Hvala.
Odliv mozgova je veliki problem za Srbiju i u poslednjih mnogo godina veliki broj obrazovanih, stručnih mladih ljudi smo izgubili. Glavni problem i razlog zašto ljudi odlaze je slaba privreda i ta slaba privreda ne kreira radna mesta koja su potrebna mladim ljudima da bi krenuli u svoju karijeru i da bi mogli da ostvare želje i stremljenja koja imaju.
U budžetu smo, pošto smo taj problem prepoznali kao veliki problem, odvojili četiri milijarde dinara za stvaranje „venture capital“ industrije u Srbiji, koja upravo treba da stvori preduslove da dođe do razvoja kompanija, odnosno investicija u kompanije koje imaju inovativne projekte, koji će zapošljavati uglavnom naše mlade, stručne ljude.
Ta „venture capital“ industrija treba da investira u kapital preduzeća. Kad imate inovativne projekte iz oblasti IT, ali ne samo informacionih tehnologija nego i drugih industrija, obično gubite novac u nekoliko prvih godina, da bi nakon toga pravili novac. Kreditiranje, davanje kredita koje takve firme moraju da vraćaju, nije način da se podržavaju takvi projekti, odnosno da se gradi dobra inovativna industrija. Zbog toga su potrebni ti „venture capital“ fondovi. Već razgovaramo sa određenim brojem fondova koji bi trebalo da se pokrenu u Srbiji. To bi bili privatni fondovi u kojima privatni investitori investiraju svoj novac, dok država iz budžeta koinvestira sa privatnim investitorima i daje između 20 i 40% kapitala. Ta industrija treba da privuče nekih 100 miliona evra za inovativne projekte i za zapošljavanje naših mladih ljudi, obrazovanih stručnih ljudi i da im da priliku za budućnost. Mislim da će to biti jedna velika prekretnica i za zapošljavanje mladih ljudi i za uopšte pokretanje jednog novog ciklusa i buđenje optimizma da postoji budućnost i u Srbiji.
Novi projekat je pravljen negde po uzoru na izraelske modele koji su se pokazali izuzetno uspešnim i očekujemo da ćemo to realizovati u 2014. godini, da će to biti značajan pokretač i motivator da sprečimo dalji odliv mozgova i da ti ljudi počnu da dobijaju šansu u Srbiji.

Da ponovim još jednom, u budžetu su značajna sredstva usmerena ka stvaranju zdravih preduslova, da bi došlo do zapošljavanja mladih ljudi. Pumpanje novca u socijalne programe je nešto što nam godinama nije dalo nikakve rezultate. Nama treba zdrav sistem i zdrava radna mesta.
Značajan novac u budžetu je predviđen za to, značajan novac je predviđen za saniranje i preduzeća u restrukturiranju i dovođenje u red čitavog tog sektora koji je u stvari vukao zemlju nazad. Naravno, svi bi mi voleli da možemo preko noći sve da promenimo. Nažalost, to ne može. Pokušavamo da uradimo ono što je realno i mislim da napadamo upravo uzroke, a ne posledice.
Suština našeg problema jeste propadanje privrede i ekonomije. Godine su prošle, velika zapuštenost, nasledili smo stanje takvo kakvo je i tražimo najbolji način da u okviru mogućnosti koje imamo izađemo iz problema u kome smo i mislim da smo pronašli meru.
Godina 2014. će biti teška godina, u kojoj će se desiti te značajne strukturne promene koje će nas postaviti na taj pravi put, kako bi već u 2015. godini počeli da osećamo poboljšanja.
Ponavljam, što se tiče mladih ljudi, posebno stručnih mladih ljudi, odvojili smo značajna sredstva u budžetu, koja upravo treba da stvore zdrav deo ekonomije koji će zapošljavati te mlade ljude.

Hteo bih samo da dopunim ministra oko pitanja nauke, odnosno finansiranja nauke. Gledamo da kroz ova sredstva koja smo odvojili za podršku inovacijama i inovativnim kompanijama da se naše naučne institucije polako uključuju u taj proces, da sa svojim inovacijama i stvarima koje rade uđu na tržište i da postoji deo tržišta koji je posvećen tim i takvim projektima i kompanijama. Ove četiri milijarde koje smo odvojili se upravo tiču tog dela. Hoćemo da tržišnim mehanizmima u stvari postignemo rezultat koji nam treba bez da ponavljamo ono što je ministar Krstić već rekao oko pitanja reforme celog obrazovnog sistema što u potpunosti podržavam.

