Zakon o tom sporazumu između Vlade Republike Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata je, po nama, protivustavan. Poslanička grupa Dosta je bilo je uputila Ustavnom sudu inicijativu za ocenu ustavnosti ovog zakona.

Ovim zakonom se investitori iz Ujedinjenih Arapskih Emirata stavljaju iznad domaćih investitora, stavljaju negde mimo zakona, odnosno, određeno je da neki zakoni za njih ne vrede. Prema tome, mislimo da je ovo jedan izuzetno štetan zakon. Prvo, štetan po pravni poredak, a posle toga i ekonomski štetan.

Naime, sve investicije o kojima smo pričali, u vezi sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, se nisu ostvarile. Obećano je za „Beograd na vodi“ da će se raditi o milijardama evra, a vidimo da su investicije izuzetno male, u stvari, da građani Srbije sami finansiraju izgradnju, za sada, samo dve kule.

Zatim, prodaja silne zemlje u Vojvodini, odnosno davanje u zakup, od Bačke i Sivca, u Karađorđevu, davanje u zakup zemlje, daleko je ispod tržišnih cena, tako da domaći paori ne mogu da dođu do te zemlje, jer se daje ovim velikim investitorima, koji praktično ništa tamo i ne rade. Kao da je neko tamo samo stavio šapu na imovinu. Zemlja je izuzetno važan resurs i preko toga je, uz pomoć ovog sporazuma, i došlo do ove nazovi investicije.

Svi građani Republike Srbije koji žive tamo, u okolini Sivca, u celom Severno-bačkom okrugu, pa i šire, na vrhovima Južno-bačkog, znaju da se tamo zaista ništa ne dešava što se investicija tiče.

Sve ove investicije o kojima smo pričali se ne dešavaju, a sam zakon u stvari daje podlogu da to tako stoji i da se resursi ne koriste u interesu građana Republike Srbije.

Mi se zalažemo za to da domaći investitori imaju iste pogodnosti kao i svi drugi investitori, da se ne prave zakoni koji pogoduju strane investitore u odnosu na domaće investitore, posebno da poljoprivredni razvoj treba da bude baziran na domaćim poljoprivrednim gazdinstvima, da ponovo uspostavimo sistem zadruga.

Ovo su sve stvari koje bi trebalo raditi, umesto potpisivanja ovakvih ugovora koji bi praktično pretvarali naše paore, recimo, što se tiče ovog dela ugovora, u jeftinu radnu snagu, odnosno u najamnu radnu snagu.

Takođe, pod ovaj sporazum je podvedena i prodaja JAT-a, odnosno Er Srbije, koja beleži ogromne gubitke, o čemu ću govoriti u jednom od narednih predloga, tako da sve skupa ovaj sporazum koji smo napravili sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima je protivustavan i treba ga povući. Hvala.

Hvala.

Er Srbija od kako je preuzeo Etihad beleži ogromne gubitke. Podsetiću građane da je ugovor potpisan 2013. godine, da je menadžment Etihada, u stvari naši ljudi su postavljeni od strane Etihada, preuzeo JAT negde u julu mesecu 2013. godine, da je u prvih pola godine 2013. menadžment JAT-a, stari menadžment, imao gubitke u poslovanju od nekih 10 miliona evra, da su gubici u drugoj polovini te godine narasli na gotovo 40 miliona evra, da su gubici u 2015. godini bili preko 70 miliona evra, da su gubici 2015, 2016. godine nastavili u ovom trendu. Iako je došlo do značajnog pada cene nafte koji je pogodovao Er Srbiji i dalje su gubici bili na nivou nekih 40 do 50 miliona evra.

Građani verovatno ne znaju, ali svake godine svi građani Srbije i penzioneri, i lekari, i svi zaposleni u javnom sektoru koji su kroz smanjenje plata i penzija podneli, kako to Vlada kaže, veliki teret reformi, svake godine subvencionišu Er Srbiju sa iznosima od 50, 70 itd. miliona evra. Kada se uzme ukupan iznos subvencija, on prelazi 200 miliona evra u ovom periodu do danas.

Gubici se nastavljaju i dalje. Uvode se neke linije koje nemaju ekonomsko opravdanje. S druge strane, svi građani Srbije takođe plaćaju taj monopol koji im je dat na beogradskom aerodromu kroz visoke cene karata i povlačenja nekih stranih avioprevoznika.

Menadžment „JAT-a“ je praktično zamenjen, postavljeni su novi ljudi od kojih se očekivalo uvođenje reda. Međutim, nažalost ništa od toga se nije desilo nego je nastavljeno sa velikim gubicima. Pored toga, „Er Srbija“ ima potpisane ugovore sa „Etihad-om“, menadžerske ugovore po kojima se izvlače desetine miliona evra svake godine iz „Er Srbije“. Takođe „Etihad“ nabavlja avione koji se posle toga iznajmljuju „Er Srbiji“. Čitav angažman je izuzetno štetan.

