Hvala predsedavajući.

Povredili ste član 109. Malopre ste ustanovili praksu da kada se kaže reč pašteta, da narodni poslanik dobije opomenu. Pošto je gospodin Orlić dva puta upotrebio reč pašteta, molim vas da mu izreknete dve opomene. Hvala.

Hvala.

Ova priča od Vlade Republike Srbije kako nema novca i sad je upravo ponovio ministar Ružić jednostavno ne stoji.

Da bi se nabavili udžbenici za svu decu u svim osnovnim i u svim srednjim školama u Srbiji, to je negde otprilike 0,23% budžeta Republike Srbije. Znači, jedna četvrtina jednog procenta. Tako da, ova priča jednostavno ne stoji.

Imamo pojedinačne subvencije koje se daju koje su mnogo veće nego novac koji je potreban da se nabave udžbenici.

Sad da malo popričamo i o tome a gde to u svetu postoje besplatni udžbenici za svu decu, pošto smo čuli neka tumačenja, kao – to je samo za socijalizam i takve nekakve priče. Pa, veliki broj naših ljudi koji je u dijaspori, veliki broj naših mladih ljudi koji je pobegao iz Srbije zato što ovde ne može sebi i svojoj porodici da obezbedi pristojan život, koji je pobegao iz zemlje školuje svoju decu u inostranstvu, tako da jako dobro znaju ovo što ću sada kazati.

Recimo, u SAD, a to je najkapitalističkija zemlja na zemlju, sva deca dobijaju besplatne udžbenike.

To vam dragi roditelji u Srbiji izgleda ovako. Povedete vaše dete u školu, na početku školske godine, dete ode tamo i dobije sve udžbenike, i to ne samo udžbenike, dobije i sveske, i olovke, i sav pribor koji je detetu potreban. Sad da ne bi bilo da pričamo samo o SAD, isto ovako vam je i u Kanadi, isto ovako vam je u Rusiji, u zemljama EU, takođe i u Bocvani. Pričati o tome kako ovo ne može da se plati, jednostavno nije tačno. Ako smo zaista kao država zainteresovani, a Vladi su puna usta o tome i mi bi je podržali u ovakvom jednom nastojanju, priča o tome kako nam je nizak natalitet, kako imamo visok mortalitet, kako gubimo godišnje jedno mesto veličine 30.000 u Srbiji, kroz ovo što imamo u Srbiji, kroz loš život koji ljudi imaju, zaboravljamo da mnogi naši ljudi, u stvari, beže iz zemlje i deca nam se rađaju negde u inostranstvu, u dijaspori.

Znači, najbolja politika koja će pomoći roditeljstvo je da troškove odgajanja deteta preuzme na sebe država i, kao što sam objasnio, država ima dovoljno sredstava da na sebe preuzme takve troškove i ovo vam je ozbiljna politika koja se bavi porodicama, koja se bavi decom.

Prosečna plata u Srbiji je negde oko 58, 59 hiljada dinara za porodicu, ne pojedinačna plata, nego porodična primanja, a po anketi Republičkog zavoda za statistiku. Znači, nego oko 58, 59 hiljada dinara. Porodica je tročlana, u proseku, sada već nešto manje od toga, i za taj novac morate da prehranite celu porodicu, a kompleti udžbenika, a to roditelji jako dobro znaju, koštaju negde od 10, 12, do 17 hiljada dinara, a onda pored toga, kao što je moja koleginica Branka Stamenković govorila, imate i dodatne troškove koje roditelji moraju da plate tokom godine. Ovo je za veliki broj porodica u Srbiji nepremostiva enigma, kako da reše da ovo plate.

