Hvala.

Predsedavajući, nemate kvorum i ne date povredu Poslovnika.

Ovde nema ni 100 poslanika u sali, a kamoli većina. Znate da morate da imate većinu, 127. Nemate kvorum.

Kamere, ja bih molio kamere da pokažu Skupštinu.

Kvorum nemate, to je vidljivo golim okom, ja to ne mogu da rešim. Predsedavajući odbija, kršimo zakon stalno. Ne date ni povredu Poslovnika…

Pa, nema, možete da prebrojite da manje od 100 poslanika imate u sali, tako da vam kvorum jednostavno nije tu.
Ajte, molim vas, prebrojite kartice. Prebrojite kartice.

Ja želim da obrazlažem, ali treba da utvrdite kvorum.

Znate, golim okom je vidljivo, neodbranjivo, predsedavajući. Neodbranjivo je to što radite. Pa pogledajte, molim vas.

Evo sad vam stižu poslanici. Ovo je neodbranjivo, imate toliko kartica unešenih, pogledajte.

Hvala, predsedavajući.

Poslanici se polako vraćaju u salu, to je dobra stvar.

Ministar odbrane Aleksandar Vulin… Evo, dobacuju, ali dobro, izdržaćemo.

Ministar Vulin je javnosti objasnio da je kupio stan u Beogradu za 230.000 evra i da za 200.000 evra od tog novca nije imao poreklo, pa je onda za to poreklo rekao da je dobio taj novac od tetke iz Kanade. Izgleda je kod nas u Srbiji mnogo tih nekih dobrih tetaka. Neki imaju tetkin kauč, neki izgleda tetku iz Kanade, i da je uneo, praktično, da mu je ona dala taj novac.

Samo je jedan mali problem, nema dokaz ni o tom novcu koji mu je dala tetka iz Kanade, jer bilo bi normalno da je novac dobio, recimo, preko računa, da je on legalno ubačen u Srbiju, da je, recimo, uzeo ga u kešu, pa ga prijavio, recimo, državi Kanadi kad je izlazio i državi Srbiji kad je ulazio. Međutim, ministar ništa od toga nema. Ili, recimo, barem da nam pokaže avionske karte kad je putovao iz Kanade iz Srbiju, njih 20 najmanje, kad je nosio taj novac iz Kanade. Ništa od ovoga nemamo.

E, sad, anketni odbor nam je potreban, pošto policija nije htela da utvrđuje to, ni Agencija za borbu protiv korupcije, nijedan državni organ. Potreban nam je, izgleda, anketni odbor Skupštine Republike Srbije da bi se utvrdilo kako je to ministar Vulin 200.000 evra od svoje tetke u Kanadi uneo u Republiku Srbiju.

Mi znamo da postoji limit po kome kad unosite neki novac u zemlju, morate da prijavite carini, pa sad ako je taj novac, recimo, veći od 10.000 evra, onda taj novac je morao da prijavi carini.

(Đorđe Komlenski: Pa gde su ti poslanici?)

Međutim, on ništa od toga nije uradio i morao je, praktično, nema ni jedan trag tog novca, radi se o 200.000 evra.

(Đorđe Komlenski: Bitango! Lopurdo!)

Poslanici vladajuće većine ovde dobacuju, govore, obraćaju se poslaniku kao da je bitanga, kao da je prevarant.

Govorim o jednom jednostavnom anketnom odboru koji bi utvrdio kako je to ministar Vulin uneo 200.000 evra u Republiku Srbiju, navodno novac koji je dobio od tetke, a da to nigde nije registrovano, ni u našoj carini, ni preko računa. Znači, jednostavno ne postoji trag tog novca.

Ovo je interesantna stvar, pošto imamo, Srbija je opljačkana u tri talasa. Izvlači se ogroman novac iz Srbije, evo, već 30 godina. Ispada niko nije kriv, a svi se bogate oko građana Srbije koji to jadni posmatraju. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Ovo se sad odnosi na javna preduzeća u Srbiji koja beleže ogromne gubitke. Konkretno, gubitak EPS-a potiče od toga što, pored gubitaka koje imaju u mreži, velika količina struje svake godine ne bude plaćena, odnosno isporučuje se struja, ali se ne plaća. Radi se o stotinama miliona evra svake godine. U periodu od nekih 10 godina, to se meri u milijardama evra, ogroman novac.

