Povređen je član 106. – govornik mora da govori o tački dnevnog reda.

Amandman glasi ovako: „Izvršenje budžeta Republike Srbije za 2017. godinu realizuje se tako da u najvećoj mogućoj meri unapredi razvoj infrastrukture u Republici Srbiji.“ Govornik ništa o ovom amandmanu nije govorio. Ovaj amandman ništa ne menja u budžetu. Očigledno pokušavaju da uzmu vreme diskusije o amandmanima, kako ne bi uopšte došli do rasprave o amandmanima na budžet Republike Srbije za 2018. godinu. Znači, preko 300 ovakvih amandmana koji ništa u sebi ne sadrže, ništa ne menjaju u zakonu, prazne rečenice i onda idu i diskusije koje nikakve veze sa tekstom amandmana nemaju.

Prema tome, ovo je jedna velika zloupotreba Skupštine. Spojili ste sve tačke dnevnog reda u jednu, ne bi li onda mogli da uzmete sve vreme. Ovo će biti jedini put do sada u istoriji da imamo sednicu Skupštine na kojoj se ne raspravlja o amandmanima na budžet za 2018. godinu. Hvala.

Po Poslovniku.

Ponovo član 106. Pročitaću amandman koji je obrazlagan …

Hvala.
Izvršenje budžeta Republike Srbije za 2017. godinu realizuje se tako da u najvećoj mogućoj meri unapredi ravnomerni regionalni razvoj u Republici Srbiji. Malopre smo imali infrastrukturu, sada imamo regionalni razvoj. Poslanica je dva minuta obrazlagala nešto što nema nikakve veze sa ovim amandmanom. Amandman ništa ne menja na zakonu, sama poslanica neće glasati za njega, kao što nisu glasali na Odboru, znači, ni na koji način se ništa ne menja na samom zakonu, niti se glasa. Ovo je jedna velika farsa u kojoj pokušavate da sprečite da dođe do obrazlaganja amandmana.

Hvala.

Prekršen je član 107. Poslovnika. Prekršili ste pošto niste opomenuli ministra da se uvredljivo ne odnosi prema narodnim poslanicima. Ovo izgleda postalo manir ministra pošto je to radio i na odboru, a i ne izlaganjima ovde da se koristi rečima koje jednostavno ne pripadaju ovom Domu.

Ne razumem razlog zašto je ministar nervozan oko ovih stvari da podrži ovakve amandmane, samo znači da se boji diskusije o budžetu. Sami poslanici vladajuće većine neće podržati ovakve amandmane koje sami predlažu, samo se zatrpava vreme ne bi li spasili ministra od diskusije o amandmanima u pojedinostima.

Molim predsedavajuću da opomene ministra da se pristojno odnosi prema narodnim poslanicima i da ne koristi pogrdne reči, ja ih neću ni ponavljati ovde. Hvala.

Mislim da su građani koji prate ovu sednicu zaboravili o čemu je amandman, pa da podsetim, poslanica je kazala: „planiranje, priprema, donošenje i izvršenje budžeta Republike Srbije realizuje se tako da u najvećoj mogućoj meri bude u funkciji obrazovanja u Republici Srbiji“. Ovaj amandman ništa ne menja na zakonu, ništa ne znači, ovakvih amandmana je preko 300 podnela vladajuća većina, do pauze 22 amandmana su branili, od 33, svih 22 je bilo na ovaj isti način.

Ministar finansija više nije prisutan u sali. Ja znam da je vama simpatično da se sa ovim zabavljate, uzimate vreme, ja se nadam, odnosno videćemo da li će do Zakona o budžetu za 2018. godinu ostati išta vremena. Po tome vas posmatramo, mi u ovoj farsi nećemo učestvovati, slušaćemo šta imate da kažete, zaista da vam se ne mešamo da možete u celosti da se prikažete građanima Srbije, šta zaista mislite, šta radite. Glavni problem i ovo je najveća sramota, sami nećete glasati za ove predloge amandmana koje podnosite. Žalosno je, ali hajte pogledamo ovu pozorišnu predstavu. Poslanici Dosta je bilo neće učestvovati u njoj. Hvala vam.

Član 105. i 106. upravo je govornik nazvao drugog poslanika sitnim lopovom, valjda predsedavajući razumete da tako nešto ne bi smelo da se dešava u Narodnoj skupštini i da bi trebali koristite taj Poslovnik kad god, bilo koji poslanik, bilo se radi o vladajućoj većini ili opoziciji iskoristi ovakve reči. Zaista nije primereno. Hvala.

Član 104. ste prekršili, pošto sam pomenut i imenom od strane poslanika Martinovića i pošto je izrekao niz neistina o tome šta je bilo u Ministarstvu privrede dok sam ja bio tamo. Niste mi dali repliku, iako sam na to imao pravo.

Ne znam zbog čega se ovako ponašate, pošto normalno razgovaramo, nema nikakve potrebe da ovakve stvari radite, da uskraćujete sistematski replike poslanicima opozicije, kada imaju očigledno pravo na to, a da u isto vreme ne opomenete poslanika sa druge strane da govori o stvarima koje nikakve veze sa oni što je rečeno od strane Dušana Pavlovića nema.

Nigde poslanička grupa SNS nije bila pomenuta. Dali ste mu repliku bez ikakvog osnova, a onda meni uskratili da odgovorim na neistine koje je govorio o navodnim zaposlenjima u Ministarstvu privrede.

