Hvala.
Po amandmanu. Poslanička grupa Dosta je bilo će podržati ovaj amandman o transparentnosti. Zaista je nebitno da li prethodna vlada ili vlada pre nje nije radila dobru stvar. Ako je nešto dobra stvar, treba da se usvoji.
Svi ugovori bi morali da budu javni, ne samo ti do pet miliona i naravno, trebalo bi to uvesti u Zakon o budžetskom sistemu. Međutim, sada ovde imamo jedan zakon u kome bi to mogli da popravimo.
Ja ne poznajem termin tajnog vršenja javne vlasti, korišćenje javnih ovlašćenja. U državi Srbiji bi sve moralo da bude javno. Ako neko želi da potpiše bilo kakav ugovor sa državom, on bi morao biti javno objavljen, i mislim da ovaj amandman ide u dobrom pravcu.
Drago mi je, takođe, da i poslanici koji pripadaju poslaničkim grupama koji su pre možda bili na vlasti, shvataju ovo i zalažu se za tu politiku. Ja mislim da je to napredak za sve nas, a ne nešto što bi trebalo bilo kome da spočitavamo.
Transparentnost je kritično važna. Transparentnost moramo da imamo, ona je najbolja brana protiv korupcije, jer onda svi zainteresovani mogu da vide sve podatke o bilo kom ugovoru i o bilo čemu što se radi u državi.
Takođe, što se tiče upravnih akata, to nije toliko veliki posao da se upravni akt okači na internet strancu. Mnogo duže traje, naravno, promišljanje i donošenje jednog upravnog akta, tako da, kazati kako je to jako teško da nakon promišljanja i odluke koja je donešena u nekom ministarstvu ili nekoj državnoj upravi, to još treba zamisliti i objaviti na internetu, mislim da ne stoji. Zato, transparentnost je jako bitna i bilo bi jako dobro kada bi Vlada podržala ovakav jedan amandman. To bi bio novi signal da se nešto zaista menja u Srbiji. Hvala vam.

Da se vratimo na amandman o transparentnosti.
Čuli smo argumente poslanika SNS-a. Ako sam ih dobro razumeo ja ću ih ponoviti, mogu da me i isprave.
Da ne podržavaju ovaj amandman o transparentnosti, zato što se to sad tiče luka i plovidbe, a nemamo transparentno, ono što je bilo u prošlosti privatizacije, pa zato što nismo bili imali transparentne ugovore o privatizaciji i sve što se oko toga dešavalo i što je tačno, naravno, neki objekti koji su bili lučki su pretvarani u stambene, prodavano zemljište, svašta je rađeno, ali ne može to biti argument da nemamo transparentnost na dalje.
Upravo zato što nismo imali transparentnost, što sami ugovori o privatizaciji nisu bili transparentni, što popis imovine nije bio transparentan, imovinska prava, onda smo imali pljačke i zloupotrebe.
Zbog toga i predlog ovog amandmana ide u dobrom pravcu da uvedemo tu transparentnost, da nam pomogne, da nam se nikad više ne dese stvari koje su nam se dešavale. Danas u Srbiji imamo jako malo ugovora koji su igde objavljeni i ovo bi bio ogroman iskorak od strane vladajuće većine i Vlade Republike Srbije, da konačno ta transparentnost negde zaživi i da vidimo kako će nam ona u stvari izlečiti korupciju u državi.
Tako da argumenti na taj način ne stoje. Istina je, u prošlosti nismo imali transparentnost, ali to nije razlog zašto je ne bi imali danas, pogotovo što to ne predstavlja nikakav problem za državnu upravu, što bi to bio jedan pozitivan korak koji bi svi podržali. Evo, recimo ovo je jedan dobar primer kako bi mogli svi zajedno da podržimo nešto što je dobro za građane Srbije, bez obzira da li smo pozicija ili opozicija.
Mi zaista želimo da podržimo dobre predloge Vlade. Ovo bi mogla i sama Vlada da uradi. Recimo, možda ne u ovom zakonu, da se obaveže već u Zakonu o budžetskom sistemu, kazati da svi ugovori koje potpisuje država, da svi upravni akti moraju da budu takođe objavljeni na sajtovima nadležnih ministarstava i agencija.
To bi bio pozitivan i konstruktivan pomak. Još jednom vas pozivam da razmislite o ovom amandmanu zato što je dobar za građane Srbije i dobro sredstvo u borbi protiv korupcije. Hvala vam.