Pošto menadžment ne odgovara na ova važna pitanja unutar svojih finansijskih izveštaja, unutar napomena, pošto se u javnosti o ovome ne govori onoliko koliko je potrebno da se govori, pošto u budžetu, predlogu budžeta Republike Srbije za 2018. je predviđeno da poreski obveznici plaćaju aktivirane garancije i kamate, između ostalog ne samo za „Srbijagas“, nego i za „Er Srbiju“, potrebno je da se oformi anketni odbor da bi utvrdili šta se tamo zapravo dešava. Znači, radi se o ogromnim troškovima za poreske obveznika. Hvala.

Hvala.

Ovaj predlog je podnesen još krajem prošle godine, pa onda obnovljen početkom ove godine i evo diskutujemo o njemu. Bilo nam je obećano da će biti zakazana sednica Skupštine na kojoj ćemo raspravljati o ovom predlogu, kao i predlogu smene predsednici Skupštine Maje Gojković. To je bilo obećano pred kamerama svim građanima Srbije u roku od mesec dana od podnošenja predloga. Nažalost do danas se to nije desilo.

Znači, za probleme unutar rada Skupštine Republike Srbije su isključivo odgovorni predsedavajući, koji ne poštuju Poslovnik, selektivno ga primenjuju, dozvoljavaju uvrede u sali Narodne skupštine. Dozvoljavaju da se govori potpuno mimo tačaka dnevnog reda gde na svaki koji ima opozicija, u našem slučaju naša poslanika grupa, odgovara sa uvredama, sa pričama o ličnom životu, što je strogo zabranjeno Poslovnikom.

Na primer, kada se vodi rasprava o osnovnom obrazovanju gde se mi zalažemo za besplatne udžbenike, sa druge strane čujemo uvrede i stvari koje zaista nemaju nikakve veze ni sa tačkom dnevnog reda, ni sa onim što poslanička grupa Dosta je bilo govori.

Ovo urušavanje Narodne skupštine je izuzetno ozbiljna stvar. Građani treba da znaju da je Skupština vrhovno zakonodavno telo, da se u Skupštini mogu sve stvari u društvu promeniti promenom zakona, da se obesmišljavanjem rasprave, svođenjem rasprave na prepucavanje poslanika, priča o ličnim životima, izmišljanja stvari koje nisu istinite u stvari sprečava Narodna skupština da radi stvari koje su u interesu građana.

Potpredsednik Veroljub Arsić ovo konstantno radi iz sednice Skupštine u sednicu Skupštine, gde se opozicionim poslanicima ne dozvoljavaju replike na uvrede, gde se dozvoljava poslanicima vladajuće većine da vređaju i time omalovažavaju Narodnu skupštinu i njeno dostojanstvo i na kraju i sve građane. Nije problem sa nama kao narodnim poslanicima, mi smo ovde izabrani od strane određenog broja građana da ih zastupamo, tako da uvrede koje su upućene nama dok govorimo o tačkama dnevnog reda ustvari su uvrede svim tim građanima koji su glasali za nas.

Oni očekuju konstruktivnu raspravu u sali Skupštine. Oni očekuju da postoji dijalog, da se replike poštuju, da se poštuje Poslovnik i sva pravila koja postoje u tom Poslovniku. Nažalost, imamo njihovo sistematsko kršenje.

Na kraju cenu plaćaju građani jer prolaze zakoni bez ikakve diskusije koji su na kraju štetni po sve građane. Zbog toga što ne poštuje Poslovnik i zbog toga što je pokazao da nije u stanju da vodi računa o redu u Narodnoj skupštini, poslanička grupa Dosta je bilo predlaže razrešenje Veroljuba Arsića sa mesta potpredsednika. Hvala.

Hvala.

Slično kao prethodno obrazloženje samo sa mnogo većom težinom. Mi mislimo da je glavni krivac za ovo što se dešava u Skupštini, za konstantno kršenje Poslovnika, predsednica Narodne skupštine Maja Gojković i zbog toga predlažemo njenu smenu.

Urušavanje dostojanstva Narodne skupštine ide kroz konstantna kršenja pravila koja postoje čime se pokazuje građanima da pravila izgleda ne važe za sve, nego da je moguća njihova selektivna primena.

Podsetiću sve građane da je poslanička grupa Dosta je bilo predsednici Narodne skupštine gotovo trideset puta uputila pitanja, poslanička pitanja, na koja ona ima obavezu da odgovori u roku od 15 dana i to pismeno da odgovori, a ne usmeno nakon postavljanja pitanja. Nijedan jedini odgovor nismo dobili.

Znači, nakon što postavimo pitanje, ono se otkuca od strane stručnih službi, uputi predsednici Narodne skupštine, odgovori ne stižu. Umesto odgovora, nakon izlaganja poslanika imamo predsednicu Skupštine koja komentariše pitanja, umesto da u skladu sa Poslovnikom odgovori na njih u pismenom obliku.

