Hvala.

U Crnoj Gori se dešava otimanje imovine SPC. Znači, izgleda da, da bi crvka mogla da zadrži svoju imovinu, morala bi da nađe krštenicu Sv. Save. To tako otprilike izgleda. Ugrožavaju se prava srpskog naroda u Crnoj Gori.

Moj deda je rođen u Crnoj Gori, otac mi je rođen na Kosovu, tako da mogu da govorim o ovome direktno i tiče me se direktno, odnosno krvlju sam vezan sa tim. Država Srbija ćuti o ovome.

Smatram da ne treba da ćutimo, nego da otvorimo skupštinsku raspravu. Predložili smo jedan nacrt rezolucije o dešavanjima u Crnoj Gori, pa ću ga ovde i pročitati.

Imajući u vidu činjenicu da Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovi sloboda, garantovana je sloboda veroispovesti, pravo na imovinu, pravo na privatnost i zabrana diskriminacije svih građana Republike Crne Gore. Imajući u vidu da se ove garancije odnose i na SPC, imajući u vidu činjenicu da su praksom Evropskog suda za ljudska prava određene granice i uslovi mešanja države u vršenje ovih prava, imajući u vidu činjenicu da u Republici Crnoj Gori značajan broj građana smatra sebe pripadnicima srpskog naroda, što samo po sebi stvara obavezu Republike Srbije, da u slučaju kršenja njihovih prava preduzme aktivnu ulogu u obezbeđivanju minimalnih standarda osnovnih ljudskih prava, da Narodna skupština Republike Srbije donosi sledeću rezoluciju o osudi kršenja ljudskih prava pripadnika srpskih naroda i SPC u Crnoj Gori.

Jedan - osuđuje se kršenje ljudskih prava pripadnika srpskog naroda i SPC od strane Republike Crne Gore i pozivaju organi vlasti Republike Crne Gore da poštuju obaveze koje su preuzeli ratifikacijom Evropske konvencije.

Pozivaju se predsednik Republike Srbije i Vlada Republike Srbije da u skladu sa svojim ustavnim ovlašćenjima iniciraju odgovarajuće postupke u cilju zaštite, ne samo prava srpskog naroda i SPC, već i zaštite elementarnih ljudskih i imovinskih prava svih građana Crne Gore, bez obzira na versku i nacionalnu pripadnost, kao i same vladavine prava koja razdvaja uređena demokratska društva od samovolje skupštinske većine.

Daje se puna podrška SPC i pripadnicima srpskog naroda u legitimnoj borbi za zaštitu svojih osnovnih ljudskih prava. Smatramo da je ovo minimum koji Srbija može da uradi da podrži srpski narod i SPC u Crnoj Gori. Hvala.

Ja ću kazati ovaj deo polako, jako je važno da svi građani shvate šta se dešava.

Ja bih voleo da nisam u pravu. Voleo bih da ovo nije tačno što ću kazati, jer bolje da ja nisam u pravu, nego da ovo što ću kazati je tačno.

Srbija nestaje pred našim očima. Čovek po čovek, porodica po porodica, dok nas na ovim prostorima više ne bude bilo. Godišnje Srbiju napušta gotovo 50 hiljada građana, naše dece, jer im život u Srbiji više nije podnošljiv. Ceo Balkan nestaje. Sve zemlje na Balkanu su u istom procesu.

I, šta Vlada radi da zaštiti Srbiju? Šta je demografska politika? Na žalost, imamo govor predsednika SNS pred kamerama „Tanjuga“, gde jasno kaže da će broj emigranata koji će se naseljavati u Srbiju do 2028. godine polako da raste i da će se 2028. godine izjednačiti sa brojem naše dece koja beže iz zemlje. To vam je 50 hiljada godišnje. A, da će od 2030. godina pa na dalje, broj emigranata koji će se naseljavati u Srbiji biti veći od broja naše deca koja beže iz zemlje.

Ovo vam dragi građani, znači da je plan Vlade da nadomesti našu decu koja beže iz zemlje, da naseli u Srbiji preko milion migranata u narednih 20 godina. Znači, milion naše dece treba da napusti zemlju u tom periodu, uglavnom idu za Nemačku, milion migranata da se naseli i to protivno njihove volje i još milion ljudi gotovo treba da izgubimo kroz negativan natalitet, odnosno više nas umire nego što se rađa. Ovo vam je nestajanje Srbije.

Zašto vlast radi ovo? Ovo je takođe i nemačka politika, pošto našu radnu snagu Nemačka vuče kod sebe, kvalifikovanu radnu snagu koja radi kod njih ispod cene, a ovde imaju namere za svoje fabrike za jeftinu radnu snagu, za motanje kablova, da naseljavaju migrante.

Imamo potpredsednicu Vlade, koja izgleda, Slavicu Đukić Dejanović, koja javno već govori o tome kako treba da se spremimo na to da će naša deca ovde kod kuće da se žene i udaju sa migrantima.

Da vam kažem jednu stvar oko migranata. Migranti su žrtve, oni nisu krivci. Velike korporacije svetske bombarduju njihove zemlje, kreiraju veštački migrantsku krizu i dovode ih u Evropu, cilj im je poništavanje suverenih zemalja Evrope. Država Srbija na žalost učestvuje u tom procesu, nije nam jasno zašto i zbog toga ovaj anketni odbor.

