Hvala.
Ovde je nekoliko puta predlagaču postavljeno pitanje u vezi ko su vlasnici zemljišta na koje će ovaj zakon da utiče. Predlagač se, ne znam, ili pravio neveštim, ili nije razumeo pitanje, pa ću ja morati da objasnim još jednom ne bi li bili kristalno jasni i možda dobili odgovor od predlagača, a takođe mislim da je bitno i za građane Srbije da razumeju o čemu se ovde u stvari radi.
Znači, ovde imaju tri strane na koje se odnosi ovaj predlog za autentično tumačenje, na koje se odnosi zakon. Jedna je „Železara Smederevo“ koja je vlasnik imovine, druga strana je kupac, kineska kompanija „Hestil Srbija US Stil doo“, koja je ima osnivački kapital od 24 hiljade dinara i koja je u vlasništvu „Nju Silkroud Holding“ iz Hon Konga. Imamo treću stranu, a to su vlasnici, odnosno držaoci nekih parcela nekog zemljišta kroz koje, odnosno gde ispod zemlje prolaze neki podzemni vodovi „Železare Smederevo“ i tiče se u stvari prava pristupa i prava službenosti oko tog zemljišta nad tim podzemnim vodovima.
Više puta je postavljeno pitanje na koga se to tačno odnosi, da dobijemo spisak ljudi, pošto bi ta pravna i fizička lica iz Smedereva trebala da znaju da razgovaramo u stvari o njima i o njihovom zemljištu na koje se odnosi ova službenost.
Jedan od velikih problema naše privatizacije, verovatno i centralni problem, su potpuno nesređeni imovinsko pravni odnosi, i to je u stvari ključni razlog koji je doveo do pljačkaške privatizacije koja je nastavljena do danas. Pošto sistemski nijedna vlast nije bila u stanju da reši ovaj problem i da dobijemo sistemsko rešenje, ovde se pribegava ovim leks specijalis rešenjima, gde za svaki pojedinačni slučaj vlast koja nije u stanju da napravi sistem donosi zakon koji se odnosi samo na taj specifičan slučaj. Primer je npr. „Beograd na vodi“, drugi primer je Železara i ako vlast pogleda blagonaklono neku od firmi koje su u problemu, gde imamo nerešene imovinsko-pravne odnose i donese poseban zakon za njih, onda možda će tu situacija biti rešena, a za sve ostale imaju opšte zakone koji očigledno ne funkcionišu, jer da oni funkcionišu uopšte ne bi razgovarali o ovome.
Kako smo došli u ovu situaciju što se „Železare“ tiče? Pričano je u aprilu mesecu kako je konačno pronađen spasilac i taj spasilac će sada da kupi „Železaru“. Sad ovde konačno vidimo jasno priznanje da „Železara“ nije prodata, nego je prodata imovina „Železare“, a „Železara“ je ostala nama poreskim obveznicima, građanima Srbije, sa sve dugovima koje ćemo morati izgleda da saniramo.
Ovo je bilo i 2011. na 2012. godinu, kada je pametnom odlukom prethodne vlasti kupljena „Železara“ za onaj magični jedan dolar. Usput je bilo nekih 40 miliona evra duga koji je bio saniran, a pored toga smo imali značajno saniranje drugih dugova ne bi li „Železara“ opstala. Nakon toga su počeli da se zidaju dugovi, pa smo, negde 2013. godine sam kao ministar privrede tražio, i građani se sigurno sećaju, da uradimo te lične karte, da popišemo imovinu, da popišemo obaveze, da vidimo šta je uknjiženo, šta nije, da se taj posao završi.
Nesposobni menadžment ne samo „Železare“, nego i mnogih drugih preduzeća, nije hteo to da radi. Vlada nije htela to da podrži. Ja sam na kraju i podneo ostavku i ovo stanje nam je ostalo.
Sad, da pogledamo malo koliko nas je sva ta neodgovornost koštala od tada do danas, pa do donošenja ovog najnovijeg zakona. U 2014. godini „Železara“ je napravila gubitak od 98 miliona evra. Na taj gubitak je dodato 36 miliona evra subvencija, tako da je ukupan gubitak bio 134 miliona evra.
Da bi građani Srbije mogli da ocene koliko je to novca, ovo protivustavno otimanje penzija je ukupno uzelo od penzionera nekih 180 miliona evra na godišnjem nivou, odnosno nekih 20 milijardi dinara. Vidite kolika je proporcija između te dve stvari. Nakon toga je doveden spasonosni menadžment, za koji je rečeno da, citiraću premijera – sad ste u sigurnim rukama. To je bilo 22. marta 2015. godine. I u tim sigurnim rukama u 2015. godini je napravljen gubitak od 142 miliona evra. Kad saberemo sa ovih 134, dobijate preko 270 miliona evra. To je mnogo više nego što je uzeto penzionerima.
E, onda je napravljen ovaj leks specijalis za imovinu „Železare“, pri čemu je sve ono što „Železara“ nije mogla sama da reši, a to je da se uknjiži na objektima, na imovini, da reši pitanja službenosti zato što ti neki vodovi koje ima ispod zemlje, koji prolaze ispod zemlje drugih pravnih i fizičkih lica nisu mogli da reše taj problem, pa su mislili ovim leks specijalisom da to preseku i da sva ta prava daju „Železari“, bez obzira na to npr. da li ima neki vod tu ispod zemlje koji ničemu ne služi i ne bi trebalo da ima ni službenost, niti bilo kakvih drugih prava na njemu, nego to tako đuture dato.
Tu se verovatno pojavio problem da kineski investitor nije zadovoljan, pa je tražio ovo autentično tumačenje, ne bi li, kako oni verovatno misle, dobio neku pravnu sigurnost. To je, naravno, jedan privid, objasnili su prethodni govornici, da tu pravne sigurnosti nema, kad vam ti opšti zakoni ne važe, onda pravne sigurnosti ne može ni da bude. Nijedan ovakav leks specijalis ne rešava problem, nego pravi problem još većim. Pa, pokušavaju sada da tim autentičnim tumačenjem u stvari zaštite svoje interese.
Šta je u stvari trebalo da se desi u „Železari“? Ono što smo trebali da uradimo kao država, što Vlada nije htela da uradi. Ovo sad važi ne samo za ovu Vladu, i prethodnu, i prethodnu, i sve nazad do 5. oktobra, i pre toga, da rešimo imovinsko-pravne odnose, da rešimo svojinska prava, da se to upiše i uknjiži, da popišemo imovinu svih tih preduzeća koje bi da privatizujemo, da popišemo obaveze, da se napravi neki finansijski plan, a onda da se pristupi privatizaciji, i da to bude tako da imamo javne tendere, gde kupci koji se javljaju, i sasvim je svejedno da li se javljaju iz Rusije, Kine, ili sa zapada, ili su neki domaći investitori uz podršku, recimo, stranih fondova. Međutim, kad znate, odnosno imate čistu situaciju u firmi, onda ćete i dobiti kvalitetne investitore. Naravno, ništa od toga nije urađeno, nego u jednom tajnom dogovoru je napravljen dil, koji onda povrh toga i Skupština treba da aminuje specijalnim zakonima za specijalnog investitora. Naravno, mi nemamo ništa protiv ni kineskih investitora, ni ruskih investitora, ni investitora sa zapada.
Međutim, problem je u stvari sa našom državom i našom vlašću koja nije u stanju da uvede red, ko nije u stanju da dobije čistu situaciju u bilo kojoj firmi koja se privatizuje, pa mora da poseže za ovim leks specijalis zakonima ne bi li nekako presekla i stvorila barem neki priliv pravne sigurnosti. Glavni razlog zašto Srbija propada je zato što nemamo sistem. Ovakvi leks specijalis zakoni u stvari i govore da država priznaje da nema sistem i da nije u stanju da uvede red. Posledice toga najviše osećaju u stvari domaći privrednici, domaća, pravna i fizička lica koja imaju potpunu nesigurnost, takođe, i veliki ozbiljni strani investitori koji bi investirali u zemlji, kao što je Srbija, da imaju jasne imovinske odnose, jasnu pravnu sigurnost, sudove koji rade svoj posao.
Pošto ništa od toga nema, onda dolazimo u ovakve situacije gde se prave posebni zakoni za svaki pojedinačni slučaj. Ovo vam je definicija države koja ne funkcioniše, definicija države u kojoj ne postoji sistem u kojoj nema vladavine prava. Nije pitanje da li zatvarati „Železaru“ ili ne, nego je pitanje uvesti red, biti odgovoran, imati menadžere, odnosno postaviti ih da urade posao koji je potreban i onda otvoriti postupak prijave investitora ne bi li odabrali najboljeg, ali pre toga, naravno, moramo da znamo šta uopšte hoćemo da postignemo.
Mi ćemo biti, naravno, protiv ovog zakona zato što je duboko pogrešan, zato što ovo nije način da se rešavaju ova pitanja. Ono što bi predlagač trebao da uradi jeste da nam odgovori na pitanje – da li uopšte znaju na koja pravna i fizička lica će se odnositi ovaj zakon, pošto on utiče na njihova prava, da znaju tačno o kojim vodovima se radi koji prolaze ispod zemljišta nad kojim oni imaju ili državinu ili pravo vlasništva, kako bi svi ti naši građani znali šta to Skupština radi?
Inače, bojim se da će ovaj zakon napraviti još veći problem i da će na kraju ponovo teret morati da padne na leđa poreskih obveznika, verovatno nakon nekih izbora i nakon neke nove vlasti.
Još jedna stvar koja je jako bitna, a ona se tiče kineskog investitora koji ima još jednu dodatnu pravnu nesigurnost na koju mu izgleda još niko nije ukazao. Kada imate firmu, kao što je „Železara“, koja ima 52 milijarde dinara dugova „Železara Smederevo“ d.o.o, to vam je oko 450 miliona evra, ono što Vlada nije rekla jeste da će poreski obveznici moraju da saniraju taj dug od 52 milijarde evra. Dok smo prodali imovinu „Železare“, odnosno govori se o tome za 46 miliona evra, koja u finansijskim izveštajima iznosi 100 miliona za stalnu imovinu, a 100 miliona za obrtnu imovinu. Kada u takvoj situaciji prodate imovinu, a niste još sanirali dugove, onda poverioci „Železare Smederevo“ d.o.o. imaju pravo da potražuju naplatu svojih potraživanja i od kupca ove imovine zato što obaveze putuju zajedno sa imovinom.
Jedini postupak u kome se mogu odvojiti imovina i obaveze jeste stečajni postupak, a tim putem niste krenuli. U tom postupku je moguće napraviti popis imovine, to je sudska obaveza, napraviti procenu imovine i onda u jednom transparentnom postupku zvati investitore da vam kupe imovinu. Ono u šta je ušao kineski investitor sa ovim ugovorom je jedna situacija u kojoj Vlada pokušava da simulira stečajni postupak van stečajnog postupka, da odvoji imovinu od obaveza, da posebno proda imovinu, a posebno nakon toga sanira ovih 450 miliona evra dugovanja. Ovo vam je praktično sprovođenje jednog posebnog postupka, gde će stečaj biti sproveden od strane Vlade.
Problem je takođe i za zaposlene u „Železari“. Pošto nije kupljena „Železara“, „Železara“ će na kraju morati biti ugašena od strane Vlade Republike Srbije, tako da svi zaposleni moraju da napuste „Železaru“ i moraće da budu zaposleni kod novog vlasnika, ako ih uopšte bude hteo, a to je „Hestil Srbija – iron and steel“. „Železara Smederevo“ d.o.o. će očigledno biti ugašena.
Još jedno pitanje koje postaje potpuno otvoreno je pitanje – šta je još obećano investitoru, da li su obećane neke subvencije, da li je obećano oslobođenje od poreza koji će plaćati, da li je pregovarano oko cene gasa, struje, oko cene železničkog transporta, itd? Znači, nemamo jasnu i transparentnu sliku i zbog toga uvek upadamo u probleme i godinama upadamo u probleme. Rešenje svih naših problema je u transparentnosti i postavljanju sistema. To je očigledno nešto što Vlada, ne samo ova, nego sve kada ih gledamo unazad, nije u stanju da uradi, nego poseže za nekim leks specijalis rešenjima. Takođe, mislimo da ovaj predlog za autentično tumačenje treba povući i da se treba vratiti na normalan sistemski rad na ovom pitanju, a to su ugovori i rešenje problema tim putem. Hvala.

