Pa, nije na vama da cenite moje replike.

Rečeno je nešto što nije istina. Član 104. vam to jasno kaže. Prestanite cirkus da pravite, pa toliko razumete.

Povređen je član 106.
Malo pre smo čuli od predsednice Narodne skupštine, kad je oduzimala reč opozicionim poslanicima, da ne mogu da govore ni o čemu osim usko o tački dnevnog reda, a to je amandman, pa čak i kad su govorili o obrazovanju i malo proširili tačku dnevnog reda.
Dozvolili ste ovde tiradu predstavniku SNS-a koji već 25 minuta govori o svemu, samo ne o amandmanima.
Znači, prvo je povređen Poslovnik.
Drugo, imate diskriminaciju u Skupštini i sprovodite ovu samovolju i bahatost non-stop. Ovo zaista mora da prekine. Na takav način ne možete da vodite sednice Narodne skupštine, ni vi, ni predsednica.
Zato vas molim da se vratimo nazad u okvire Poslovnika i da se držimo tačke dnevnog reda, a ne da dozvoljavate nešto poziciji, a opoziciju, čak i kada govori o temi, pokušavate da sputavate. Hvala.

Hvala.
Pitanja su za premijera Republike Srbije. Za vreme iznošenja ekspozea su mu postavljena neka pitanja na koje mi je odgovorio pa ću ih ponoviti.
Kompanija Er Srbija pravi gubitke iz godine u godinu. U 2015. godini napravila je gubitak od 45 miliona evra, prethodne 2014. godine 75 miliona evra, a u polovini 2013. godine kada je strani partner preuzeo rukovođenje 35 miliona evra. Znači samo u poslednje dve godine gubitak je 120 miliona evra. U isto vreme građani Srbije su Er Srbiji dali subvenciju od 120 miliona evra, a Vlada se hvali sa tim da je Er Srbija postala profitabilna kompanija.
Pored toga, poreski obveznici su preuzeli dugove Er Srbije i platili u iznosu od oko 150 miliona evra, tako da je ukupno u Er Srbiju u poslednje dve godine otišlo 270 miliona evra.
Fiskalni savet nas je obavestio na sednici Odbora za finansije da je od penzionera ukupno uzeto u 2015. godini 20 milijardi dinara, odnosno oko 180 miliona evra. Moje pitanje za premijera je da li penzioneri u stvari subvencionišu Er Srbiju?
Drugo pitanje se tiče Železare Smederevo. Železara je u 2014. godini napravila gubitak od 134 miliona evra, kada se izuzmu subvencije od 36. U 2015. godini je napravila gubitak od 142 miliona evra, ukupno preko 270 miliona evra. Ponavljam, penzionerima je oteto 180 miliona evra u 2015. godini, da li je taj novac uzet penzionerima da bi se finansirali gubici i nesposobni menadžment Železare?
Treće, imali smo proše sednice diskusiju o investiciji, odnosno o kreditu koji dobijamo iz Azerbejdžana, odnosno o azerbejndžanskoj kompaniji „Azevirt“ koji gradi deo puta od Beograda do Čačka, odnosno deo koji je od Ljiga do Preljine.
Videli smo da imaju jako povoljan ugovor, da ne plaćaju uopšte poreze, ne plaćaju ni carine, ni akcize, ni jednu taksu, ni naknadu, pa je pitanje za premijera - da li je istina da ta firma uvozi naftu iz Azerbejdžana bez plaćanja carina, akciza i PDV? O kolikoj količini nafte govorimo? Da li je istina da tu naftu dalje preprodaje našim podizvođačima pod punim tržišnim cenama i zašto je to tako dozvoljeno?
Drugo pitanje u vezi iste teme je - da li je istina da je firma „Azevirt“ zakupila separaciju „Takovo“ iz koje vadi usitnjeni kameni agregat, koji takođe prodaje našim podizvođačima po ceni od 35 evra po metru kubnom, dok je tržišna cena 21 evro po metru kubnom? Zbog čega premijer, odnosno Vlada, nadležna ministarstva i sve agencije dopuštaju ovakvo ponašanje i izvlačenje novca građana Srbije?
