Hvala.

Uvođenjem notara uvedena je i praksa da je za izlazak na izbore potrebno kod notara overiti potpis i da više nije moguće koristiti opštinske i sudske notare, odnosno beležnike. To je uvelo veliki problem u izborni proces, gde nema dovoljno notara da se bave tim poslom, a ne možemo da dobijemo podršku, odnosno ne možemo da overimo potpise za izlazak na izbore u opštini ili u sudu.

Inače, sami notari su jedna potpuno nepotrebna profesija. Promenom tehnologije, odnosno izbacivanjem novih tehnologija, posebno blokčejn tehnologije, mnogo građani, pogotovo programeri, jako dobro znaju o čemu se radi. Uvođenjem te tehnologije, notari kao profesija postaju potpuno nepotrebni.

Notarska profesija treba da služi tome da kada potpišete neki ugovor ili izjavite volju, to uradite na jednom mestu gde će se konstatovati da se to zaista desilo i zabeležiti vreme kada se desilo i da to onda posle ne može da se izbriše. Tome služe notari, samo da konstatuju činjenicu da postoji neki ugovor ili činjenicu da ste dali neku izjavu volje, kao što je, recimo, potpis nekoj političkoj opciji na izborima.

Sada zamislite, napretkom tehnologije izmišljena je blokčejn tehnologija koja omogućava upravo ovo o čemu sam govorio, znači, omogućava bez učešća ljudi da ako napravite takav sistem da vam radi u državi, da možete da registrujete vaše izjave ili ugovore, bez učešća čoveka, odnosno notara koji vam usput i naplaćuje ogromne takse za svoje usluge. Ta tehnologija postoji i mogla bi u potpunosti da zameni notare i da ceo proces bude potpuno transparentan, da imamo potpunu sigurnost i da ne moramo ovolike penale, odnosno takse da plaćamo notarima. Naravno, država ništa od toga ne radi, nego je pribegla ovom rešenju sa notarima. Još nam je dodatno napravila problem da čak i za izbore ne možemo da se obratimo opštinskim i sudskim notarima, nego moramo da idemo u privatni sektor.

Ono što tražimo ovim zakonom je da se to ograničenje ukine i da praktično omogućimo da se overa potpisa vrši i u opštinama i u sudovima. Ovo bi unapredilo izborni proces. Inače, građani verovatno ne znaju, pošto se ne bavi tim, kada krenu izbori, svi notari, pošto ih ima relativno malo za celu Republiku Srbiju, za izbore, svi notari rade za vladajuću koaliciju prvih nekoliko dana nakon raspisivanja izbora, ne bi li oni prvi uspeli da predaju listu, a sve ostale liste jednostavno ne mogu da dođu na red. Hvala.

Iz ovog načina na koji prozivate očigledno treba da bude građanima da je ovo na preskok, zato što ne znam zašto bih nakon izbora predlagao sudije.

Znači, predložio sam 40 tačaka dnevnog reda koje idu po logičkim celinama. Ovo je sad potpuno izmešano, ali šta da radimo, ovo je i dokaz da naš bojkot Skupštine, svih zasedanja Skupštine, u stvari ima i smisla. Kao i ovo dobacivanje koje se dešava dok govorim. Razlog zašto bojkotujemo Skupštinu je upravo ovo.

Što se tiče Zakona o sudijama, napravljena je jedna izmena Zakona kojom je učinjeno da za predsednike sudova ne važe ista pravila kao i za sve ostale sudije. Tako da predsednici sudova koji su politički izabrani, odnosno koje bira ovo telo, odnosno vladajuća većina, na njih se ne odnose pravila, recimo, da kada napuniš dovoljan staž i vreme ti je za penziju, da ti prestaje i funkcija predsednika suda i da ideš u penziju kada i sve druge sudije, nego imaju i specijalna pravila kojima se to vreme produžava. Razlog zašto je to uneto je da bi se pooštrila kontrola sudova preko predsednika sudova. To advokati jako dobro znaju, znaju i mnogi građani koji su morali da se obrate sudova. Ova izmena zakona, u stvari, rešava to pitanje, odnosno stavlja predsednike sudova u istu poziciju kao i sve ostale sudije, pošto taj predsednika sudova bi trebalo da bude isti kao i sve njegove kolege, da za njega ili nju važe ista pravila i da ne može da bude biran više puta na tu funkciju. Znači, imali smo jedno dobro rešenje prethodno, međutim partokratija je to izmenila kako bi mogla još bolje da kontroliše sudstvo.