Hvala.
Vi ćete se svi složiti da pokušaj vređanja narodnih poslanika pokazuje slabost, tako da se neću osvrtati na taj deo.
Što se tiče izlaganja predlagača, drago mi je da ste rekli da se očigledno radi o desetinama hiljada parcela i onda se radi i o značajnom broju kako građana Republike Srbije, tako i pravnih lica iz Republike Srbije, na koje ovaj zakon sigurno utiče.
Znate, ako ne možete normalnim putem da uknjižite pravo službenosti, pa se donese specijalan zakon koji to pravo daje, bez uopšte da ulazite u to da li se ti vodovi više koriste, da li su uopšte potrebni, to utiče na vrednost zemljišta o kome govorimo. Tako da nikako ne možete da kažete da zakon ne utiče na to.
Nažalost, pošto građani verovatno i ne prate kako treba, probudiće se sa tim kada im se desi, odnosno kada im investitor bude pristupao tim parcelama pa će se čuditi, međutim, činjenica jeste da to ne odgovara istini. Suštinski deo koji očigledno ne vidite je - za rešenje ovog problema i za pravljenje sistema nije potrebno toliko mnogo vremena, problem je što niko ništa na tome ne radi, 2014. i 2015. godina, kako vi rekoste, prođoše dve godine cele, gubitak od 270 miliona evra, ništa na ovim pitanjima nije urađeno i onda rešavate stvari zakonima koji su specijalno napravljeni za „Železaru“. To je jednostavno duboko, pogrešno i nerad, naravno, nije samo od 2014. godine, nego i davno ranije, pošto godinama, izgleda da je to bilo u interesu, ne rešavamo imovinsko-pravna pitanja, ne rešavamo pitanje imovine, nego ostaje zaglavljeno u nekim sudskim procesima koji traju godinama i zbog toga i imamo pljačkašku privatizaciju koja je sprovedena praktično i to građani jako dobro znaju zarad građevinskog zemljišta u Beogradu. Hvala.