Znači, država Srbija ima dovoljno novca u budžetu. Radi se o jednoj četvrtini jednog procenta budžeta Republike Srbije. To je negde sto puta manje nego koliko trošimo, recimo, na razno-razne subvencije i svakojaka čuda koja imamo u budžetu, a od kojih nikakve koristi nemamo. Ovo je jedna politika koja postoji u celom uređenom svetu, tako da bi, mislim, bilo u redu da Vlada konačno shvati da je to mesto gde treba da vodi populacionu politiku, da treba da kaže obrazovanje je pravo deteta, a ne teret roditelja, pa da obezbedi i besplatne vrtiće i besplatne udžbenike za svu decu u osnovnim školama i za svu decu u srednjim školama i da dovede naše mališane koji odrastaju u Srbiji na isti nivo kao i naši mališani kod roditelja koji su pobegli iz Srbije, pa su rođeni po belom svetu. Tamo im te države omogućavaju besplatne udžbenike. Znači, da pređemo sa reči na dela. Dosta nam je praznih priča.

Evo jedne prilike i nečega što mislim da je nesporno. Očigledno je to moguće platiti. Ovo bi bio, recimo, jedan dobar primer da zajedno sa Vladom i vladajućom večinom uradimo nešto što je u interesu svih građana Srbije. Hvala.

Hvala.

Nikakvi pokušaji omalovažavanja, vređanja nas neće skrenuti sa onoga o čemu govorimo danas.

Ponoviću, vrlo je jednostavno, da bi se platili besplatni udžbenici za svu decu u osnovnim i srednjim školama u Srbiji, za svu decu, je negde oko četvrtine jednog procenta budžeta Republike Srbije.

Da vam kažem na subvencije se godišnje baca milijardu evra. Stotine miliona evra idu na subvencije razno-raznih stranim investitorima koji dobijaju po 10 i više hiljada evra po radnom mestu, gde onda radnike plaćaju 200 evra. To je ekonomska politika koju imamo u Srbiji danas. Za to ima novca, a novca za besplatne udžbenike nema.

Ponoviću još jednom. Naši mališani koji su sa svojim roditeljima pobegli iz zemlje, jer u Srbiji njihovi roditelji ne mogu da im priušte normalan život, koji žive rasuti po svetu, u svim tim zemljama imaju besplatne udžbenike, jer je to pravo deteta. Tako su ustrojene te zemlje. Srbija treba da uradi istu stvar. To ne košta mnogo. Ponoviću još jednom – jedna četvrtina 1% budžeta Republike Srbije. Da se ukine jedna velika subvencija koja se daje ni za šta, praktično za radna mesta za jeftinu radnu snagu, to je dovoljno novca da pokrijemo ovaj trošak. Da ne pričam dalje, mesta u budžetu je jako mnogo.

Kada smo raspravljali o budžetu bilo je preko 300 miliona evra u aktiviranim garancijama za nesposobne direktore javnih preduzeća koji su tamo partijski zaposleni i serija drugih takvih mesta u budžetu.

Budimo odgovorni, jako je važno da usmerimo novac tamo gde nam je svima potrebno. Obrazovanje je pravo deteta i treba podržati to ovim zakonom. Na jesen smo razgovarali o ovome u okviru Zakona o osnovama obrazovanja i ostalim zakonima, davali sve obračune, razgovarali sa ministrom. Tada je ministar kazao… Nažalost, nije danas ovde kada konačno razgovaramo o nečemu što ima zaista veze sa zakonom, za razliku od ovih 300 amandmana koje je podnela vladajuća većina, a gde ni jedan nije imao veze sa zakonom na koji su ga podneli. Znači, ministra nema tu. Tada je govorio da ćemo tu materiju, kada smo predlagali besplatne udžbenike rešiti ovim drugim zakonom, i sada vidimo da to nije tačno, nego da se samo ostavlja mogućnost da Vlada nekim selektivnim grupama da taj novac.

Govoriti o tome da treba pomoći samo tobože socijalno ugrožene, da vam kažem, sa prosečnim primanjima porodice u Srbiji, koja je negde između 58 i 59 hiljada dinara mesečno, ogromna većina porodica je socijalno ugroženo i na ivici egzistencije, ako imaju jedno, drugo dete, treće dete, oni jednostavno ne mogu da plate ovaj trošak. Zbog toga ovo treba preuzeti na teret Vlade Republike Srbije, odnosno na teret budžeta Republike Srbije, pa da imamo istu situaciju koja je dostupna i u EU, i u SAD, i u Rusiji, i u Bocvani, i u mnogim drugim zemljama u svetu.