Da ponovim, ovom izmenom tražimo da se predsednici sudova stave u istu ravan kao i sve ostale sudije i to je bilo, u stvari, rešenje u originalnom zakonu, ali ga je vladajuća većina promenila. Zbog čega se ovo radi? Vi znate da u Srbiji imamo praktično kontrolisane sve institucije sistema i najteže od svega je kontrola tužilaštva, policije i sudstva, tih pravosudnih organa, jer kroz tu kontrolu, u stvari, rušite vladavinu prava.

Ovo sa predsednicima sudova je u stvari jedan od vidova kontrole i pravljenje zavisnosti predsednika sudova od vladajuće većine i time mi bi tu promenu da ukinemo, tako da stavimo predsednike sudova u istu poziciju kao i sve ostale sudije. Hvala.

Hvala, predsedavajuća.

Ovo je zakon o osnovama obrazovanja. Ono što smo predvideli tim zakonom je da utvrdimo par stvari. Prva je da je obrazovanje pravo deteta i da obrazovanje deteta ne bi smelo da zavisi od ekonomske snage roditelja.

Ono što imamo danas je veoma skupo obrazovanje, iako država kaže da je besplatno. Gde je skupo? Roditelji znaju, kompleti knjiga su jako skupi, obroci za decu koja odu u školu su skupi, da ne govorim o ovim ekskurzijama, tek kada dođemo do sportskih sekcija, na primer, ili u ruralnim sredinama troškovi prevoza dece do škola.

Ovim zakonom mi bismo, u stvari, da rešimo sva ta pitanja i da učinimo obrazovanje zaista pravom deteta. Ovo bi sigurno značajno uticalo i na poboljšanje nataliteta, gde bi onda oni roditelji koji mogu da imaju više dece, koji žele da ih imaju, imali više dece jer ne bi imali finansijski teret njihovog školovanja. Šta predlažemo?

Pod jedan, predlažemo da svi udžbenici u Republici Srbiji budu besplatni za roditelje, odnosno za decu, a na teret budžeta. Ovo država Srbija može da plati, ovo nije toliki izdatak. Mi smo obračunali da ako se udžbenici menjaju svake četiri godine, da je to neki trošak od 0,23% budžeta Republike Srbije. Priznaćete, to je jako, jako mali izdatak u odnosu na ceo budžet, a ogroman benefit za roditelje i za decu.

Znači, svi udžbenici bi bili štampani i plaćeni od strane države to ne znači da autori i dalje ne bi mogli da konkurišu sa svojim udžbenicima i da se biraju najbolji udžbenici za decu, samo bi država na sebe preuzela trošak nabavke tih udžbenika Time bi postigli da sva deca imaju jednak pristup obrazovanju roditelja, koji sa svojim prosečnim primanjima od 40.000 hiljada, recimo dinara, mnogi pogotovo na jugu Srbije i mnogo manje od toga jako teško mogu da nose, recimo jedan teret od 10, 15, čak i 20.000 dinara za opremu za đake.

Ovim zakonom takođe predviđamo da predškolsko obrazovanje, znači vrtići budu na teret budžeta Republike Srbije. Ako to uradimo, znači da bi vrtići, svi vrtići u Srbiji za svu decu bili na teret države, već danas imamo situaciju da je veliki deo troška jeste na teret države, uglavnom neki 80% troškova plaća država, e pa mi bi i tih 20% da u stvari bude na teret države i da napravimo situaciju da za svako dete bude mesta u vrtiću. Hvala.

Pošto se ovo pitanje besplatnih udžbenika proteže kroz nekoliko zakona ovaj prvi je bio u osnovama obrazovanja. Ovaj drugi zakon o kome sad govorim je o osnovnom obrazovanju. Praktično i u tom zakonu smo napravili iste izmene. Te izmene su da za svu decu u Srbiji udžbenici budu besplatni i da teret njihovog troška snosi Republika Srbija.