Zatim, kao što smo i danas mogli da vidimo, u Skupštini vladajuća većina glasa na zvonce. Po nama to je jedno veliko ponižavanje ovog doma. Znači, ako obratite pažnju od početka zasedanja Narodne skupštine svaki put kada vladajuća većina treba da glasa za za neki predlog predsednica Skupštine pritisne zvonce i time im da signal da treba da glasaju za. Svaki put kada treba da glasaju protiv, odnosno da ne glasaju zvonce se ne čuje. To mogu svi da provere. Mogu i mediji da provere. Vrlo je jednostavno. Vidi se na svim snimcima iz Narodne skupštine.

Imamo veliki problem vređanja unutar Narodne skupštine od strane poslanika vladajuće većine gde nakon diskusije o amandmanima, gde govorimo o tački dnevnog reda, predlažemo stvari koje možda recimo i nisu dobre po mišljenju poslanika vladajuće većine, međutim, to ne bi trebalo da izazove vređanje, priču o ličnom životu, pokušaj omalovažavanja zato što to sa sobom povlači da omalovažavaju sve građane koji su glasali za narodne poslanike koji se nalaze u ovom domu.

Narodna skupština je vrhovno zakonodavno telo, najvažniji nezavisni organ koji bi trebalo da kontroliše rad izvršne vlasti. To se u ovoj Skupštini ne dešava. Nijedan predlog opozicije ne prolazi. Nijedan anketni odbor. Ne možemo nijedan predlog da podnesemo ni na samim odborima pošto to vladajuća većina odbija. Nijedan parlament u uređenom svetu se ne ponaša na ovakav način.

Znači, opozicija je potrebna svakoj parlamentarnoj demokratiji da iznosi argumente protiv i da daje predloge za poboljšanje zakonskih predloga.

Predlog je da se Maja Gojković smeni, odnosno razreši sa mesta predsednika Narodne skupštine.

Hvala.

U ovoj Skupštini je nedavno donesen Zakon o izmenama Zakona o sudijama koji je uveo nekoliko promena koje su izuzetno loše i partijski motivisane. Zakon je donesen po hitnom postupku bez javne rasprave i praktično ono što je dozvoljeno tim zakonom je da se mandat predsednika sudova produži, da im se omogući drugi mandat i da se predsedniku suda koji navrši radni vek na funkciji predsednika suda se produži rad na tom mestu do isteka mandata predsednika suda.

Mi smo i tada ukazivali da su ove izmene štetne, da praktično, se postiže urušavanje nezavisnosti pravosuđa, da se politički kontrolišu te sudije i da je potrebno ove izmene izbaciti. Ovo je takođe, bio i rezultat i javne diskusije koju sa za vreme usvajanja tog zakona po hitnom postupku vodila i sudijska udruženja i stručna javnost. Tako da, ono što predlažemo sa ovim zakonom je da se ove odredbe ukinu, da kao i svim sudijama i predsednicima sudova koji praktično obavljaju samo administrativnu funkciju vođenja suda, da važe ista pravila i za njih, kao i za sve ostale sudije, da im mandat kada napune radni vek time i prestaje mandat predsednika suda i da se onemogući da se biraju više puta na tu funkciju, onako kako je to zakon predvideo.

Mislimo da je kroz ovakve odredbe i ovakvu promenu zakona u stvari se pojačava nezavisnost pravosuđa i sklanjaju instrumenti pomoću kojih vladajuća većina može da kontroliše sudije. Kada imate taj drugi mandat onda za vreme tog prvog mandata sudije koje su politički podobne će voditi računa o tome da se dodvore vladajućoj većini kako bi mogle da dođu do drugog mandata.

Ovo nije samo pitanje za ovu vladajuću većinu, nego i za bilo koju drugu vladajuću većinu, jer kada dođe do promene vladajuće većine imaćemo vrlo sličan problem, da kada dođe do reizbora predsednika predsednika sudova ponovo će vladajuća većina imati instrument kojim će moći onda da utiču na rad predsednika sudova, da praktično, ih uvedu da slušaju diktat političkih stranaka.

Znači, mislimo da ovim zakonskim predlogom ukidanjem ovih odredbi, u stvar, značajno pojačavamo nezavisnost sudstva. Hvala lepo.

Hvala.

Penzioneri jako dobro znaju da je u novembru 2014. godine donesen zakon kojim su, po našem mišljenju, protivustavno otete penzije, odnosno smanjene penzije sve koje su veće od 25 hiljada dinara i to za 22% za taj iznos preko 25 hiljada i za sve penzije koje su preko 40 hiljada dinara za 25%. Time se godišnje od penzionera uzimalo nekih 20 milijardi dinara, tako da, ako uzmemo ta dva meseca 2014. godine, celu 2015, 2016. i gotovo do kraja 2017. godinu, negde 60 milijardi dinara je uzeto od penzionera, po nama protivustavno.

Nažalost, Ustavni sud je odbio da razmatra da li je ovaj zakon protivustavan, tako da je na kraju cela stvar završila u Strazburu, gde su pojedinci penzioneri se žalili na ovakve odredbe zakona i očekujemo da taj Evropski sud za ljudska prava, u stvari razreši ovo pitanje.