Hvala.
Lepo je da smo se setili na kraju da postoje i neke opcije planova reorganizacije koji ne podrazumevaju davanje otkaza ljudima. Međutim, ima jedna druga stvar koja je, ja mislim, jako bitna. Treba da naučimo da u ekonomiji postoji jedan princip oportunitetnog troška koji kaže da kad potrošite neke pare na nešto, gledate da li ste dobro potrošili pare time da li ste na nešto drugo mogli da date pare da li bi dobili bolji efekat od toga.
Da vam kažem, ovde imamo 270 miliona evra gubitaka koje je „Železara“ napravila neodgovornim ponašanjem Vlade i menadžmenta u 2014. i 2015. godini. To vam je oko 50.000 evra po zaposlenom. Recimo to je jedna druga stvar koja je možda mogla da bude urađena.
Treća je da se svima spuste porezi i doprinosi za određeni procenat i da cela privreda dobije taj podsticaj.
Sad kad govorimo o onome što će tek morati da preuzme Vlada RS, odnosno, na žalost, svi poreski obveznici, govorimo o 450 miliona evra. To vam je gotovo 100.000 evra po zaposlenom. To vam je od prilike neko smanjenje poreza i doprinosa za od prilike 10% za celu privredu u Srbiji.
Ovo je jedna potpuna neodgovornost, nerazumevanje problema i da ja znam da Vlada ništa nije razmatrala pošto kad smo hteli nešto ozbiljno da radimo, ništa se u Vladi nije dešavalo. U to vreme premijer Dačić se nije ni bavio svojim poslom. Ispriča neki vic, neku šalu i to je od prilike bilo sve.
Tako da kad god je nešto ozbiljno rađeno, to je u stvari i zaustavljano. Ovde je potrebna ozbiljna analiza. Znate, restrukturiranja preduzeća se rade preko 100 godina u svetu, zna se kako se to radi, nije neka nuklearna fizika, treba samo primeniti to znanje, problem je kad ga nemate.