Ovo nije veliki trošak. Država Srbija ovaj trošak može da podnese i da jednostavno plati svoj deci udžbenike. Evo, daću vam par primera iz budžeta kako bi građani mogli to jasno da vide. Recimo, na subvencije države iz budžeta godišnje odvaja oko milijardu evra. Znači na svim nivoima kad uzmete konsolidovan budžet, aktivirane garancije Republike Srbije, to su vam ova javna preduzeća kojim upravljaju partijski kadrovi, prave ogromne gubitke, takođe su u pitanju milijarde evra.

Zatim, kazne i penali, recimo po rešenju sudova, gde radnici u državnim ustanovama čine štetu na račun građana, onda građani to kroz sudske procese dobijaju penale i nadoknađuju štetu, imamo za dve godine 2017, 2018. godinu oko 30 milijardi dinara, to vam je preko 250, 260 miliona evra. To je mnogo više nego što je potrebno novca za štampanje udžbenika za svu našu decu, tako da ovim predlogom, u stvari tražimo od države da preuzme na sebe taj trošak.

Kao što znamo svi građani znaju, oni koji ne znaju trebali bi da obrate pažnju na to Srbija umire pred našim očima, deca nam ili odlaze iz zemlje ili ne rađaju se u dovoljnom broju, douše veliki broj naše dece se rađa u inostranstvu, dijaspori tako da nemamo evidenciju o tome. Trebali bi da uradimo sve kako bi popravili situaciju za roditelje u Srbiji, kako bi omogućili svim mladim parovima koji nemaju decu, da imaju decu time što na njih ne bi svalili veliki trošak obrazovanja njihove dece.

Najveći troška od toga jesu udžbenici. Međutim, to su i troškovi recimo, toplog obroka, mi takođe, predviđamo da svako dete u Srbiji ima jedan kvalitetan topao obrok u školi. Zatim, prevoz dece do škole, zatim različite sekcije uključujući i sportsku sekciju, da i sportske sekcije, odnosno sportsko obrazovanje koje je izuzetno važno za odrastanje svakog deteta bude sastavni deo osnovnog obrazovanja, a ne da roditelji moraju posebno da plaćaju da bi im deca trenirala neki sport.

Obrazovanje moramo da shvatimo ozbiljno, ono je budućnost nacije, ako to ne uradimo posledice su evo, kao što vidite katastrofalne.

Hvala.

Ovo je deo paketa o obrazovanju i za predškolsko obrazovanje za koje je utvrđeno po osnovu poslednjih par decenija da je izuzetno važno za obrazovanje deteta, da u toj ranoj dobi čak od nekih tri, četiri, pet godina, jedno jako važno vreme u razvoju deteta i da deca koja budu stimulisana u to doba, u stvari, postižu mnogo bolje rezultate u životu. Da napravimo sistem u kome je celo predškolsko obrazovanje plaćeno iz budžeta i besplatno za sve roditelje i za svu decu.

Ako zaista kažemo da su nam deca prioritet, ako zaista mislimo i želimo da kažemo da je obrazovanje budućnost Srbije, jer time našu decu pripremamo za svet, onda moramo napravimo programe koji će da podrže decu i da podrže obrazovanje. Između ostalog jedan od problema u samom obrazovanju su i izuzetno niske plate prosvetnih radnika. Taj deo bi morali da rešimo za vreme diskusije o budžetu Republike Srbije, nekako uvek taj deo bude uskraćen kada govorimo o tome. Ovi zakoni ovde o kojima govorim danas, govore o finansijskoj strani pritiska na roditelje gde neko ko ima prosečnu platu od 30 ili 40 hiljada, neto platu, 40 hiljada dinara mesečno, ima velike probleme da plaća predškolsko obrazovanje za svoju decu, iako plaća samo 20% od ukupne cene. Tih 20% izađe često na pet, šest hiljada, a nekada i na više dinara mesečno. Roditelji to jako dobro znaju.

Znači, mi hoćemo ovim zakonom da predškolsko obrazovanje omogućimo za svu decu. Naravno, važan deo tog obrazovanja i ono što rade bake i deke, za svu našu decu, gde oni pružaju značajan deo tog obrazovanja kada su deca mala, roditelji rade. Međutim, dodatno uz to je potrebno i omogućiti deci da uđu u vrtiće, da tamo dobiju kvalitetno obrazovanje, divnih vaspitača koji tamo rade, koji se zaista interesuju da dece dobiju to znanje i da nekako nauče kako da funkcionišu u društvu.