Hvala.

Mi izgleda, svuda se razgovara o Kosovu i Metohiji, samo ne u Skupštini Republike Srbije.

Briselski sporazum je potpisala ova vlast nakon 2012. godine, potpisao ga je Ivica Dačić zajedno sa Aleksandrom Vučićem koji je to podržavao. Briselskim sporazumom država Srbija se obavezala da povuče sve svoje institucije sa teritorije Kosova i Metohije.

U isto vreme prištinska vlast, koja bi želela da ima nezavisnu republiku, a nema je i ne može ni da je dobije bez da je država Srbija prizna, se obavezala da će da napravi zajednicu srpskih opština, gde će biti ne samo opštine na severu, nego i opštine u ostatku Kosova i Metohije, gde su srpske enklave, gde ima, u stvari većina građana Kosova i Metohije, koji su lojalni Republici Srbiji, žive u tima enklavama.

Država Srbija je ispunila sve svoje obaveze iz Sporazuma. Povukla se sa Kosova i Metohije, povukla svoje institucije, dala im pozivni broj, rešila mnoga pitanja, znači jednostrano uradila mnogo stvari, dok Priština nije uradila ni jednu jedinu stvar.

Zajednica srpskih opština nije napravljena, niti se zna kada će. Uvedene su čak i takse za srpsku robu i to je u stvari nemački plan na Kosovu i Metohiji, gde Nemačka pokušava da parira Americi i da u stvari nekako što pre odvoji Kosovo i Metohiju od Srbije. E, sada vidimo sukob u poslednje vreme između američke i nemačke politike.

Pošto prištinska strana ne ispunjava ni jednu tačku sporazuma, evo to vam je već duže od osam godina, država Srbija bi trebala da se povuče iz Briselskog sporazuma, da ga proglasi ništavim zbog ne ispunjenja Prištine, odnosno sporazum je ništav, zato što Priština ne ispunjava ni jednu tačku u tom sporazumu.

Nebitno je da li ste ga podržavali ili ga niste podržavali u vreme kada je potpisan, šta se očekivalo, šta se nije očekivalo tada, da ne ulazim u to, ono što nam je bitno je zbog čega smo i dalje u tom sporazumu.

Ovaj predlog poslaničke grupe, odnosno poslanika DJB je da Srbija proglasi taj sporazum ništavim, da se povuče iz njega i da nastavi dalje politiku kao da tog sporazuma nema. Bez pristanka Srbije, Priština ne može da napravi državu. Prema tome, na nama je da damo nešto i da ne damo, nemamo ni jedan razlog da damo bilo šta. Kosovo i Metohija je deo Srbije, tako će i ostati. Ovo bi trebao da bude prvi korak u tome da ponovo kažemo da je deo Srbije. Hvala.

Hvala.

Ovo je jako važno za građane Republike Srbije da shvate. Prolazimo kroz tektonske geopolitičke promene. Znači, ceo koncept zapada se menja, zapad se među sobom podelio ponovo. Podsetiću građane, imali smo dva svetska rata u kojima je u stvari zapad ratovao protiv zapada, gde smo mi bili na jednoj strani.

To se dešava ponovo i praktično ta geopolitička promena je Amerika i Velika Britanija se odvajaju od Nemačke i mislim da će Francuska u nekom kraćem periodu se takođe odvojiti od Nemačke. Evropska Unija je dominirana od strane Nemačke. Nemačka uređuje sve na Balkanu. Ni jedna zemlja unutar EU se ne bavi Balkanom osim Nemačke. Kontrolišu medije, kontrolišu u postavljaju elite u svim zemljama Balkana i na vlasti i u opoziciji, pretvaraju Balkan u svoju koloniju jeftine radne snage.

Srbija se nekoliko puta u svojoj istoriji oslanjala na nemačku politiku i na austrougarsku politiku pre nje, veliku cenu za to smo platili. Danas Republika Srbija ponovo prati nemačku politiku u Evropi. Nemačka nam praktično uređuje sve, štampa udžbenike, izvlači decu i zapošljava ih kod sebe, otvara fabrike za jeftinu radnu snagu, kontroliše medije i političku elitu. Valja nam se probuditi.

Te tektonske geopolitičke promene dovode do velikih promena na evropskom kontinentu. Evropska unija nije Evropa. Srbija je ponosan deo Evrope, Rusija je takođe deo Evrope. Evropska unija je jedna mala birokratska tvorevina koja sedi u tri grada, u Briselu, Strazburu i Frankfurtu i pokušava da pomoću bankarskog globalizma koji kontroliše, uništi suverene zemlje Evrope.

Srbija treba da se osloni na suvereniste, druge suverene zemlje koje se izvlače iz nemačke dominacije. Britanija je napustila EU, za njom očekujemo da će da je prati i Italija, i Poljska, Skandinavske zemlje. Znači, nama treba potpuno nova politička orijentacija.