Ovo otimanje penzija, pored toga što je protivustavno, penzije nisu socijalna davanja, penzije su imovina, penzioneri su tokom svog radnog veka od svoje bruto zarade izdvajali novac u penzioni fond, svakog meseca realan novac, kojim je onda država dalje upravljala. Ovo smanjenje penzija bi vam ekvivalentno tome da celog života u banku stavljate neki novac, na neko oročenje, a da onda nakon toga banka samoinicijativno smanji ono što treba da dobijate od toga što ste uštedeli i da vam, praktično, zato što ima potrebe za novcem, uskrati ono što jeste vaša imovina, odnosno jesu vaše pare.

Kada malo pogledamo budžete Republike Srbije, u međuvremenu, pošto jedan od argumenata je bio da novca nema u budžetu i da je zbog toga potrebno da se penzioneri odreknu ovog dela svojih primanja, mislim da samo letimičan pogled na budžet jasno govori da to nije tačno.

Recimo, u ovom budžetu za 2018. godinu, na ime aktiviranih garancija nesposobnih javnih preduzeća koja nisu u stanju da vraćaju kredite koje su uzeli, država treba da odvoji nekih 30 milijardi dinara. Taj iznos u prethodnoj godini je bio 40 milijardi dinara. Vrlo slično je i godinu pre toga. Ovo jasno govori da novca ima u budžetu, samo se ne uvodi red. Troši se na nesposobne partijske kadrove koji ne umeju da upravljaju javnim preduzećima, a onda se uzima od penzionera, lekara, nastavnika, drugih prosvetnih radnika itd.

Znači, ovde je potrebno ispraviti tu nepravdu, ukinuti ovaj štetan zakon, ne čekati sud u Strazburu nego ga odmah ukinuti i vratiti penzije nazad. Umesto fiktivnih povećanja, vratiti ono što je oteto. Hvala.

Hvala.

Ovo je još jedan zakon koji bi značajno unapredio transparentnost izbornog procesa i mogao bi značajno sa spreči bilo kakve izborne krađe na samim biračkim mestima i manipulacije sa biračkim spiskovima.

U prvom delu se odnosi na to da se nakon okončanja brojanja glasova na svakom biračkom mestu, nakon što se potpiše zapisnik, taj zapisnik odmah okači na internet stranicu RIK-a, kako bi svi građani mogli da vide kako je završeno glasanje na tom biračkom mestu, dok traje prebrojavanje glasova od strane samog RIK-a, koji sabira te zapisnike i utvrđuje konačan zbir na nivou svih opština i na nivou cele Republike Srbije.

Ono što smo uočili na parlamentarnim izborima 2016. godine je jedno masovno prepravljanje zapisnika, bilo belilom, bilo time da su križane stavke i dopisivani drugi brojevi. Zatim, smo na tim parlamentarnim izborima 2016. godine uočili da nisu svi članovi biračkih odbora i to u velikom broju, nekih 30% zapisnika bili potpisani od onih koji su trebali da potpišu te zapisnike.

Tako da, ovakva jedna odredba koja obavezuje RIK da objavi sve zapisnike koje bi onda mogli da vide svi građani Srbije bi značajno išlo u pravcu skladanja svih sumnji da dolazi do bilo kakvih izbornih krađa. Ovo nije samo za ovu vladajuću većinu, nego i za prethodne vladajuće većine i za buduće vladajuće većine, da znamo da smo konačno jednom raskrstili sa ovim i ovakvim pričama.

Druga stvar, na tim izborima 2016. godine smo utvrdili značajan broj građana koji su bili upisani da su glasali, a u stvari su preminuli, odnosno imali smo podatke da su preminuli. Prigovore na te zapisnike nismo mogli u to vreme da podnesemo u roku, zato što je rok 24 sata, od zatvaranja biračkih mesta, odnosno objavljivanja tih rezultat, a u tom vremenu nije moguće fizički izvršiti kontrolu biračkog materijala, da bi utvrdili da li je glasao neko ko je preminuo ili da li su glasali ljudi koji su u tom trenutku bili u inostranstvu.

Ono što može da reši ovaj problem je da kao što danas svaki građanin može da ode na sajt RIK-a i da pomoću svog matičnog broja proveri da je upisan u birački spisak, da se tome doda i podatak o tome da li je glasao na određenim izborima, recimo predsedničkim izborima 2017. godine ili 2016. godine.

Unos toga bi bio iz samih materijala, tako da ne bi bio potreban fizički uvid u papirnu verziju i svaki građanin bi mogao da proveri da li je njegov glas zabeležen, ako je glasao ili ako nije glasao, da birački spisak jasno pokazuje, odnosno da se vidi da nije glasao i da može da proveri za svoje preminule. Ovo bi značajno unapredilo izborni proces.

Hvala.

Očigledno pošto policija i tužilaštvo ne žele da rade svoj posao, mislim da ovo treba prebaciti sada na Narodnu skupštinu. Dovoljno smo čekali da se ovi navodi ispitaju i da tužilaštvo reaguje. Međutim, to se nije desilo. Time bi hteli da otklonimo sve moguće sumnje da postoje veze između kriminalnih delova navijačkih grupa, ne navijača, da napravimo jednu veliku razliku između te dve stvari i vrha države, predsednika Republike, pošto je utvrđeno da postoje veze između njih i da anketni odbor utvrdi o prirodi tih odnosa među njima i da konačno to raspravimo u Skupštini Republike Srbije.