Svaki ministar ovde koji sedi, svaki ministar, ima svoj kabinet koji je sam doveo kada je postao ministar, sve jedan, pitajte ih. To su kabineti koji obično broje pet do 10 ljudi i praktično rade dok je ministar tu.

Znači, da ne opomenete poslanika koji ovakve neistine iznosi ovde, a da posle toga još uskratite repliku, pa vi u stari pravite nered u Skupštini. Molim vas, ustanovite pravila i dajte da važe za sve. Hvala.

Povređen je član 103. Unutar povrede Poslovnika u stvari ste dozvolili repliku, po članu 104.

Ovo je tipičan manir da u okviru povrede Poslovnika dozvoljavate vladajućoj većini da replicira i nastavlja da iznosi neistine. Neistina o 28 zaposlenih je zaista smešna. Kabineti broje od pet do 10 ljudi. Ja mislim da je moj imao baš negde pet ili šest.

Prema tome, iznositi unutar povrede Poslovnika repliku je nešto što ne bi smelo da se dešava. Ono što je najgore od svega, skrećemo raspravu na potpuno minorne teme. To je upravo ono o čemu bi poslanici vladajuće većine hteli da diskutujemo.

Imamo diskusiju o budžetu na dnevnom redu i treba o tome da razgovaramo, a ovakvi izleti i priče, potpune neistine i stalno neko mahanje papira Martinovića, Rističevića, ovo je zaista ispod svakog nivoa.

Dajte malo reda u Narodnu skupštinu. Dajte da pričamo o budžetu. Ionako imamo malo vremena.

Hvala.

Prvo pitanje ide Agenciji za borbu protiv korupcije. Tamo je trenutno v.d. direktor. Prethodni direktor Majda Kršikapa je 13. novembra podnela ostavku na čelo Agencije za borbu protiv korupcije, nakon samo dva meseca na tom mestu, bez ikakvog obrazloženja.

Pitanje za Agenciju za borbu protiv korupcije je da li je ova ostavka u vezi sa 2,2 miliona evra, koje je 6.789 donatora, veliki broj njih primaoca socijalne pomoći, uplatilo SNS za kampanju 2017. godine? Da li je to pitanje pranja novca? Koliko daleko se otišlo u ovoj istrazi i da li su pritisci bili vršeni na direktorku da podnese ostavku zato što je htela da nastavi da ispituje ova pitanja pranja novca u kampanji? Radi se o ogromnom novcu.

Ovo nije prvi put. Postoje slični slučajevi 2016. i 2014. godine. Građani verovatno znaju da imamo nekih, u ovom slučaju, preko 6.000 donacija koje su identične, po 40.000 dinara, tako da je pitanje da li je ostavka u stvari bila iznuđena ovim, odnosno da li je direktorka, pošto je bio pritisak na nju da prekine istragu o ovom slučaju, da li je zbog očuvanja svog integriteta podnela ostavku?

Drugo pitanje je isto za Agenciju za borbu protiv korupcije – da li je Agencija tražila od Aleksandra Vulina da joj pokaže 22 avionske karte za putovanje u Kanadu i nazad, gde je, po njegovoj izjavi, od tetke dobio po devet hiljada evra, ko je onda, po njegovim rečima, legalno unosio u Srbiju i time platio stan od 200.000 hiljada evra? Da bi ova tvrdnja bila tačna, da je on dobijao od tetke novac iz Kanada i unosio u Srbiji, ispod granice koja zahteva prijavljivanje, da li je od njega traženo da pokaže te avionske karte kojima je prenosio taj novac?

Sledeće pitanje je za predsednicu Vlade. Ovo sam i pitao i za vreme iznošenja ekspozea, a i nakon toga u pitanjima na koja nije odgovorila. Šta kvalifikuje Aleksandra Vulina za mesto ministra odbrane? Šta kvalifikuje Zoranu Mihajlović za Ministarstvo saobraćaja? Šta kvalifikuje Aleksandra Antića za Ministarstvo energetike? Šta kvalifikuje Milana Popovića da se bavi inovacijama?

Kada pogledate njihove biografije, vidite da nemaju nikakvo iskustvo iz ovih oblasti, a ipak su postavljeni na mesto ministara.

Očekujemo da predsednica Vlade poštuje zakonsku obavezu i da odgovori na ova pitanja.

Zatim, postavljam pitanje predsednici Narodne skupštine, Maji Gojković. Do sada smo joj u poslednjih godinu i po dana 24 puta postavili pitanje sa skupštinske govornice. Ona ima obavezu po zakonu i po Poslovniku da u roku od 15 dana pismeno odgovori na svako pitanje koje joj je postavljeno. Ni jedan jedini put nije odgovorila na ta pitanja.

Da bi građani mogli da vide kada poslanik postavi pitanje stručna služba ga otkuca i ono se uputi u ovom slučaju predsednici Narodne skupštine i nemamo ni jedan jedini odgovor 24 puta. Zbog čega predsednica Skupštine konstantno krši zakon i pravila, ne poštuje Poslovnik, ne odgovara na pitanje poslanika?

Svako glasanje „za“ vladajuće većine u ovoj Skupštini ide na zvonce, odnosno predsednica Skupštine pritisne zvonce kada vladajuća većina treba da glasa za i onda se glasa za. Ovo može lepo da se vidi na svim snimcima. Pitanje za predsednicu Skupštine je zašto ovo čini i zar ne misli da ovo unižava dostojanstvo Narodne skupštine?

Sledeće pitanje ide predsedniku Republike. Do sada smo ga 33 puta pitali različita pitanja iz različitih oblasti, ni jedan jedini put nije odgovorio. Da li misli da time što ne poštuje zakon i pravila i ne odgovara poslanicima, šalje loš signal građanima Republike Srbije da pravila za neke ljude ne važe?