Trošak koji roditelji imaju za ovo je prevelik i ovim zakonom u stvari mi taj trošak preuzimamo na nivo Republike Srbije, odnosno na budžet. Trošak je jako mali u odnosu na ukupan budžet Republike Srbije i država Srbija taj trošak može da snosi. Tako da ako nam je zaista važno obrazovanje naše dece, onda ćemo podržati ove izmene i napraviti sistem u kome je obrazovanje pravo i deteta ne košta roditelje ništa. Hvala.

Hvala.

Ovo je sad Zakon o srednjem obrazovanju, znači prošli smo kroz osnove obrazovanja, osnovno obrazovanje osnovne škole, predškolsko, sada srednje obrazovanje. Mi mislimo i za srednje škole. Sve srednje škole u Srbiji, svi udžbenici trebaju da budu na teret budžeta Republike Srbije i da taj trošak ne plaćaju roditelji, odnosno deca. Takođe i da topli obrok i da prevoz do škole, da sve to skupa bude o trošku budžeta Republike Srbije.

Ovo nije veliki trošak. Ovaj trošak je relativno mali u odnosu na budžet Republike Srbije i ovaj trošak država Srbija može da nosi. Mi smo obračunali u Predlogu zakona, to stoji, da taj trošak iznosi negde 0,23% budžeta Republike Srbije. To nije nešto što budžet ne može da plati i pitanje je zašto vladajuća većina i ove vlasti kroz ovoliko saziva, evo mi o ovom predlogu govorimo već četiri godine, nijednom nije došao na dnevni red.

Vladajuću većinu očigledno ne interesuje ni unapređenje izbornog procesa, sprečavanje krađi, uređenje biračkog spiska, a ni to da za našu decu vrtići i škole budu istinski besplatne. Ne možete da se sakrijete, odnosno vlast ne može da se sakrije iza toga da tobože to košta previše i da to ne možemo da platimo. Pošto analize jasno pokazuju da je to moguće. Udžbenici se ne kupuju svake godine ponovo za svu decu, nego se napravi jedan ciklus od četiri godine izmene. Kada to uradite trošak vam bude, tih 0,23% budžeta Republike Srbije.

Znači, to možemo da platimo. Obrazovanje je budućnost Srbije. Ako napravimo da obrazovanje ne košta roditelje ništa, nego da je obrazovanje pravo deteta i da budžet Republike to nosi, onda ćemo dobiti situaciju u kojoj će roditelji koji žele da imaju decu ili da imaju više dece, drugo, treće, četvrto dete, neće imati finansijski teret da školuju tu decu, pa će se lakše odlučiti da to rade.

Naravno, ovo neće važiti za sve ljude, neki ljudi ne žele da imaju decu, međutim, ovi zakoni se odnose, odnosno unapređenje situacije se odnosi na roditelje, na mlade parove koji žele decu, a imaju finansijski problem da finansiraju to školovanje, jer na prosečnu platu od 30, 40 hiljada dinara koja važi za većinu građana Srbije trošak udžbenika je previsok. Dati 15.000 dinara, plaćati deci ekskurzije, topli obrok, prevoz, znači, to su zaista veliki, veliki troškovi, pogotovo u ruralnim sredinama.

Mi imamo priliku da to promenimo i zaista je čudno da vladajuća većina ne želi ni da razgovara o ovome. Hvala.

Hvala.

Sad taj Zakon o dualnom obrazovanju, to nam je mnogo bitno. U Srbiji Nemačka je postala ogroman poslodavac, znači, približavamo se cifri od nekih 100.000 radnih mesta, uglavnom za motače kablova, znači, za jeftinu radnu snagu.

Našu decu vuku u Nemačku. Medicinske sestre direktno vode iz srednjih škola, medicinskih koje završe, direktno u Nemačku, a ovde nam otvaraju fabrike za jeftinu radnu snagu i to, kao što rekoh, uglavnom za motače kablova.

Ovaj zakon o dualnom obrazovanju je napravljen u interesu nemačkih kompanija. Takođe, delom je napravljen u interesu partokratije na vlasti, koja kroz to gleda kako da u javni sektor ugura našu decu da mogu i na taj način, odnosno deo njihove dece, a ne naše, izvuku novac iz budžeta.