Ovo bi trebao biti posao za policiju i tužilaštvo. Pošto se to ne dešava, Narodna skupština ima nadzornu ulogu nad svim institucijama u Republici Srbiji, tako da ima nadzornu ulogu i nad policijom i tužilaštvom. Nažalost, vladajuća većina ne dozvoljava da Narodna skupština iskoristi tu svoju nadzornu ulogu, da se ispitaju sve okolnosti u vezi sa ubistvom ovog čoveka, da se utvrdi da li su prilikom pretresa njegovog stana i automobila pronađene službene legitimacije MUP-a Republike Srbije, da li je pronađeno službeno oružje i odakle uopšte to oružje u posedu ovakvog jednog čoveka.

Mislim da je za državu Srbiju, uopšte svih građana, potrebno da jasno pokažemo da li ili ne postoji veza između vrha države i nekih kriminalnih organizacija unutar države i kontrola tih kriminalnih delova navijačkih grupa, koji onda svojim delovanjem praktično blate sve navijače koji iskreno i srcem bodre klubove koje zastupaju.

Da ponovim još jednom, zato što tužilaštvo i policija ne rade svoj posao, odbijaju da izvrše analizu ovih stvari, da pokrenu odgovarajuće postupke, gde bi se utvrdilo jedno ili drugo, jedina institucija kojoj je ostalo da se pozabavi ovim poslom jeste Skupština Republike Srbije, koja ima nadležnost da kontroliše izvršnu vlast. Hvala.

Hvala.

U kontekstu velikih, ne samo gubitaka koje ostvaruju preduzeća koja su delom ili celosti u državnom vlasništvu ili društvena preduzeća, na konto nesposobnog menadžmenta, koji nije u stanju da upravlja tim firmama, koji nije u stanju da uradi osnovnu analizu poslovanja, da utvrdi osnov toga da se utvrdi kako da se razvije to preduzeće, u kom pravcu su potrebne investicije, imali smo i velikih gubitaka koje onda građani Republike Srbije snose zbog njih.

Mislim da je potrebno da se oformi anketni odbor da bi se utvrdilo koliki gubici su nastupili u „Železari“ Smederevo, od 2014. do 2016. godine, pa se nastavljaju i dalje. Da konačno i građani saznaju da kineski investitor nije kupio firmu „Železare“ Smederevo, nego je kupio imovinu „Železare“, oformio potpuno novo pravno lice, preuzeo zaposlene, a „Železara“ je nastavila da postoji.

U ovoj Skupštini su izglasani zakoni kojim se pokrivaju ogromni gubici koje je „Železara“ napravila, u periodu 2014-2015. godine, gubici su bili 270 miliona evra. Građani se sigurno sećaju ovog češkog menadžmenta koji je najavljivan kao spasilac „Železare“, koji je napravio te ogromne gubitke, bez ikakvih posledica nakon toga i to se sve pokrilo i niko o njima više i ne govori. Radi se o ogromnom novcu, da podsetim, samo penzionerima jedne godine se otme 180 miliona evra, gubitak „Železare“ Smederevo je 270 za ove dve godine.

Znači, ovo nam i govori o tome da se štedi na mestima gde ne bi trebalo da se štedi, a to su penzije, a ne radi se osnovna stvar koja bi trebala da se radi, a to je uvođenje reda. „Železara“ Smederevo je bila jedna od onih koje nisu odredile lične karte koje sam tražio kao ministar privrede, da se popiše imovina, proceni imovina, uradi analiza tržišta, napravi neki poslovni plan i onda na osnovu toga traže investitori, nego su umesto toga, nakon moje ostavke 2014. i 2015. godine, ušli u avanturu sa ovim češkim menadžmentom, koji je potpisivao ugovore preko svojih povezanih firmi i bili su, u stvari, glavni dobavljači i prodavci železa, da su na kraju postignuti toliki gubici koje su morali da pokrivaju građani Republike Srbije.

Normalno bi bilo da se sve ove okolnosti iznose u finansijskim izveštajima. Normalno bi bilo da se napomene uz finansijske izveštaje pišu tako da sadrže informacije tačno o tome šta se desilo. Međutim, ništa od toga nemamo. Jedina preostala instanca je da anketni odbor Narodne skupštine utvrdi šta se tamo zaista dešavalo, i kao i za ovaj prethodni predlog, Narodna skupština ima nadležnost da radi ovaj posao. Hvala.

Hvala.

