To je daleko od namere Vlade ili politike Vlade. Ko je to rekao zaista ne znam, ali to jednostavno nije tako.
Takođe, ovaj deo oko univerziteta, da sve pređe na privatno, ni to nije nigde u strategiji, niti nameri Vlade. Velika je besparica i pitanje obrazovanja i privrede je koka i jaje, šta je starije. Znači, moraće biti neki iterativni postupak podizanja jednog i drugog. Smatrali smo da kroz budžet brzo možemo da ostvarimo pomake na privrednom delu, koji će onda za sobom povući i prosvetni deo i onda će morati 2014. i 2015. i u narednim godinama da se sistem ispravlja da bi došli tamo gde treba da dođemo.
U potpunosti razumemo potrebe za razvoj obrazovanja, međutim mi smo toliko duboko u rupi trenutno, zbog godina nemara prema toj oblasti. Našli smo sad jedan mehanizam za koji mislim da će nam dati veliku inicijalnu kapislu da taj postupak, odnosno proces, njegov tok i napredak promenimo, kako bi i ovaj deo u obrazovanju, prvo kroz reformu sistema, i dalje hranio jedan drugi. Kako vam raste privredni deo, treba i obrazovni da ga prati i onda to pojačava efekte pozitivne po društvo.

Složio bih se sa jednom konstatacijom, a to je da bez investicija nema budućnosti, odnosno nema privrednog rasta. Međutim, drugi deo nekako škripi malo, da bez podsticaja nema investicija. To nekako ne stoji nigde u svetu, pa ne stoji ni kod nas. Stoji u onim zemljama koje nisu u stanju da srede stanje kod kuće, da naprave dobar privredni ambijent i onda zbog tog nečinjenja i neodgovornosti morate da plaćate da bi ljudi kod vas investirali.
Rezultat dosadašnje politike koja je bila bazirana na subvencijama, koja je bila bazirana na nečinjenju, koja je bila bazirana na neodgovornosti, vidimo i ona je svuda oko nas. Imamo ekonomiju koja propada, imamo životni standard koji pada. Ta politika je očigledno dala loše rezultate i tu politiku moramo menjati. Raditi isto što smo radili do sada, očekivati drugačije rezultate, mislim da nije odlika racionalnih ljudi.
Ima jedna poslovica, koju sam ponovio više puta, na zapadu, odnosno u anglosaksonskim zemljama, koja kaže – kada se nađete u rupi, odnosno problemu, prva stvar koju treba da uradite je da prestanete da kopate, jer rešenje nije dublje u rupi, nego je na drugoj strani.
Kod subvencija, da bi nekome dali jedan dinar, nekome morate da uzmete jedan dinar i onda je pitanje da li ste više štete napravili tamo gde ste uzeli od dobiti koju ste dobili tamo gde ste dali.
Kod nas računica ide nekako ovako - za svako tuce radnih mesta koja smo platili, izgubili smo negde 1.000 radih mesta. To je jedna neodrživa politika i sa time moramo da prekinemo. Znači, moramo da se skoncentrišemo na razvoj domaće privrede, na stvaranje uslova za dobro poslovanje, na jednake tržišne uslove, da prestanemo diskreciono da delimo novac poreskih obveznika, da napravimo sistem kako bi privreda počela da funkcioniše, kako bi došlo do rasta.
Oko ličnih karata, meni je potpuno neshvatljivo da je moguće izvršiti privatizaciju bilo kog preduzeća, a da ne znate kojom imovinom raspolažete, koja je tržišna vrednost te imovine, koje su obaveze. Znači, morate domaćinski da znate šta prodajte. U protivnom, dobijate Vršačke vinograde.
Znači, taj deo mora da se uredi i to je jednostavno odgovorno ponašanje. Da bi mogli uspešno da sprovedemo privatizaciju u 2014. godini, a to je nešto što želimo da uradimo, želimo da država smanji sva učešća u privredi, da privredni sektor ojača. Da bi mogli da završimo taj postupak, mi moramo prvo da utvrdimo stanje i na tome se intenzivno radi.
Mislim da ćemo do kraja godine imati to sređeno stanje i znaćemo kojom imovinom raspolažu ta preduzeća, koja je vrednost te imovine, koje su obaveze i onda ćemo ući u postupak restrukturiranja, čišćenja tih preduzeća od obaveza, kako bi se stvorili preduslovi za dobru i uspešnu privatizaciju i za rast u domaćom privredi. Znači, hoćemo od bolesnog tkiva da napravimo zdravo tkivo i mislim da je to moguće.
Meni neće trebati 10 godina da sprovodim ove stvari, već se u 2014. godini videti da li politika koja se predlaže, da li mere koje predlažemo će dati rezultate ili neće dati rezultate? Ako ne budu dale rezultate ja više neću biti ministar, ali ono što očekujemo svi je da će te mere zaista dati rezultate, kad postavite stvari na zdrave noge. Dobićemo privredni rast i dobićemo investicije koje nam trebaju, i taj privredni rast će stvoriti nova radna mesta.
Naravno, ponavljam još jednom 2014. godina će biti jako teška godina. Ali, to treba da bude godina u kojoj ćemo da pođemo u novom pravcu, da radimo u okviru te nove ekonomske politike, kako bi od 2015. godine pa na dalje počeli da osetimo boljitak. Cilj Vlade Srbije i svih ovih ekonomskih mera je da dobijemo rast i da počne da raste zapošljavanje. Očekujemo da će se to desiti nakon 2014. godine.