To dualno obrazovanje nije za Srbiju, Srbiji treba jedna potpuna reforma obrazovnog sistema. Pravljenje obrazovnog sistema za nemačke kompanije nije nešto što je u interesu Srbije.

Građani verovatno ne znaju, odnosno mali broj zna, da 60% tržišta udžbenika u Srbiji drži nemačka kompanija „Klet“. Ovo je prosto neverovatan podatak, ja ne znam ni jednu drugu suverenu zemlju sveta gde strana sila, imperijalna sila štampa udžbenike za njihovu decu.

Znači, ovo je jedna situacija koja nije zabeležena bilo gde u Evropi, imamo je u Srbiji. Kada se jedan ministar obrazovanja tome protivio, njegov državni sekretar je dobio batine. Imali smo direktno učešće nemačkog ambasadora i nemačke države koja je pritiskala Vladu Republike Srbije da ovako nešto omogući.

Mi treba da izađemo iz tog kolonijalnog statusa i da prestanemo, država Srbija, da štiti interese Nemačke u Srbiji. Nemačkoj je, kao što možete da vidite u mnogim govorima Angele Merkel, potrebna radna snaga i ta radna snaga, odnosno misli da je dobije sa Balkana, gde praktično našu decu, kvalifikovanu radnu snagu vodi u Nemačku, a ovde imaju nameru da zapošljavaju i danas zapošljavaju nekvalifikovanu jeftinu radnu snagu, koja praktično radi za minimalac, a država im za svako to radno mesto daje subvencije koje su u nivou 10.000 evra po radnom mestu.

Domaći privrednici to ne mogu da dobiju.

Znači, ovaj Zakon o dualnom obrazovanju je jedan korak u tom pravcu da se omogući nemačkim kompanijama, da imaju isto okruženje kao i u Nemačkoj. Imamo i neverovatnu situaciju da naša Nacionalna služba za zapošljavanje, ima programe zapošljavanja naših ljudi u Nemačkoj. Ovu praksu moramo da prekinemo. Mi nismo nemačka kolonija. Hvala.

Hvala, predsedavajuća.

Građani znaju da smo imali smanjenje plata i penzija, mi mislimo otimanje od plata i penzija ali smanjenje i da je vlast branila taj potez, Vlada branila taj potez, time što je rekla da je budžet prazan i da će smanjenjem plata i penzija u stvari konsolidovati budžet i tom konsolidacijom budžeta da će onda država Srbija da stane na, je li, stabilne noge i da nastavi dalje da funkcioniše.

Da pogledamo malo kako je država smanjila taj deficit, pošto čovek bi mislio da su stegli kaiš, da su uveli red u javni sektor, da su prekinuli sa korupcijom, da su napravili sistem koji radi dobro za građane, da su ukinuli partijsko zapošljavanje, da nema burazerske ekonomije, mislili bi da se to desilo.

U stvari desilo se sledeće, građani se sećaju, mada ih niko na to ne podseća, pa ću morati ja, da je povećan PDV, sa 8% na 10%, ona donja stopa, a gornja stopa sa 18% na 20%, i to je ukupno godišnje postiglo da se iz džepova građana, da država izvlači dodatnih 55 milijardi dinara. To je negde skoro 500 miliona evra, pola milijardi evra. Zatim, da je povećan porez na dobit za sve kompanije u Srbiji i da je povećan sa 10 na 15%, znači za trećinu. I da od toga država godišnje, uzima oko 35 milijardi dinara, to vam je oko 300 miliona evra, nešto malo manje od toga.

Zatim, povećane su sve akcize i građani to znaju, na benzin, na cigarete, to je 25 milijardi dinara godišnje, skoro 200 miliona evra. Zatim, uvedena je akciza na struju, za sve građane to je 17 milijardi dinara godišnje.

Smanjenje zarada u javnom sektoru je bilo negde oko 10 milijardi godišnje, smanjenje penzija oko 20.

Sada, sa druge strane, država je nastavila da subvencioniše, milijardu evra se daje stranim investitorima, daje im se zemljište, plaćaju niže poreze, ne plaćaju doprinose, subvencije od milijardu evra, i to je veliki rast i imamo aktivirane garancije i to vam je neodgovornost javnih preduzeća.

Sve nam ovo govori da je ustvari smanjenje plata bilo nepotrebno, da je država trebala samo da uvede red u javni sektor, što nije uradila, nego je, kao što sam pokazao samo zavukla ruku u džep građana i privrede.