Jedini način da konačno raskrstimo sa pričama o izbornim krađama i ako ih je bilo, da utvrdimo da ih je bilo, a ako nije, da utvrdimo da nije. Mi tvrdimo da jeste, ali to bi bilo pitanje za anketni odbor, je da se izvrši uvid u kompletan birački materijal. Da se utvrdi sadržaj svih zapisnika. Da komisija, anketni odbor Skupštine, utvrdi kako izgledaju ti zapisnici da bi videli koliko je zapisnika prepravljano. Da se izvrši uvid u same biračke spiskove, da vidimo da li tamo ima ljudi koji su glasali, a koji su umrli. Da vidimo način da li je prebrojan birački materijal onako kako to piše u konačnim rezultatima. Da se utvrdi ta razlika između rezultata na lokalnim izborima i parlamentarnim izborima 2016. godine, da bi se konačno otklonile sumnje da postoje krađe u izbornom procesu.

Da ponovim još jednom, poslanička grupa Dosta je bilo, tvrdi da je na tim izborima 2016. godine bilo krađe na biračkim mestima. Međutim, tu tvrdnju valja proveriti. Ako se oformi anketni odbor i utvrdimo da to nije istina, odnosno da uvidom u birački materijal utvrdimo da je sve bilo u skladu sa zakonom, onda ćemo se mi izviniti za to što smo kazali i reći da nismo bili u pravu. Ovako, stalno stoji oblak sumnje nad izborima koji se održavaju zbog neažurnosti biračkih spiskova, zbog različitih manipulacija o kojima javnost jako dobro zna, od toga da se označavaju birački listići, tako da bi se formirali tzv. „bugarski vozovi“, do toga da glasaju umrla lica, da glasaju ljudi koji u tom trenutku nisu u zemlji nego su negde u inostranstvu.

Jedini način da konačno razbijemo te sumnje, da građani imaju punu sigurnost da kada daju svoj glas, da je taj glas ispravno prebrojan i da su rezultati izbora, tačnije da se kroz anketni odbor utvrde sve relevantne činjenice.

Republička izborna komisija odbija to da radi, odbija nam i da izvršimo kao poslanička grupa uvid u izborni materijal. Prema tome, jedini način da ovo uradimo i pravo mesto da se izvrši nadzor nad ovim i jeste Narodna skupština Republike Srbije. Vrhunski interes bi trebao da bude da nakon svakih izbora svi građani imaju potpunu sigurnost da su njihovi glasovi prebrojani, prebrojani ispravno i da su svi delovi tog izbornog procesa ispravno izvedeni i u skladu sa zakonom. Regularnost izbora je vrhunski društveni interes. Hvala.

Hvala.

Vrlo slično kao i prethodni predlog koji se ticao parlamentarnih izbora 2016. godine, a ovo je za predsedničke izbore 2017. godine. Dakle, da se izvrši kompletna analiza izbornog materijala da bi jasno i nedvosmisleno mogli da kažemo da li je došlo do manipulacija, da li je došlo do krađe na tim predsedničkim 2017. godine.

Znači, mi znamo, i podneli smo krivične prijave što se toga tiče, da je bilo manipulacija u tri opštine, u Sjenici, Tutinu i Novom Pazaru. Napisali smo i u čemu se sastojala manipulacija. Bilo je glasanja mrtvih ljudi, bilo je glasanja ljudi koji u tom trenutku nisu bili u zemlji. Predložili smo i policiji i Tužilaštvu da utvrdi ove okolnosti. Nikakav odgovor nismo dobili. To smo utvrdili naknadnim uvidom u izborni materijal, gde smo za ljude za koje smo znali da nisu bili u zemlji i za ljude za koje smo znali da su umrli pronašli potpis pored njihovih imena u izbornom materijalu.

Takođe, da se provere svi zapisnici, da se vidi da li su popunjeni ispravno i u skladu sa zakonom, kako bi i Narodna skupština mogla da nauči nešto iz tog procesa i da onda predloži zakonske izmene koje bi unapredile izborni proces. Sigurnost je izuzetno važna za građane, da znaju kada glasaju da je njihov glas ispravno prebrojan i da nije došlo do manipulacije sa tim glasom. Takođe, da znaju da ono što imamo u biračkom spisku veliki broj glasova više nego punoletnih građana, da ponovim 6,8 miliona je unešenih ljudi u birački spisak, samo 5,8 miliona građana Republike Srbije, Ministarstvo tvrdi da je razlika u ljudima koji su se odselili iz Srbije, preminulim, znači da nije ažuriran birački spisak. Ovo je, takođe, potrebno proveriti i to proveriti na konkretnom primeru, u ovom slučaju predsedničkih izbora 2017. godine.

Nakon toga bi mogli jasno i nedvosmisleno da utvrdimo gde su problemi u izbornom procesu, gde su problemi u prebrojavanju glasova i da otklonimo te probleme, ne bi li u potpunosti otklonili sve sumnje u regularnost izbornog procesa. Najbolji način da ovo odradimo je potpuno transparentno uvidom u birački materijal. Hvala.

Hvala.

Rudarsko-topioničarski basen Bor je godinama pravio ogromne gubitke i to praktično zato što RTB Bor upravljaju partijski kadrovi već godinama, nestručni ljudi, a jedini razlog zašto su na tom mestu je zato što imaju partijsku povezanost. Ti ogromni gubici su akumulirani bili na preko milijardu evra i onda je urađen jedan tzv. UPPR kojim su pokušali da pobrišu sve te dugove i da postave RTB Bor, kako je tada rečeno, na zdrave noge.