Ja ću građanima Srbije da objasnim šta bi se desilo da je plan koji sam napravio kao ministar prošao. Ono što smo tražili je da svaka firma u Srbiji, bilo da se radi o državnoj firmi, javnom preduzeću ili o društvenim preduzećima koja su bila u nadležnosti Agencije za privatizaciju, uradi lična karta, a to znači popiše se imovina, proceni se ta imovina, procene se obaveze. Kada imovinu gledate, gledate deo koji je mrtva imovina koja se ne koristi za obavljanje delatnosti, koja može da se proda, imovina koja je potrebna za obavljanje delatnosti i nakon toga se napravi neki poslovni plan, analiza tržišta, pa poslovni plan, pa nakon toga se uradi jedna sistematizacija radnih mesta koja ide sa tim poslovnim planom i onda se u sklopu svega toga reši pitanje svih preduzeća koja imamo.
Onda svim zaposlenima po Predlogu zakona koji sam ja dao se izmire zaostale zarade za sve godine unazad, pa se svima poveže radni staž, pa se isplate otpremnine onima koji po sistematizaciji ne mogu da radno mesto i time se uvede red u privredu.
Ovo je ono što je zaustavio Aleksandar Vučić, ovo je ono što je zaustavio i Ivica Dačić u to vreme nezakonitim rešenjima gde je postavio Mirovića da vodi Ministarstvo privrede u među periodu.
Ovo je ono što je trebalo da se desi - znači, povezan radni staž za sve, isplaćene zaostale zarade za sve, isplaćene otpremnine za one koji ne mogu, odnosno za koje nema mesta nadalje u skladu sa poslovnim planovima i poslovni planovi budućnost za firme.
Umesto toga dobili smo opšti javašluk koji recimo samo u „Železari“ za dve godine košta 270 miliona evra. Dobili smo to da se celokupna privreda praktično je otišla u stečaj. Ono što nije bilo dotučeno do tada na kraju je završilo tamo.
Ovo znaju svi građani Srbije, ovo znaju svi zaposleni u tim preduzećima. Cena neodgovornosti i neznanja je ono što nam se u stvari desilo. Hvala.

