu glasali. Tako da ukucate matični broj, kao što to danas možete da uradite i proverite na kom biračkom mestu glasate, i da na osnovu toga vidite da li je neko umesto vas glasao.

Time bi se značajno popravila situacija na izborima u Srbiji. Ne bi bilo manipulacija koje smo imali do sada i kojih, moramo da kažemo, postoji u Srbiji od kako je uvedeno višestranačje, a to vam je gotovo 30 godina. Tako da, ove izmene zakone bi popravile izborni proces i mislimo da je jako važno da se usvoje. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Smanjen je cenzus i to mesec dana pred raspisivanje izbora. To smanjenje cenzusa treba da postigne da neke nazovi opozicione političke opcije mogu, pošto uz čist cenzus od 5% to nisu mogle da urade, mogu da preskoče cenzus možda od 3%. Ono što smo predložili izmenama zakona, praktično ta izmena je u redu, ali se ne radi pred izbore, odnosno ne radite to meseca dana pred raspisivanje izbora.

Druga stvar, predložili smo stepenasti cenzus. Tako da, ako samostalno neka politička opcija izlazi na izbore, onda je cenzus 3%. Međutim, ako pravi koaliciju dve političke opcije, onda je 6%. Ako pravi tri političke opcije, onda je 10% i tako dalje.

Takođe smo predložili da izmena zakona stupa na snagu tek nakon ovih izbora. Time bi vladajuća većina jasno kazala da nisu donosili ove izmene zakona i smanjenje cenzusa samo zato što im preti bojkot i da preguraju neke satelit opozicione grupacije preko cenzusa, nego da im je zaista u interesu da poprave izborni proces. Nažalost, vlast se oglušila o to. Oglušila se o naše amandmane, pa sada pokušavamo izmenama zakona izmenama to isto.

Pošto uslovi za izbore nisu normalni, odnosno imamo jedan boks-meč u kome su pravoj opoziciji vezane i ruke i noge, građani to mogu jasno da vide, na televiziji nas nema, prolaze ljudi bez podrške u biračkom telu koji podržavaju vlast u svemu što radi. Znači, pošto je takva situacija, verujem da građani sami ne bi učestvovali u takvom boks-meču, nego bi tražili, pošto se mi susreta sa biračima ne bojimo, nego bi tražili da se naprave fer uslovi. Ne sa vezanim rukama i nogama, nego da imamo jednu fer borbu, pa ko je bolji neka pobedi.

Umesto toga, vlast ne želi ništa od toga da uradi i izgleda ima potpunu podršku EU u tome, jer EU u stvari u potpunosti podržava sve što radi vlast u Srbiji. Znači, umesto da se poprave izborni uslovi, ono što vlast pokušava da uradi, bojeći se bojkota, jeste da smanji izborni cenzus, ne bi li ove grupacije uspele nekako da ga preskoče.

Ako izlazite na izbore, pored vlasti, ili ste satelit vlasti ili ste satelit EU ili imate lični interes da sačuvate svoju fotelju. Četvrtog razloga nema. Razlog za bojkot je da postignemo fer i poštene izbore. Hvala.

Isto kao i prethodni, kao što je cenzus smanjen za parlamentarne izbore, tako je smanjen i za lokalne izbore, ista je logika. Odnosno, smanjenje cenzusa je dobra stvar, ali mislim da je jako važno da kada se smanji cenzus uvedemo veći cenzus, odnosno stepenasti cenzus za koalicije. Tako da, recimo, koalicije od dve političke opcije imaju cenzus od 6%, koalicije od tri imaju 10% itd.

Zbog čega je ovo bitno? Pa, na političkoj sceni imamo često situacije gde se veliki broj malih političkih opcija, bez ikakve podrške u biračkom telu, a to birači jako dobro znaju, ujedinjuju sa nekim velikim političkim opcijama i na taj način ulaze u Skupštinu Republike Srbije. Evo, i ovde u ovom sazivu Narodne skupštine, danas u skupštinskoj sali sede poslanici koji nikada ne bi mogli da prebace cenzus. Ne da prebace cenzus, ne mogu da dobace ni do jedan posto. Međutim, kada se prikače vladajućoj stranci, onda mogu da uđu u Skupštinu i onda nakon Skupštine prave svoje poslaničke grupe i u stvari glume parlamentarizam. Recimo, dok ja govorim imate dobacivanja od strane tih poslanika koji pokušavaju da naprave neke dosetke, da učine sve ovo skupa neozbiljnim, a govorimo o ozbiljnim stvarima.

Ono što smo kazali da bi se izbegla ta praksa, gde se više malih političkih opcija koje nemaju nikakvu podršku u biračkom telu prikače nekoj većoj političkoj opciji, da bi nakon izbora mogli da formiraju više poslaničkih grupa i da bi to izgledalo kao jedan ozbiljan, veliki parlamentarizam, gde imate mnogo pluralizma u Skupštini, mi smo predložili da cenzus bude stepenast. Znači, ako samostalno izlazite na izbore, onda vam je prag 3%, a ako ulazite u koaliciju sa nekim, koalicija dve stranke vam je 6%, koalicija tri stranke 10%, četiri 14% itd.

Time bi postigli da se očisti politička scena i da u Skupštini zaista sede poslanici koji imaju podršku u biračkom telu, a ne poslanici koji služe da bi se nakon izbora napravila fikcija demokratije i pluralizma, napravilo mnogo političkih opcija koje, evo, i sada dok ja govorim dobacuju i pokušavaju da zaista unize dostojanstvo Narodne skupštine, kako građani ne bi pratili ovo o čemu govorim, nego bi se bavili time ko, koga, kako vređa i ko će kome bolje da doskoči.

Ovo je ozbiljan dom, gde se rade ozbiljne stvari koje utiču na sve građane Srbije i jako je bitno da imamo jednu veliku dozu ozbiljnosti dok sedimo ovde. Znači, predložili smo stepenasti cenzus i predložili smo takođe da zakon stupi na snagu nakon izbora, jer menjati ovaj zakon mesec dana pred izbore jednostavno nije dobro.