S druge strane, naša građevinska industrija propada. Kada će premijer prestati da potpisuje i podržava ugovore koje favorizuju strane investitore na račun domaće industrije, gde domaća industrija propada, strane kompanije uzimaju kajmak, a znamo da uvek kad se prave takvi dilovi da je u pitanju korupcija i to domaća korupcija, a ne strana?
Zatim, pitanje je, premijer je bio juče u Topličkom okrugu i govorio je o Kuršumlijskoj banji koja propada godinama i naravno optužio neke prethodne vlasti da su krive za to, ne toliko 90-te, nego posle 5. oktobra pa na ovamo. Moje pitanje za premijera je – zašto već četiri godine, a na vlasti je četiri godine, od 2012. godine, ništa nije uradio na tome da se uvede u Kuršumlijskoj banji, nego se stalno vadi na nekoga ko nije radio posao prethodno. Da li premijer zna da je ovo 2016. godina i nije više 2012. godina i kada će preuzeti odgovornost, konačno za ono što se dešava u društvu i prestati da prebacuje odgovornost na nekog drugog?
Zatim, premijer je takođe kazao citiram: „Porodilje u Srbiji dobijaju 4.000 dinara za prvo dete, 11.000 dinara za drugo i eto, minimalne plate, pa posle neće da rade“. Pitam premijera - kada će se izviniti porodiljama za ovu krajnje neprimerenu izjavu?
Na kraju pitanje za predsednicu Narodne skupštine. Poslanička grupa DJB je četvrta po snazi u Skupštini Republike Srbije i duplirali smo podršku od izbora do danas. Kada će se napraviti konačan raspored sedenja u Narodnoj skupštini da četvrta po snazi poslanička grupa ne sedi u ćošku Skupštine nego da dobije mesto u prvom redu?
Takođe, molim predsednicu Skupštine da ne odgovara usmeno na ova pitanja nego da poštuje Poslovnik i da nam pismeno odgovori u roku od 15 dana.

Hvala.
Danas imamo na dnevnom redu još jedan predlog zakona koji je vrlo sličan predlogu koji smo imali juče, a u smislu da je to jedan leks specijalis koji se donosi samo za jednu namenu. Izgleda da je to praksa da na takav način radimo sve stvari. Za svaki projekat je Srbiji potreban jedan poseban zakon i poseban način da se stvari urede.
Kada gledamo ovaj sporazum o zajmu koji dobijamo od Azerbejdžana za izgradnju ovog dela autoputa, od Beograda do Čačka, naravno, taj autoput je apsolutno neophodan Republici Srbiji, kao i mnogi drugi putevi. Međutim, način na koji finansiramo izgradnju ovog autoputa, mislim, da je pogrešan i o tome bih hteo danas da prodiskutujemo.
Znači, ovaj sporazum je potpisan za vreme prethodne vlasti, da podsetim svemu ovome je prethodio sporazum o ekonomsko-tehnološkoj centrali koju smo potpisali sa Azerbejdžanom 2011. godine koje je takođe Skupština ratifikovala, vrlo slično sporazumu sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima koji su došli naredni poslovni sporazumi. Ovo je izgleda matrica po kojoj se do sada radilo i na kojoj je zasnovana ekonomska politika.
Onda je negde u junu mesecu 2011. godine, podsećam građane otvoren jedan spomenik u Tašmajdanskom parku Hajdaru Alijevu koji je lider Azerbejdžana koji je preminuo 2003. godine, koji je stari komunistički lider Azerbejdžana, koga je onda nasledio njegov sin 2003. godine Ilhan Alijev koji je i danas predsednik Azerbejdžana. Njegov otac je nakon konflikta na Nagorno Karabahu sa Jermenima, uz pomoć vojnog puča je i uspeo je da dođe na vlast. Sin je u nekim izborima 2003. godine na koji postoji senka po izveštajima Svetske organizacije koja prate izbore, došao na vlast i onda je, ja mislim na sramotu građana Beograda i našeg čuvenog pisca kome neću pomenuti ime zato što mislim da i sam ne bi želeo da se to tako desilo, je otvoren taj spomenik uz prisustvo bivšeg predsednika Republike i tadašnjeg gradonačelnika 2011. godine. A onda je to od juna, pratilo sporazum o davanju kredita, očigledno postoji tu neka veza između tog spomenika i kasnijeg davanja kredita.