Što se tiče KiM, SAD su svojim akcijama sprečile, odnosno predsednik Tramp je sprečio pravno-obavezujući sporazum na KiM. Da kažem, Tramp nije prijatelj Srbije, ali je po naše interese najbolji američki predsednik u poslednjih 50 godina. Tako da treba pratiti šta se dešava, imamo veliki sukob između američke politike, nove američke politike, politike Klintonovih i politike Nemačke koja bi da se uspostavi kao nova svetska sila.

Evo još jedan dokaz kako na preskok ide, ima drugih tačaka koje su logična celina sa ovim što sam malopre govorio, no šta da radimo.

Prethodna vlast je donela Zakon o zaštiti prirode, u kome je praktično omogućila izgradnju malih hidroelektrana koje uništavaju planinske reke u Srbiji. To znaju svi građani Stare planine, Kopaonika, Zlatibora, mnogih planina gde se uništava priroda zarad malo profita.

Prethodna vlast je donela zakon, a ova vlast je počela da ih sprovodi, davala licence, imala plan da napravi ogromna broj malih hidroelektrana koje sve kada bi se napravile praktično zgurale sve naše planinske reke u cevi, uništile prirodu, a to bi na energetskom bilansu Republike Srbije značilo negde 2,5% struje. To sve radimo pod plaštom nekog EU-projekta za zelenom energijom. Ovo nije zelena energija, ovo je uništavanje prirode.

Građani su, srećom, stali na noge, krenuli da brane svoje reke i uspeli da odbrane na mnogim lokacijama. Posao još nije gotov, moramo da promenimo zakone da to više ne bude moguće. Tako da, ovaj zakon predviđa, odnosno ove izmene koje predlažemo, da se u zaštićenim zonama prirode ne može ništa da gradi, a zakoni koje je donela prethodna vlast i podržala ova vlast su omogućili da se grade između ostalog i mini hidroelektrane i neki drugi privredni objekti. Ni jedan privredni objekat ne pripada u zaštićenu zonu prirode, treba da je očuvamo, dobili smo je od naših predaka. Srbija nije naša, nismo je mi napravili, dobili smo je u amanet da je čuvamo i da je predamo narednim generacijama.

Tako da, ove izmene zakona u stvari predlažu da tamo gde su zaštićene zone prirode, da je tamo zabranjena svaka izgradnja, posebno izgradnja protočnih mini hidroelektrana. Sve izgrađene do sada bi morale da budu uklonjene, a ako je investitor imao sve dozvole Republike Srbije, onda uklonjene o trošku budžeta, odnosno to je onda greška države. Ako je potkupljivao i dobijao dozvole nelegalno, onda će morati da ih ukloni o sopstvenom trošku i da vrati prirodu u prethodno stanje.

Mislim da je ovo jako važno, veliki broj građana je ustao protiv ovoga. Ovo takođe govori da imamo kontinuitet od bivše vlasti do ove vlasti. Sve što je bivša radila ova je nastavila i radi još gore. Vreme je da prekinem. Hvala.

Hvala.

Evo, vidite, opet na preskok, malo o zaštiti okoline, malo o Kosovu i Metohiji.

Obaveza Republike Srbije je, po Ustavu iz 2006. godine, da u roku od šest meseci ili godinu dana donese zakon o Kosovu i Metohiji. To je obaveza koju nisu sprovele ni prethodna vlast ni ova vlast, evo 14 godina. Obaveza je bila da donesemo takav zakon. E, „Dosta je bilo“ je izradio nacrt zakona o Kosovu i Metohiji i predložio ga Skupštini Srbije da ga usvoji. Šta zakon radi? Ovaj predlog zakona predstavlja presek Rezolucije 1244 i Ustava Republike Srbije i ponovo Kosovo i Metohiju vraća u pravno ustavni poredak Republike Srbije.

Prepoznajemo da po Rezoluciji 1244 lokalno stanovništvo ima maksimalnu samoupravu i da je pod nadzorom UN i to prepoznajemo i u zakonu. Koristili smo model između Danske i Farskih Ostrva. Građani Republike Srbije verovatno ne znaju, Farska Ostrva su proglasila nezavisnost 1945. godine, baš kao i prištinska kvazi država. Godine 1945. Danska se nije preterano uzrujala, nije išla tenkovima na njih, nego je donela svoj zakon o Farskim Ostrvima. Oni mogu da imaju i fudbalsku reprezentaciju, mogu da imaju zastavu, mogu da imaju status koji oni zovu ustavom, mogu da imaju sva ta obeležja, to im Danska država ne uzima. Međutim, Farska Ostrva su deo Danske, nemaju stolicu u UN i, zamislite, nisu član EU. Tako da, imate jednu zemlju u EU u kojoj je većina zemlje Danske na kontinentu u EU, a Farska Ostrva koja su sastavni deo Danske nisu. E, takav predlog zakona je donela i poslanička grupa DJB, koja prati taj model i radi istu stvar u Srbiji.