To je daleko od namere Vlade ili politike Vlade. Ko je to rekao zaista ne znam, ali to jednostavno nije tako.
Takođe, ovaj deo oko univerziteta, da sve pređe na privatno, ni to nije nigde u strategiji, niti nameri Vlade. Velika je besparica i pitanje obrazovanja i privrede je koka i jaje, šta je starije. Znači, moraće biti neki iterativni postupak podizanja jednog i drugog. Smatrali smo da kroz budžet brzo možemo da ostvarimo pomake na privrednom delu, koji će onda za sobom povući i prosvetni deo i onda će morati 2014. i 2015. i u narednim godinama da se sistem ispravlja da bi došli tamo gde treba da dođemo.
U potpunosti razumemo potrebe za razvoj obrazovanja, međutim mi smo toliko duboko u rupi trenutno, zbog godina nemara prema toj oblasti. Našli smo sad jedan mehanizam za koji mislim da će nam dati veliku inicijalnu kapislu da taj postupak, odnosno proces, njegov tok i napredak promenimo, kako bi i ovaj deo u obrazovanju, prvo kroz reformu sistema, i dalje hranio jedan drugi. Kako vam raste privredni deo, treba i obrazovni da ga prati i onda to pojačava efekte pozitivne po društvo.

Složio bih se sa jednom konstatacijom, a to je da bez investicija nema budućnosti, odnosno nema privrednog rasta. Međutim, drugi deo nekako škripi malo, da bez podsticaja nema investicija. To nekako ne stoji nigde u svetu, pa ne stoji ni kod nas. Stoji u onim zemljama koje nisu u stanju da srede stanje kod kuće, da naprave dobar privredni ambijent i onda zbog tog nečinjenja i neodgovornosti morate da plaćate da bi ljudi kod vas investirali.
Rezultat dosadašnje politike koja je bila bazirana na subvencijama, koja je bila bazirana na nečinjenju, koja je bila bazirana na neodgovornosti, vidimo i ona je svuda oko nas. Imamo ekonomiju koja propada, imamo životni standard koji pada. Ta politika je očigledno dala loše rezultate i tu politiku moramo menjati. Raditi isto što smo radili do sada, očekivati drugačije rezultate, mislim da nije odlika racionalnih ljudi.
Ima jedna poslovica, koju sam ponovio više puta, na zapadu, odnosno u anglosaksonskim zemljama, koja kaže – kada se nađete u rupi, odnosno problemu, prva stvar koju treba da uradite je da prestanete da kopate, jer rešenje nije dublje u rupi, nego je na drugoj strani.
Kod subvencija, da bi nekome dali jedan dinar, nekome morate da uzmete jedan dinar i onda je pitanje da li ste više štete napravili tamo gde ste uzeli od dobiti koju ste dobili tamo gde ste dali.
Kod nas računica ide nekako ovako - za svako tuce radnih mesta koja smo platili, izgubili smo negde 1.000 radih mesta. To je jedna neodrživa politika i sa time moramo da prekinemo. Znači, moramo da se skoncentrišemo na razvoj domaće privrede, na stvaranje uslova za dobro poslovanje, na jednake tržišne uslove, da prestanemo diskreciono da delimo novac poreskih obveznika, da napravimo sistem kako bi privreda počela da funkcioniše, kako bi došlo do rasta.
Oko ličnih karata, meni je potpuno neshvatljivo da je moguće izvršiti privatizaciju bilo kog preduzeća, a da ne znate kojom imovinom raspolažete, koja je tržišna vrednost te imovine, koje su obaveze. Znači, morate domaćinski da znate šta prodajte. U protivnom, dobijate Vršačke vinograde.
Znači, taj deo mora da se uredi i to je jednostavno odgovorno ponašanje. Da bi mogli uspešno da sprovedemo privatizaciju u 2014. godini, a to je nešto što želimo da uradimo, želimo da država smanji sva učešća u privredi, da privredni sektor ojača. Da bi mogli da završimo taj postupak, mi moramo prvo da utvrdimo stanje i na tome se intenzivno radi.
Mislim da ćemo do kraja godine imati to sređeno stanje i znaćemo kojom imovinom raspolažu ta preduzeća, koja je vrednost te imovine, koje su obaveze i onda ćemo ući u postupak restrukturiranja, čišćenja tih preduzeća od obaveza, kako bi se stvorili preduslovi za dobru i uspešnu privatizaciju i za rast u domaćom privredi. Znači, hoćemo od bolesnog tkiva da napravimo zdravo tkivo i mislim da je to moguće.
Meni neće trebati 10 godina da sprovodim ove stvari, već se u 2014. godini videti da li politika koja se predlaže, da li mere koje predlažemo će dati rezultate ili neće dati rezultate? Ako ne budu dale rezultate ja više neću biti ministar, ali ono što očekujemo svi je da će te mere zaista dati rezultate, kad postavite stvari na zdrave noge. Dobićemo privredni rast i dobićemo investicije koje nam trebaju, i taj privredni rast će stvoriti nova radna mesta.
Naravno, ponavljam još jednom 2014. godina će biti jako teška godina. Ali, to treba da bude godina u kojoj ćemo da pođemo u novom pravcu, da radimo u okviru te nove ekonomske politike, kako bi od 2015. godine pa na dalje počeli da osetimo boljitak. Cilj Vlade Srbije i svih ovih ekonomskih mera je da dobijemo rast i da počne da raste zapošljavanje. Očekujemo da će se to desiti nakon 2014. godine.