Pošto se to stalno ponavlja, a partokratija je na vlasti i vlasti u stvari bira direktore javnih preduzeća, u ovom slučaju EPS-a, očigledno je potrebno da Narodna skupština Republike Srbije preuzme svoju nadzornu ulogu i krene u kontrolu poslovanja EPS-a da bi videli i utvrdili ko to ne plaća struju, i to za stotine miliona evra, jer to sigurno nisu penzioneri i to sigurno nisu građani Republike Srbije, odnosno ogroman broj njih. To mora da bude jedna manjina koja u stvari arči ogromne resurse Republike Srbije i da to ne plaća.

Znači, moramo da imamo princip po kome svi građani moraju da izvršavaju svoje obaveze i sve kompanije moraju da izvršavaju svoje obaveze, a ne da država Srbija, odnosno poreski obveznici moraju i da dotiraju EPS da bi EPS mogao da izmiruje svoje obaveze.

E, sad i tu kod dotiranja su se dosetili, pa dotiranje ne ide direktno, nego EPS uzima kredite, tim kreditima radi neke poslove, uglavnom na štetu domaće privrede, odnosno većina novca ide stranim kompanijama kad EPS ili bilo koje javno preduzeće, kad gradimo puteve, na primer, ne ide direktno, nego EPS ne može da vrati te kredite, pa onda država Srbija mora da plati, pošto je dala garancije za kredit, mora da plati te kredite i to su onda te stotine miliona evra koje se provlače kroz budžete svake godine, koje građani Srbije plaćaju.

Država Srbija je bogata zemlja. Imamo jako mnogo resursa. Ničija pomoć nam nije potrebna. Ono što jeste potrebno je da prvo skinemo kolonizatore sa leđa. To je u našem slučaju, nažalost, Nemačka, i da zaustavimo partokratiju, koja razara privredu Republike Srbije, koja je uzela i kontroliše sva javna preduzeća i pravi ogromnu štetu.

Anketni odbor bi jasno pred građanima Srbije mogao da pokaže šta se to radi unutar EPS i način na koji posluju nesposobni partijski kadrovi na vlasti. hvala.

Znači, ovo je anketni odbor o poslovanju Er Srbije. Građani ne znaju, pošto ih mediji ne obaveštavaju o tome da Er Srbija pravi ogromne gubitke svake godine i da te gubitke nadoknađuju građani Republike Srbije tako što Er Srbiji daju velike subvencije.

Interesantno je da te 2013. godine JAT je vodio domaći menadžment u prvoj polovini godine i napravio gubitak od nekih desetak miliona evra u tih prvih pola godine, a onda je došao Etihadov menadžment u drugoj polovini 2013. godine i napravio gubitak koji je tri puta veći, 35 miliona evra i takvo poslovanje je nastavljeno i dalje, svake godine.

Znači, domaći menadžment je bio mnogo uspešniji od stranog menadžmenta. Država Srbija je, umesto da uvede red u JAT, uradi departizaciju, uradi popis imovine, procenu vrednosti imovine, napravi sistematizaciju radnih mesta, uradi one stvari koje bi uradio svaki domaćin koji vodu računa o svom, predala JAT „Etihadu“ koji ga koristi kao kasicu.

Ogromne plate se plaćaju iz „ER Srbija“, i to ne domaćim radnicima, nego se plaćaju stranom menadžmentu. Potpisuju se štetni ugovori koji su dobri za „Etihad“, a štetni za „ER Srbiju“. „Etihad“ iznajmljuje avione po velikim cenama. Poslovanje „ER Srbije“, trenutno, i sam menadžment koji ga vodi, nije u interesu građana Srbije.

Srbiji jeste potreban nacionalni prevoznik. Način na koji treba voditi računa o njemu, treba ga profesionalizovati, departizovati i onda izvesti na Berzu. Napraviti jednu avio kompaniju koja radi. Naši ljudi su sposobni da to urade, samo stranke na vlasti nisu, ne samo ova, nego i kod bivše vlasti i one pre nje. Niko nije, i niko ne želi, izgleda zna kako da uvede red.