Zatim, pitanje za njega, u Ustavu postoji odredba koja kaže – zabrana sukoba interesa i kaže se da niko ne može vršiti državnu ili javnu funkciju koja je u sukobu sa njegovim drugim funkcijama, poslovima ili privatnim interesima. Predsednik Republike ujedno je predsednik SNS, pa je pitanje za njega - kada gostuje na televizijama i govori o opoziciji, napada opozicione političare, govori o izborima Beograda, da li time krši svoju ustavnu obavezu da zastupa sve građane, da ne može da napada opoziciju? Hvala.

Hvala.

Poštovani građani, dame i gospodo, pred nama je zakon o budžetu koji je najvažniji zakon koji Skupština usvaja svake godine. Ovaj zakon određuje kako se troši novac građana, znači, ne novac države, ministara i ministarstava, nego novac građana i određuje neke osnovne prioritete, stvara finansijski okvir za sve delatnosti u jednom društvu. Znači, i za zdravstvo i za školstvo i za socijalnu zaštitu i za kulturu i pravosuđe, za razvoj infrastrukture, praktično za sve, uključujući i bezbednost i policiju i vojsku, itd.

Shodno svojoj važnosti, ovaj zakon bi trebao biti diskutovan do detalja. Izveštaj koji bi Vlada trebala da podnese Narodnoj skupštini bi morao da sadrži sve detalje o svemu, o načinu na koji se planira potrošnja državnog novca, odnosno novca poreskih obveznika i rasprava bi trebala dosta dugo da traje, da ne radimo ovo na brzinu.

Zadatak koji se postavlja pred svaku vladajuću većinu, bilo da se radi o ovoj ili prethodnoj ili prethodnoj vlasti pre 2012. godine i svake pre nje, je kako da unapredi kvalitet života svih građana, jer praktično Vlada dobija mandat od građana, odnosno skupštinska većina a posle ona bira Vladu, da unapredi život građana, da unapredi sve ove sfere društva koje sam pominjao, jer sve one utiču na kvalitet života svakog od nas. I na kvalitet zdravstva i školstva i bezbednosti i pravosuđa i socijalne zaštite i kulture, i naravno da Vlada taj posao unapređenja kvaliteta života odradi efikasno i uz što manji trošak. To je zadatak koji se postavlja pred sve.

I onda, taj neki preduslov za unapređenje kvaliteta života je privredni rast. Bez privrednog rasta i bez jake ekonomije nema ni kvalitetnog zdravstva ni kvalitetnog školstva, nema ni dobre bezbednosti. Samo ekonomski jake zemlje mogu da štite svoje interese i mogu da unapređuju život svojih građana.

Ključne mere koje se onda koriste u tome da bi se ocenilo da li Vlada dobro radi svoj posao su, npr, rast bruto društvenog proizvoda. Sa njim je vezan i rast zarada, on ne mora da bude direktno vezan, ali na svaki duži rok se jasno vidi veza među njima.

Zatim deficit je jedna mera kvaliteta Vlade, odnosno mera efikasnosti. Ne jedina, ali jedna od mera kako se troše sredstva iz budžeta. Onda, kvalitet pruženih usluga koje građani dobijaju, npr. kvalitet usluga u zdravstvu, u školstvu, građani to mogu da mere svakodnevno, i na osnovu toga zaključuju da li dolazi do kvaliteta usluga koje im se pružaju za novac koji troše na to.

Na rast bruto društvenog proizvoda utiču i poresko opterećenje i birokratsko opterećenje, dostupnost i kvalitet kredita, visina kamatnih stopa, efikasnost i kvalitet pravosuđa, ukupno poslovno okruženja. Ovo su sve poslovi koje Vlada treba da radi.

I, kako bi onda ocenili rad Vlade i ocenili ovaj budžet u svetlu svih ovih pokazatelja?

Prvo, s jedne strane, Vlada je uspela da praktično eliminiše deficit. To je jedan od ovih pokazatelja i to je važna stvar kad imate ogroman deficit, a imali smo ga godinama do sada, to urušava kompletnu stabilnost sistema i može da vodi do dugoročnih negativnih posledica i taj posao, očigledno, odrađen i to može da se vidi u budžetu. Tako da je ovaj deo pohvala za Vladu, onda je pitanje, s druge strane, kako je smanjen taj deficit? Velika razlika u tome kako ga smanjujete i to se direktno odražava i na stopu privrednog rasta.

Kad pogledamo malo kako je došlo do smanjenja deficita, država je praktično to uradila iz džepova građana i privrede, a ne uvođenjem reda u državi i smanjenja troškova i same administracije i celog aparata koji pruža sve ove usluge koje sam pominjao.