Činjenica je da smo godinama unazad bili veoma neodgovorni oko stvaranja tog poslovnog ambijenta. Mi smo ovde tri meseca, već radimo na suštinskim zakonima, iako mislim da će nas popraviti na listi konkurentnosti i velika pažnja će biti usmerena upravo na popravljanje tog poslovnog ambijenta i mislim da će nam to dati upravo onaj rezultat koji očekujemo.
Ovo utrkivanje između zemalja regiona ko će dati, pokloniti veće pare, investitora mislim da je potpuno pogrešna politika. Ne možemo negirati stanje u našoj ekonomiji i neko mora da pogleda tu politiku koja je vođena do sada i prepozna da je to bilo pogrešno. Znači, neka vrsta odgovornosti bi trebala da postoji i ko god je vodio ekonomsku politiku do sada bi morao da kaže – možda su namere bile dobre, ali rezultat je očigledno pogrešan. To vide svi građani Srbije, mislim da je to nešto toliko nesporno, da bi morali barem da se zapitamo oko toga u čemu je bio problem.
Ministarstvo i Vlada su pripremili novi paket mera, novu ekonomsku politiku, budžet u delu Ministarstva privrede to reflektuje i rezultate ove politike ćemo meriti u 2014. godini.

Što kažu, živi bili pa videli. Pošto ovo što radimo će biti mereno od strane svih građana Srbije, tako da ono što očekujemo javno iznosimo. Naravno da smo iz 90-ih godina izašli sa veoma lošom situacijom ekonomskom. Međutim u poslednjih deset godina smo potpuno devastirali ova preduzeća, jednom velikom neodgovornošću državnih organa, pogotovo ministarstva koje vodi ekonomiju, zatim, Agencije za privatizaciju koja je trebalo da vodi računa o njima. Deset godine nerada, zapuštanje tih preduzeća i danas imamo situaciju koju imamo.
Da, ja zaista mislim da postavljanje tih preduzeća na zdrave noge, čišćenje od dugova, da će to predstavljati i investicionu šansu za Srbiju i priliku da dođemo do privrednog rasta i mislim da je to centralna tema za nas 2014. godine. Oko ovih subvencija, ponavljam još jednom, dok smo kupovali radna mesta na tuce, gubili smo na hiljadu. I u svakoj računici morate da vidite dinar koji ste dali, šta dobijate od toga, a ko trpi štetu dinara koji ste izgubili.
Kada smo sagledali sve programe i videli o čemu se tu radi i koje benefite imamo, to je nedvosmislen rezultat, odnosno zaključak je da je to jedna pogrešna politika i da tu politiku treba napustiti. Treba da se baziramo na domaćoj privredi.
Reći ću još jednom za kraj, u 2014. i 2015. godini će se meriti rezultati ove politike pa ćemo zaista videti da li je Vlada upravu ili ne.