Mi znamo kako se uvodi red i ovim anketnim odborom bi mogli da otvorimo tu jednu veliku javnu diskusiju i da pokažemo kako je moguće uvesti red „u ER Srbiju“ i kako je moguće od nje napraviti kompaniju koja stoji na svojim nogama i koja ne pravi velike gubitke.

Građani verovatno ne znaju, ponovo zato što ih mediji o tome ne obaveštavaju, da je „Etihad“ u velikim problemima, da i „Etihad“ dobija ogromne subvencije od države, ne naše države, nego njihove države, i da razmišlja o tome šta da radi dalje. Tako da imati anketni odbor o ovome je jako važno za opstanak JAT-a, odnosno „ER Srbije“. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Ovi predlozi za dopunu dnevnog reda praktično pokazuju koliki je javašluk u javnom sektoru, posebno u javnim preduzećima i koliko je to koštalo građane Srbije. Iz ovoga može jasno da se vidi da je ono smanjenje plata i penzija u stvari bilo potpuno nepotrebno, da je država u stvari trebala da uvede red, a nije to uradila.

„Železara Smederevo“ je pod partijskim menadžmentom pravila ogromne gubitke, a onda su uveli strani menadžment koji je počeo da pravi kudikamo veće gubitke. Na kraju su prodali „Železaru“ Kinezima, budzašto, da bi onda Kinezi nastavili da arče struju po privilegovanim cenama, da zagađuju okolinu, građani Smedereva ne mogu da žive od toga.

Radi se o stotinama miliona evra. Radi se ogromnom novcu koji je izvučen iz „Železare“ za to vreme kada je vlast obećavala da će taj novi menadžment da uvede red, pa su isplaćivali ogromne plate i kompenzacije to menadžmentu, pa je taj menadžment posle još tužio Republiku Srbiju i dobio novac pred sudom, opet desetine miliona evra, da im država Srbija da dodatan novac za loš menadžment. To je odabrala vlast, i to su činjenice.

Taj menadžment je radio stvari koje se u poslu ne rade, ni jedan biznis to ne trpi. Njihove lične kompanije su bile dobavljači „Železare“, tako da menadžment, znači, koji upravlja „Železarom“ je preko svojih ličnih kompanija u inostranstvu nabavljao, bio dobavljač „Železare“ i kroz to izvukao stotine miliona evra iz džepova građana Srbije. Država je onda morala sve to praktično da nadoknadi time što je pokrila razliku u budžetu.

Ovo je samo jedan od primera, velikih primera, koliko novca je bačeno u bunar umesto da se uvede u red i napravi sistem koji funkcioniše.

Kad sam bio ministar privrede, ta četiri meseca i 23 dana, pokazao sam kako se uvodi red, kako može da se uvede red. Zamislite, isti oni ljudi koji su radili u sistemu, kada im date nova pravila, počinju da se ponašaju normalno. Za svako radno mesto smo utvrdili šta očekujemo od tog radnog mesta, kako se meri radni učinak, kontrolisali sve to i, zamislite, isti ti ljudi su počeli da funkcionišu ovako.

Znači, red može da se uvede. Ono što nedostaje je volja, i to volja vladajuće većine. Hvala.

Hvala.

„Srbijagas“ je još jedan od primera gde nestaje ogroman novac poreskih obveznika bez da vlast radi išta po tom pitanju. Posao Vlade bi bio da uvede red. „Srbijagas“ iz godine u godinu pravi velike gubitke. Nekada ovim finansijskim trikovima napravi godinu u kojoj pravi neki dobitak, a onda se ponovo vrati u velike gubitke, pošto poslovanje „Srbijagasa“ pravi velike gubitke.

Recimo, za razliku kod EPS-a, čije poslovanje pravi pozitivan rezultat, a negativan rezultat pravi to što ne naplaćuju struju, odnosno velika su potraživanja koja su onda nenaplaćena pa se otpisuju, a neće da nam objave ko su ti potrošači koji ne plaćaju struju.