Predsedavajući, zaista ne znam po kom osnovu ste poslaniku dali reč. Replika na šta? Razumem da je pokušaj vređanja i omalovažavanja manir u Narodnoj skupštini. Mi na taj nivo nećemo silaziti, to je sigurno pokazivanje slabosti.
Mi ovde govorimo o konkretnom pitanju vođenja „Železare“ i problemima sa „Železarom“. Presmešne su priče u ovoj godini gde dokumenti staju na USB da je neko u sanducima nešto nosio, to je zaista smešno i vređa dostojanstvo i građana Republike Srbije i Narodne skupštine. Znači, činjenica jeste da je plan postojao, vrlo jasan plan, koji je trebalo da reši pitanja svih zaposlenih u svim firmama koje su u državnom vlasništvu ili su društvena preduzeća. Taj plan je bio kristalno jasan, po pravilima i principima.

Ne možete da me prekinete, imam pravo na repliku, rečeno mi je.

Hvala vam.
Da ponovim, znači, plan je vrlo jasan i ovako se restrukturiranje radi svuda u svetu. Ovo je za građane Republike Srbije. Uradi se lična karta preduzeća, popiše se imovina, popišu se obaveze, uradi analiza tržišta, zatim finansijski plan, poslovni plan, sistematizacija radnih mesta, a onda se svim zaposlenima isplate sve zaostale zarade, ne minimalac za godinu dana, nego sve zaostale zarade, zato što ta prava ne mogu da se ignorišu, svima se poveže radni staž, isplate otpremnine za one koji po sistematizacijama više nemaju radno mesto. Tako se uvodi red i upravo je to ono što je zaustavila Vlada Republike Srbije i zbog toga sam i podneo ostavku. Hvala vam.