Znači, ne štednjom na strani države, nego iz džepova građana i privrede. Kako to pokazujemo? Pa, recimo država je prvo posegla za povećanjem svih poreza. Građani su, verovatno, zaboravili, ali stope svih poreza su povećane u celom ovom periodu. Na primer, stopa PDV je prvo povećana ona gornja sa 18% ana 20%. To vam je povećanje od 10%, pa je stopa donja PDV povećana sa 8% na 10%, pa su povećane porez na imovinu, porez na dobit pravnih lica, paušalna osnovica za sve paušalce preduzetnike u Srbiji. Pored ovih sveobuhvatnih povećanja svih poreza, došlo je i do, nama protivustavnog, otimanja penzija koje su za sve penzije preko 25.000 dinara mesečno smanjene, ti iznosi preko toga su smanjeni za 22%, svi iznosi preko 40.000 dinara su smanjeni za 25%, zatim je uveden poseban namet na plate nastavnicima, lekarima, policiji, vojsci od 10%. Ovo su sve bile uštede, kako ih je Vlada zvala, koje su doprinele tome da se smanji deficit, pa je ovo otimanje penzija doprinelo sa nekih 20 milijardi dinara, ove plate sa nekih, takođe, 20 do 25 milijardi dinara, kako koje godine, to se videlo u budžetu. Recimo, samo povećanje PDV koje je negde na nivou 10% do 12%, od toga budžet godišnje od građana prihoduje više 50 milijardi dinara. A, od povećanja poreza na dobit, gotovo 30 milijardi dinara. Kad saberete ovo, onda vidite koliki bi deficit bio da se nije poseglo u džepove građana i privrede.

Nekada je to neophodno, međutim pre nego što se posegne u džepove građana i privrede trebala bi država prvo da sagleda gde ona može da uvede red i gde ona može da uštedi, kako ne bi zavlačila dublje ruku u džepove građana i privrede.

Posledica ovakvog smanjenja deficita, na ovaj način, je imao izuzetno negativan efekat po privredni rast Srbije, ali, takođe, i po kvalitet usluga i životni standard građana. Kad malo pogledaju građani oko sebe, ni jedna oblast u društvu nemate u koju je uveden red. Ni u zdravstvu, ni u pravosuđu, ni u školstvu. Znači, gde god da pogledate, imamo nastavak lošeg stanja koji smo imali i značajno pogoršanje u nekim oblastima.

Na primer, u zdravstvu zbog ovog drastičnog smanjenja primanja imamo veliki broj, ne samo lekara, govorim i o medicinskom osoblju, kvalifikovanim i kvalitetnim kadrovima koji beže iz Srbije. Nemačka im je odredište. To je masovno, po celoj Srbiji, građani ovo jako dobro znaju.

Kad pogledamo privredni rast, ovo su podaci MMF, oni nam govore sledeće: BDP je u periodu od 2014. do 2016. godine u Rumuniji porastao kumulativno za preko 12%, u Makedoniji preko 10%, u Mađarskoj preko 9%, Albanija preko 8%, Crna Gora 7,7%, BiH 6,6%, Hrvatska 4,1% a Srbija 1,66%.

Znači, vidite koliko je ogromna razlika. Govorimo samo o zemljama u regionu u privrednom rastu koji je imala Srbija u odnosu na ostale zemlje.

Ono što je interesantno, takođe, deo Srbije je Kosovo, na njemu se posebno računa rast BDP koji je rastao po stopi od 9%. On nam pokazuje da je način na koji je smanjen deficit i time što se posego u džepove građana i privrede, u stvari, trošak sa druge strane je izuzetno mali i provredni rast.

Ovo su neke stvari na koje ministar finansija teško može da utiče, jer on je suočen sa tim makro-ekonomskim okvirom, on gleda kako da deficit smanji, naravno zavisi od ministara i ministarstava i na kraju krajeva vrhova političkih stranka, koji utvrđuju politiku u svim tim ministarstvima, koja bih onda trebala da dovedu do privrednog rasta, tako da suočen sa ovim zadatkom, naravno njegov fokus je da smanji i deficit i on je to uspešno uradio. Međutim, sa druge strane po kvalitetu usluga i po rezultatima privrednog rasta, jasno vidimo da taj zadatak ne da nije postignut, nego Srbija jako mnogo kaska za ostalim zemljama u regionu, ne govoreći šire od toga.

U 2017. godinu u prvom kvartalu imamo rast od 1,1%, u drugom od 1,3% , u trećem fleš procena, odnosno brza procena Zavod za statistiku kaže 2%. Znači, imamo izuzetno niske stepene stope privrednog rasta.

Pitanje je zbog čega je ovo ovako, potiče od dva razloga. Jedan je bazično ne uvođenje reda u državi, odnosno ne vođenja, odnosno ne smanjenju troškova i ukoliko postoje u javnom sektoru posebno u javnim preduzećima na čijem čelu su nesposobni partijski kadrovi, koji su uglavnom sa kupljenim diplomama, sa izmišljenih fakulteta na raznim rukovodećim mestima i posledica toga je ono što ima u tim javnim preduzećima, a to su ogromni gubici koji prave.

Počev od Srbijagasa, koji godišnji prave gubitke merene u stotinama miliona evra. Recimo, Železara Smederevo u periodu 2014, 2015, i 2016. godine, gubici su preko 270 miliona evra. Nakon preuzimanja Kineza, Kinezi nisu preuzeli Železaru kao firmu, oni su kupili imovinu Železare na rasprodaji. Železara Smederevo kao posebna kompanija postoji i dalje. I država Srbija će morati da sanira dugove koji tamo i dalje postoje. „Er Srbija“ godišnje pravi gubitak između 50 i 75 miliona evra, itd.

Znači, posledica lošeg upravljanja sa javnim preduzećima nas košta jako, jako mnogo. Sa druge strane ovi povećani porezi i opšte stanje u državi direktno utiče na privredu, na smanjenje privredne aktivnosti, kao onda za posledicu ima i ovakve stope privrednog rasta.