E sad, jednu interesantnu stvar su rešili Danci, pa smo i to preuzeli. Kazali su – ako neko uzme pasoš Farskih Ostrva, odnosno državljanstvo Farskih Ostrva, neće ga proganjati država Danska. Oni priznaju taj dokument, ali kažu – taj građanin Farskih Ostrva gubi sva prava svih ostalih građana Danske. Tako smo mi predložili istu stvar, ko god je uzeo pasoš prištinske kvazi države da gubi državljanstvo Republike Srbije, gubi pristup obrazovnom sistemu, socijalnom sistemu zaštite, penzionom, praktično je stranac. Tako da, zakon je dobar za lojalne građane Republike Srbije. Mi smo jedina politička opcija koja je predložila rešenje po kome Kosova i Metohija ostaje sastavni deo Srbije i praktično treba da razvijamo Srbiju da bi privoleli druge da idu ka nama. To je ovaj zakon. Hvala.

Hvala.

Pošto je ovo paket od tri zakona što se tiče mini hidroelektrana, žao mi je što nisu zajedno, jer bi onda mogao da obrazložim od jednog do drugog, nego predsedavajuća preskače, odnosno to su verovatno uradili već u skupštinskim službama, pa moram malo o Kosovu i Metohiji, a malo da se vraćam nazad na mini hidroelektrane. Ovo je inače i razlog zašto bojkotujemo rad Skupštine, pošto ne postoje uslove, a to se danas i dokazuje.

Znači, tri su zakona koja rešavaju ono što je uradila prethodna vlast, dozvolila u stvari ovoj vlasti da se protočne hidroelektrane ugrade po velikom broju malih planinskih prelepih reka u Republici Srbiji i da se time potpuno uništi čovekova okolina. U ovom slučaju da bi se sproveo neki projekat potrebno je da se uradi jedna studija uticaja tog projekta na životnu okolinu. Gde god imate zaštićene zone prirode te studije moraju da se rade. U zakonu su napravljeni, zamislite, izuzeci, tako da mini hidroelektrane čija je instalisana snaga manja od dva megavata ne moraju, odnosno ostavljeno je ministarstvu da samo proceni i, zamislite, ministarstvo odluči da proceni da nikada te studije nisu potrebno.

Ovo je ta jedna od rupa kroz koje su i napravljene te mini hidroelektrane koje su uništile naše planinske reke i na Staroj planini i na Kopaoniku i na Zlatiboru i u drugim mestima. Tako da, zakon predlaže da se ta rupa zatvori i da uvek mora da se radi studija kada je u pitanju zaštićena zona prirode i ovaj predlog zakon kaže ne samo da mora da se radi studija nego ne može ništa da se gradi što je privredni objekat, pošto je priroda u tim zaštićenim zonama važnija, netaknutost te prirode je važnija od bilo koje privredne aktivnosti. Glavna koja treba da bude u tim zaštićenim zonama jeste turizam, jeste eko turizam, odnosno etno turizam i to je nešto što pored poljoprivrede treba da bude jedan važan motiv, odnosno važan temelj kojim ćemo sprečiti depopulaciju sela, odnosno veliko pražnjenje sela u Srbiji, što je pored opšte demografske slike veliki problem.

Ovo je jedan dobar primer i ovog zakona kako dobro rade bivša vlast i sadašnja vlast i kako ništa ne menjaju kada prelaze sa jedne na drugu.

Prethodna vlast je imala – EU nema alternativu politiku, ova vlast ima EU nema alternativu politiku, prethodna vlast je radila Briselski sporazum, ova radi Briselski sporazum, prethodna je slušala Nemačku, ova sluša Nemačku, prethodna je donosila zakone o mini hidroelektranama, ova ih je dopunjavala i nastavila da uništava reke. Ovo je prilika da to sprečimo.

Hvala.

Ove je sad treći od tri zakona koji se tiču mini hidroelektrana.

Znači, prvi je, rekli smo da ne može da se gradi u zaštićenim zonama prirode uopšte. Drugi je da mora da se radi studija uticaja na okolinu kada se gradi bilo šta, recimo, čak i turistički objekat. Ovo treće, interesantno je bilo, pošto te reke planinske trpaju u cevi, građani to mogu da vide, nažalost, samo na društvenim mrežama zato što su sve mediji zatvoreni i ne puštaju ove informacije, tako da ne možete ni da se upoznate sa njima. To izgleda stravično. Znači, te prelepe reke zgurane u cevi, to izgleda stravično.

Imali su problem i kad su to radili, jer nisu mogli samo da koriste korito reke, nego su te derivacione cevovode morali da sprovode i preko privatnog poseda. Znači, neko ima parcelu, i to znaju ljudi sa Stare planine jako dobro, i onda oni hoće da preko njihove zemlje, privatne zemlje, sprovedu derivacioni cevovod. Pošto to nisu mogli pre nego što je ova izmena zakona napravljena, onda je ova skupštinska većina, znači ovi poslanici SNS-a, doneli izmenu Zakona o planiranju i izgradnji kojom su kazali da se taj derivacioni cevovod smatra infrastrukturom. Znači, taj privatni derivacioni cevovod za potrebe privatnih malih hidroelektrana se smatra infrastrukturom državnom, pa da onda privatni vlasnici moraju da puste te graditelje da provuku derivacioni cevovod kroz njihove parcele. Ovo je prosto neverovatno, zakon ovakav kakav je, nije ni ustavan. Međutim, problem je kad se obratimo Ustavnom sudu, oni ne uzimaju ovo u razmatranje uopšte.