Znači, ne postoji način da pobegnete od ove teme. Novca ima. Očigledno imate pogrešan prioritet. Molimo vas da još jednom razmotrite ovaj amandman. Sigurni smo da ima ogromnu podršku svih roditelja u Srbiji. Hvala.

Hvala.

Nastavak bežanja od teme. Kad kažete – jedna četvrtina jednog procenta budžeta Republike Srbije, to vam je egzaktan broj, tako da svaki kolega može to da proveri. Obrazloženje je jednostavno dato i sa brojem učenika u osnovnim školama i sa brojem učenika u srednjim školama i sa prosečnim cenama učenika, to vam iznosi jednu četvrtinu jednog procenta.

Što se subvencija tiče, ja sam bio uvek protiv subvencija. U ovoj Skupštini je moj predlog zakona o budžetu, koji je ukinuo sve subvencije, izglasala Skupština 2013. godine i to možete da proverite na sajtu Skupštine. Odete, pročitate, imate taj Predlog zakona o budžetu i deo koji se odnosi na Ministarstvo privrede. Sve subvencije su ukinute zato što je utvrđeno da su izuzetno štetne i ne doprinose bilo kakvom privrednom rastu.

Da ponovim još jednom. Priča o besplatnim udžbenicima, sva naša deca koja su, nažalost, pobegla iz zemlje zbog nemaštine i žive rasuti po svetu, imaju te besplatne udžbenike u svim uređenim zemljama u svetu – u Americi, Kanadi, Evropskoj uniji, Rusiji, pa čak i Bocvani. Ima dovoljno novca u budžetu, četvrtina jednog procenta. Ko god ne zna koliko je to od budžeta Republike Srbije, može da pogleda zakon, da podeli i da dobije jasan broj.

Znači, obračun je jednostavan, primenjuje se množenje i deljenje. Novca ima dovoljno. Očigledno da ne postoji želja Vlade Republike Srbije, koja nam je neobjašnjiva, da pomogne deci, da pomogne natalitet, jer je to daleko najbolji način da se to uradi. Hvala.

Hvala.

Što se tiče tog članka u „Blicu“ koji pominje, to je bilo pet dana nakon što sam postao ministar, gde je praktično rečeno da trenutne subvencije koje su dodeljene neće biti ukidane, jer bi to bilo neozbiljno za državu. Nakon toga, nakon što sam postao ministar, kad smo ušli u suštinu subvencija i planirali za 2014. godinu, utvrdili smo koliko su beskorisne i koliko se radi o bacanju para i u stvari uzimanju partijskog reketa – oni su inače Dinkićeva izmišljotina u Srbiji, po radnom mestu 10 hiljada evra – i onda su sve ukinute.

Znači, Zakon o budžetu koji je, ja mislim, prošao u Skupštini Republike Srbije 2013. godine, bio je novembar ili decembar mesec, ja sam predlagao taj budžet za Ministarstvo privrede, nema ni jedne jedine subvencije.

Sve ostalo je pokušaj obmane građana Republike Srbije. Neodgovorno bi bilo kada dođete u Ministarstvo da ukinete sve ono što je bilo pre vas, morate da zadržite potpisane ugovore, pa smo onda proveravali, gledali kako se oni primenjuju, da li se zaista zapošljava taj broj ljudi, i ako se građani sećaju, tada se govorili da je zaposleno 50, 60 hiljada ljudi, a na kraju smo utvrdili da je zaposleno manje od osam hiljada, a ogroman novac je tada potrošen na te subvencije koje je Dinkić u stvari i uveo u Srbiju.

Tako da ovo ovde je pokušaj da se pobegne od suštine, o kojoj govorimo danas, a suština je vrlo jednostavna. Ima dovoljno novca u budžetu za udžbenike, za besplatne udžbenike za svu decu u osnovnim i srednjim školama. Dovoljna je jedna četvrtina jednog procenta budžeta Republike Srbije. Hvala.

Hvala.