Ovim zakonom svim javnim službenicima, policajcima, nastavnicima bi bilo vraćeno ono što je oteto. Hvala.

Hvala predsedavajući. Znači, ista argumentacija kod smanjenja penzija. Država je praktično otela penzionerima, odnosno ukupno kada se sračuna gotovo 800 miliona evra za četiri godine važenja zakona.

Ono što predlažemo ovim zakonom je da se sve što je oteto, bude vraćeno penzionerima, tako da se svaka penzija uveća za onoliko koliko je otimano mesečno, tako da u naredne četiri godine, svim penzionerima nadoknadimo sve što im je oteto.

Iz ovoga o čemu sam govorio u prethodnoj tački je jasno da smanjenje penzija, smanjenje plata nije bilo potrebno. Šta je, u stvari, ono postiglo? Zbog čega je bilo tu? Napravljena je velika razlika između 60% penzionera, koji imaju izuzetno niske penzije, kojima nije ništa uzeto i penzionera koji imaju veća primanja, odnosno ona nisu velika, ali su veća od ove druge grupe za tih 40%, njima su otimane penzije.

U javnosti je proširena priča kako se, tobože, uzima ljudima koji dobijaju penzije od 100.000 dinara mesečno. Znate šta, broj tih ljudi je jako, jako mali, a u stvari težinu smanjenja penzija su podneli oni penzioneri čije su penzije negde između 30.000 i 40.000 dinara mesečno i onih čije su penzije između 40.000 i 50.000 dinara. Znači, na tolike penzije smo imali otimanje penzija, tako da se ne radi o bogatim penzionerima, nego je učinjena velika nepravda velikom broju naših građana.

Onda smo imali sledeću apsurdnu situaciju. Recimo, imate jedno domaćinstvo u kome su dva penzionera od po kojih svaki ima penziju od po, recimo, 20.000 dinara, tako da ukupna primanja domaćinstva budu 40.000 dinara. Onda imate jedno drugo domaćinstvo u kome imate penzionera kome su primanja 40.000 dinara, a drugi supružnik ne radi, tako da ukupna primanja tog penzionera su bila 40.000 dinara. E, sada, od ovog prvog domaćinstva vlast nije uzimala ništa, a od ovog drugog je uzimala 22% na razliku između 25.000 i onoga što su primali. Iz ovoga se jasno vidi koliko potpuno neopravdan ovaj potez bio, jako loše odrađen i u stvari napravilo sukob među penzionerima bez ikakve potrebe, pošto budžetu Republike Srbije to nije trebalo.

Država je mogla da uvede red u javni sektor. To nije uradila. Umesto toga, duboko je zavukla ruku u džep privrede i građana. Mi ovim predlažemo da se sav taj oteti novac vrati penzionerima. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Ovo se tiče predsedničkih izbora i opštine Sjenica, gde smo utvrdili, i to tako što su nam Sjeničani javljali, da je neko glasao umesto njih. Znači, imali smo spiskove ljudi koji nisu bili u zemlji u trenutku predsedničkih izbora i ljudi koji su bili u zemlji, ali nisu izašli na izbore, da je u knjigu prilikom izbora neko se potpisao za njih i ubacio listić. To su dojave koje smo dobili.

Ja sam lično pronašao, tokom kontrole, mrtve koji su glasali i građane koji nisu bili u zemlji, a upisano je da su glasali, pa samo predložili ovaj anketni odbor, predlog je od 2017. godine, da zajedno napravimo jedan anketni odbor koji će pregledati taj birački materijal i utvrditi da li je ovo zaista istina.

Predsedavajući, čuje se muzika.

Građani bi trebali da znaju, poslanici vlasti puštaju muziku dok poslanik govori.