Sama država Azerbejdžan, pošto je bitno, da vidimo ko nam daje kredit, ima 9,8 miliona stanovnika, ima BDP od 54 milijarde dolara. Građani Azerbejdžana imaju prosečnu platu negde u visini 300 dolara mesečno. Minimalna zarada u Azerbejdžanu je negde 81 dolar mesečno. Znači država Srbija je došla do tog nivoa da mora da uzima kredite, odnosno barem se tako prikazuje i to se prikazuje kao veliki doprinos, odnosno jako dobro smo postavili sistem, pa uzimamo kredite od zemalja koje imaju prosečne zarade od 300 dolara po stanovniku.
I onda usput potpišemo i taj sporazum koji je ratifikovala ova Skupština 2012. godine pre nego što je ova nova garnitura koja je danas na vlasti došla na vlast. I onda u tom sporazumu uzimamo kredit od 300 miliona evra za izgradnju 40 kilometara puta. To jeste teška deonica sa tunelima i u sam ugovor ugrađujemo klauzulu koja kaže da 49% dobara i usluga moraju da dođu iz Srbije, što znači da 51% najmanje 49%, 51% ostavljeno da ode i izvođačima iz Azerbejdžana.
Građani se verovatno sećaju, pogotovo stariji, koji su živeli u vreme nesvrstanih. U to vreme je SFRJ potpisivala ovakve ugovore po Africi, Aziji, da su naše firme izvodile radove a mi smo finansirali, jer ovo je jedan dobar ekonomski model za zemlju da finansira razvoj svojih kompanija i rast domaćeg BDP. Naravno, što se tiče kompanija koje primaju takve radove, taj dil i ne izgleda baš tako dobro, pošto nijedna infrastruktura ne može da se isplati samo time što se izgradi infrastruktura. Ona se koristi kada govorimo o putevima, nego jako bitna komponenta da kada već uzimate zajam da gradite infrastrukturu, taj sav novac bude potrošen na domaće firme ne bi li se stvarao, odnosno podržao domaći BDP, ne bi imali korist sa te strane od izgradnje infrastrukture.
To u Srbiji koliko je ispoštovano? Ne znamo. Zašto ne znamo? Zato što u ovom predlogu zakona da produžimo raspoloživost zajma koji je istakao 4. maja 2016. godine, danas je oktobar mesec a imamo ovaj zakon po hitnom postupku, pošto očigledno se hitnost javila u oktobru. Tu raspoloživost zajma da produžimo na dodatne dve godine.
Međutim u samom obrazloženju, odnosno materijalu koji su dobili poslanici, koji treba da daju saglasnost i odobrenje Vlade i ministarstvu da produži ovaj zajam, nit je uključen ugovor koji je potpisala azerbejdžanska firma „Azvirt“ od 7. aprila 2012. godine, da vidimo tačno šta je potpisano između Koridora i te firme. Niti imamo obračun o tome kako su tačno potrošena sredstva do danas, ko je taj novac dobio i za koju robu i usluge je taj novac isplaćen da bi mogli da imamo jednu čistu sliku i da bi onda mogli da glasamo o tome da li je ovaj ugovor dobar za Republiku Srbiju ili nije dobar za Republiku Srbiju.
Naravno, potpisani sporazumi su potpisani sporazumi, oni se moraju poštovati, ovaj je istekao pa treba da vidimo da li treba da nastavimo sa ovim sporazumom, da li je on u interesu Republike Srbije. Jer, se već hvalimo sa suficitom, možda bi sami mogli da investiramo taj ostatak, završimo autoput pa da ne bude samo 49% da bude za domaću privredu, nego da bude tih svih 100%, jer to je nešto što bi domaća građevinska industrija sigurno volela da se desi.
Umesto toga tražimo samo produžetak, odnosno od ove Skupštine se traži da potvrdi produžetak raspoloživosti zajma, bez jasne transparentnosti, bez jasnog izveštaja koji ovoj Skupštini treba da dokaže da je novac ispravno potrošen, da su se poštovale klauzule ugovora i da je ovaj sporazum u interesu građana Republike Srbije.
Recimo mi ne znamo da li je ovo što je potrošeno do sada, a obrazloženje kaže 238 miliona evra, odnosno 79,5% ukupnog iznosa i ovih 37 privremenih situacija da li je zaista 49% svog potrošenog novca otišao na dobra i usluge iz Republike Srbije.