Hvala.
Što se tiče ovih upravnih akata sa sajta Agencije za licenciranje, odnosno za stečajeve, one su naravno javne i to je jako dobra stvar, tako da je ovo jako dobar argument zašto bi trebalo da budu i svi drugi javni.
Međutim, obe su ukinute. Znači, ona prva kojom je mahao gospodin Martinović i ova druga. Postoje sudske presude kojima su ukinute i jedna i druga zato što su potpuno nebulozne jer govore o stvarima koje jednostavno nisu tačne. Niti se izvlači kapital, niti je iko uzimao pare. Plaćale su se plate zaposlenim koji su radili na knjigovodstvu.
Pošto imaju ceo predmet, ne znam ni kako su došli do njega, mogli su i ovaj deo da pročitaju.
Međutim, bez obzira na to, ovakav način ophođenja u Skupštini pokazuje slabost. Razgovarali smo o transparentnosti, razgovarali smo o nečemu što je trebalo da bude dobro. To se okrenulo očigledno u priču koja koristi uvredljive izraze, jer nije samo pitanje stečajnih upravnika koji nisu tema danas, nego reči kao što je – lažov, lopov, poznati kriminalac. Valjda je i predsednici Skupštine jasno da te reči nikako ne mogu da se podvedu pod diskusiju.
Znači, ovo bi moralo da bude sankcionisano. Ovakve reči ne trebaju da se izgovaraju u Skupštini Republike Srbije. Ako ima neko nešto da kaže, postoje konferencije za medije, mogu da idu u političke emisije, one su ukinute.
(Aleksandar Martinović dobacuje.)
Rešenja su ukinuta. Mogu pet puta da vam ponovim i to ćete morati da sudu da dokažete zato što su sva rešenja ukinuta, nezakonita su, jer se radi o korupciji. Ta agencija je bila korumpirana, koja je radila protiv interesa poverilaca. Naravno, bio sam u sukobu sa njima pa su tražili način kako da me sklone.
Ponavljam, ove rasprave zaista ne bi trebalo dozvoliti. Ovome ne služi Skupština. Hvala vam.

Hvala.
Mi ćemo naravno podržati ovaj amandman i ova pitanja su ostala i dalje neodgovorena. Bilo bi dobro da ministar odgovori zbog čega se beži od toga kako je to urađeno Zakonom o javnim nabavkama i o koncesijama i pravi se ovo jedno nakaradno rešenje.
Drugo, zbog čega ponovo transparentno se ne prihvata, jer ovde ne piše samo „briše se“, kao što je kolega napomenuo, nego kaže – Agencija dostavlja ministarstvu nadležnom za poslove privrede i ministarstvu nadležnom za poslove finansija, srednjoročni plan iz stava 1. ovog člana sa jasno iskazanim procenjenim ekonomskim efektima sprovođenja planiranih ugovora o koncesijama i traži da se ona objave na internet stranici. Ovo je transparentnost. Znači, ako se zaista zalažete za borbu protiv korupcije i da sve bude javno i transparentno, ovo bi moralo tako da bude, jel, moralo bi da bude objavljeno.
Što se tiče ove čitave priče o tome kako Vlada sve objavljuje, to naravno nije tačno. Ugovor sa „Er Srbijom“, bilo je pet ugovora, Vlada je objavila samo dva, tri su ostala sakrivena. Onda, pored toga, i ugovori koji su naknadno potpisani, a potpisivani su između „Er Srbije“ i beogradskog aerodroma, kojim je aerodrom značajno oštećen, ni oni nisu objavljeni. Tako da, priča o transparentnosti zaista ne stoji. Mi bi voleli da to bude tako kako bi mogli da pohvalimo Vladu. Tako da, pozivamo Vladu da to i uradi, znači da objavi sve ugovore. Uglavnom se objave krovni, a oni detaljni u kome u stvari jeste suština se ne objavljuju. Tu praksu bi morali da napustimo.
Jedan primer je, do sam bio ministar u Vladi, mi smo objavljivali svakog meseca za prethodni mesec tačno koliko je novca potrošeno, kome je otišao novac, spisak pravnih i fizičkih lica, okačili sve ugovore. Tako da, pozivam Vladu da to uradi, jer u vreme dok sam bio ministar nijedno drugo ministarstvo nije htelo da prati to što smo postavili kao standard transparentnosti.
Znači, da se vratim nazad. Ovaj amandman ne govori samo o tome da ne pravimo specijalan slučaj i da se ne zaobilazimo Zakon o javnim nabavkama i o privatno javnom partnerstvu, nego i da se uvede transparentnost, jer se ovi planovi, srednjoročni o koncesijama, kao i u ekonomskim efektima, javno objavljuju kako bi svi građani to mogli da vide i kako bi takođe onda opozicija mogla da podrži jedan transparentan i dobar rad Vlade. Hvala.