Ja mislim da građani Srbije treba malo da obrate pažnju na ovu diskusiju, jer kada god krenemo da pričamo o suštini, recimo u ovom slučaju o besplatnim udžbenicima, koji su u interesu svih roditelja i sve dece u Srbiji, od toga pređemo na vređanje, na podmetanje, na izmišljanje, na stvari koje jednostavno nisu istina. Sve ovo služi da bi se diskusija odvela sa prave teme i jedine teme, a to je zbog čega nemamo u budžetu od strane same Vlade predlog za besplatne udžbenike.

Znači, računice su jednostavne, one su izvedene, podnesene, zna se tačno i koliki je trošak, to nije neka teška matematika, potrebno je množenje i deljenje. Ti udžbenici za svu decu u osnovnim i srednjim školama koštaju oko četvrtine jednog procenta budžeta Republike Srbije.

Nikakve uvrede, nikakvo iskretanje, podmetanje, neće pomoći u tome da se pobegne od ove teme, mi to jednostavno nećemo dozvoliti. Ja se neću vraćati na ove optužbe koje ne pripadaju ovom domu, razgovaramo o amandmanu na zakon. Govorimo o amandmanu, nisam ja tema, nije Dosta je bilo tema, tema su besplatni udžbenici.

Roditelji trebaju da znaju da ova Skupština ima mogućnost, ima to ovlašćenje, ima tu snagu da donese jedan takav zakon, da sva deca dobiju besplatne udžbenike u Srbiji i da znaju da ima dovoljno novca u budžetu za to, zato što iznos koji je odvojen za subvencije stranim investitorima preko 10 puta prevazilazi novac koji je potreban za besplatne udžbenike.

Prema tome, novca ima, samo je pitanje političke volje koja očigledno, nažalost ne postoji. Na jesen smo pokušali sa ovim, nije išlo, pokušavamo ponovo. Ovaj zakon je moguće doneti, moguće je imati besplatne udžbenike. Zašto to Vlada ne želi, zaista ne razumemo. Hvala.

Hvala.

Zaista je neverovatno da nemam pravo na repliku posle ovolikih uvreda. Neću se obazirati na ovo. Građani Srbije samo trebaju da znaju, kada razgovaramo o ozbiljnim temama, kada razgovaramo o tome da sva deca u Srbiji dobiju besplatne udžbenike, jedini odgovor koji dobijemo od vladajuće većine su uvrede, podmetanja, stvari koje su potpuno izmišljene, konstrukcije i ovo je manir koji imamo u ovoj Narodnoj skupštini.

Mi nećemo nasedati na to. Govorim o jako važnim stvarima, građani treba da znaju da novca za besplatne udžbenike ima. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Kršite član 158. Od jutros poslanici vladajuće većine: LJubiša Stojmirović, LJiljana Malušić, Krsto Janjušević, Blaža Knežević, Milena Turk, Dragana Barišić, Vladimir Orlić, Aleksandar Marković, Marijan Rističević, Jelena Kovačević, Darko Laketić, Krsto Janjušević govore o svojim amandmanima kraće od dva minuta, neki čak i minut i 10 sekundi. Svaki put skidate po dva minuta sa amandmana, praktično kradete vreme.

Povredili ste prvo član 103, pošto ste me prekinuli prethodni put. Vršite krivično delo, molim vas, prekinite.

Povredili ste član 27 – kradete vreme, dobićete krivičnu prijavu.

Hvala.

Ovde ni jedan govornik ne govori o tački dnevnog reda, ovo je prosto neverovatno. Ministra, očigledno ga nije sramota da govori stvari za koje zna da su neistina. Znači, mi barem glasamo za naše amandmane i ministar zna da naši amandmani imaju smisla. Recimo, ovaj amandman o kome je govorio, je amandman koji treba da uvede potpunu transparentnost, koji sam kao ministar uveo Ministarstvu privrede za mesec dana, koji ne košta ništa.

Ministar sve ovo zna, ali nastavlja da obmanjuje javnost i učestvuje u ovoj farsi od rasprave koja treba da ga spase od amandmana koje smo podneli na ovaj njegov budžet gde je zavukao ruku u džepove građana i privrede i, praktično, oslobodio sebe i čitavu vladajuću većinu od toga da moraju da štede kod sebe.