Činjenica je da smo godinama unazad bili veoma neodgovorni oko stvaranja tog poslovnog ambijenta. Mi smo ovde tri meseca, već radimo na suštinskim zakonima, iako mislim da će nas popraviti na listi konkurentnosti i velika pažnja će biti usmerena upravo na popravljanje tog poslovnog ambijenta i mislim da će nam to dati upravo onaj rezultat koji očekujemo.
Ovo utrkivanje između zemalja regiona ko će dati, pokloniti veće pare, investitora mislim da je potpuno pogrešna politika. Ne možemo negirati stanje u našoj ekonomiji i neko mora da pogleda tu politiku koja je vođena do sada i prepozna da je to bilo pogrešno. Znači, neka vrsta odgovornosti bi trebala da postoji i ko god je vodio ekonomsku politiku do sada bi morao da kaže – možda su namere bile dobre, ali rezultat je očigledno pogrešan. To vide svi građani Srbije, mislim da je to nešto toliko nesporno, da bi morali barem da se zapitamo oko toga u čemu je bio problem.
Ministarstvo i Vlada su pripremili novi paket mera, novu ekonomsku politiku, budžet u delu Ministarstva privrede to reflektuje i rezultate ove politike ćemo meriti u 2014. godini.

Što kažu, živi bili pa videli. Pošto ovo što radimo će biti mereno od strane svih građana Srbije, tako da ono što očekujemo javno iznosimo. Naravno da smo iz 90-ih godina izašli sa veoma lošom situacijom ekonomskom. Međutim u poslednjih deset godina smo potpuno devastirali ova preduzeća, jednom velikom neodgovornošću državnih organa, pogotovo ministarstva koje vodi ekonomiju, zatim, Agencije za privatizaciju koja je trebalo da vodi računa o njima. Deset godine nerada, zapuštanje tih preduzeća i danas imamo situaciju koju imamo.
Da, ja zaista mislim da postavljanje tih preduzeća na zdrave noge, čišćenje od dugova, da će to predstavljati i investicionu šansu za Srbiju i priliku da dođemo do privrednog rasta i mislim da je to centralna tema za nas 2014. godine. Oko ovih subvencija, ponavljam još jednom, dok smo kupovali radna mesta na tuce, gubili smo na hiljadu. I u svakoj računici morate da vidite dinar koji ste dali, šta dobijate od toga, a ko trpi štetu dinara koji ste izgubili.
Kada smo sagledali sve programe i videli o čemu se tu radi i koje benefite imamo, to je nedvosmislen rezultat, odnosno zaključak je da je to jedna pogrešna politika i da tu politiku treba napustiti. Treba da se baziramo na domaćoj privredi.
Reći ću još jednom za kraj, u 2014. i 2015. godini će se meriti rezultati ove politike pa ćemo zaista videti da li je Vlada upravu ili ne.

Samo jednu stvar bih rekao na ovo. To da smo imali katastrofalne 90-te, to je nesporno, da je država ušla u velike probleme. Međutim, to ne može nikako biti isprika za politiku koju smo vodili u poslednjih deset godina. Rezultati koje imamo danas su izuzetno loši i mislim da bi trebalo malo i time da se pozabavimo. To je ono od čega zavisi promena te politike, budućnost građana Srbije, tako da o tome zaista moramo da razgovaramo i to jeste suština problema, pogrešna ekonomska politika koja nas je dovela sada u ovo izuzetno teško stanje.