Ustanovite to, nije toliko teško.
Ono što smo utvrdili, odnosno dobili dojave građana da su glasali ljudi koji ili nisu bili u zemlji u opštini Sjenica i građani uopšte znaju, Sjeničani znaju da veliki broj njih nije izašao na izbore i da se očigledno neko umesto njih potpisivao u birački spisak koji stoji tamo na stolu kada uđete da glasate. Svi građani znaju, moraju da se potpišu, i ubacivao te listiće u biračke kutije.
Ovo je jedan vid izborne krađe za koju bi Skupština morala da bude zainteresovana.
Interesantno je da Tužilaštvo uopšte nije reagovalo na našu krivičnu prijavu, tako da jedino što nam je ostalo je da zakažemo anketni odbor u kome će biti predstavnici svih političkih stranaka i koji će onda utvrditi da li se ovo zaista desilo.
Ovo je razlog zašto bojkotujemo izbore koji nam dolaze. Uslovi za izbore nisu fer, pravila nisu fer. Imamo izbornu krađu. Upravo ovaj anketni odbor o tome govori. Ovo nije samo pitanje ove vlasti, ovu situaciju imamo od uvođenja višestranačja u Srbiji. Bojkot sam po sebi nije cilj. Mi ne želimo na ulici da promenimo vlast, želimo fer i poštene izbore. To vam je kao boks meč u koji bi ušli sa vezanim rukama i nogama. To više nećemo da radimo. Zahtevamo fer izborne uslove. Ovaj anketni odbor bi mogao mnogo toga da reši. Hvala vam.

Hvala.

U interesu građana je da znaju da su im izbori fer i pošteni, da nema izborne krađe, da niko ne glasa umesto ljudi koji nisu izašli na izbore, nego da se zaista zabeleži ko je kako glasao. To vam je osnov demokratije.

Ja sam siguran da i glasači vlasti i da glasači opozicije žele fer izborne uslove. Pošto imamo dosta dokaza, krivičnih prijava koje su podnešene, koje govore o tome da glasaju ljudi jedni, odnosno da se glasa umesto ljudi koji nisu izašli na izbore i to, pre svega, glasa se umesto mrtvih koji su i dalje u biračkom spisku. Glasa se umesto dijaspore koja je van zemlje, a kojoj je praktično onemogućeno da glasa u inostranstvu.

Sva naša deca u dijaspori znaju koliko je teško prijaviti se, imati dovoljno ljudi u određenom konzulatu gde je otvoreno glasanje, da mogu da se organizuju i da dođu da glasaju tamo. Znači, to se sistematski guši, da ponovim, ne samo od strane ove vlasti, nego imamo kontinuitet gušenja od uvođenja višestranačja u Srbiji. Znači, da napravimo jednu detaljnu analizu kompletnih izbora, svih materijala, zapisnika, kao i samih biračkih spiskova, da bi utvrdili u tim biračkim spiskovima ko se kako potpisivao, da li su se drugi potpisivali za ljude, da li su glasali mrtvi, da li su glasali ljudi koji u tom trenutku nisu bili u zemlji.

Ovo je jako važno za ceo izborni proces u Srbiji, za demokratiju u Srbiji. Neverovatno je da, pored svih ovih dokaza, EU kaže da, i pored toga što su nam vezane ruke i noge i što se dešava izborna krađa, treba izaći na te izbori. Ovo govori da EU u potpunosti, pre svega Nemačka, podržava ovu vlast u svemu što radi u Srbiji, jer, kao što vidimo, zadovoljava njihove interese za jeftinom radnom snagom. To je ključna stvar za Nemačku, koja je imperijalna sila, koja unutar EU upravlja kompletnim Balkanom.

Nama treba da postavimo fer izbore. Hoćemo da nema krađe na izborima, da konačno utvrdimo sve mahinacije i da postavimo sistem koji će da radi u budućnosti. Ovaj i ovakvi anketni odbori bi upravo to i uradili. Kada postavimo fer uslove, onaj ko pobedi treba da formira vlast i da vodi Srbiju.

Kada kradete, onda imate nelegitimnu vlast. Kada glasaju mrtvi, kada glasaju ljudi koji nisu u zemlji to nisu legitimni izbori. Ovaj anketni odbor bi mogao da skine tu sumnju. Hvala.

Hvala.

Interesantnu stvar smo utvrdili 2016. godine, na prethodnim parlamentarnim izborima, a to je da je vladajuća većina na tim izborima koji su paralelno bili i lokalni i republički izbori, osvojila 300 hiljada glasova na republičkim izborima više nego na lokalnim izborima. Znači, ispalo je da 300 hiljada ljudi koji su glasali za SNS i vlast na ovim lokalnim izborima, da 300 ljudi, ko je glasao za opoziciju, u stvari, je glasalo za vlast na republičkim izborima.