Predsedavajući, član 106, povreda Poslovnika, mora da se govori o temi.
Ako budemo koristili ovu matricu, onda će sve poslaničke grupe koristiti svoje vreme za raspravu o amandmanima, znači 15 minuta, plus po poslaničkoj grupi, da govori i odgovaraju na sve optužbe koje dolaze iz pozicije.
Znači, molim vas da se držimo dnevnog reda i da se ne ubacuju ovakve stvari. Svaki poslanik ima pravo, u vreme kada se postavljaju poslanička pitanja, da ih postavi. Onda Vlada i onaj kome su adresirani mora da odgovori. Ne ovako da se zloupotrebljava rasprava o amandmanima da bi vladajuća većina rekla šta god im padne na pamet. Hvala.

Hvala predsedavajući.
Reklamiram član 107. i član 106. takođe. Jutros ste prekinuli poslanicu Branku Stamenković i kazali da vređanje nije dozvoljeno, a dopuštate ovako lično obraćanje.
Primenjivanje različitih aršina na poslanike u ovoj sali zavisno od toga da li su u poziciji ili opoziciji, jednostavno nije u redu. Ovo niti je tema pričati o stvarima o kojima gospodin ništa ne zna. Naravno, ja sam ponosan na sve stvari koje sam radio u stečajevima, jer sam štitio ljude i štitio njihova prava.
Znači, jednostavno ovo nije tema. Ne bi smeli da dozvolite da se o ovome uopšte govori. Ovo je vređanje narodnih poslanika. Vaš zadatak je da vodite računa o dostojanstvu Narodne skupštine i da takve stvari ne dozvolite i da uzmete reč isto onako ekspresno kao što ste uzeli reč poslanici Branki Stamenković.
Molio bih vas da se držite toga. Ovakve stvari nisu dozvoljene. Zaista, ne razumem kako je moguće da je vladajuća većina toliko osetljiva da kada razgovaramo o temi, čak i ako je pogrešno ono što se tvrdi, o tome može da se govori, nego se odmah prelazi u vređanje, omalovažavanje, iznošenje neistina o ljudima. To ne biste smeli da dozvolite. Hvala vam.

Reklamiram član 109. pošto opomenu niste izrekli.
Inače, radi građana, moram da kažem, ovo čime maše Martinović je ukinuo sud pošto je donela korumpirana Agencija za stečajeve protiv koje sam se borio cele karijere. Ono što je najgore od svega to zna i Aleksandar Vučić koji daje instrukcije Martinoviću, a to zna i gospodin Martinović, međutim, bez obzira maše tim ukinutim papirom, da ponovim još jednom.
Znači, najgrublje optužbe, najgrublje laži, neistine se ovde izgovaraju, vređaju se narodni poslanici, vi ne reagujete predsedavajući. Malopre je isti poslanik govorio, to su, od kriminalac preko lopuža, zaista, potpuno besmisleno, osam puta. Ne možete onda da kažete da imate iste aršine. Nemate iste aršine. Niko iz opozicije nijednu reč nije rekao, recimo, za poslanika Martinovića ili bilo kog drugog poslanika iz pozicije. Ovo ne biste smeli da dozvolite, pa valjda vam je toliko jasno. Ne možete da se krijete iza ovoga. Hvala.

Član 107. Ne znam kada ćete početi voditi računa o tome šta izgovaraju narodni poslanici. Ovde postoji jedna šema, ne znam da li je to klan vladajuće većine, kada god se neko javi i govori o nečemu krenu da vređaju. Ovo je postalo već komično, na komandu da reaguju. Možete i da uvedete zvonce za to.
Zaista ovo moramo da prekinemo. Toliko toga ima, a na svako izlaganja ista priča. Za ime boga dajte da malo vodimo računa o tome šta se radi ovde. Hvala.