Društvo kome se veruje da će se subvencijama stranim investitorima koji od Srbije prave zemlju jeftine radne snage, u kojima se daju subvencije od Dinkića, to je njegov izum, koji je Vlada nastavila do danas od nekih 10 hiljada evra po radnom mestu, negde manje, negde čak i više, gde se pretvaramo u zemlju motača kablova, nema ništa loše u tome da se motaju kablovi, ali ako celu zemlju pretvarate u takvu jednu delatnost sa platama od 200 evra to je duboko pogrešna ekonomska politika.

Kao posledica imamo ove rezultate o kojima danas govorimo. Znači, kada opteretite privredu sa velikim porezima, sa velikim doprinosima, posebno nametima na rad, sa svim ostalim poreskim stopama. Kada uz to imate jedno veliko birokratsko opterećenje sa jednom ekonomskom politikom koja je potpuno pogrešno usmerena onda i dobijate ovakve rezultate. Građani to vide svakog trenutka.

Priča o tome kako nam pada nezaposlenost, jednostavno ne stoji. LJudi beže iz Srbije pogotovo mladi ljudi, jer da postoji neki rast zaposlenosti to bi se direktno videlo na BDP, to se tamo na žalost ne vidi. Prema tome, radi se o nekim potpuno drugim stvarima, a ne o nekom rastu zaposlenosti.

To sve skupa sa druge strane ima jedan kontrast koji ćemo postaviti, koji nas u stvari stavlja pred taj izbor kojim putem Srbija treba dalje da ide. Strateški kako da se opredeli.

Softverska industrija u Srbiji koja je samonikla bez ikakve podrške države, u stvari uprkos državi, ove godine treba da postigne izvoz, od nekih 700 miliona evra. To vam je godišnji rast, iz godine u godinu od nekih 30%. Godine 2016. taj rast, odnosno iznos iznosio nekih 590 miliona evra.

Ovo vam govori kako preduzeti ljudi u nekoj delatnosti, gde imaju otvorene klijente, kao što je to u softverskoj industriji, gde su im klijenti na zapadu uglavnom i gde praktično od tih klijenata dobijaju poslove na početku su to bili, uglavnom, neki uslužni poslovi ili obrade podataka softverskog razvoja itd.

Sada se polako prešlo i na razvoj proizvoda, koje naše kompanije plasiraju na svetskom tržištu, pošto nema burazerske ekonomije tamo i nema upliva partija, nema uzimanja reketa itd, nego imaju otvoreno tržište gde svojim kvalitetom postižu i cene i svoje prihode. Imamo ovakve stope rasta od 30%. Ovo je trebalo da nam kaže u kom pravcu treba da gledamo, kada gledamo o ekonomskom razvoju Srbije.

Praktično, kada pogledamo efekte koji ovaj loš ekonomski model ima na Srbiju i samo pitanje troškova koji dobijamo od tih javnih preduzeća i efektima na budžet, recimo u ovom budžetu za 2018. godinu, imamo 30 milijardi dinara za aktiviranje garancija koja je država dala javnim preduzećima, što glavnica, što kamata, gde njihova nesposobna rukovodstva nisu u stanju da vraćaju te kredite, uzeli su ih, lagodno se ponašaju jer znaju da ima neko ko će platiti na kraju račun, to neće biti oni. Ko je onda u takvom lagodnom ponašanju ceh plate svih građana, ove 30 milijardi dinara?

Kada pogledamo nazad od 2014. godine do 2017. godine, u budžetu imamo 122 milijarde dinara na ime aktiviranja garancija. Sve skupa od 2014. godine do danas to vam je 152 milijarde po budžetima.

Zatim, na subvencije je od 2014. godine do 2017. godine po budžetima potrošeno, govorim samo o subvencijama na privredu 164 milijarde dinara, u ovoj godini 42 milijarde je planirano. Kada pogledamo sve zajedno, na subvencije od 2014. godine do 2017. godine je otišlo 344 milijarde dinara, ove godine 87 milijarde dinara. Kada od toga izvadimo poljoprivredu, kulturu, to je u stvari RTS, dolazimo do broja koji sam prethodno pročitao 164 milijarde i 42 milijarde.

Zatim imamo na kazne i penale po rešenjima sudova 18 milijardi ove godine, 11 milijardi prošle godine. Ovo sve skupa ukazuje na tu pogrešnu ekonomsku i svaku drugu politiku koja Vlada vodi. Ministar finansija u ovakvom okruženju pokušava da smanji štetu, i naravno, kroz mere koje je preduzeo, uspeo da smanji deficit, ali i ništa dalje od toga.

Šta je privredi, u stvari, potrebno? Potrebno je smanjenje nameta. Jedna dobra mera koja je predviđena u ovom paketu zakona je povećavanje neoporezivog iznosa sa 11.700, otprilike, dinara, na nekih 15.000 dinara. To će svakom zaposlenom u Srbiji mesečno podići neto platu za 330 dinara, na godišnjem nivou 4000 dinara, odnosno godišnje efekat smanjenja tog prihoda je nekih 7 milijardi dinara. Veliki deo toga će ići iz budžeta lokalnih samouprava, pošto oni dobijaju većinu ovih sredstava. To je dobra mera pošto ide u pravcu smanjenja nameta na rad.

Vlada je ovim budžetom predložila povećanje plata nastavnicima, lekarima, vojsci, policiji i drugim zaposlenima na budžetu od 8%. Uz inflaciju od 3% u prošloj godini, ovo je realan rast od nekih 5%. Dosta je bilo smatra da je ovo pogrešan potez, da je ispravan potez da se ukine zakon kojim se 10% ovih plata uzima i od nastavnika i od zdravstvenih radnika i svih ostalih zaposlenih u javnom sektoru i da se na taj način dolazi do vraćanja, praktično otetog, umesto da fiktivno govorimo o nekom povećanju zarada, radi se samo o vraćanju dela onoga što se uzima. Inače, i tih 8% bi se umanjilo za 10 %, tako da je to nominalno 7,2 %. Mi predlažemo da se ono što je oteto do 10% vrati nazad.