Naše iskustvo u prošlosti je da u svim ovim i ovakvim ugovorima bilo da se radi sa kompanijama sa zapada ili sa istoka ili bilo kog drugog dela, pošto zaista to ne bi trebao da bude osnov po kome bi trebali da cenimo neki ugovor, da li su se i koliko su se poštovale ove i ovakve odredbe ugovora.
Recimo, kada smo izgradili Mihajlo Pupin, odnosno kada je kineska firma gradila taj most,zaista me interesuje puna analiza koliko je novca otišlo domaćim podizvođačima, koliko je otišlo stranim izvođačima, koliko novca je potrošeno na pojedine radove, koliko je usluga, a koliko robe nabavljeno u zemlji ili u inostranstvu.
Svi ovi parametri su izuzetno važni da bi mogli da procenimo da li ovakav način finansiranja infrastrukture je isplativ i dobar za građane Republike Srbije. Ponavljam, nije pitanje da li treba graditi ovu infrastrukturu ili recimo ovaj put od Beograda do Čačka, ili je potrebno graditi most u Zemunu, nego je pitanje da li je ovo najbolji način da se to uradi, da li je ovo najbolji podsticaj domaćoj privredi i da li je ovo najbolje za građane Republike Srbije.
Obično ono što se desi kada imamo strane podizvođače je da ono što dobijaju domaći podizvođači u odnosu na strane izvođače, pardon, ne podizvođače, je da dobijaju mrvice ukupnog troška projekta, da se njihove cene ubijaju, da višak novca ide stranim izvođačima.
Često se u ovakvim konstrukcijama dešava i korupcija. Ta međunarodna korupcija je poznata u svetu, gde se prave dogovori i gde se višak novca odliva na račune onih koji u stvari donose odluku da li se neki sporazum prihvata odnosno da li država prihvatiti sporazum ili ne.
Znači, jako je bitna transparentnost. Ja bih voleo da iskoristimo ovaj ugovor kao prvi ugovor u kome ćemo imati tu punu transparentnost i jasno videti na šta je novac potrošen, koliko je išlo domaćim podizvođačima, koliko je išlo stranim izvođačima i da to bude dostupno poslanicima pre nego što pristupimo raspravi i glasanju zakona koji nam je predložen.
Mislimo da je ovakva politika izgradnje infrastrukture duboko pogrešna. Moramo da investiramo u infrastrukturu jer bez nje nema razvoja, nikakvog privrednog razvoja, potrebno je mnogo puteva koji treba da se izgrade, međutim način da se oni grade nije takav da kao zemlja trećeg sveta uzimamo kredite, a onda tim kreditima plaćamo strane izvođače da rade radove kod nas.
Takođe, kada ugovorimo ovaj procenat od 49% da budemo sigurni da je taj novac zaista potrošen i završio kod podizvođača u Srbiji i da je plaćena roba u Srbiji.
Još jedna stvar je jako interesantna kod ovog zajma, a tiče se odredbi ugovora, odnosno sporazuma koji govore o tome ko plaća poreze, takse, naknade itd. Ugovorom je predviđeno da zajmoprimac plaća sve poreze, sve takse, sve naknade. Ovo jednostavno pogrešan način da se rade stvari.
Ono što je Srbiji potrebno je kada radimo neki projekat da se uradi dobra analiza, da se tačno utvrdi koliko bi to trebalo da košta na tržištu po cenama koje su dostupne, tržišne, pa da se sačini tender, raspišu međunarodni tenderi, pozovu svi koji mogu da pruže te usluge da bi dobili i najbolju cenu i najbolji kvalitet.
Pošto do sada nikada nismo završili taj posao, odnosno nismo ozbiljno pristupili ovome, nego uvek se do pola to uradi, ne uradi se ispravna analiza, onda ili imamo beskonačna produženja, plaćamo mnogo više, imamo veliki poligon za korupciju ili neki projekti se samo najave a nikad ni ne počnu.
Ovo je pitanje ozbiljnosti države, ovo je pitanje uspostavljanja sistema. Ova transparentnost koja je neophodna u svim sferama društva, pa je neophodna i u ovoj oblasti.