Hvala. Slušali smo raspravu i vratiću se na suštinska pitanja koja smo postavili predlagaču.
Mi smo čuli da se radi o deset hiljada parcela, to je novost koju smo dobili nakon ovog izlaganja, na koju se odnosi ovo pravo službenog pristupa, što znači da je veliki broj građana fizičkih lica ili pravnih lica na koje utiče ovaj zakon. Bilo bi zaista fer prema svim tim građanima da znaju da se donosi zakon koji se tiče njih, pošto način na koji je ovo obrazloženo nigde se to tako ne pominje, nego se govori o tome da zakon nema nikakvog uticaja.
Što se tiče samog ugovora on praktično pokazuje svima nama i građanima Srbije da u Srbiji sistema nema, da se donose „leks specijalis“ zakoni za svaki pojedinačni slučaj kada vlast hoće nešto da reši, u ovom slučaju imamo za Železaru Smederevo, „leks specijalis“ imamo za „Beograd na vodi“, znači, gde god se nešto pojavi investitor dobija svoj zakon.
Takođe, imamo problem za državu, ja mislim, da investitor naručuje autentično tumačenje od Narodne skupštine. Mislim da ovo ne bi smelo da se događa, da mora da postoji sistem u kome sve ovo skupa funkcioniše.
Mi smo dosta slušali i o „Železari“ Smederevo i kako je ovo došlo do danas, nekako se stiče utisak kao da je ova izvršna vlast, odnosno da je danas i dalje 2012. godina i da su i dalje na vlasti Tadić i Pajtić, i da praktično govorimo o njima, a ne da je prošlo četiri godine od tada i da se ništa nije praktično promenilo. To pokazuje nivo odgovornosti, jer kad preuzmete odgovornost da vodite državu treba zaista i da preuzmete odgovornost za sve ono što se dešava.
Razumem da je pala cena čelika, da je i padala kiša, bile su poplave, bilo je svašta nešto što se dešavalo, međutim, činjenica je 270 miliona evra je napravljen gubitak u 2014, 2015. godini. Popis imovine nije urađen, ništa od tih stvari nije urađeno. Čuli smo samo izjave premijera od 22. marta 2015. godine, koji kaže – sada ste u sigurnim rukama. Izgleda da te ruke i nisu nešto bile sigurne.
Ono što je veliki problem za građane Srbije je sama „Železara“ nije kupljena od strane investitora nego je kupljena imovina „Železare“, odnosno bila je velika rasprodaja imovine „Železare“. „Železara“ Smederevo d.o.o. je nažalost, ostala sa dugovima od otprilike 52 milijarde dinara, ovaj podatak je iz finansijskih izveštaja Železare za 2015. godinu. Ne znamo koliki je gubitak u međuvremenu još nastao. Nažalost ovo će morati da snose poreski obveznici Republike Srbije.
Poruka koju šaljemo malim i srednjim preduzećima je vidite ovih 450 miliona evra ukupnog gubitka koji će morati da preuzme Republika Srbija, zbog načina na koji je Vlada odlučila da radi restrukturiranje i donosi ovaj „leks specijalis“, je da ovaj novac je otprilike nekih 10% smanjenja poreskih zahvatanja, koja bi moglo umesto ovakvih egzibicija da se u stvari uvede red u Republici Srbiji.
Nažalost, naša privreda propada, imamo ovakve „leks specijalis“ zakone koji pokušavaju da rešavaju ovako nešto, u stvari su sami po sebi definicija pravne nesigurnosti. Definicija da nema vladavine prava, da nisu jasna imovinska prava, da procedure nisu jasne. Jednostavno da Srbija nema sistem. To je najgora poruka koju šaljemo sa svakim „leks specijalis“ zakonom. Hvala.

Jedino pravo koje postoje ovde je pravo jačeg i pravo tastera koji imate, pošto ja nijednom rečju nisam pomenuo vladajuću stranku, govorio sam o Vladi Republike Srbije, a koliko znam ovo nije Vlada Republike Srbije.
Što se tiče pokušaja uvreda, pošto je to jedini odgovor koji dobijamo, na to se neću obazirati, to je uvek znak velike slabosti, odnosno nedostatka argumenata.
Ono na šta ću se vratiti je, od 2012. godine kada je država nažalost za jedan dolar preuzela „Železaru“ u tom trenutku dugovi su bili nula i oni su do sada uspešnim vođenjem, „Železara“ od 2012. do 2016. godine narasli na 450 miliona evra.
Što se tiče tih starih dugova o kojima smo takođe slušali, napravljen je 90-ih godina. Jeste, bilo je oko prve privatizacije „Železare“ ogromnih problema i malverzacija, Verica Barać je o tome govorila, pravila je krivične prijave koje su govorile o tome šta se dešavalo, međutim, svi ti postupci su nažalost zaustavljeni, odnosno pronađeni su dokazi ali su jednostavno stopirane sve istrage.
Prema tome, potrebno je malo odgovornosti i ne možemo stalno okrivljivati nekoga drugoga, ovde imamo četiri godine neodgovornog ponašanja Vlade koja nema rešenja za ekonomske probleme i za pravljenje sistema u Republici Srbiji. Hvala vam.