Oko Fonda za razvoj, da ne bi građani stekli pogrešan utisak kako je u Fondu za razvoj bilo sve u redu a onda se posle nešto desilo. Fond za razvoj je jako loše vođen. Ja neću govoriti o 90-im i posle toga, mogu da govorim samo o ovim godinama koje zaista imaju neke veze sa ovim danas. Veliki broj kredita u Fondu za razvoj je nenaplativ, odnosno ima probleme sa plaćanjem. U velikim problemima je 60%, dodatnih 20% u dodatnim problemima.
Ne možete imati instituciju sa 60 zaposlenih koja upravlja sa 20 hiljada kreditnih partija. To je nemoguće. Znači, imali smo jedan sistem koji je netransparentno, selektivno dodeljivao novac, koji je išao samo određenim ljudima, i to tako jednostavno ne može. Mi to moramo da napustimo. Treba nam zdrav sistem koji je dostupan svim građanima Srbije. Treba da odstranimo sve ono što ne valja i što je bolesno. Ima toga jako mnogo. Mi bi voleli da to može preko noći, ali, idemo problem po problem. Mislim da ćemo, ako nastavimo tim tempom i ako budemo odgovorni, budemo govorili o činjenicama i rešavali probleme, suočavali se sa problemima, mislim da ćemo uspeti.

Naravno da to nije rečeno. Katastrofalne su bile 90-te, međutim, ne možemo doveka koristiti 90-te kao ispreka za greške koje smo pravili poslednjih 10 godina. Prema tome, moramo ipak da budemo odgovorni, 90-te su naša istorija, desilo nam se šta nam se desilo, bilo je jako teško, katastrofalno po Srbiju, međutim, u poslednjih 10 godina vodimo zaista izuzetno lošu ekonomsku politiku koja je onda proizvela ovo stanje koje imamo danas i koje treba da lečimo.
Da bi mogli da idemo napred, moramo prvo da vidimo šta je to pogrešno u toj politici koja se vodila u poslednjih desetak godina i da napravimo promene. Mi smo to uradili, napravili smo promene, imamo novu ekonomsku politiku i očekujemo rezultate od te politike. Ništa više od toga.

Neke stvari koje su izrečene ne odgovaraju istini.
Postoje dva dela u Fondu za razvoj, deo koji je iz budžeta za subvencije uglavnom društvenih preduzeća i deo koji su sopstvena sredstva Fonda koja se daju. Nenaplativi krediti u delu koji su subvencije jesu u većem stepenu nenaplativi nego u delu koji je davao Fond. Međutim, i u delu koji je davao Fond imamo nenaplativost od oko 60%. Problem je u oba dela. Veći problem je u delu gde je država iz budžeta davala novac, uglavnom za subvencije, naravno. Međutim, problem postoji i u ovom delu gde Fond daje direktna sredstva.
To da neke velike pomoći malim i srednjim preduzećima od Fonda za razvoj imamo, činjenice nam govore drugačije. Očigledno je da je situacija izuzetno teška, da taj Fond ne ispunjava svoju funkciju. Ponavljam, novac je deljen po političkim osnovama.
Oko ovih garancija koje daju, ni to ne stoji. Dosta garancija ima, recimo od Agrobanke, koji su nenaplativi, od Razvojne banke Vojvodine, pa i nekih drugih kolaterala koji ne mogu da se naplate.
Analiza fonda se još uvek radi. Imaćemo detaljne podatke, oni će biti javno objavljeni na sajtu Ministarstva privrede, imate detaljan pregled svih pravnih lica koji su dobili novac i stanje tog kredita, i na osnovu tih činjenica bi trebali i da razgovaramo.

Nisam čuo da je pitanje koje je postavljeno upućeno ministru privrede, pošto ste pitanje uputili ministru finansija.
Radi se na planu restrukturiranja svih preduzeća, da se postave na zdrave noge u smislu da se očiste od dugova, tako da mogu da nastave normalno poslovanje, da se nađe odgovarajući menadžment i da se nađu investitori koji će pomoći da to preduzeće nastavi da posluje.
Dobro ste uočili da imamo veliki problem sa uzimanjem kredita za radove koje idu stranim kompanijama, ne domaćim, da na tome gubimo dosta, gubimo rast koji bi trebali da dobijemo u bruto društvenom proizvodu. Da bi došli do toga, moramo da postavimo ova preduzeća na zdrave noge. Kod svih njih se radi takav plan.
Znamo kako ćemo izvršiti čišćenje dugovanja tih preduzeća, tako da mogu da nastave da posluju. Moraće verovatno da dođe do sjedinjavanja nekih kompanija, pošto same po sebi neće moći da opstanu, ali to jeste fokus Ministarstva privrede, intenzivno se na tome radi i zakoni koji menjamo, takođe, treba da omoguće da taj postupak efikasnije sprovedemo. To jesu ključna pitanja na kojima danas radimo.