Tako da, ova tri zakona koja smo predložili mogu da promene sve oko mini hidroelektrana, da više nikada ne gradimo mini hidroelektrane, da se naše reke ne guraju u cevovode i da zaštitimo prirodu. Državu Srbiju nismo mi stvorili, data nam je u amanet, dali su nam preci naši, koji su je čuvali, sačuvali, na nama je da uradimo isto. Ovo je greh protiv države, protiv naroda i protiv prirode i treba ga sprečiti.

Vladajuća većina je gluva na ovo. Očigledno da i prethodna i ova vlast sprovede identičnu politiku, od pljačkaških privatizacija, preko uništavanja prirode i malih hidroelektrana, gde praktično ista politika ima kontinuitet, evo, već 30 godina.

Ove sad izmene Zakona o medijima, imamo prilike u javnosti, građani imaju prilike da vide ovaj obračun između N1, odnosno „Junajted medija“ i „Telekoma“, gde bi N1 nekako na silu da se ugura u mrežu „Telekoma“ i da još zarađuje pare od toga, a „Telekom“ mu to ne dozvoljava, a sa druge strane SBB je mreža koja je unutar N1 i koja je deo istog vlasničkog paketa sa N1, „Junajted medija“ ne dozvoljava nijednoj novoj televiziji da se prikazuje na N1.

E sad, kad malo pogledamo, kanali koji se puštaju preko „Telekoma“ rade propagandu vlasti, praktično podržavaju sve politike vlasti, od politike oko naseljavanja migranata, do politike prodaje Kosova i Metohije, stranih investitora, subvencija koje se daju, iseljavanja naših ljudi, imamo programe Nacionalne službe za zapošljavanje, koja zapošljava naše ljude u Nemačkoj. Prosto neverovatno. Da nemačke kompanije štampaju udžbenike za našu decu, znači, da pratimo nemačku politiku na Balkanu, to radi vlast.

To podržavaju praktično svi mediji koji se emituju preko „Telekoma“, ali istu politiku propagira i N1. Znači, oni imaju problem sa Vučićem, ali ne i sa politikama koje Vučić sprovodi. I kod njih je politika – EU nema alternativu, i jedni i drugi u stvari onemogućavaju bilo koji novi kanal da se pojavi i da građani Republike Srbije mogu da ga gledaju. Imate televiziju koja se zove „Slobodna televizija“, koja je tražila, dobila dozvolu od REM-a, znači, državne institucije koja daje dozvole za emitovanje, i ne može ni od jednog kablovskog operatera da dobije da ih pusti da se emituju, i to besplatno, ne traži čak ni novac za to.

Na ovaj način se uništava medijski pluralizam i u stvari monopolisti i „Telekom“ i SBB u potpunosti kontrolišu medijsku sliku i ne dozvoljavaju da građani Republike Srbije budu informisani. Onda dodatno, verovatno ne znate ovo, N1 se emituje iz inostranstva, ne iz Srbije, odnosno program se pravi u Srbiji, ali se izvozi, pa se onda ponovo uvozi, odnosno reemituje u Srbiji. Zamislite, kanali „Pinka“ takođe se proizvode u Srbiji, emituju uglavnom u Bosni i Hercegovini, a onda iz Sarajeva vraćaju, odnosno reemituju u Srbiji. Time se izbegava plaćanje poreza, time se izbegavaju obaveze prema državi Srbiji, nemaju čak ni dozvole REM-a.

E, ove zakonske izmene govore o tome da hoćemo red u medijskom prostoru, da medijski prostor radi u interesu građana Srbije, a ne ovog duopola, odnosno monopola SBB-a i „Junajted medija“ i on nalaže svim kablovskim operaterima da moraju sve kanale da prikazuju.

Svi vlasnici oružja u Srbiji znaju o čemu ću sada govoriti.

Donete su izmene Zakona o oružju koje su trebale da uvedu red, da uvedu lekarsko uverenje za sve one koji poseduju oružje. Posedovati oružje i nositi oružje sa sobom su dve različite stvari, građani to ne znaju. Posedovanje je jedno, a pravo na nošenje oružja je nešto sasvim drugo.

Sada govorim o imovinskim pravima, odnosno pravima građana da poseduju oružje. Veliki broj oružja poseduju građani Republike Srbije, veliki broj njih su penzionisani policajci i vojnici. Država je napravila promenu zakonu u kojoj je kazala da građani mogu da poseduju oružje za ličnu bezbednost samo ako, i to je član 11. tačka 8), država Srbija, odnosno MUP utvrdi da imaju ugroženu ličnu bezbednost. Znači, ovo je neustavno samo po sebi.

Član 50. govori o preregistraciji, pošto je zakon predvideo da se stari papirni dokument zameni plastičnom karticom na kojoj može da bude registrovano više komada oružja, pa su onda protiv zakona primenjivali ovaj član 11. na preregistrovanje oružja, uzeli vlasnicima oružja velike pare, znači, ne samo lekarsko uverenje koje je potrebno, i koje je dobro rešenje, nego i ostale takse koje su im naplaćivali i onda su to iskoristili za zaplenu oružja, odnosno odbijali su da građanima koji su se pojavili, uredno hteli da preregistruju oružje, odbijali su da daju dozvolu vadeći se na to da oni misle da njihova bezbednost nije ugrožena.