Samo jednu stvar bih rekao na ovo. To da smo imali katastrofalne 90-te, to je nesporno, da je država ušla u velike probleme. Međutim, to ne može nikako biti isprika za politiku koju smo vodili u poslednjih deset godina. Rezultati koje imamo danas su izuzetno loši i mislim da bi trebalo malo i time da se pozabavimo. To je ono od čega zavisi promena te politike, budućnost građana Srbije, tako da o tome zaista moramo da razgovaramo i to jeste suština problema, pogrešna ekonomska politika koja nas je dovela sada u ovo izuzetno teško stanje.

Oko Fonda za razvoj, da ne bi građani stekli pogrešan utisak kako je u Fondu za razvoj bilo sve u redu a onda se posle nešto desilo. Fond za razvoj je jako loše vođen. Ja neću govoriti o 90-im i posle toga, mogu da govorim samo o ovim godinama koje zaista imaju neke veze sa ovim danas. Veliki broj kredita u Fondu za razvoj je nenaplativ, odnosno ima probleme sa plaćanjem. U velikim problemima je 60%, dodatnih 20% u dodatnim problemima.
Ne možete imati instituciju sa 60 zaposlenih koja upravlja sa 20 hiljada kreditnih partija. To je nemoguće. Znači, imali smo jedan sistem koji je netransparentno, selektivno dodeljivao novac, koji je išao samo određenim ljudima, i to tako jednostavno ne može. Mi to moramo da napustimo. Treba nam zdrav sistem koji je dostupan svim građanima Srbije. Treba da odstranimo sve ono što ne valja i što je bolesno. Ima toga jako mnogo. Mi bi voleli da to može preko noći, ali, idemo problem po problem. Mislim da ćemo, ako nastavimo tim tempom i ako budemo odgovorni, budemo govorili o činjenicama i rešavali probleme, suočavali se sa problemima, mislim da ćemo uspeti.

Naravno da to nije rečeno. Katastrofalne su bile 90-te, međutim, ne možemo doveka koristiti 90-te kao ispreka za greške koje smo pravili poslednjih 10 godina. Prema tome, moramo ipak da budemo odgovorni, 90-te su naša istorija, desilo nam se šta nam se desilo, bilo je jako teško, katastrofalno po Srbiju, međutim, u poslednjih 10 godina vodimo zaista izuzetno lošu ekonomsku politiku koja je onda proizvela ovo stanje koje imamo danas i koje treba da lečimo.
Da bi mogli da idemo napred, moramo prvo da vidimo šta je to pogrešno u toj politici koja se vodila u poslednjih desetak godina i da napravimo promene. Mi smo to uradili, napravili smo promene, imamo novu ekonomsku politiku i očekujemo rezultate od te politike. Ništa više od toga.

Neke stvari koje su izrečene ne odgovaraju istini.
Postoje dva dela u Fondu za razvoj, deo koji je iz budžeta za subvencije uglavnom društvenih preduzeća i deo koji su sopstvena sredstva Fonda koja se daju. Nenaplativi krediti u delu koji su subvencije jesu u većem stepenu nenaplativi nego u delu koji je davao Fond. Međutim, i u delu koji je davao Fond imamo nenaplativost od oko 60%. Problem je u oba dela. Veći problem je u delu gde je država iz budžeta davala novac, uglavnom za subvencije, naravno. Međutim, problem postoji i u ovom delu gde Fond daje direktna sredstva.
To da neke velike pomoći malim i srednjim preduzećima od Fonda za razvoj imamo, činjenice nam govore drugačije. Očigledno je da je situacija izuzetno teška, da taj Fond ne ispunjava svoju funkciju. Ponavljam, novac je deljen po političkim osnovama.
Oko ovih garancija koje daju, ni to ne stoji. Dosta garancija ima, recimo od Agrobanke, koji su nenaplativi, od Razvojne banke Vojvodine, pa i nekih drugih kolaterala koji ne mogu da se naplate.
Analiza fonda se još uvek radi. Imaćemo detaljne podatke, oni će biti javno objavljeni na sajtu Ministarstva privrede, imate detaljan pregled svih pravnih lica koji su dobili novac i stanje tog kredita, i na osnovu tih činjenica bi trebali i da razgovaramo.