Ovo nam govori o presipanju glasova među političkim opcijama. Imali smo neverovatne situacije, recimo, da u Mladenovcu praktično svi glasači koji su glasali za grupu "Beli samo jako" na lokalnim izborima, odnosno na republičkim izborima, u stvari su glasali za SNS na lokalnim.

Ono što hoćemo da sprečimo u budućnosti je da imamo takvo dogovorno glasanje. Na primer, na ovim narednim izborima mogla bi da se napravi jedna lista, recimo, sa LDP, Čedomirom Jovanovićem i ovih par ostalih poslanika koji nemaju nikakvu podršku u biračkom telu i da onda SNS na tim izborima presipa glasova i da neke svoje birače usmeri da glasaju za opoziciju, jer ovi rezultati 2016. godine nam govore da su se upravo takve stvari dešavale, da su usmeravali podršku kako bi neke opozicione opcije preskočile cenzus.

Čak i sa ovim sniženim cenzusom od 3%, neke od ovih opcija koje su suštinski satelit vlasti a sebe zovu opozicijom, ne mogu da preskoče cenzus. Očekuje se da će vlast gledati da ih podrži na ovim izborima, da deo svoje partijske mašinerije usmeri ka tome da glasaju za opozicione liste, ne bi li ih nekako dogurali do te magične cifre od 3%. To će biti jako teško.

Analizom ovih izbornih rezultata 2016. godine bi mogli jasno da utvrdimo da se takve stvari zaista i dešavaju i da na osnovu toga napravimo neki set koraka koji će takvu praksu da spreči u budućnosti.

Vlast se boji bojkota, jer bojkot će im dati Skupštinu u kojoj će SNS i SPS imati preko tri četvrtine poslanika. Znači, preko tri četvrtine poslanika će biti njihovi, pa se više neće moći skrivati iza navodnog pluralizma i demokratije, nego će morati da, odnosno građanima će biti potpuno jasno da su oni jedini koji sede u Skupštini Republike Srbije. Zbog toga i to smanjenje cenzusa koje se desilo. Hvala.

Hvala.

Građani Srbije verovatno ne znaju, pošto nije bilo u medijima, ova Skupština ni na koji način nije obeležila sto godina proboja Solunskog fronta, 2018. godine. Želimo u anketnom odboru da utvrdimo zašto se to desilo.

Poslanička grupa "Dosta je bilo" je tražila od države da na dostojan način obeleži proboj Solunskog fronta i da da poštu svim ljudima koji su ugradili svoje živote u našu slobodu.

Tražili smo od predsednice Skupštine da zakaže sednicu, svečanu sednicu Skupštine Republike Srbije, na kojoj bi odali poštu i slavili sve naše ljude koji su dali svoje živote u slobodu koju Srbija danas uživa.

Neverovatno je da se Skupština oglušila o taj zahtev, da se vladajuća većina oglušila o taj zahtev, da nisu hteli da zakažu tu sednicu, da država Srbija nije na dostojan način obeležila ništa u vezi te velike, velike, godišnjice.

Srbija je podnela najveći teret u pobedi saveznika u Prvom svetskom ratu, teret u životima ljudi, izgubili smo trećinu stanovništva, a da Skupština Srbije nije našla za shodno da zakaže jednu svečanu sednicu na kojoj bi odali počast našim precima.

Građani su videli kako je država bila tretirana u Parizu, kao zemlja pobednica, kao zemlja koja je podnela najveću žrtvu u Prvom svetskom ratu i gde je sedeo predsednik Srbije, a gde su sedeli Nemačka, predstavnici kosovskih Albanaca i drugi. To je bio veliki šamar Republici Srbiji, ali taj šamar mnogo manje boli, nećemo ga zaboraviti, nego šamar koji je ova Skupština napravila, da nije obeležila na dostojan način, barem svečanom sednicom ako ne i više od toga, obeležavanje proboja Solunskog fronta, a 2018. godine je bilo sto godina.

Izgleda kao da se vlast stidi naše slavne istorije, izgleda kao da to što bi proslavili proboj Solunskog fronta, da bi oni koji su izgubili Prvi svetski rat imali nešto protiv toga.

Ja mislim da je neophodno imati anketni odbor na kome bi raspravili o ovome, da se ovo nikada više ne bi desilo. Hvala.