Tako da, ministre, ja sam vam već rekao na Odboru da je Dosta je bilo bio spreman da povuče sve svoje amandmane, ako usvojite taj jedan o uvođenju potpune transparentnosti. Mi stojimo iza toga, mi glasamo za naše amandmane, za razliku od vladajuće većine koja samo troši vreme, i videćete neće glasati za njih. Doći ćemo mi ovde pa ćemo glasati za njihove amandmane, tolika je farsa u Skupštini, ali hvala vam puno za ove obmane.

Hvala vam, predsedavajući.

Konačno stigosmo i do budžeta. Potrošiste sve vreme, ispričaste ove amandmane za koje nećete ni sami glasati, hajde barem malo o budžetu, 600 minuta ste potrošili na amandmane za koje sami nećete glasati.

Što se tiče budžeta, praktično ministar je, odnosno cela Vlada je napravila velike uštede i smanjila deficit. To je jako, jako dobra stvar, osim što je to uradila na jako, jako pogrešan način. Taj jako, jako pogrešan način, građani bi trebalo da znaju, košta nas jako mnogo. Kada pogledamo rast BDP u regionu od 2014. do 2016. godine, i to po izveštaju MMF, MMF je odabrao ove godine, uradio to u celom regionu, da nam se ne bi ministar mnogo srdio zbog toga, verovatno su i oni onako zlonamerno to radili za region, kažu ovako – Rumunija rast preko 12%, Makedonija preko 10%, Mađarska 9%, Albanija 8%, Crna Gora 7%, BiH 6%, Hrvatska 4%, Srbija 1,66%.

Ovo vam je posledica pogrešne ekonomske politike koja je zavukla ruke u džepove građana i privrede, ništa nije uštedela na samoj državi i to je praktično dovelo do toga da imamo ovakav rast i taj rast je posledica ogromne potrošnje države. Znači, na razno-razne kredite na kojima se rasipaju velike pare, uzimaju se velike subvencije, partijski reketi, partijsko zapošljavanje, čitav parazitski sistem koji guši Srbiju već dugo, dugo vremena. Znači, posledica loše politike je upravo ovo. Ovo se nastavlja i ove godine, pa kad lepo MMF to objavi, pošto se stalno Vlada poziva na MMF, objasnićemo i ovaj deo.

Što se tiče plata i penzija, kaže Vlada – povećaće plate za 8%, u proseku, kaže negde 10%, negde 8%. Zaboraviše da kažu da su oteli plate 2014. godine, i to 10%, pa smo mi našim amandmanom predložili da se umesto ovog povećanja plata, kako oni kažu, u stvari prvo vrati oteto. To je jedna stavka od 20 milijardi dinara na prihodnoj strani, pa smo nju ukinuli u ovom našem amandmanu.

S druge strane, kaže – Vlada je povećala penzije za 5%. Inače, inflacija, da bi penzioneri znali, bila je 3% u prethodnoj godini, pa kada uzmemo tu inflaciju, to vam je jedno linearno povećanje od 2%, a kam gi je ono otimanje penzija od 2014. godine. Znači, to otimanje penzija je negde oko 20 milijardi dinara, pa je DJB predložio da umesto ovog ovakvog nazovi povećanja prvo vratimo oteto. Kada vratimo oteto, nakon toga da nominalno povećamo penzije za 3% svima. Znači, prvo da vratimo oteto, a onda da povećamo za 3% da bi uskladili sa inflacijom. To je pravedno i moguće u okviru ovog budžeta.

Onda da nesposobni direktori javnih preduzeća koji treba slupaju još 30 milijardi dinara ove godine na aktivirane garancije, da i njih malo pritegnemo, pa da tamo uvedemo red, pa umesto tog troška da praktično kroz sama preduzeća rešimo njihove probleme, da ukinemo ove sulude subvencije. Recimo, kada sam bio ministar, analizirali smo Železnicu i videli koliko ima imovine koja se ne koristi za rad Železnice, odnosno za njihovo operativno poslovanje, i to je imovina sa kojom treba i restrukturirati Železnicu, uvesti red, a prestati davati poklone iz budžeta.