Nažalost, to se nije desilo, a to vidimo i u ovom Predlogu budžeta za 2018. godinu, gde je predviđeno da uprkos postojanja UPPR, odnosno tog unapred pripremljenog plana reorganizacije, država Srbija treba da snosi velike troškove. Kad kažem država Srbija, mislim na poreske obveznike, mislim na penzionere, mislim na lekare, mislim i na privatni sektor koji kroz svoje poreze podržavaju budžet, da podržavaju RTB Bor koji očigledno nastavlja da pravi ogromne gubitke.

Kao što je poslanik „Dosta je bilo“, Branislav Mihajlović, on je doktor nauka i inženjer u RTB Bor, govorio o tome i na Odboru za privredu i u svakoj prilici koju ima, taj nestručni menadžment je napravio jedan katastrofalno loš projekat topionice u Boru, koji nastavlja da pravi ogromne gubitke. Izgleda da se uvoze koncentrati bakra sa izuzetno štetnim materijama, koje onda i zagađuju dodatno okolinu, i to da se obrada toga vrši ispod tržišnih cena i da se onda profit od toga sliva u privatne džepove. Ovo su sve stvari koje bi trebalo ispitati unutar jednog anketnog odbora. Skupština Republike Srbije ima nadležnost za to. Kada već Vlada to ne radi, kad sam menadžment ne izbacuje te informacije u svojim finansijskim izveštajima, jedina instanca koja to može da uradi jeste Narodna skupština Republike Srbije, koja može da proverava to poslovanje.

Ovi ogromni gubici koji se prave u javnim preduzećima na kraju se prelivaju na građane, na privredu, i to je u stvari jedan od glavnih razloga zašto imamo jako nizak privredni rast, koji je praktično ispod svih u regionu. Ne u Evropi, nego u regionu. Jedino je izgleda Makedonija ispod nas, zbog problema koji su imali na političkom planu.

Znači, potreban je anketni odbor. Radi se o ogromnom novcu, stotinama miliona evra, a negde prelazi i milijardu evra. Tako da, s jedne strane pričamo o tome kako je potrebna štednja, kako se uzimaju penzije i plate, a s druge strane milijarde odlaze na ovakav način. Hvala.

Hvala.

„Srbijagas“ je, to već svi građani Srbije znaju, ogroman gubitaš koji pravi gubitke iz godine u godinu. S vremena na vreme bude po jedna godina gde ne naprave gubitak, ali to je čisto knjigovodstvene prirode, kako nam je to i objašnjavao direktor „Srbijagasa“. U tom preduzeću očigledno ne postoji red, nije utvrđeno stanje, nemamo ni popisa imovine, ni jasan plan poslovanja, ni jasnu sliku kako da izađemo iz situacije u kojoj se danas nalazimo.

U predloženom budžetu Republike Srbije za 2018. godinu, predviđeno je da svi građani Srbije nose teret aktiviranih garancija za kredite, koje je između ostalog uzeo i „Srbijagas“, ali i Er Srbija i neki drugi o kojima sam danas govorio, u iznosu od 30 milijardi dinara. Vrlo sličnu stavku smo imali prethodne godine, kada je taj iznos bio negde oko 40 milijardi dinara zajedno sa otplatom kamata po tim aktiviranim garancijama, i godinu pre toga još oko 40 milijardi. Ovo vam je ukupno preko milijardu evra koje je otišlo zbog nesposobnog menadžmenta koji nije u stanju da uvede red u to javno preduzeće.

Normalno, ovo bi bio posao Vlade, nadležnog ministarstva, Ministarstva energetike i Ministarstva privrede, koji taj posao ne rade jer jednostavno pokušavaju da prikriju da se to u stvari i dešava. Ta javna preduzeća su, umesto izvora profita i izvora servisa, značajnog servisa koji se pruža građanima Srbije, u stvari pretvorena u velike crne rupe u kojima nestaju stotine miliona evra građana Republike Srbije. Ovakvo ponašanje onda i dovodi do toga da vladajuća većina tvrdi da novca nema, da je potrebno smanjiti penzije, da odbijaju predloge „Dosta je bilo“ da se uvedu besplatni udžbenici za svu decu u osnovnim i srednjim školama, iako je to minoran trošak u odnosu na ove ogromne troškove o kojima govorim danas.

Znači, pošto Vlada ne radi svoj posao, pošto je menadžment nesposoban da uvede red u „Srbijagas“, potrebno je da Narodna skupština oformi anketni odbor koji će ispitati poslovanje ovog preduzeća.

Građani bi trebalo da znaju da se u uređenom svetu, u uređenim demokratijama anketni odbori stalno formiraju, da se formiraju na predloge opozicije, da je to jedan važan deo parlamentarne demokratije gde se pokazuje i u stvari na konkretnim primerima vodi dijalog između pozicije i opozicije. Nažalost, u Srbiji nijedan od ovih predloga koji su u interesu građana da se utvrdi stvarno stanje stvari vladajuća većina u Srbiji ne prihvata. Ovo će „Dosta je bilo“ promeniti sa ovom politikom. Hvala.