Problem je danas, naravno, što ovaj zakon predstavlja ministar finansija. Trebao je da bude ovde kada se razgovaralo o Zakonu o porezima, odnosno prihodima lokalne samouprave, a danas je trebala da bude ministarka saobraćaja, koju bi onda mogli da pitamo sve ove stvari. Tako da za samog ministra nemam pitanje, jer većina pitanja se odnosi na ministarku saobraćaja.
Ponavljam, Srbiji nisu potrebni lesk specijalis zakoni, nije potrebno pravljenje posebnog zakona za svaki pojedinačni slučaj, jer to u stvari govori i građanima i svetu da mi nemamo sistem i da ovo nije pravna država, nego ako hoćete nešto da napravite u Srbiji, nema sistema, morate da se dogovorite i u neposrednoj pogodbi napravite ugovor koji će onda ratifikovati Skupština. To je naravno duboko pogrešno.
Druga stvar, nadam se da ćemo konačno krenuti sa transparentnošću, tako da kad god predlažemo zakone imamo jednu detaljnu analizu o tome koliko nas to košta. U ovom konkretnom slučaju - tačno na šta smo potrošili novac, koliko je novca otišlo stranom izvođaču, za koje radove, za koje usluge, kakva je poreska situacija, ko je platio koje poreze, carine itd, koliko je išlo domaćim podizvođačima za koje radove i za koje usluge.
Zbog svega ovoga pokret DJB će glasati protiv ovog zakona. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Hvala.
Na izlaganje koje sam imao ministar se složio i drago mi je zbog toga da je potrebno mnogo detaljnije izveštavanje, ne samo o ovom projektu, nego i o svim drugim projektima. Šteta je što to nismo imali za ovaj zakon.
Ono što je bitno, nadam se da će nas ministar podržati, mi ćemo tražiti od ministarke saobraćaja da nam da ove detalje. Znači, kako je utrošeno 238 miliona evra, kome je novac otišao, za koju robu i za koje radove? Nadam se da će ministar, takođe, insistirati da dobijemo te informacije, uključujući ugovor sa izvođačem „Azvirtom“ iz Azerbejdžana, kako bi videli šta su Koridori, odnosno šta je država tačno ugovorila.
Jedan problem koji je pomenuo, kolega Dragan Vesović, malo ranije u raspravi, tiče se par stvari zbog kojih mi kažemo da su ovakvi ugovori, vezanje zajma sa stranim izvođačem, zaista loši po Srbiju, a to je recimo da asfaltna baza koju su izgleda napravili ima bitumen na osnovu nafte koju dovode iz Azerbejdžana, a ne plaćaju ni poreze, ni carine na nju, a onda to prodaju našim podizvođačima isto kao i naftu. I, pitanje je – da li se ovo zaista dešava i kolika je šteta za budžet, jer ovo nije neutralna stvar?
A, druga stvar, zakupili su izgleda i separaciju „Takovo“, odakle se pravi usitnjeni kamen i agregat i prodaje našim podizvođačima za 35 evra po metru kvadratnom, verovatno ne plaćaju nikakve takse i naknade. Mislim da je to jasan primer kako država Srbija šteti za jako lošim ugovorima…

Hvala.
Dame i gospodo, poštovani građani Srbije, danas smo slušali dosta od ministra o ovom zakonu. Interesantan deo je bio kada je ministar govorio o tome da ovaj zakon ovde podržava zato što praktično samo produžava njegovo trajanje za dve godine, a ne zato što je sam sporazum koji stoji iza njega suštinski dobar za Srbiju.
Takođe, složili smo se da je veliki problem u planiranju i naknadno u izveštavanju i da taj problem u Srbiji traje jako, jako dugo i da bi negde morali da krenemo na jednom konkretnom projektu da to menjamo. Znači, da imamo tačne izveštaje o tome na šta je potrošen novac. Recimo, u ovom konkretnom slučaju, ovo je jako štetan ugovor po Republiku Srbiju, po naše interese, a jako dobar ugovor po Azerbejdžan, i mislim da niko ne bi trebao da kaže da je ponosan što je taj ugovor potpisan, zato što je zaista loš.