Sve ovo smo predvideli sa ovim budžetom, i ukidanje ovih kazni i penala koje država plaća, jer ovo što se desi je – država napravi neku grešku, recimo, nekome ne uplati zaostale zarade ili izbaci sa posla zato što je politički nepodoban, pa taj neko tuži, a država se pravi blesava, pa se onda zidaju advokatski troškovi, sudski troškovi, zatezne kamate, čeka se pravosudna presuda, pa onda država plati i poskupi to tri puta. E, hoćemo i to da ukinemo. I ove sulude subvencije i svo ovo bacanje novca koje država ima.

S druge strane, da kažemo i građanima da je deficit smanjen tako što su povećani svi porezi. Građani trebaju da znaju da poreska stopa PDV-a nije povećana sa 18 na 20%, ja se nadam da se još sećate toga, pa ona sa 8 na 10%, deficit bi bio veći za 50 milijardi dinara ove godine. Kada ne bi bio povećan porez na dobit pravnih lica, bio bi za 30 milijardi, itd.

Da vas podsetim – i porezi na imovinu, akcize za struju, verovatno ste zaboravili sve to, to vam je 15 milijardi dinara. Pa još onda uzimanje novca iz javnih preduzeća, kao da imaju neku dobit na papiru, a u stvari se zadužuju, da bi država mogla da povuče još jedno 15 milijardi, pa kad sve ovo saberemo, deficit ove godine bi bio preko milijardu evra, da se nije poseglo u džepove građana i privrede.

Dobro je da deficit nije, ali je na pogrešan način smanjen. Znači, treba uvesti red u državu. E, to je ono na šta Vlada nije spremna. Imamo ministre sa diplomama koje nam jasno govore da nisu stručni za oblasti za koje su izabrani. Posledica toga je evo ovakav budžet.

Ni jedan napredak nigde. LJudi znaju. Pogledaju zdravstvo, pogledaju prosvetu, pogledaju bilo koju delatnost u društvu – ista priča, nigde nema reda. Znači, ne morate mene da slušate. Građani to znaju, znaju kako izgleda kada posećuju zdravstvene ustanove, znaju da nam iz zemlje beže i lekari, beže nam i medicinske sestre, svi koji mogu gledaju da pobegnu.

A na subvencije se lupa po 40 milijardi dinara godišnje. Ja sam kao ministar ukinuo subvencije, uveo potpunu transparentnost, svi ugovori da se objave, za mesec dana, bez ikakvog troška. Znači, ove stvari su moguće. Uvesti red je moguće.

Gospodo, ja znam da vi volite da držite monologe. Imali ste ovde monolog tri dana. Pa, hajde sada malo da pričamo i o suštini, pošto ste pokušali ovu suštinu na svaki način da sprečite, da o njoj ne pričamo. E, sada ćemo, vala, da pričamo i o suštini.

„Dosta je bilo“ je predložio besplatne udžbenike za svu decu, predložili smo stavku u budžetu o tome, za sve osnovne i sve srednje škole. Da vam kažem – to je podrška natalitetu u Srbiji. Jer, ljudi imaju mala primanja a udžbenici su ogroman trošak. Ovo je moguće uraditi.

Predložili smo i ono što sam predložio kad sam bio ministar 2013. godine za budžet 2014. godine, koji je usvojen u Skupštini, a koji kaže – povezati radni staž, isplatiti zaostale zarade svim radnicima u preduzećima u restrukturiranju. Sve što ste obećavali oko restrukturiranja, ono što se desilo – pozatvaraste sve te firme. A stalno upirete na neke žute, na ove, na one, samo su vam oni krivi. Svi ste zajedno radili isto. Doći će vreme na naplatu svega ovoga.

Ovim budžetom pokazujemo da je moguća promena ekonomske politike, da ona treba da bude okrenuta prema domaćoj privredi, pa smo onda zaista smanjili poreze i doprinose, i to tako što smo uveli neoporezivi deo, odnosno deo na koji se ne plaćaju doprinosi, do minimalca, tako da svaki minimalac neće biti opterećen doprinosima za zdravstvo. Sve ovo je moguće, više ili manje, u okvirima ovog budžeta.