Hvala.
Poštovani građani, dame i gospodo, prvo da se zahvalim i ministru i oficirima koji su prisutni, na konstruktivnoj diskusiji, na tome što su odgovarali na sva pitanja koja su postavljena. Takođe i na odboru, a i sada danas u plenumu. Takođe i na iscrpnom izveštaju i godišnjem planu koji smo dobili.
Pokazuje da je Vojska Srbije jedna institucija koja zaista funkcioniše kao institucija sistema, koja je na sreću građana Srbije preživela razne partokratije koje su uništile mnoge druge nezavisne institucije sistema, nekim čudom, verovatno se to tiče i dobrih ljudi u Vojsci Srbije, ova institucija je očigledno zadržala i kvalifikacije i stručnost i sačuvala se od toga da joj se uvale razni partijski kadrovi koji razaraju celo društvo koje imamo.
Ovaj godišnji plan o učešću u multinacionalnim operacijama pokazuje koliko je cenjena Vojska Republike Srbije u svetu. Sama činjenica da nas zovu na toliko misija, jer sigurno nas ne zovu zato što nas vole ili zato da nam učine neku uslugu, nego je sigurno da nas zovu zato što prepoznaju stručnost i prosvećenost i profesionalizam koji postoji u Vojsci Srbije - činjenica da imamo 332 vojnika, odnosno pripadnika Vojske u ovim misijama, da je to mnogo više od svih zemalja u regionu. Poslanica Jasmina Nikolić je pročitala i mislim da je dobro za građene da čujemo još jednom – Makedonija ima jednog, Hrvatska sedam, Crna Gora četiri, Bosna i Hercegovina 40, Slovenija 18, Bugarska dva, Rumunija 96, Mađarska 93 i kada uđemo kod nekih većih država, koje su i članice EU – Austrija 203, Slovačka 107, Nemačka 432, Francuska 867, Španija 613, a mi imamo 332 pripadnika. Ovo govori o kvalitetu Vojske Republike Srbije i da i u UN, i u EU, smo očigledno poželjan partner.
Rečeno je od strane mnogih poslanika, ovo pomaže u izgradnji ugleda Republike Srbije, znači ne samo Vojske, nego svih nas, tako da je ovo za svaku pohvalu.
Govorili smo danas dosta o tome i ministar je sam to pomenuo da način na koji se donose ove odluke od strane Skupštine je neprihvatljiv. Znači, to je prihvaćeno, rečeno je da će u novim zakonima to biti ispravljeno, tako da podvlačim da u potpunosti podržavamo to.
Izveštaj, odnosno godišnji plan je napravljen u januaru, kako je rečeno, mi ga sada donosimo. Podsetiću da su meseci prošli u kojima Skupština nije radila. Imali smo mnogo prostora da uradimo ovo što je potrebno. Čija je krivica - ne znam. Da li je krivica Vlade, koja nije uputila predlog, da li je krivica predsednice Narodne skupštine? Jednostavno to je nedopustivo i ne bi trebalo dalje da se dešava.
Ono što je bitno, ja mislim, dodati na kraju je da se Vojska Srbije vraća tradiciji Vojske Srbije kroz našu istoriju. Vraćamo se na te ponosne pozicije koje smo imali u prošlosti i to je za ponos i diku svih građana Srbije. Treba da nastavimo u tom pravcu. Pokret Dosta je bilo u potpunosti podržava to što se dešava, da polako izađemo iz ovih nekih deset godina devedesetih, gde nismo baš radili stvari koje su na ponos građana Srbije. Sada se vraćamo tome. Učešće Srbije u mirovnim operacijama to govori. Hvala.