Kod „Srbijagasa“ samo poslovanje ne funkcioniše. Plaćamo izuzetno skup gas iz Rusije. Pored toga, predali smo sva nalazišta gasa u Srbiji NIS-u koji praktično po interesima ruske države i ruske vlasti izvlači gas i naftu, takođe, bez mnogo benefita po državu Srbiju. U pogledu ovog gasa, „Srbijagas“, i to većina zna, pravi ogromne gubitke iz godine u godinu.

Ovaj anketni odbor predlaže da, je li, pred poslanicima Skupštine, a to im je deo posla, veliki deo posla, građani možda ne znaju, poslanika bi bio da kontroliše, odnosno nadzire izvršnu vlast. Skupština ne radi to. Nismo imali ni jedan anketni odbor. Pazite, četiri godine, četvrta godina je sastava ovog saziva Skupštine, a da ni jedan anketni odbor nismo imali ni po jednoj temi i da utvrdimo činjenice i da praktično Skupština radi svoj posao nadzora.

Znate, posao narodnih poslanika nije samo da sede u ovim skupštinskim klupama i da učestvuju u dobacivanjima i galami koju vladajuća većina ovde sprovodi, nego i da radi posao razgovora sa građanima na terenu, rada u skupštinskim odborima, da nadgleda izvršnu vlast, da nadgleda rad javnog sektora, da radi sve te stvari. Poslanici ne rade ništa od toga i imamo jednu potpuno cementiranu partokratiju u kojoj stranka na vlasti, odnosno partijski vrh kontroliše i zakonodavnu, i izvršnu, i sudsku vlast. Imamo jednu granu vlasti. To nije demokratija.

Znači, sve ove predloge koje dajemo danas, vladajuća većina odbacuje svaki od njih, znači ni jedan ne prihvataju da uopšte uđemo, jer ako stvari nisu ovakve kako ih ja prikazujem, jedan takav anketni odbor je idealna prilika da vlast to i pokaže, čega se boje.

Hvala.

Građani su verovatno zaboravili, pošto to nije u medijima, privatizovan je PKB, odnosno prodata je imovina PKB i to je prodata za nešto ko 100 miliona evra. Da bi shvatili koliko je to mali iznos, samo deo zemljišta uz zemunski most je vredan više od toga. Znači, samo jedna parcela na jednom mestu, a PKB ima parcele po celom Beogradu, je vredna više od tih 100 miliona evra.

Država Srbija preko „Telekoma“ je kupila „Kopernikus“ npr. - kablovskog operatera i platila 200 miliona evra, a za PKB je primljeno 100 miliona evra. Ovo nam jasno govori da se radi o još jednoj pljačkaškoj privatizaciji. Znači, mi smo imali poslednjih 30 godina u tri talasa pljačku Republike Srbije i svaki je otprilike ojadio građane za približno isti iznos. Radi se o desetinama milijardi evra.

Imali smo pljačkašku privatizaciju tokom devedesetih i pljačku Srbije, pogotovo penzioni fond, zatim tokom bivše vlasti od 5. oktobra do 2012. godine, da ne govorim o svima njima, od „C marketa“, preko „Luke Beograd“ i nebrojeno mnogo, ne 24 sporne privatizacije, hiljadu spornih privatizacija kojim je uništena domaća privreda, do ove nove pljačke.

Imate izveštaj jedne Svetske organizacije zove se „Global fanenšl integriti“ koja prati ilegalno izvlačenje novca iz zemalja u svetu. Ona je utvrdila da se iz Srbije ilegalno izvuče godišnje oko četiri milijarde evra. Za 10 godina to vam je iznos od 40 milijardi evra. To vam je BDP Srbije. To vam je veličina ekonomije Republike Srbije.

Da bi konačno stali na kraj tome, moramo barem jednim anketnim odborom u stvari da raščistimo šta se desilo i da postavimo teška pitanja ministru finansija, ministru privrede - zbog čega su na ovakav štetan način privatizovali PKB? Isto moramo da uradimo i sa drugim. Dosta je bilo, ako dobije podršku birača na fer izborima, ne na ovim koji su namešteni lažni, nego na fer izborima, će sprovesti anketne odbore za sve pljačkaške privatizacije i građani Republike Srbije će moći da vide šta se zaista desilo i kako su opljačkani.