Hvaliti se suficitom u zemlji koja ima rast od 1,66%, pa to će vam i vaš MMF kazati da je duboko pogrešno.

Znači, nama treba jedan sistem koji će rasteretiti privredu, da se malo okrenemo inovacijama i, recimo, IT industriji koja godišnje beleži rast od 30%.

Sve ovo je ono o čemu nismo stigli danas da razgovaramo, jer ste pojeli 600 minuta, od toga ukrali jedno 30-40, za šta će predsedavajući dobiti krivične prijave. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Ovde praktično usklađujemo sa članom 1. u kome ponavljamo ključnu argumentaciju da je način na koji je Vlada štedela u članu 1. potpuno pogrešan, da je zavukla ruku u džepove građana i privrede i na taj način smanjila deficit. Smanjenje deficita je dobra stvar, ali ovo je pogrešan način i on nas je koštao jako malo privrednog rasta.

Znači, MMF je od 2014. godine do 2016. godine poredio rast bruto društvenog proizvoda u celom regionu. Srbija ima 1,66 i nalazi se daleko na začelju te liste. Na primer Kosovo kao deo Srbije ima rast od 9%. Znači, ova politika koju sprovodi Vlada povećanje poreza, otimanja plata i penzija, praktično se reflektuje na kraju na taj privredni rast. Mi smo predložili potpuno drugačiji koncept budžeta, koji je okrenut ka domaćoj privredi.

Prvo, uvođenje reda. Imamo u budžetu oko 42 milijarde dinara bačenih subvencije različitih vrsta. Mi mislimo da je to pogrešan model podsticanja privrede. S druge strane, 30 milijardi dinara koje idu na aktiviranje garancija nesposobnim direktorima javnih preduzeća. Šta ovo znači praktično? Pa, kada država uvek tu uskače da zakrpi sve rupe, koje je nesposobni menadžment napravi, onda oni nemaju nikakvog razloga da se ponašaju odgovorno, pošto će na kraju neko uvek drugi da plati. Mi sa tom praksom moramo da prekinemo. To sam i uradio dok sam bio ministar privrede. Ovakve stvari nisu mogle u budžetu, koji sam predložio, koji je usvojila Skupština, ovih stavki nije bilo. Zatim imamo 18 milijardi dinara na raznorazne kazne i penale. Praktično država treba da ide u susret tim stvarima, da rešava ta pitanja, ne da čeda da joj sudovi presuđuju i da troškovi budu ogromni.

Znači, šta smo predložili umesto svih ovih stvari ovog, praktično, javašluka koji imamo? Kada se uvede red u državu i nemamo ovakve stvari, možemo da uradimo mnogo toga. Između ostalog, možemo da povežemo radni staž i vratimo zaostale zarade za sve zaposlene u svim društvenim preduzećima, u restrukturiranju, i u stečaju. Znači, ovo je upravo ono što sam i predlagao i bilo je u budžetu 2014. godine, ukinuto je kad sam podneo ostavku. Građani trebaju to da znaju. Imali bi već urađeno da je taj budžet ostao na snazi, da ga nisu promenili i onda na kraju smo završili sa ogromnim gubicima po svim tim firmama i na kraju je Vlada krenula u zatvaranje svih

tih preduzeća.

Zatim, imamo povećanje budžeta za zdravstvo za 10 milijardi dinara, jako važno nema novca za osnovne potrebe, zatim, stvaranje … kapital industrije u Srbiji i to je bilo u budžetu 2014. godine po mom predlogu - četiri milijarde dinara, zatim sredstva za besplatne udžbenike za svu decu u osnovnim i srednjim školama. Znači, isplata ratnih dnevnica za rezerviste, ovo je takođe važna stavka. Znači, ne da čekamo presude, nego da to rešimo unapred i najvažnija stavka rasterećenja privrede je smanjenje doprinosa i to da se uvede jedan deo na koji se ne plaćaju doprinosi, tako da na minimalnce nema doprinosa na zdravstvo i da polako pređemo sa ovog Bizmarkovog na Bevridžov model finansiranja zdravstva.