Mnogo projekata smo preduzimali u prošlosti za koje nismo radili ni analizu unapred koje efekte očekujemo, niti smo pratili njihovo sprovođenje, niti pratili efekte koje smo zaista i ostvarili.

Znači, niti smo najavljivali šta ćemo dobiti tom merom, niti smo posle pratili da li smo dobili to što smo očekivali. Mislim da je to vreme iza nas i da na takav način više nećemo voditi ekonomsku politiku.

Kada odvojimo novac poreskih obveznika da se potroši na neki program, onda moramo unapred da kažemo šta očekujemo od tog programa i da onda posle pratimo da li dobijamo efekte koje očekujemo. Nažalost, od ovog programa smo imali jako malo efekata i mislim da taj program u tom obliku neće nastaviti.

S druge strane, Ministarstvo spoljnih poslova svakako planira, kako je opredeljenje Vlade Srbije, da se više bavimo ekonomskim pitanjima u budućnosti. To se odnosi i na Ministarstvo inostranih poslova i korišćenje naših ambasada u svetu, tako da i u ovim kontaktima koje sam imao do sada, osoblje ambasade koje je već tamo, koje se bavi zastupanjem naše zemlje u našim zemljama, će veliki deo svoje pažnje posvetiti upravo ekonomskom razvoju, predstavljanju Srbije i na taj način privlačenje investitora.

Mislim da nam neka dodatna trošenja na ekonomske ambasadore ili na neke druge slične programe zaista nisu potrebni. Mislim da treba da se vratimo nekim osnovnim stvarima, onako kako to rade i druge zemlje u svetu. Ne trba izmišljati toplu vodu i treba jako pažljivo postupati sa novcem poreskih obaveznika, posebno zato što kad uzmete od nekog poreskog obveznika novac i date ga ne neki program, negde ste učinili neku štetu i pitanje je da li taj program koji preduzimamo zaista daje vrednost građanima Srbije.

Što se tiče Ministarstva privrede, taj program će biti ukinut. Hvala.

U poslednjih deset godina vodimo jednu potpuno promašenu ekonomsku politiku i mislim da je tome došao kraj.
Posledice te ekonomske politike su veliki problemi za preduzeća u restrukturiranju. Njihove probleme smo gurali pod tepih godinama. Gurali smo glavu u pesak i sad je tom i takvom ponašanju došao kraj.
Svetska banka je procenila da nas to košta na godišnjem nivou oko 750 miliona dolara. Ova vlada je konačno odlučila da ne gura glavu u pesak, da se suoči sa problemima i da počne da ih rešava. To, naravno, ne može preko noći, međutim, ozbiljno smo pristupili tom poslu. Pristupili smo popisu imovine, popisu obaveza, da bi konačno mogli da znamo dubinu problema i da pristupamo rešavanju tih problema.
Da smo ranije to radili, verovatno bi gubitak radnih mesta bio manji. Da smo to ranije radili ne bi ni došli u ovu tešku situaciju. Ova vlada je odlučila da je toj praksi kraj i da ćemo konačno postaviti stvari na zdrave noge.
Što se tiče pitanja gde se rangiramo na rang listi, Zakon o radu i Zakon o planiranju i izgradnji su dva ključna zakona koji nas i guraju na dno liste. Mi smo to uočili. Napravljeni su nacrti ta dva zakona i oni su pred Vladom i očekujemo da uđu u skupštinsku proceduru do kraja godine i da budu izglasani.
Mislim da će ti zakoni pokazati koliki je reformski kapacitet ove vlade i da ćemo na osnovu toga uspeti da popravimo i naše mesto na rang listi po uspešnosti, odnosno po regulatornom okruženju i ambijentu za poslovanje.
Podvlačim, neodgovornom ponašanju je došao kraj. Ova vlada se suočava sa problemima. Oni su teški. Mi ih rešavamo i rešićemo ih. Pristupamo ovome na jedan odgovoran način. Znači, uspostavlja se jedan sistem koji će dugoročno da funkcioniše na osnovu tih poteza koje povučemo privući ćemo i investitore koji će nam pomoći da oporavimo srpsku privredu. Hvala.