Zatim, Vlada predlaže nominalni rast penzija od 5% linearno. Mi, takođe, mislimo to je neki trošak, kako je rekao ministar finansija, od 25 milijardi dinara. Mi mislimo da ni to ne treba tako raditi, nego baš onako kako i Fiskalni savet kazao – treba ukinuti ovaj protivustavan zakon o smanjenju penzija. Već vidimo da penzioneri najavljuju mnoge tužbe. Mislim da će na kraju taj novac morati biti vraćen, kako god. Ako DJB uspe da dođe na vlast, taj novac će biti vraćen bez ikakvih tužbi svim penzionerima. Znači, praktično treba taj novac vratiti prvo, to je trošak od dvadesetak milijardi dinara. Onda, nakon toga, penzije linearno uskladiti sa rastom inflacije, a to je neki dodatni trošak od 15 milijardi. Tako da, ukupno smo u našem budžetu, kako smo ga predložili, predvideli 35 milijardi dinara za penzionere, umesto 25 milijardi, koje je predložila Vlada.

Zatim, predlažemo smanjenje poreza i doprinosa dodatno i to u iznosu od 70 milijardi dinara i to promenom načina finansiranja zdravstvenog sistema. Mi mislimo da treba preći sa ovog Bizmarkovog na Beveridžov model i to u nekoliko koraka i, umesto subvencija i umesto svih ovih drugih stvari koje Vlada radi, treba u stvari smanjiti poreze i doprinose. To je najbolja subvencija za celu privredu.

Mislimo da ovakva jedna injekcija bi u privredu, a to bi direktno donelo nekih 50 milijardi dinara za privatni sektor, za preduzetnike, da bi to dovelo do dodatnog rasta BDP između 1% do 2% i značajnog smanjenja sive ekonomije, pošto bi stope bile značajno manje i praktično postavilo jedan potpuno novi ekonomski okvir.

Takođe smo predvideli da se sa 20 milijardi dinara vrate zaostale zarade i poveže radni staž preduzećima u restrukturiranju, da se za sve ove rezerviste kojima nisu plaćene ratne dnevnice, koji tuže, vrati nekih 10 milijardi dinara, koji je neki osnovni obračun za to, da se poveća investicija u zdravstvo za 10 milijardi dinara i da se ustanovi „venture“ kapital industrija sa nekim iznosom od četiri milijarde dinara.

Mi mislimo da je ovo potpuno drugačija ekonomska politika koja bi nas dovela do rezultata koji očekujemo, a to je da investiramo u inovacije, da postignemo privredni rast koji nam je potreban, da se država skine sa grbače privrede, a preduzetni građani će već znati kako najbolje da potroše svoj novac. Hvala.

Hvala.

Niste trebali ovako da rasparčate diskusiju. Bilo bi mnogo bolje da ste odgovarali direktno, pošto bi lakša diskusija bila. Ovako, dva izlaganja ste čuli, ne zna se kad ministar govori na koga se odnosi.

Ovo što je rekao ministar Vujović, naravno da su problemi veliki, ja sam bio i suočen sa njima 2013. godine od 2. septembra, gde sam pokušao da uvedem red u ta javna preduzeća. Praktično, razlog zbog koga sam podneo ostavku u januaru 2014. godine je odsustvo bilo kakve političke volje da se to u stvari i uradi. Tako da, jako dobro znam kako izgledaju finansije i kako se to radi unutar tih preduzeća.

Ono što je glavna poruka koju sam pokušao da pošaljem ovde je da se na tom planu ništa ne radi. Kada govorimo o platama i penzijama, one su smanjene da bi moglo da opstane sve ono što postoji u tim javnim preduzećima gde red nije uvođen.

Za društvena preduzeća u restrukturiranju ista stvar. Praktično, mi smo pokušali da ih spasimo kroz lične karte, a na kraju ono što se desilo lične karte su povučene i na kraju je većina tih preduzeća pozatvarana, trošak ogroman. Znači, velike greške pravljene.

Kad govorimo, recimo, o platama i penzijama, ako bi „Železara“ pravila gubitke od 270 miliona evra, ako bi „Er Srbija“ napravila gubitke od 150 miliona evra, onda ne mogu da govorim o tome kako je potrebno smanjiti penzije, zato što postoji drugo mesto gde je ušteda moguća.

Ono što hoću da kažem, još jednom, štedelo se tamo, odnosno na građanima i na privredi, a ne tamo gde je trebalo da se štedi i to kao posledicu ima izuzetno niske stope privrednog rasta. Ovo nije vaša krivica, naravno, vi ste sa stanovišta finansija, makro-ekonomski gledano, radili ono što ste mogli da radite. Praktično, problem je cele Vlade, koja ima jako loš put i vodi lošu ekonomsku politiku.

Hvala.

Već godinama javna preduzeća u Srbiji prave velike gubitke. Među njima je i „Elektroprivreda Srbije“. Kad pogledamo njihove bilanse, vidimo da iz poslovanja prave dobit, ali da nakon toga, što se tiče naplate potraživanja, što se tiče naplate struje koju su isporučili, stoje jako loše i beleže gubitke koji se mere stotinama miliona evra.