U budžetu ima novca, samo se troši na stvari na koje ne bi trebalo, ne uvodi se red, a ne troši se tamo gde je interes građana Republike Srbije. Mi smo ovim taj budžet potpuno okrenuli i pokazali da je moguće imati odgovoran budžet i raditi stvari koji su u interesu građana i privrede, a ne privilegovanih partijskih kadrova koji troše milione i milijarde dinara svake godine. Hvala vam.

Hvala.

Vidim da ova raspričanost koja je trajala tri dana utihnula je sada. Suština o kojoj govorim ovde da je ovo potpuno pogrešan budžet, dobro je da je smanjen deficit, ali na potpuno pogrešan način. To nas košta jako malo rasta BDP. MMF je objavio podatke od 2014. do 2016. godine. Jasno je da Srbija ima rast od 1,66%. Čak i na Kosovu je rast 9%, Rumunija 12%, Crna Gora 7%. Ovo pokazuje daje ovo jako, jako loša javna politika.

Štedi se na građanima, na privredi. Povećani su svi porezi, a sa druge strane ostavlja se javašluk u celom javnom sektoru. Nesposobni partijski kadrovi koji vode javna preduzeća koštaju nas milijarde dinara svake godine i to je praktično razlog zbog čega imamo ovako loš budžet i ovako loše stanje u celoj privredi i zašto građani jako loše žive.

Praktično, do sada smo imali tri dana rasprave ni o čemu. Sada smo došli do budžeta. Izgleda – maca pojela jezik. Hvala.

Hvala. Ovo je neverovatno kako raste ovaj broj od prvo 22, 28 pa 40, to laž do laži.

Poštovani ministre, poplave su ceo region pogodile, neke zemlje više, neke zemlje manje. Ove brojeve koji su izbačeni, izbacio ih je MMF, nisam ih ja izbacio. Nismo mi seli pa sabirali ove brojeve na ovakav način. Da vam kažem, ono što je suština svega je država štedi, odnosno uzima od građana i privrede, ne radi ništa na sebi, to je suština.

Imate pogrešan model smanjenja deficita. Činjenica je da je on smanjen, ali na pogrešan način i posledica toga vam je mali ekonomski rast.

I da vas podsetim i ove godine je rast jako mali 1,1% u prvom kvartalu, 1,3% u drugom kvartalu, fleš procena, 2% u trećem kvartalu. Do kraja godine ako naguramo 2% to će biti izuzetan uspeh.

Prema tome, posledica ovakve ekonomske politike je izuzetno nizak rast i činjenica je, brojeve koje sam vam citirao u budžetu vam jasno govore da imate neodgovornost u državi. Vi to ne možete da rešite, ja to znam. To treba da rešavaju ministri koji nisu sposobni to da rešavaju. Praktično imamo jedan te isti budžet koji se samo gura iz godine u godinu. Nemate programski budžet, ne meri se ni kvalitet. Imamo problem sa svim projektima, novac se troši na sve strane, posledicu na kraju osećaju građani.

Tako da se držimo brojeva. Oni su vrlo tačni, vrlo egzaktni, MMF ih ponavlja, a to da se stalno vadimo na nekog drugog i na nešto drugo to ne može. Konačno, odgovornost vam kaže, treba da stanete iza rezultata, rezultat vam kaže, od 2014. do 2016. godine imate rast od 1,66%, Bosna i Hercegovina ima rast od 6,67%, Hrvatska ima rast od 4,1%. Nisam ja ove brojeve pravio. Ovo je posledica ekonomske politike.

Imate pogrešnu ekonomsku politiku okrenutu ka stranim investitorima, a ne ka domaćoj privredi. Zbog toga Srbiji ovako loše ide. Neodgovornost Vlade, očigledno ne možete vi to da uradite, gledate kako da očuvate makroekonomsku stabilnost. Ministri ne rade svoj posao. Hvala.