Poštovani građani, dame i gospodo, ovo je pitanje za predsednicu Skupštine. U skladu sa članom 45. Zakona o Narodnoj skupštini i članom 107. Poslovnika, zabranjuju se uvrede na sednicama Narodne skupštine.
Poslanik Martinović je sa govornice rekao za mene da sam „poznati kriminalac“. Pitanje za predsednicu Skupštine - da li je za predsednicu Skupštine ovo uvreda i zašto dozvoljava ovakve uvrede? Nama treba jedan aršin pa da dobijemo jedno zvanično tumačenje da bi znali kako mi možemo da postavimo pitanje.
Drugo, član 116. Poslovnika kaže da se odredbe primenjuju i na druge učesnike u raspravi, što se tiče, recimo, ovih uvreda, pa je premijer u četvrtak sa govornice kazao sledeće, govoreći za mene – Znate li šta je uradio sa svojim vozačem, ovo govori premijer, koji je za šest meseci petoricu promenio. Znate li kako sa njima razgovarao. Sa njima je razgovarao na sledeći način, tako što kad mu kaže vozač – dobar dan, on uključi telefon i kaže njegovoj sekretarici, odnosno mojoj sekretarici, kažite ovom dobar dan pored mene.
Pitanje je za predsednicu Skupštine, da li misli da je ovo uvreda i pitanje, kakvo ovo veze ima sa temom dnevnog reda, to su pitanja Vladi i premijeru, član 106. Poslovnika.
Pitanje za premijera, kako je premijer saznao za ove navodne razgovore? Kako se zove moja sekretarica koju sam navodno zvao? Da li je premijer spreman da zajedno sa mojom sekretaricom i tih pet vozača ode na poligraf kako bismo proverili novu lovačku priču. Ja sa svojom sekretaricom sam imao uvek jako dobar odnos, tako da bih bilo zaista interesantno da nam premijer ovo odgovori.
Dalje, pitanje za predsednicu Skupštine, za red se na sednici Narodne skupštine stara predsednik Skupštine, premijer je samo gost. Zašto je pitala gosta u četvrtak, da li da ga pustim? Da li to premijer treba da vodi računa o redu u Narodnoj skupštini, a predsednica Skupštine pita premijera šta da radi?
Zatim, molim predsednicu Skupštine da nam obrazloži šta podrazumeva pod odobravanje, a šta pod negodovanjem koje je uvela kao kategoriju na Konstitutivnoj sednici ove Skupštine? Da nam definiše ove kriterijume, pa kada recimo vladajuća većina aplaudira i to aplaudira mnogo duže nego što smo, recimo, mi aplaudirali, to je u redu, a kada mi aplaudiramo doduše na drugim mestima u govoru premijera, to smatra ometanjem premijera?
Takođe, ovo za negodovanje gde je kod nje linija između negodovanja koja je po njoj dozvoljeno i između dobacivanja, jer bi mi voleli da poštujemo pravila i da radimo onako kako je to potrebno.
Molim, takođe predsedavajuću da ne odgovara usmeno, na ova pitanja, član 287. stav 4. kaže da ste dužni u pisanom obliku da odgovorite na ova pitanja i da ne zloupotrebljava poziciju predsedavajućeg.
Drugo pitanje upućeno je premijeru. Skupština Kosova je donela jednu zaista anticivilizacijsku odluku kojom je konfiskovala imovinu, odnosno akcionarska prava akcionara u Trepči. Među akcionarima su Fond za razvoj Republike Srbije, zatim General Eksport u stečaju, Progres Beograd, Jugobanka, MTS banka, EPS, Dunav osiguranje, Ratko Mitrović d.o.o, IMK „14. oktobar“, „Termoelektro“, itd. Dakle, ovo su akcionari čija su akcionarska prava uzeta.
Odgovor Vlade je bio da je Vlada poništila odluku Skupštine. Ovo zaista zvuči malo smešno znajući da, prvo, vlade ne mogu da poništavaju odluke Skupštine, a drugo, Vlada Republike Srbije valjda ne priznaje republiku Kosovo i njenu skupštinu, tako da je zaista nejasno kako je pravno poništila ovu odluku.
Ja sam uputio jedno pismo Evropskom parlamentu, svim parlamentarcima, Evropskoj komisiji i Evropskom Savetu i ukazao im na ovo što se desilo na Kosovu. Kazao sam da ova odluka nije u skladu sa načelima na kojima počiva vladavina prava i da je u suprotnosti sa svim osnovnim postulatima privrednog prava i anticivilizacijska je. Znači, ne može se otimati privatna imovina. Da znaju da se o ljudskim pravima ne pregovara, a imovinska prava su ljudska prava i ona su neotuđiva i ne zavise od političke volje i trenutnih interesa. Pa, pošto su na Kosovu i faktički rade zajedno sa vladom republike Kosovo, zašto nisu reagovali? Kada će reagovati na ovo otimanje?
Pitanje za premijera je – kada će zvaničnim kanalima uputiti demarš, odnosno uputiti pismo svim evropskim institucijama da se zaštite imovinska prava na Kosovu? Hvala.

U pisanoj formi.

U pisanoj formi da odgovorite.

Jasno vam je rečeno.

Da.

Stav 4. pročitajte. Govori upravo to.