Znači, ovo je nešto što dugujemo svim građanima Republike Srbije i ovaj anketni odbor sa PKB bi mogao da bude prvi korak. Usta su vam puna priča o pljačkaškim privatizacijama, ajde dokažite da vas zaista interesuje, da ispitamo šta se desilo.

Hvala.

Građani Bora znaju, većina u Srbiji malo manje, ali građani Bora znaju koliko je opljačkan RTB Bor pre nego što su rezerve bakra prodate Kinezima.

Znači, imali smo jednog direktora RTB Bora, Spaskovski se zove, koji je bio direktor za vreme bivše vlasti, kako vladajuća većina voli da kaže – žute vlasti, bio je kadar G17, kao što su i mnogi članovi vladajuće većine koji evo i danas sede u Skupštini Republike Srbije, koji je praktično uništio RTB Bor. Napravio ogromne gubitke, a onda je kroz stečaj pokrenuo, doveo do stečaja, ušao u stečaj i onda gledao da pobriše sve to i preko milijardu evra je nestalo iz knjiga. Toliku štetu je napravio u tom nameštenom stečaju u kome su mnogi ostali bez svojih potraživanja, veliki deo domaće privrede.

Dužni smo građanima Republike Srbije da utvrdimo tačno kako je izgledalo to poslovanje bivšeg kadra G17 koji je onda posle toga postao kadar SNS. Ti nesposobni partijski kadrovi očigledno nemaju nikakav problem da preleću iz jedne vlasti u drugu vlast i da nastave da čine štetu građanima Republike Srbije.

Nakon tog stečaja RTB Bor je prodat kineskoj kompaniji. U toj privatizaciji, odnosno prodaji prodata je imovina a ne kompanija i prodate su sve rezerve bakra koje se mere su preko 100 milijardi evra. Na nekoliko novih lokacija, građani Bora to sve znaju, država Srbija je sve to praktično dala bez da je zaradila bilo šta od toga, od prodaje RTB Bora dobila je nekih 300 miliona evra koji nisu bili dovoljni da pokriju sve troškove RTB.

Za vreme poslovanja Spaskovskog i za vreme za koje je proglasio stečaj napravljena je i ova topionica koja je jedan ogroman kolosalan promašaj čija cena je preko pola milijardi evra, koja nije primerena potreba RTB Bora i tu je jedna kanadska kompanija izvukla veliki novac i mislim da je izvučeno u saradnji sa tada partokratijom na vlasti, a to je bio G17.

Ovo je jedna velika prilika za poslanike da vrše svoju funkciju, da malo nadziru izvršnu vlast i javna preduzeća i da utvrde kako je došlo do ovih katastrofalnih propusta i kako je moguće da je jedan Spaskovski, sa kojim sam imao veliki sukob kada sam bio ministar i uterivao sam ga u red, kako je moguće da se to dešava i da niko u državi godinama ne reaguje?

Hvala.

Ovo je sada još jedan primer u seriji primera. Radi se sada o namenskoj industriji, radi se o Krušiku. Mnogo toga je bilo u javnosti, iznešeno u javnosti, pa bi bilo, ja mislim, vrlo ne samo korisno nego i poučno za sve građane Republike Srbije da taj problem Krušika unesemo u Skupštinu Republike Srbije i da ovde pred svim građanima javno, transparentno i otvoreno govorimo o poslovanju Krušika.

Ono što znamo i javnosti i iz mnogo dokumenata koji su dati na uvid javnosti je da je Krušik prodavao oružje ispod cene privatnoj kompaniji koja je u vezi sa ocem ministra policije, odnosno unutrašnjih poslova, Nebojše Stefanovića, da je ta firma, koja se zove GIM, u stvari dobijala oružje po niskim cenama, a prodavala je po visokim cenama.

Znači, umesto da sam „Krušik“ ima svu zaradu od tog posla, bio nam je potreban, izgleda otac ministra unutrašnjih poslova, da se ugradi u taj posao. Sada, ovo bi bila odlična prilika, da pred građanima Srbije, vlast pokaže da recimo ovo o čemu ja sad govorim nije istina, jer verujte mi ja bih voleo da nije istina. Mnogo bi bolje bilo za Srbiju da ove stvari o kojima govorim, pljačka o kojoj govorim, se ne dešava i nije desila, nego da budem u pravu i da se zaista dešava.