Mi smo u vreme kontrole izbora za predsednika Republike izvršili uvid u birački materijal u nekoliko opština, za toliko smo imali vremena, između ostalog i u Sjenici. Utvrdili smo iz biračkog spiska da je upisano da su glasali ljudi koji u to vreme nisu bili u Sjenici, koje znamo po imenu i prezimenu, da je neko drugi izgleda za njih potpisao da su glasali i da se taj birački materijal nalazio u kutijama.

Takođe, za građane za koje znamo da nisu glasali u biračkom materijalu je upisano kao da jesu glasali i neki potpis stoji iza njih. Izgleda da je tu, po ovome što smo videli, došlo do ozbiljnih izbornih manipulacija. Imali smo i video snimke koji su pokazivali ubacivanje biračkih listića u kutije, jer očigledno je bio napravljen neki dogovor koji lokalne stranke nisu bile u stanju da ispoštuju, pošto birači u opštini Sjenica nisu hteli da izađu na izbore i podrže predsedničku kandidaturu predsednika SNS, da su onda morali i na ovakav način da podignu te kvote i ispune one kvote koje su izgleda unapred dogovorili.

Mi smo povodom ovoga podneli krivičnu prijavu u kojoj smo imenom i prezimenom naveli za koje građane pouzdano znamo da nisu bili u Republici Srbiji u trenutku glasanja. Tražili smo od policije i tužilaštva da proveri ove navode, da proveri granične prelaze i da proveri kroz razgovore sa ovim ljudima da li je to tačno i da nakon toga utvrdi ko je falsifikovao njihove potpise i zbog čega se nalazi u biračkom materijalu kao da su glasali na tim izborima.

Pošto vlast, odnosno pošto policija i tužilaštvo nisu radili svoj posao nakon ovog proteka vremena, naš predlog je da se oformi anketni odbor koji bi sproveo proveru svega što se dešavalo u ovom procesu. Naravno, mi ne predlažemo da anketni odbor sprovodi bilo kakve istražne radnje, ali da obavi razgovore sa svim nadležnim u policiji i tužilaštvu i vide zbog čega ovaj proces provere traje ovoliko dugo, šta je utvrđeno u samom procesu provere navoda iz krivične prijave, da bi o tome mogli da obavestimo javnost.

Podsećam još jednom, ispravnost i regularnost izbora je temelj demokratije. Građani zahtevaju da znaju i da dobiju sigurnost da kada glasaju će njihov glas biti prebrojan i da neće biti lažnih glasova i bilo kakvih manipulacija sa izbornim rezultatima. Ovaj anketni odbor bi pomogao da konačno dođemo da takve situacije da smo sigurni da su izbori regularni. Hvala.

Hvala.

Amandman je o besplatnim udžbenicima o kojima govorimo već dva dana. U odbrani protiv besplatnih udžbenika, SNS je potrošio svo svoje vreme. Imamo ova dva minuta po amandmanu da govorimo o tome.

Besplatni udžbenici treba da budu pravo svakog deteta, da besplatne udžbenike imaju sva deca naše dijaspore koja su otišla u zemlje severne Amerike, u zemlje EU, ali i u Rusiju. Pa, ako Vlada i vladajuća većina već ne voli da udžbenike dobijaju u severnoj Americi i EU, mogli bi da se povedu za Rusijom i za Putinom, da ga poslušaju i da prihvate njegov sistem koji je uveo tamo gde, deca kada se pojave u školi, kada ih roditelji dovedu dobiju komplet udžbenika, on se nasleđuje od generacije do generacije. Ako se uništi udžbenik, onda roditelji moraju da ga plate. Onda se postavlja pitanje – da li ti besplatni udžbenici za 560 hiljada đaka u osnovnim školama i za 260 hiljada đaka u srednjim školama može da se plati? Odgovor je – da. To je samo 0,23% budžeta Republike Srbije, nešto više od 20 miliona evra godišnje, što je pola subvencije od preko 40 miliona evra, koju dobija „Er Srbija“ svake godine. Neke godine su dobijali i 70 miliona evra.

To je otprilike desetina novca koji se daje stranim investitorima za otvaranje ovih radnih mesta za jeftinu radnu snagu. U međuvremenu naša deca, zajedno sa roditeljima beže iz zemlje.

Ovo je jedna jako važna mera kojom bi najbolje pomogli roditeljstvo i pomogli natalitet, jer ovde predviđamo da je i predškolsko obrazovanje plaćeno za svu decu, bez participacije roditelja. Isto tako, svi udžbenici u osnovnoj i srednjoj školi.

Znači, ovo može da se plati. Neistina je da novca u budžetu nema, troši se na stvari koje nisu potrebne građanima. U Beogradu cena udžbenika je manja od cene jarbola i fontana. Znači, dosta priče, dosta zamajavanja, vreme je za akciju, dajte besplatne udžbenike za svu decu u Srbiji.