Trenutno imamo 153 preduzeća u restrukturiranju, sa preko 50.000 zaposlenih. Pored toga, imamo još 419 preduzeća koja su ingerencija Agencije za privatizaciju, u raznim fazama privatizacije, od pripreme, aukcija, tendera, gde odluka nije donešena itd, sa još 35.000 zaposlenih.
Pore toga, imamo i oko 550 preduzeća društvenih koja su u stečaju. Onda imamo još 911 preduzeća u kojima država ima neko manjinsko vlasništvo. To je jedan ogroman portfolio, potpuno smo ga zapustili i nismo se njime bavili. Na godišnjem nivou, to sam rekao malopre, po proceni Svetske banke, ona nas koštaju, odnosno poreske obveznike koštaju 750 miliona dolara. To Srbija jednostavno više ne može da izdrži. To je cena neodgovornosti u prethodnim godinama, koja nas je i dovela u ovo stanje. Guranjem glave u pesak i izbegavanjem problema problem samo postaje veći, nikako manji.
Mi smo prišli ovom poslu jako ozbiljno. Od početka septembra smo već krenuli u izradu tih ličnih karata, koje u suštini sadrže popis imovine tih preduzeća i njihovu procenu, popis obaveza, da vidimo ko su kupci, ko su dobavljači, da bi mogli da snimimo stanje tih preduzeća, jer možete lečiti samo ono za šta znate gde je problem. Bez toga jednostavno ne ide. Ne može se privatizovati nešto, a da ne znate ništa o tome. Nije domaćinski na takav način uopšte da se ponašamo.
Imali smo velike otpore u tom postupku prikupljanja stvarnih informacija. Uspeli smo polako da prebrodimo neke najvažnije probleme i da polako ulazimo u fazu gde dobijamo podatke koji su više-manje kvalitetni, nakon čega može da se pristupi sagledavanju stanja, odnosno rešenja problema tih preduzeća.
Suština je da nas je to neodgovorno ponašanje tokom ovih godina dovelo u situaciju da je država izgubila kapital u tim preduzećima. On je postao negativan, što znači da imamo više dugovanja nego što ima imovine. Zbog toga smo i pristupili paralelno izradi novog zakona o privatizaciji, koji treba da bude transparentan, koji jasno utvrđuje odgovornost, koji utvrđuje jednostavne postupke i koji utvrđuje rokove. Fokus je na dve reči – transparentnost i odgovornost, a posebno odgovornost državnih službenika. Takođe i Zakon o stečaju treba da reši određena pitanja kako bi mogli da završimo ovaj proces.
Nažalost, kapital smo izgubili. Međutim, postoje velika dugovanja koja ta preduzeća imaju i ona su uglavnom prema državnim poveriocima, tako da ćemo morati ići u postupak konverzije tih dugovanja u kapital, da očistimo ta preduzeća i da ih onda ponudimo investitorima, domaćim ili stranim. Podvlačim još jednom – domaćim ili stranim, koji će ih preuzeti, koji imaju tržište, bave se tom delatnošću, koji će znati da zaposle pravi menadžment, koji će znati kako da izvedu ta preduzeća na pravi put. Poreski obveznici, građani Srbije to više ne mogu da nose. Mislim da građani Srbije razumeju ovo.
Vlada je takođe svesna položaja radnika koji je jako težak, jer nakon deset godina zapuštenog stanja i ne može biti drugačiji, nego težak. Država je spremila i socijalne programe i programe po kojima će pomoći tim ljudima, ali moramo konačno da se suočimo sa problemima i da ih rešimo. Ova Vlada je odlučna da tome pristupi na takav način i mi ćemo ove probleme i rešiti. Mislim da građani Srbije to razumeju, da povlačimo nepopularne poteze jednostavno zato što to tako mora i zato što će nam posle toga biti bolje, jer bez toga neće biti ni privrednog rasta, ni pratećeg rasta zapošljavanja.
Uveren sam da kada sprovedemo ove planove koje imamo na odgovoran način, da ćemo na kraju uspeti, da ćemo rešiti taj problem i da ćemo iz jedne gubitničke situacije, gde nam ova preduzeća vuku novac iz budžeta i koštaju nas sve, preći u jednu dobitničku situaciju, gde će to biti motor razvoja i rasta. Ubeđen sam da ćemo uspeti.