Poštovani predsedavajući, predsedniče Vlade, ministre, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, Srbija je vodila potpuno promašenu ekonomsku politiku, posebno poslednjih 10 godina, politiku baziranu na velikim subvencijama svega i svačega, na velikoj javnoj potrošnji, na velikom učešću države u svim sferama ekonomskog života, partijskom upravljanju velikim javnim preduzećima i društvenim preduzećima, zanemarivanju preduzeća u restrukturiranju i to nas je sve jako mnogo koštalo.
Koštalo je velikog gubitka radnih mesta, preko 300 hiljada radnih mesta smo izgubili. Urušena je ekonomija potpuno. Potpuno su zapuštena preduzeća koja su restrukturiranju, a posledica za građane Srbije je pad životnog standarda, male penzije, male plate. Od toga smo dobili potpuno urušen sistem i tako dalje ne može.
Nova ekonomska politika mora da se bazira na razvoju domaće privrede. Razvoj domaće privrede koji će nam doneti rast i samim tim zapošljavanje i rast životnog standarda, što su osnovni ciljevi ekonomske politike Vlade.
Dok smo kupovali radna mesta na tuce, gubili smo ih na hiljadu. Takva politika je perpetum mobile ekonomska politika i ona ne može dati druge rezultate osim onih koje smo dobili. Građani Srbije su svedoci posledica takve razorne ekonomske politike.
Sproveli smo jednu pljačkašku privatizaciju i ta pljačkaška privatizacija je imala ogromne posledice na životni standard građana i ekonomski razvoj Republike. Velika neodgovornost državnih organa koji su sprovodili tu privatizaciju, a posledice plaćaju svi građani Srbije.
Sa novim budžetom Vlada Srbije menja tu ekonomsku politiku. Ekonomska politika mora da bude zasnovana na zdravim osnovama, na profitu, održivosti. Ne možemo da merimo pare na promašene projekte. Nema država magacin para iz kojih ministri mogu da nose i dele diskreciono kako misle da treba. Da bi nekog subvencionisali, da bi nekome dali jedan dinar, morate nekom dinar da uzmete i onda morate da vodite računa o tome kolika je šteta onome kome uzimate i kolika je dobit od onoga kome dajete i te računice nikada nismo radili i zato smo upali u situaciju u kojoj smo.
Glavni fokus ekonomske politike u 2014. godini su preduzeća u restrukturiranju, njih 153. Dosta tih preduzeća ima budućnost samo ako se budemo domaćinski prema njima ponašali. Ono što radimo je, prvo donošenje ključnih zakona koji će nam omogućiti da stavimo ta preduzeća, odnosno onaj deo njihov koji ima budućnost, zdrave noge, da ćemo utvrditi kojom imovinom ona raspolažu, koja je vrednost te imovine, koje su obaveze i da na osnovu toga napravimo jedno čišćenje tih preduzeća tako da budu bez dugova, nakon čega će i privatizacija, odnosno pronalaženje investitora, kako domaćih tako i stranih, biti uspešno. To je postupak koji treba da završimo u 2014. godini i zakonski predlozi koje smo izneli, koji bi trebalo da se nađu pred Narodnom skupštinom, su upravo u cilju uspešnog završetka restrukturiranja tih preduzeća, postavljanja tih preduzeća na zdrave noge, kako bi imala budućnost. To je jedan proces sa kojim smo krenuli već u septembru mesecu, očekujemo to čišćenje do kraja godine, kako bi u januaru mogli da krenemo u novi početak.
Ono što je iz dosadašnje analize proizašlo je da smo neodgovornim ponašanjem, u poslednjih 10 godina, izgubili sav kapital. Znači, u tim preduzećima vrednost imovine je manja od vrednosti obaveza, što znači da je država i državni organi, institucije, koji su vodili računa o tim preduzećima, svojim neodgovornim ponašanjem izgubili kapital u potpunosti. Način restrukturiranja je da se sada dugovi pretvore u kapital, da se ta preduzeća očiste od dugova, budu čista i spremna za dalju privatizaciju. Među poveriocima, najveći poverioci su ponovo država i to poreska uprava na ime neplaćenih poreza, Fond PIO na ime neplaćenih doprinosa, zatim fond za razvoj i ostale državne firme koje su godinama, čiji računi nisu plaćani, gde imamo velika potraživanja.