Pošto o tome niko ne govori, odnosno nema nikakve analize o tome šta se dešava sa tim dugovanjima EPS-a, vidimo da imamo probleme iz godine u godinu. Imali smo probleme u prvom kvartalu ove godine, gde su, između ostalog i zbog poslovanja „Elektroprivrede Srbije“, zabeležen pad, odnosno mnogo manji rast BDP, nego što je to bilo planirano i očekivano.

Potrebno je, po našem mišljenju, da se oformi anketni odbor da bi se proverilo poslovanje „Elektroprivrede Srbije“, jer sam menadžment nam ne daje nikakve odgovore na dešavanja u tom preduzeću.

Rađena su restrukturiranja, rađene su mnoge stvari, međutim na kraju nismo dobili nikakve promene u samom poslovanju, što se jasno vidi iz finansijskih izveštaja.

Znači, ovi gubici značajno opterećuju privredu Republike Srbije. Prvo, nema dobiti koja bi se uplaćivala u budžet i time stvorio prostor za projekte, recimo za smanjenje poreza, za to neko bazično uvođenje reda i omogućavanje disanja domaće privrede.

S druge strane, potrebno je da vidimo ko su te neplatiše struje, da uđemo u analizu tih uglavnom pravnih lica, pošto izgleda da je većina onih koji ne plaćaju struju već godinama neki veliki gubitaši, čak i privatna preduzeća, kojima niko ne naplaćuje struju.

Znači, da bi se smanjili ovi veliki gubici, da bi rasteretili budžet Republike Srbije jedini način da u stvari utvrdimo šta se dešava u „Elektroprivredi“ je da se oformi anketni odbor.

Vidimo u budžetu iz godine u godinu kako rastu troškovi aktiviranja garancija koje je država dala za kredite koja uzimaju javna preduzeća, koje uglavnom vodi nesposobni menadžment koji je partijski postavljen i upravo anketni odbor bi trebao da proveri sve ove stavke i da vidi zašto se dešavaju ovakvi gubici i zašto se aktiviraju garancije koje onda moraju da snose svi građani Srbije i zbog toga onda nema novca za projekte koji mislimo da su važni za sve građane, počev od unapređenja u zdravstvu do besplatnih udžbenika i ostalih projekata.

Svrha anketnog odbora je da se utvrdi stanje zašto postoje veliki gubici u „Elektroprivredi“.

Hvala.

Najvažniji resurs koji metropole u svetu imaju je građevinsko zemljište. Tim građevinskim zemljištem, odnosno njegovom prodajom, stavljanjem u funkciju, svetske metropole grade metroe. Znači, metroi se ne grade iz kredita, pošto to nije isplativo, ali se grade sa građevinskim zemljištem.

U Beogradu građevinsko zemljište je izuzetno vredno. Cela pljačkaška privatizacija je u stvari sprovedena zarad građevinskog zemljišta. „Beograd na vodi“, odnosno „Savski amfiteatar“, u njemu je oslobođeno nekih 100 ha građevinskog zemljišta, na kojem je navrat-nanos urbanističkim planovima predviđena gradnja neka dva miliona kvadratnih metara poslovnog i stambenog prostora.

Jedno zemljište, komad zemljišta je vredan onoliko koliko je na njemu moguće graditi. Ako uzmemo ove parametre, ispada da je zemljište na kome treba da nikne taj „Beograd na vodi“ vredno oko milijardu evra. To zemljište je praktično poklonjeno arapskom investitoru. Sumnja se da se u stvari ne radi o arapskom investitoru, nego o nekim našim parama koje kruže preko tih investicionih fondova. To je ogroman resurs, koji je trebalo, znači, prvo napraviti urbanistički plan, tako da taj „Savski amfiteatar“ bude uređen onako kako je to potrebno Beograđanima, ne po željama investitora, nego onako kako Beograđani žele da se razvija taj deo grada, a zatim da se to zemljište isparceliše i na tenderima ponudi investitorima kako bi i grad i cela država mogli ova ogromna sredstva da prihoduju u budžetu.

Umesto svega toga, umesto toga da dobijemo u „Savskom amfiteatru“ projekat koji je dostojan Beograđana, koji će zaista uraditi ono što je u interesu svih građana, umesto da budžet prihoduje ogromna sredstva, znači, oko milijardu evra, pristupilo se ovakvom jednom, po nama koruptivnom zakonu, koji je omogućio da se kroz nazovi stratešku saradnju taj ogroman resurs pokloni investitorima koji praktično bez ikakve investicije grade stanove tamo tako što ih prodaju unapred, uzimaju novac od kupaca, a onda na osnovu toga to ulažu dalje u gradnju. Ogroman profit je prebačen na taj deo priče.

Sve te ugovore sa tim arapskim investitorima, kako se zovu, je u stvari pregovarao Mlađan Dinkić i to za vreme dok sam bio ministar privrede. Ja sam te ugovore tada sprečio. Međutim, nakon moje ostavke, oni su se vratili nazad i na kraju su, nažalost, usvojeni u ovoj Skupštini od strane vladajuće većine.

Znači, predlog poslaničke grupe DJB je da se ovaj zakon povuče, da se nakon toga urbanistički uredi „Savski amfiteatar“ i da se omogući prihodovanje budžeta, kako Beograda, tako i Republike Srbije od milijardu evra. Hvala.