Ovo je dovelo do toga da je došlo do velikog broj oduzetog oružja. Sada ide najinteresantnija stvar. Pošto građani Republike Srbije ne mogu da prodaju svoje oružje, ne postoji tržište oružja u Srbiji, niti mogu da ga prodaju u inostranstvu, onda su morali da predaju to oružje državi i, zamislite, na sajtovima na kojima se prodaje oružje, po Americi, na primer, i drugde smo pronalazili te njihove komade oružja koje je, izgleda, nekako iz Ministarstva preko neke kompanije završilo na tim sajtovima. Znači, očigledno se radi o velikoj korupciji gde je država oduzimala oružja, a onda nekom privatno dala da ih prodaje u inostranstvu.

Ovaj zakon koji smo predložili ukida diskreciono pravo Ministarstva da uskrati vlasnicima, zakonitim vlasnicima oružja koji su to uradili legitimno i legalno, da im uskrati preregistraciju i brišemo tačku 8) i tu mogućnost da MUP kaže – procenjujemo da vam nije ugrožena bezbednost, ustavno pravo građana Srbije i… (Isključen mikrofon.)

Hvala, predsedavajuća.

"Dosta je bilo" bojkotuje sednice Skupštine već duže vreme, zbog uslova rada Skupštine i vređanja narodnih poslanika, nepoštovanja osnovnih pravila. Evo, vratili smo se danas, u ovom pripremnom delu, da proverimo da li se nešto promenilo.

Moram da pohvalim jednu stvar. Konačno se predlozi za dopunu dnevnog reda čitaju po redu, odnosno prozivaju se poslanici po redu i to je napredak koji moram da pohvalim.

S druge strane, izgleda da se nastavlja vređanje opozicionih poslanika, što zaista nije dobra stvar.

Takođe, slušamo po medijima kako se EU hvali kako će da nam donese bolje uslove za izbore i bolju demokratsku atmosferu. Evo, meni je brada porasla čekajući da se to desi, pa smo došli danas malo to da proverimo u Skupštini, jer zaista ne razumem čemu EU to obećava, kad možemo sve probleme da rešimo u samoj Skupštini.

Što se tiče ovog leks specijalisa za "Beograd na vodi", "Dosta je bilo" predlaže da se taj leks specijalis ukine. Ovim leks specijalisom je potpuno zaobiđen Zakon o eksproprijaciji. Građani bi trebali da znaju da Zakon o eksproprijaciji govori o tome da zemljište može biti uzeto od privatnih vlasnika ako postoji neki javni interes. Recimo, javni interes bi bio izgradnja puta, javni interes bi bio sve što se tiče svih građana Srbije.

Ovim zakonom, leks specijalisom, o „Beogradu na vodi“ potpuno je zaobiđen taj Zakon o eksproprijaciji i na mala vrata uvedeno da privatni investitor koji gradi „Beograd na vodi“ može da se osloni na tu eksproprijaciju i da dođe do zemljišta i istera privatne vlasnike.

Ovo je nešto što ne bi trebalo da bude dozvoljeno u državi Srbiji. Taj „Beograd na vodi“ radi se o zemljištu od 100 hektara koje se nalazi verovatno na najatraktivnijoj lokaciji na Balkanu. Vrednost tog zemljišta je preko milijardu evra. Ono što imamo je jedan neverovatan dogovor naše Vlade i privatnog investitora koji je navodno iz UAE, gde dobija to zemljište besplatno. Može na njemu da počne da gradi i unapred prodaje stanove, umesto da plati tih milijardu evra i da iz te prethodne prodaje stanova u stvari finansira ceo projekat.

Kada bi se uradio jedan urbanistički plan, onda isparcelisalo i dalo na licitaciju svaki pojedini komad zemljišta, to bi budžetu donelo preko milijardu evra.

Dok sam bio ministar nijednog Arapina nisam upoznao koji navodno ulaže u Srbiju. Bile su dve advokatske kancelarije u Beogradu i Mlađan Dinkić koji su dogovarali te dilove. Mislim da ovaj zakon treba ukinuti, da nije javni interes, privatni interes privatnog investitora. Hvala.

Zahvaljujem.

Fer i pošteni izbori su temelj i osnov demokratije. Demokratija ne funkcioniše ako nema fer i poštenih izbora, ako se na izborima krade, ako na izborima glasaju mrtvi i glasaju „ljudi koji nisu uopšte u zemlji“.

Imamo ovde danas četiri predloga, četiri izborna zakona koji trebaju da pomere, odnosno da daju predloge za rešenja u oblasti glasanja mrtvih. Imamo 6,8 miliona birača, otprilike, u biračkom spisku, u Srbiji ima oko pet miliona ličnih karata. Znači, imamo veliku razliku između ta dva broja. Ovo nije stvar koja se tiče samo ove Vlade, ovo je bilo i za prethodne Vlade, a i za Vlade tokom devedesetih i nijedna Vlada do sada nije našla za shodno da ispravi ovaj problem koji imamo.