Anketni odbor je idealna prilika da to uradimo pred građanima Republike Srbije. Znači, da jasno pokažemo kako je poslovao „Krušik“, sa kim je poslovao, da više nema sakrivanja informacija, da firma mora da odgovara na zahteve i pitanja narodnih poslanika.

To nam je, između ostalog i posao. Naš posao ovde nije samo da sedimo i da se na zvonce glasa i da imamo prepirku među sobom, nego i da vršimo funkciju nadzora izvršne vlasti. „Krušik“ spada u to, u taj nadzor. Namenska industrija je jako važna industrija za Srbiju i stavljanje te namenske industrije u ovakva položaj gde neko može da izvlači novac iz nje, nije nešto što je u interesu Srbije, to je kriminal.

Time bi takođe, mogli da suočimo tužilaštvo i policiju, time što ne radi svoj posao. Ja znam, pošto sam radio za policiju i tužilaštvo i radio na nekim od najvećih predmeta korupcije u Srbiji, na 24 sporne privatizacije, kao i što sam radio sa Vericom Barać. znam i da u policiji i tužilaštvu ima jako mnogo čestitih ljudi koji bi umeli da rade ovaj posao. Međutim, vlast, partokratija na vlasti pre svega, preko uticaja ministarstava im ne dozvoljava da rade svoj posao.

Hvala.

Pomenuo sam već RTB Bor je prodat Kinezima, i to je prodat budzašto, nekih 300 miliona evra, nešto malo manje od toga, gde su sve rezerve bakra, koje Srbija ima, koji se eksploatiše u poslednjih 100 – 120 godina, a verovatno i mnogo, mnogo ranije kroz istoriju, samo ne na toj skali, da smo sve rezerve bakra prodali stranoj kompaniji.

Ovo je jedan bitan primer, pošto građani Srbije bi trebali konačno da shvate da su sve svetske sile kolonijalne sile, da svaka kolonizuje negde i da predmet kolonizacije su resursi. Recimo, Kineze interesuje bakar u Srbiji, Nemačku interesuje jeftina radna snaga, Rusiju interesuje gas i nafta. Među velikim silama nema prijatelja, imate smo interese. U ovom slučaju interese Republike Srbije ne štiti niko.

Ovaj anketni odbor je potreban da bi utvrdili zbog čega je država Srbija potpisala izuzetno štetan ugovor, još jednu pljačkašku privatizaciju i dala praktično rezerve bakra stranoj kompaniji koja je deo kineske države.

Ja nemam, naravno ništa protiv Kineza, oni su nam i saveznici, što se tiče KiM, međutim to rade iz sopstvenog interesa i valjda ne trguju sa tim da bi dobili bakar. Pa, je pitanje zbog čega država Srbija radi ovakve stvari?

Rezerve bakra u Boru su procenjene na preko 100 milijardi dolara, ne radi se o trenutnim nalazištima, odnosno trenutnim oknima gde se eksploatiše bakar, radi se o novim i o tome niko nije vodio računa, kada se prodavao RTB Bor. Država Srbija praktično od toga nije dobila apsolutno ništa, jer taj novac koji smo dobili za RTB Bor je otišao na saniranje dugova, koje je napravilo rukovodstvo sa Spaskovskim.

Znači, ovo je jedna velika pljačkaška privatizacija kojom država Srbija daje važne resurse i praktično pada u kolonijalni položaj prema svim tim svetskim silama, gde više ne kontroliše ništa i izgleda da naša vlast na taj način kupuje podršku svih tih sila za svoj ostanak na vlasti.

Ono što je takođe zabrinjavajuće je način na koji posluje kineska strana u Boru, izuzetno je štetan po životnu okolinu. Ogromno je trovanje vazduha, nastavilo se. Ništa nije unapređeno, samo još pogoršano. Građani Bora to znaju. Takođe, nameravaju da ova nova nalazišta eksploatišu tako da ne štete okolinu. Hvala.