Jeste li sigurni da me je pomenuo ovaj put? Ovaj put ste sigurni, jel? Jako lepo.
Pošto ja neću reagovati na ovakve stvari, ovo zaista vređa dostojanstvo Narodne skupštine, kad nemate argumente, a to važi za sve ljude, kad nemaju argumente, onda posezaju za neistinama, za lažima, za skretanjem sa teme. Međutim, ja ću ih vratiti na temu, pošto je to jedino što je bitno za građane Srbije, a to je da je „Železara“ u 2014. i 2015. godini napravila gubitak od 270 miliona evra. To je otprilike više od 50.000 evra po zaposlenom, da je ukupan gubitak „Železare“ danas, odnosno dug koji „Železara“ ima nakon što je rasprodata imovina 450 miliona evra. To je gotovo 100.000 evra po zaposlenom. Ovo je cena neodgovornosti.
Sad, bežati od toga, pričati neistine, pričati stvari za koje se zna da su neistina, je samo pokušaj da pobegnete od teške stvarnosti u kojoj, nažalost, žive svi građani Srbije.
Vlada nema nijedno rešenje za ekonomske probleme i za probleme građana Republike Srbije.
Što se tiče planova za izlazak iz krize, oni su vrlo jasni, pošto restrukturiranje se u svetu radi preko 100 godina, poznato je kako se to radi i te lične karte u stvari su popis imovine, popis obaveza, pravljenje analize tržišta, pravljenje finansijskog plana. To je način na koji se radi restrukturiranje svuda u svetu. Onda se takođe povezuje radni staž, isplaćuju zaostale zarade i plate, plaćaju otpremnine. To je bio plan koji je stajao na stolu. Koga god interesuje, možemo da sednemo i da razgovaramo o njemu u detalje. Taj plan je zaustavio Aleksandar Vučić. Zbog toga sam i podneo ostavku. Hvala.

Ponovo skretanje sa teme. Ja se zahvaljujem na ovom prostoru koji mi se daje.

Hoću, pročitaću ponovo, pošto očigledno nismo čuli dovoljno dobro. Znači, „Železara“ je u 2014. i 2015. godini napravila gubitak od 270 miliona evra. To je preko 50.000 evra po zaposlenom. Ukupni gubici „Železare Smederevo“, odnosno dug koji ima danas, odnosno na kraju 2015. godine je 52 milijarde dinara, odnosno oko 450 miliona evra. To je gotovo 100.000 evra po zaposlenom.

Imamo ogromne poreze i doprinose u državi. Cela privreda propada i vidite kolika je cena neodgovornosti i nesposobnosti vlasti. Ovoliki gubici. To jednostavno mora da se prekine, moramo da uvedemo red, mora da postoji sistem. Topla voda je izmišljena. Zna se kako se rade ove stvari i zna se šta bi trebalo da se desi da postoji znanje i da postoji politička volja.

Ono što je, takođe, jako bitno u svemu ovome, zaposleni znaju, većina privrede je zbog neodgovornosti u 2014. i 2015. godini, sve ono što je preostalo u Agenciji za privatizaciju, praktično otišlo u stečaj. Ljudi su ostali bez zaostalih zarada, nije im povezan radni staž, nisu dobili otpremnine. Sigurno građani koji gledaju ovaj prenos Skupštine se prepoznaju u ovome. To je moglo da bude rešeno, odnosno da je prihvaćen plan koji je stavljen na sto, to bi do danas već bilo rešeno. Verovali ili ne, postoji rešenje. Ono je u uvođenju reda i moguće je zadovoljiti sve obaveze i postaviti privredu na zdrave noge. To je nešto što građani moraju da znaju, a mi možemo da nastavimo sa ovim silnim, besmislenim replikama. Ja ću svaki put ponoviti istu stvar, pošto sa teme nećemo skretati. Hvala.

Hvala.
Ne znam da li ste svesni, predsedavajuća, ali gospodin Martinović je govorio, pa je gospodin Ćirić reklamirao povredu Poslovnika, pa ste nakon toga gospodinu Martinoviću dali povredu Poslovnika na ono što je on govorio…

Govorim ono što, ovo je moja replika na ovo što ste uradili.