Ovaj postupak očekujemo da završimo do kraja januara meseca, nakon čega i paralelno sa njim sva ova preduzeća će morati da prave poslovne planove za 2014. godinu. Oni poslovni planovi za koje verujemo da će biti uspešni će dobiti kreditnu podršku fonda za razvoj, ali jedan put. Dobiće obrtna sredstva i šansu da se stave na zdrave noge, paralelno sa tim radićemo njihovu privatizaciju za koju očekujemo da se završi do kraja 2014. godine. Uspešnost ovog programa Ministarstva privrede i cele Vlade će biti merena time da li smo uspeli to da završimo do kraja 2014. godine. Ti pokazatelji će biti potpuno nesporni, tako da ćemo moći jasno da merimo da li politika Vlade, odnosno da li ovaj program koji smo napravili je uspešan ili neuspešan. Nećemo se razvlačiti 10 godina i sakrivati iza neuspeha. Ovo mora da bude jasno i transparentno, vidljivo svim građanima Srbije.
Ovaj prvi deo se bazira na odgovornosti, čišćenju tih preduzeća u restrukturiranju, mislim da mnoga od njih su budućnost ekonomskog sistema i razvoja Srbije, samo smo neodgovorni ponašanjem došli u situaciju u kojoj smo danas.
Veliki fokus privlačenja investitora u 2014. godini će biti upravo za ova preduzeća, pronalaženje investitora za ova 153 preduzeća u restrukturiranju, postupak je već krenuo, postoji značajan interes i ono što je svima jako značajno je da imaju čistu sliku, da tačno znaju o kojoj se imovini radi i koje su obaveze u pitanju. Glavni fokus će biti na rešavanju problema preduzeća u restrukturiranju, njih 153.
Što se tiče privatnog sektora, kamatne stope, odnosno dostupnog finansiranja je veliki problem. Sa kamatnim stopama koje imamo u Srbiji jako teško je napraviti profitabilan biznis, jako teško je uopšte poslovati. Posledice su ponovo nedostatak rasta i to da nema zapošljavanja. Osmislili smo garantni fond koji će na tržišnim uslovima raditi na smanjenju rizika prema bankama, tako da će rizikopremija banaka pasti u 2014. godini, kako bi cena kredita za privredu, posebno za mala i srednja preduzeća, značajno pala i kako bi ti krediti, na osnovu tih kredita koje će davati banke iz sopstvenih sredstava, u stvari mogli da stvorimo uslove za razvoj te male i srednje privrede. Znači, ne država koja odlučuje kome će sredstva biti dodeljena, nego bankarski sistem koji treba da ima tu funkciju, a garantni fond u saradnji sa bankama treba da pruža garancije, odnosno osiguranje tih kredita, kako bi rizik i rizikopremija pali.
Već smo ušli u razgovore sa bankama i očekujemo da ćemo već početkom 2014. godine imati potpisane i gotove ugovore. Da podvučem, ovo nije subvencija. Ovaj fond pravimo na zdravim osnovama i Svetska banka i MMF nam priznaju da su to zdrava sredstva i priznaju nam da je to investicija, a ne potrošnja. Mislim da je to jako važan znak za sve nas, da smo odgovorno ovome pristupili i da tražimo tržišna rešenja za probleme u kojima se nalazimo.
Kada imate problem sa kamatnim stopama, recimo u bankarskom sektoru, rešenje nije da zamenite bankarski sektor i da pravite paralelan državni, recimo preko fondova za razvoj i takvih projekata, nego da popravite ono što ne funkcioniše u bankarskom sistemu. Mislimo da postoji nešto što se zove „





