Prilikom izbora zabeležene su mnoge nepravilnosti kako na lokalnom nivou, tako i na republičkim izborima, na predsedničkim izborima. Ova izmena zakona je usmerena ka tome da popravi transparentnost celog procesa, da se vrlo ažurno i na vreme objavljuju rezultati izbora po svim biračkim mestima, da se obaveže opštinska izborna komisija da na izborima odmah nakon zaključenja izbora sve zapisnike sa biračkih mesta okači odmah javno na svojoj internet stranici, da omogući da građani, a i svi učesnici u izbornom procesu, mogu odmah nakon zaključenja zapisnika na određenim biračkim mestima, da mogu da vide koji su rezultati potpisani od strane biračkih odbora.

Problem koji smo uočili od parlamentarnih izbora 2016. godine, pa na dalje, predsedničkih 2017. godine, takođe i lokalnih izbora 2016. godine je da su ti zapisnici bili uglavnom neuredni, da nisu potpisani od svih onih članova biračkih odbora koji su morali da ih potpišu, da nisu bili preuzeti od ovlašćenih predstavnika izbornih lista koji su nastupali na tim izborima, da su potpisi bili falsifikovani, da su zapisnici bili prepravljani, nekada samo prekriženi brojevi, upisani novi, nekada i prepravljani sa belilom i da su to neke stvari koje, ako uspostavimo ovaj proces i usvojimo ove izmene zakona, će postati dostupni javnosti onog trenutka kada se ti zapisnici budu završili na samim biračkim mestima.

Inače, pravilnik RIK koji se odnosi i na lokalne izbore govori da ti zapisnici moraju da budu čitko popunjeni, da se jasno vidi, da sva polja budu popunjena, da bi se time sprečilo naknadno menjanje tih zapisnika. Upravo ove promene zakona idu ka tome da se popravi taj proces, da se svi zapisnici odmah istaknu na internet stranicama opštinskih izbornih komisija i, takođe, da se omogući svim građanima, kao što danas mogu, da vide da li su upisani u birački spisak jednostavnim odlaskom na stranicu opštinske izborne komisije, unošenjem matičnog broja mogu da vide da li se nalaze u biračkom spisku, takođe, da se omogući odmah nakon izbora da provere da li je zabeleženo da su glasali.

Ovim bi se sprečile sve priče o tome kako glasaju mrtvi, kako glasaju ljudi koji su inostranstvu, a u stvari za njih je neko drugi glasao. Kada bi se uveo ovaj sistem, koji je jednostavan dodatak sistema koji već postoji, gde svaki građanin može preko sajta da proveri da li je zabeleženo da je glasao, tako da i oni koji nisu glasali mogu da vide da je to tako zabeleženo u biračkom spisku, mislim da bi vrlo značajno doprinelo unapređenju izbornog procesa.

Ovo je sličan predlog zakona, kao i prethodni o lokalnim izborima, za narodne poslanike.

Znači, imamo velike probleme sa samim biračkim spiskom. U biračkom spisku imamo 6,8 miliona birača, punoletnih građana je oko 5,8 miliona. Čak ni taj broj od 5,8 nisu prisutni u Srbiji, veliki broj je na privremenom radu u inostranstvu. Tako da, imamo birački spisak koji ne odražava jasno stanje. Čak i broj izdatih ličnih karata, mi smo tražili podatak od MUP, očekujemo ga svaki dan, je daleko manji od broja ljudi koji se nalaze u tom biračkom spisku.

Tako da, ova izmena zakona podrazumeva da svaki građanin nakon izbora može da proveri da li je zabeleženo da je glasao, tako da oni koji su glasali mogu da vide da jesu, oni koji nisu, mogu da provere da nije zabeleženo da su oni glasali.

Imali smo dovoljno i dokaza i priča o tome da su, recimo, mrtvi zabeleženi da su glasali. Mi smo pronašli primere toga, kada smo proveravali birački spisak nakon izbora, na parlamentarnim izborima i 2016. godine i 2017. godine, o tome obavestili RIK. Međutim, naši prigovori su odbijeni kao neblagovremeni, zbog toga što je sam zakon tako predvideo da je rok za podnošenje prigovora jako kratak, a mi ne možemo da utvrdimo da li, recimo, imamo slučajeve da je neko ko je preminuo, zabeležen da je glasao, dok ne izvršimo uvid u birački materijal, a imamo 24 časa da to uradimo. Pošto nam to nije omogućeno, nismo mogli ni da blagovremeno podnosimo prigovore.

Znači, ova izmena zakona bi omogućila svakom građaninu da preko sajta RIK proveri, jednostavnim unosom svog matičnog broja, ne samo da li je upisan u birački spisak, nego da li je glasao na određenim izborima, predsedničkim, parlamentarnim ili lokalnim, takođe i na osnovu toga bi sprečili ovu zloupotrebu da neko drugi glasa umesto vas, kao što smo imali prilike da vidimo u Sjenici 2017. godine ili na parlamentarnim izborima 2016. godine.

Takođe, zakonska izmena predviđa da se rokovi za isticanje biračkog materijala, znači, zapisnika, skrate, da odmah nakon zatvaranja biračkih mesta dobijemo zapisnike okačene na internet stranici RIK, da bi moglo da se vidi da li su zapisnici prepravljani, da li su ispravno popunjeni, da li su potpisani od svih ovlašćenih lica. Veliki problem prilikom izbora je bio upravo u tome. Ovim se omogućava da se skine bilo kakva sumnja sa manipulacija sa zapisnicima. Mi smo, recimo, proverili sve zapisnike 2016. godine, dobili smo kopije, nekoliko meseci nakon izbora, pošto je toliko trajalo da dođemo do tog materijala, i utvrdili da je ogroman broj zapisnika prepravljan, negde belilom, negde je prekriženo.