Dakle, 238 evra je potrošeno na razne građevinske radove, na usluge, na robu. Nama treba analiza tog novca. Znači, kuda je taj novac otišao? Ko je novac dobio? Da li je ispoštovana odredba ugovora koja kaže da 49%, najmanje 49% robe i usluga mora da dolazi iz Srbije? To je nešto gde bi ministar mogao i da pomogne. Nažalost, ovde je preuzeo ulogu cele Vlade iako, i sam je kazao, nije njegov resor građevina, ali zastupa celu Vladu, pa mora i taj građevinski deo, odnosno Ministarstvo za saobraćaj, jer ministarka nije došla. Čuo sam obrazloženje da je mislila da se neće razgovarati o ovom delu. Sa njenim političkim iskustvom ona je sigurno znala da ćemo razgovarati o celom ugovoru, pogotovo zbog kontroverzi koje su se javile u javnosti, tako da mogu da interpretiram samo da je izbegla da dođe ovde i ostavila ministra finansija na cedilu, tako da nije mogao da odgovara na pitanja koja je dobijao. Izgleda i sam ministar ima ta ista pitanja.
Znači, naše pitanje ovde je da izvučemo sve relevantne informacije da bi, ako ništa drugo, na ovom konkretnom primeru mogli nešto da naučimo za ubuduće. Da naučimo gde su greške napravljene, da te greške ne bi ponavljali. U ovom slučaju imamo situaciju gde je jedan komercijalni ugovor sa izvođačem radova „Azvirt“, koji je azerbejdžanska kompanija, podveden pod ugovor o zajmu, tako da se nigde praktično nije ni pregovaralo otvoreno o ugovoru sa izvođačem iz Azerbejdžana, nego se pregovaralo o zajmu, a pod sporazum o zajmu je podvučeno da izvođač mora da bude „Azvirt“. Tako da, ta strana kompanija je u stvari bila u izuzetno povlašćenom položaju, jer je nakon toga mogla da sa pozicije moći pregovara sa koridorima koji su pravili taj ugovor sa njom. S druge strane, mogla je da pregovara sa našim podizvođačima i da im nametne uslove ugovora, jer to nigde nije regulisano u sporazumu, niti se o tome vodilo računa.
Očigledno je da je projekat jako loše pripremljen i sam ministar kaže da mi to moramo da promenimo, da se naši projekti jako loše pripremaju. Takođe je rekao ono što je činjenica i što zna cela naša građevinska industrija, da naše građevinske firme nemaju mogućnost da učestvuju ni u projektima u Srbiji, a da ne govorimo u inostranstvu, jer uslovi im to ne dozvoljavaju. U ovom slučaju ne vidim nijedan razlog zašto bi to bilo tako, jer, koliko nam je poznato, ovo je pitanje za ministarku saobraćaja i mislim da bi i sam ministar finansija mogao to da joj postavi. Firma „Azvirt“ nema u Srbiji zaposlene uopšte, nema ni mehanizaciju. Svi zaposleni dolaze iz naših firmi, sva mehanizacija dolazi iz naših firmi i naše firme prave tunele.
Tako da, u stvari ono kako izgleda ova cela konstrukcija, ova firma „Azvirt“ samo skuplja kajmak. Da bi videli kako se skuplja taj kajmak, prvo je kolega Dragan Vesović postavio ta pitanja i mislim da bi ministar mogao da pomogne da od Ministarstva saobraćaja dobijemo odgovore na ta pitanja. To je da, pošto je „Azvirt“ očigledno oslobođen svih poreza, carina, naknada i taksi, da uvozi naftu iz Azerbejdžana bez carina, bez PDV-a, bez ikakvih akciza, bez ikakvih dažbina, i onda tu naftu preprodaje podizvođačima. Voleo bih da proverimo da li je ovo tačno. Jer, kao što je ministar govorio, ovo bi bilo neutralno po Republiku Srbiju kada bi „Azvirt“ tu naftu koju uvozi iz Azerbejdžana, bez naknada, taksi i dažbina, po istoj ceni ili uz mali markap prodavao dalje. Međutim, on to ne radi, nego podizvođačima prodaje po tržišnim cenama. To je deo koji zaista pravi veliku razliku i mogućnost izvlačenja novca iz ovog projekta.
Drugi deo se tiče usitnjenog kamenog agregata iz separacije „Takovo“, koji se takođe prodaje po 35 evra po metru kvadratnom podizvođačima. Tako da, u sumi podizvođača očigledno…

Mislim da ste povredili član 103. i 104. Poslovnika.