Deo je takođe stvaranja dobrog poslovnog okruženja, regulatorna reforma, krenuli smo sa zakonima, Zakon o planiranju i izgradnji, Zakon o radu. Očekujemo i mnoge druge zakone ćemo promeniti u 2014. godini, kako bi olakšali poslovanje i učinili ga profitabilnim.
Najbolji signal za strane investitore je, ako je poslovno okruženje u državi dobro za domaće kompanije, ako su domaće kompanije uspešne to je najbolji znak stranim investitorima da dođu i investiraju u Srbiji. Tako da će se politika Vlade odnosno ekonomska politika za 2014. godinu bazirati na stvaranju poslovnog okruženja.
Država nije ta koja zapošljava. Ministri nisu ti koji otvaraju radna mesta. Radna mesta otvara privreda. Zdrava radna mesta otvara privatni sektor. Ekonomska politika države će se bazirati na razvoju privatnog sektora, na zdravo okruženje, na zdravu ekonomiju baziranu na profitu. Hvala.

Hvala.
Odliv mozgova je veliki problem za Srbiju i u poslednjih mnogo godina veliki broj obrazovanih, stručnih mladih ljudi smo izgubili. Glavni problem i razlog zašto ljudi odlaze je slaba privreda i ta slaba privreda ne kreira radna mesta koja su potrebna mladim ljudima da bi krenuli u svoju karijeru i da bi mogli da ostvare želje i stremljenja koja imaju.
U budžetu smo, pošto smo taj problem prepoznali kao veliki problem, odvojili četiri milijarde dinara za stvaranje „venture capital“ industrije u Srbiji, koja upravo treba da stvori preduslove da dođe do razvoja kompanija, odnosno investicija u kompanije koje imaju inovativne projekte, koji će zapošljavati uglavnom naše mlade, stručne ljude.
Ta „venture capital“ industrija treba da investira u kapital preduzeća. Kad imate inovativne projekte iz oblasti IT, ali ne samo informacionih tehnologija nego i drugih industrija, obično gubite novac u nekoliko prvih godina, da bi nakon toga pravili novac. Kreditiranje, davanje kredita koje takve firme moraju da vraćaju, nije način da se podržavaju takvi projekti, odnosno da se gradi dobra inovativna industrija. Zbog toga su potrebni ti „venture capital“ fondovi. Već razgovaramo sa određenim brojem fondova koji bi trebalo da se pokrenu u Srbiji. To bi bili privatni fondovi u kojima privatni investitori investiraju svoj novac, dok država iz budžeta koinvestira sa privatnim investitorima i daje između 20 i 40% kapitala. Ta industrija treba da privuče nekih 100 miliona evra za inovativne projekte i za zapošljavanje naših mladih ljudi, obrazovanih stručnih ljudi i da im da priliku za budućnost. Mislim da će to biti jedna velika prekretnica i za zapošljavanje mladih ljudi i za uopšte pokretanje jednog novog ciklusa i buđenje optimizma da postoji budućnost i u Srbiji.
Novi projekat je pravljen negde po uzoru na izraelske modele koji su se pokazali izuzetno uspešnim i očekujemo da ćemo to realizovati u 2014. godini, da će to biti značajan pokretač i motivator da sprečimo dalji odliv mozgova i da ti ljudi počnu da dobijaju šansu u Srbiji.

Da ponovim još jednom, u budžetu su značajna sredstva usmerena ka stvaranju zdravih preduslova, da bi došlo do zapošljavanja mladih ljudi. Pumpanje novca u socijalne programe je nešto što nam godinama nije dalo nikakve rezultate. Nama treba zdrav sistem i zdrava radna mesta.
Značajan novac u budžetu je predviđen za to, značajan novac je predviđen za saniranje i preduzeća u restrukturiranju i dovođenje u red čitavog tog sektora koji je u stvari vukao zemlju nazad. Naravno, svi bi mi voleli da možemo preko noći sve da promenimo. Nažalost, to ne može. Pokušavamo da uradimo ono što je realno i mislim da napadamo upravo uzroke, a ne posledice.
Suština našeg problema jeste propadanje privrede i ekonomije. Godine su prošle, velika zapuštenost, nasledili smo stanje takvo kakvo je i tražimo najbolji način da u okviru mogućnosti koje imamo izađemo iz problema u kome smo i mislim da smo pronašli meru.
Godina 2014. će biti teška godina, u kojoj će se desiti te značajne strukturne promene koje će nas postaviti na taj pravi put, kako bi već u 2015. godini počeli da osećamo poboljšanja.
Ponavljam, što se tiče mladih ljudi, posebno stručnih mladih ljudi, odvojili smo značajna sredstva u budžetu, koja upravo treba da stvore zdrav deo ekonomije koji će zapošljavati te mlade ljude.

Hteo bih samo da dopunim ministra oko pitanja nauke, odnosno finansiranja nauke. Gledamo da kroz ova sredstva koja smo odvojili za podršku inovacijama i inovativnim kompanijama da se naše naučne institucije polako uključuju u taj proces, da sa svojim inovacijama i stvarima koje rade uđu na tržište i da postoji deo tržišta koji je posvećen tim i takvim projektima i kompanijama. Ove četiri milijarde koje smo odvojili se upravo tiču tog dela. Hoćemo da tržišnim mehanizmima u stvari postignemo rezultat koji nam treba bez da ponavljamo ono što je ministar Krstić već rekao oko pitanja reforme celog obrazovnog sistema što u potpunosti podržavam.