Ono što smo utvrdili na nekoliko izbora na koje smo izašli do sada je to da zaista glasaju ljudi koji su preminuli i da glasaju ljudi koji nisu u zemlji u trenutku izvođenja izbora. To smo utvrdili na samim biračkim mestima, odnosno u kontroli nakon izbora na pojedinim biračkim mestima, gde sam lično pronašao ljude sa njihovim matičnim brojevima, preminule građane Republike Srbije pored čijeg imena stoji potpis i ispada da su glasali na tim izborima.

Način da ovo promenimo je: pod jedan – da sredimo biračke spiskove, pod dva – da internet prezentacija ministarstva preko koje danas može svaki birač kucanjem svog matičnog broja da proveri biračko mesto na kome glasa, da nakon izbora i proveri da li je njegov glas zabeležen. Tako da, svaki građanin Republike Srbije može da proveri da li na jednom biračkom mestu je zabeleženo da je neko drugi glasao umesto njih.

Ovim bi otklonili jednu veliku sumnju u regularnost izbora. Naš problem je bio kad smo, recimo, utvrdili da su mrtvi glasali ili da su glasali građani koji nisu bili u zemlji u trenutku kada se neko za njih potpisao na biračkom mestu. Nismo mogli da konstatujemo te činjenice tokom kontrole, nismo mogli ni da fotografišemo, zato što je to bilo zabranjeno unutar samog RIK-a, nego smo jedino mogli da to prijavimo nadležnom tužilaštvu, gde smo napisali šta smo otkrili. Nakon toga tužilaštvo nije reagovalo, nije ni ispitalo navode i sve je prošlo kao da se ništa nije desilo.

Ovom izmenom zakona mi predlažemo da se ovaj problem reši, da se reši tako što će građani moći da imaju uvid i što će moći da provere da li je neko glasao umesto njih. Ovo bi bio veliki korak napred u tome da dobijemo da građani prihvate da su izborni uslovi, odnosno da izbori nisu lažirani i da nema krađe. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Ovo je drugi od četiri zakona koji sam najavio, pošto ove izmene o kojima govorim moraju da se sprovedu u svim zakonima.

Znači, problem su fer izborni uslovi i sprečavanje krađe na izbornim mestima. Razlog zašto opozicija preti bojkotom narednih izbora nije zato što ne želimo izbore, naša borba nije za bojkot, borba je za fer i poštene izborne uslove. Jedan od tih uslova je svakako da se spreči krađa glasova. Ona se sastoji od više stvari. Jedna od stvari je da nam na izborima glasaju mrtvi i glasaju ljudi koji nisu u zemlji. Imamo more primera koji to pokazuju. Nažalost, nadležno tužilaštvo ne reaguje, a i sprečeni smo na biračkim mestima da dokaze koje smo pronašli u stvari dokumentujemo kako bi tužilaštvu bilo teže da kontroliše izbore.

Verovatno građani ne znaju, ako nađemo jednog mrtvog koji je glasao, to znači da su izbori neregularni na tom biračkom mestu i time se onda stiče utisak, odnosno građani znaju da se nešto neregularno dešava.

Ovo je u interesu svih nas, pošto svi želimo da kada se završe izbori, da rezultati budu nesporni i da budu prihvaćeni od strane svih. Interesantno je da i EU, koja sada pokušava da spreči bojkot na svaki način i pomogne vladajućoj većini da izmogne kontrolu, ignoriše sve ove zahteve i priča se o nekim potpuno perifernim stvarima. Razlog za bojkot, odnosno pretnju bojkotom je postizanje fer i poštenih izbornih uslova. Recimo, učestvovati u boks meču u kome su vam i ruke i noge vezane je nešto što nakon tih izbora mogu sa pravom da vam kažu – što ste prihvatili te uslove, onda morate da prihvatite i rezultat.

Izmeniti stvari je jednostavno, u interesu je svih građana Srbije, u interesu je svih građana, bez obzira da li glasaju za vlast ili glasaju za opoziciju, je da imamo fer izborne uslove, da njihov glas bude pobrojan i da nema krađe, da nema zastrašivanja birača na biračkim mestima, da nema kupovine glasova, da nema bugarskih vozova, da nema glasanja mrtvih i da nema glasanje ljudi koji nisu u zemlji kada se održavaju izbori.

Ovaj predlog koji smo podneli je jednostavan za implementaciju. Birački spisak nam ima 6,8 miliona ljudi, a ličnih karata i dokumenata je oko pet miliona. Ovo vam govori o velikoj razlici između ljudi koji postoje u biračkom spisku i onih koji zaista mogu da glasaju. Niko ne proverava nakon izbora da li su glasali mrtvi ljudi, da li su glasali ljudi koji su bili van zemlje i ovaj predlog DJB je u stvari da se preko jedne jednostavne internet prezentacije to pitanje jednom za svagda reši. Hvala.