Uopšte nije jasno po kom osnovu je gospodin Martinović dobio reč, pošto posle mene je govorila koleginica iz SPS-a, tako da ne znam da li ste mu dali repliku na ono što je ona govorila ili ste mu dali povredu Poslovnika posle mog govora i posle koleginice SPS-a, ili je ovo replika u okviru povrede Poslovnika, za koju konstantno govorite na sednicama ove Skupštine da nije dozvoljena, ali je izgleda dozvoljena gospodinu Martinoviću i da dobije reč preko reda bez ikakvog osnova i da onda još to koristi za repliku. Hvala.

Hvala.
Član 103. stav 3. Ovo je već drugi put. Malo pre ste to uradili sa predstavnikom Dveri, pre izlaganja gospodina Šešelja sa mnom. Znači, po stavu 3, povreda Poslovnika ide pre replike, a ne posle. Tako da, kad poslanik kaže da ima povreda Poslovnika, dužni ste da prvo tom poslaniku date reč. Hvala.

Hvala.
Povredili ste član 107. Poslovnika vređate dostojanstvo narodnih poslanika i Narodne skupštine, obraćate se sa neprimerenim rečnikom narodnim poslanicima. Ponašate se kao da ste učiteljica u školi, a to sigurno niste, i da vas još podučim u članu 103. kaže – da prednost prilikom reklamiranja povrede Poslovnika imaju predstavnici poslaničkih grupa. Malopre ste čitav govor o tome održali i niste se vratili nazad, mislim da dugujete izvinjenje poslaničkoj grupi, pošto ignorišete član 103. stav 3, i hoću da se glasa o ovoj povredi Poslovnika. Hvala.

Povređen je član 106. Poslovnika, treba da govorimo o tački dnevnog reda, to o Maldivima zaista nije predmet, morate da vodite računa o dostojanstvu Narodne skupštine, da se držimo tačke dnevnog reda, ovo zaista nema nikakvog smisla. Hvala.

Hoću da se glasa. Nema veze da li je bila replika ili ne, želim da se glasa o ovome. Hvala.

Hvala.
Po stavu 104, ne postoji nikakav osnov za ovu repliku i izgleda da u ovoj Skupštini važi ono pravilo – svi su poslanici jednaki, samo su neki jednakiji od drugih. Molim vas da se ne zloupotrebljava replika kada padne na pamet predsednici Skupštine da govori o onome o čemu ona hoće da govori. Želim da se glasa o ovoj povredi Poslovnika. Hvala vam.

Hvala.
Niste mi dali ni repliku, ni povredu Poslovnika.
Nego, razgovaramo o REM-u, razgovaramo o stanju u medijima, i interesantno je da smo se složili očigledno i sa strane poziciji i sa strane opozicije, iz drugačijih razloga, da je stanje u elektronskim medijima katastrofalno. Očigledno poslanici vladajuće pozicije misle da je katastrofalno zato što oni nemaju dovoljno prostora na televiziji. Objašnjavaju da ni premijer nema dovoljno prostora, a čuli smo čak i neverovatna objašnjenja koja kažu – kad bi neko gledao televiziju u Srbiji, mislio bi da premijer nije Vučić, nego je neko drugi. To je njihova primedba.
Naša je malo drugačija. Mi mislimo da je potpun medijski mrak, da opozicija nema priliku da iznese svoja mišljenja i za to je kriv zaista REM. Zadatak REM-a je da vodi računa o tome da recimo u izbornoj kampanji bude ravnomerna zastupljenost. Izveštaj OEBS-a o tome jasno govori. Rezultat izbora je direktna posledica takvog stanja u medijima. Nažalost, to se tako nastavlja. Ja od izbora do danas nisam bio nijednom na televiziji sa nacionalnom frekvencijom.
Što se tiče članova REM-a, mislimo da će nastaviti ono što rade sadašnji članovi REM-a. To njihova biografija i sve čime su se bavili do sada potvrđuje, a to je da će slepo slušati izvršnu vlast i način na koji vlast kontroliše medije u stvari preko budžeta, odnosno finansijski. Ako 30 do 40 posto prihoda nekog medija zavisi od države, ako govorite nešto protiv države, oni vam zavrnu taj novac. Hvala.