Hvala.
Dame i gospodo, moje pitanje je za premijera Republike Srbije, koji je glavni pregovarač sa Prištinom oko svih pitanja u vezi sa Kosovom i Metohijom, a pitanje se odnosi na poštovanje ugovora i imovine. Poštovanje ugovora i imovine je civilizacijska vrednost, koja vredi u svim zemljama zapadne Evrope, u EU, u SAD, i to je nešto što je neupitno i to bi bila crvena linija politike za svaku stranku koja drži do vladavine prava.
Rudarsko metaloški hemijski kombinat „Trepča“ je osnovan 1927. godine, pre Drugog svetskog rata, u Kraljevini Jugoslaviji. Godine 1992. je postao deoničarsko društvo. U vlasništvu je Fonda za razvoj, 78,5%, „General Eksporta“ koji je u stečaju, koji ima svoje poverioce 9,7%, „Jugobanke“ koja je takođe u stečaju, ima svoje poverioce u vlasništvu 3,3%, „Progresa“ sa 2,8%, zatim „MTS banke“, „EPS“-a, „14. oktobra“ koji je takođe u stečaju i ima svoje poverioce, „Ratka Mitrovića“, „Termoelektro“ kompanije, „Dunav osiguranje“ koji imaju svoje vlasnike.
Premijer je dao izjave u vezi imovine nekih pravnih lica na Kosovu. Recimo, za imovinu „Telekoma“ je rekao da je ona, koliko on vidi, već zakucana, odnosno to pitanje je zakucano, i da ne zna da li tu može nešto da uradi. Zatim, upotrebio je izraz „doviđenja“ i za imovinu „Telekoma“ i za „Gazivode“.
Ovo je kršenje ugovora i kršenje prava na imovinu i pitanje je da li je svim ovim zemljama, pogotovo u EU koje učestvuju u ovim pregovorima, postavio pitanje poštovanja ugovora i imovine. To je centralno pitanje koje bi moralo da bude postavljeno, jer imovinom ne može neko drugi da raspolaže. Ova odluka o tome da se prisvoji vlasništvo nad kompanijom „Trepča“ je protivzakonita, protiv i međunarodnog prava i protiv prava na imovinu.
To bi bilo vrlo slično, recimo, kada bi ova Skupština donela zakon o „Hemofarmu“, na primer, ili donela zakona o NIS-u, ili donela zakon o „Telenoru“, gde bi strano vlasništvo tim zakonom prenelo u svoje vlasništvo. To je nešto što je nedozvoljeno u civilizovanom svetu i pitanje je da li je to pitanje postavljeno svim pregovaračima iz EU i sa zapada i da li ih je pitano zbog čega gromoglasno ćute na ovakav potez Prištine?
Naravno, to što se desilo u Prištini ne može biti sprečeno, oni mogu da donesu zakon kakav im padne na pamet. Međutim, to ne znači da EU u okviru pregovora i SAD ne bi trebale da kažu da je to protivzakonito i da se na takav način ne može raspolagati sa imovinom.
Veliki je problem kada i ova zemlja, odnosno njen premijer krši imovinska prava. Recimo, u slučaju Savamale, u slučaju protivustavnog uzimanja penzija. Time postavljate presedan na osnovu koga vas onda cene kada tražite poštovanje vaših imovinskih prava. U samim briselskim pregovorima, odnosno u onome što je potpisano nigde ne stoji da se ili Republika Srbija ili pravna i fizička lica iz Republike Srbije odriču svoje imovine bilo gde, pa i na Kosovu i Metohiji. Znači, ovo je prevashodno imovinsko pitanje i pitanje poštovanja imovinskih prava.
Tako da, pitanje je za premijera – da li je razgovarao sa predstavnicima EU, sa predstavnicima SAD, da li im je pitanje imovine nad kompanijom „Trepča“ postavio i da li ih je pitao zašto ne reaguju na kršenje imovinskih prava vlasnika kompanije „Trepča“? Među vlasnicima, osim ovih koje sam pobrojao, su naravno i poverioci kompanija koje su u stečaju, koje ostvaruju svoja imovinska prava preko stečajnog postupka i njihova imovina je takođe oduzeta. I, zašto je rekao i zašto misli da je bilo šta u vezi imovine zakucano? Mislimo da je to neprihvatljivo za premijera Republike Srbije. Osnovne vrednosti koje zastupamo su vladavina prava, imovinska prava i poštovanje ugovora. Hvala.

Predsedavajuća, podsetiću vas, po članu 109. dužni ste da opomenete poslanika koji iznosi ocene na račun drugih poslanika koji ne govori po dnevnom redu i nemate i zloupotrebljavate vašu poziciju predsednika Narodne skupštine, jer vi niste predsednik Tvitera.
Trebate da vodite računa o redu u Narodnoj skupštini, to vam je posao. Dozvoljavate vređanje, omalovažavanje poslanika, radite istu stvar i sami to činite. Ugrožavate dostojanstvo Narodne skupštine. Ovo nije dostojno Narodne skupštine. Ovakav razgovor nije dostojan Narodne skupštine, o tome bi trebali da vodite računa.
Očigledno ne vodite, dozvoljavate da se mimo Poslovnika govori, mimo tačaka dnevnog reda, dozvoljavate vređanje, omalovažavanje. Molim vas da uozbiljite rad Narodne skupštine.
Zahtevam da se glasa o ovoj vašoj povredi Poslovnika. Ovo je nasilje nad poslanicima.