Ovaj zakon privileguje strane investitore. Ovog puta investitore iz UAE. Uslove koje imaju domaći privrednici su stavljeni u jedan položaj u kom nemaju ni približne mogućnosti koje imaju strani investitori. Srbija se pretvara u koloniju jeftine radne snage u kojoj pogodujemo svim mogućim stranim investitorima i postavljamo domaću privredu u neravnopravan položaj.

Ovo nije samo politika ove Vlade, nego je politika i prethodne vlasti i DJB sa svojim programom predviđa da se sa tom praksom prekine. Znači, uslovi moraju da budu jednaki. Ono što imamo u Srbiji je jedno subvencionisanje stranih investitora na sve moguće načine. Ne radi se samo o subvencijama od 10.000 evra po radnom mestu koje dobijaju uglavnom nemačke kompanije danas u Srbiji, gde plaćaju radnike po 200, 300 evra po zaposlenom, nego se radi o dodeli građevinskog zemljišta, o izgradnji infrastrukture, stvari o kojima domaći investitor može samo da sanja.

Znači, moramo da izađemo iz tog vazalnog položaja. Građani verovatno ne znaju da te direktne strane investicije o kojima govorimo u poslednjih 15 godina su dovele do toga da se godišnje iz Srbije izvlači profit od 2,5 milijarde evra. Znači, bogate zemlje i njihove korporacije godišnje izvlače 2,5 milijarde evra od siromašne Srbije, pod navodnicima, i time praktično grade svoje profite. To je rezultat pogubne politike privilegovanja stranih investitora.

Najveći broj stranih investitora danas dolazi iz Nemačke i oni otvaraju fabrike jeftine radne snage, uglavnom za motanje kablova, a ovaj konkretan zakon se odnosi na UAE, odnosi se na investicije kao što su „Beograd na vodi“, „Bačka“ iz Sivca, zatim, u Karađorđevu su dobili zemljište, itd. Nijedna od tih investicija nije dala ni približno rezultat koji je bio obećavan kada su te investicije hvaljene građanima Republike Srbije. Ko god živi u Sivcu ili u tom delu Bačke, može da proveri koja je situacija sa svim tim arapskim investicijama, gde praktično se guši domaći poljoprivrednik, domaća poljoprivredna gazdinstva i privileguju korporaciju u kojima uglavnom rade naši ljudi, što nas navodi na to da se u stvari ne radi o UAE, nego se radi o pranju naših para koje dolaze, odnosno peru se preko UAE.

Ima jedna međunarodna finansijska organizacija zovu se „Global Fajnenšl Integriti“, koja utvrđuje koliko se novca izvlači iz pojedinih zemalja, iz Srbije se godišnje izvlači četiri milijarde evra, u periodu od 10 godina to vam je 40 milijardi evra izvlačenja novca, to vam je BDP Srbije, znači cela ekonomija u roku od 10 godina. Hvala.

Hvala.

Mi smo imali u Zakonu o sudijama odredbu koja je govorila da se predsednici sudova, baš kao i predsednik Vrhovnog kasacionog suda, biraju na pet godina, da ne mogu biti reizabrani, i za sve sudije je bio isti aršin prilikom odlaska u penziju. Znači, kad se steknu uslovi moraju da idu u penziju. To smo imali u zakonima, a onda je vladajuća većina 2017. godine donela promenu po kojoj imaju specijalan tretman predsednici sudova. Znači, čak i ono što nema predsednik Vrhovnog kasacionog suda uvedeno je za predsednike sudova, a to je da im je mandat četiri godine, a da se nakon četiri godine mogu birati u još jedan mandat, pa ako su negde na kraju radnog veka, da im sudijska funkcija ne prestaje sticanjem uslova za penziju nego im prestaje kada im istekne rok na koji su postavljeni za predsednika suda.

Veliki problem u Srbiji jeste pravosuđe. Taj problem se ogleda u tome da partijska vlast, odnosno partokratija utiče na sve grane vlasti, i pre svega u ovom slučaju utiče na sudsku vlast. Na taj način dobijate situaciju da partija na vlasti upravlja sudovima, a jedna od glavnih poluga u upravljanju sudovima jesu predsednici sudova, kojima je preko ovih zakonskih izmena omogućeno, u stvari partijama, da manipulišu sa predsednicima sudova, i da ih postavljaju u privilegovan položaj, u odnosu na sve ostale sudije.

Mi predlažemo da se to promeni, odnosno da se ova promena iz 2017. godine ukine i da se vratimo na prvobitno rešenje, koje kaže da i za predsednike sudova, baš kao i za predsednika Vrhovnog kasacionog suda i za sve ostale sudije, važi isti aršin, a on je da mandat predsednika suda je pet godina, nešto duže nego što je mandat skupštine, kako bi postigli neku nezavisnost, odnosno da nema direktne sprege između vladajuće većine i predsednika sudova. Drugo je, da kao i za sve sudije i predsednicima sudova kad se steknu uslovi za odlazak penziju, da time prestaje i funkcija predsednika suda. Mislimo da bi ova promena u stvari pomogla da dođe do veće nezavisnosti sudstva. Ovo je samo jedna od niza promena koje su potrebne da bi zaista uspostavili nezavisno sudstvo u Srbiji. Hvala.